fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
kosovo_rat -99995 - 25.03.2017 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

O milosrdnom anđelu


Zgodna je prilika da se potsjetimo poklona iz vazduha koje nam baciše naši zapadni "prijatelji" iz najdemokratskijih država na svijetu. Valjda su zbog tih poklona neki naši poslanici u skupštini RS svojevremeno prihvatili da se ide u pravcu NATO. Ili su možda čuvali guzice svojim vođama da ih visoki prestavnik ne bi smijenio sa pozicija, a to je gadno jer ako odete sa pozicije idu i privilegije i još svašta nešto.

Ni sada niko od ovih srpskih kvazi-političara ne smije naglas reći da srpski narod NATO ne interesuje jer time mogu pokvariti svoje pozicije na Zapadu. Možda je prilika da se po ovom pitanju jasno opredijele BORS i Veterani i da izvrše pritisak na srpske kvazi-političare da se odustane od ideja o NATO paktu, pošto sam siguran da je srpski narod protiv.
kosovo_rat -99975 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

Dan kada je 'Milosrdni' počeo da ubija anđele


Danas se navršava 17 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je trajala punih 78 dana uz veliki broj žrtava

SINOVI moji, dragi. Tigrovi 98. jurišnog puka. Letesmo do danas hiljade letova iznad naše otadžbine. Letesmo i uživasmo u njenoj lepoti. Ali, danas- danas vas ne vodim na takav let. Danas vas vodim na let sa kojeg se, možda, nećete vratiti. Možda je ovo let u smrt. Ali, ne običnu, već časnu. To je privilegija odabranih. I, danas, kao nebrojano puta u našoj istoriji, to ne naređuje naša komanda. To naređuje Srbija, vojnici moji čelični. Ista ona Srbija u kojoj provedosmo najlepše dane. Srbija zove! Znam, dragi moji, da danas nema teže, ali i ponosnije uloge: biti pilot našeg ratnog vazduhoplovstva.

Ovako je pred poletanje pilotima na aerodromu Lađevci kod Kraljeva, nekoliko sati pre napada NATO, u potresnoj besedi, iz koje izdvajamo tek jedan deo, poručio Sreto Malinović, pilot i komandant 98. Avijacijske brigade ratnog vazduhoplovstva SRJ.

  • Srce i savest istovremeno su iz mene govorili - kaže, za "Novosti", Malinović, danas general u penziji. - Piloti su znali kakvoj sili idu u susret, kako bi odbranili otadžbinu. Ali nijedan nije imao ni trunke dileme.

    Godina 1999, 24. mart. Predvečerje. Zlokobno zavijanje sirena najavilo je nalet "Milosrdnog anđela", kako je Alijansa nazvala svoju akciju protiv Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemalja, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje. Prve bombe pale su između 19. 30 i 20 časova na kasarne protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, aerodrome, vojne fabrike, radare, institute... Gotovo istovremeno razorni projektili pali su u okolini Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Užica. Pogodile su Prištinu, Kuršumliju, Prokuplje, Golubovce kod Podgorice, poluostrvo Lušticu...

    Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd! - oglasio se sa Studija B Avram Izrael, tada načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje.

  • Nisam mogao da verujem da se neko drznuo da na kraju 20. veka malu zemlju i veliki narod stavi pod krila svog "milosrdnog anđela" - seća se Avram Izrael. - I danas osećamo posledice njihove milosrdnosti.

    Izrael je imao "neslavnu" ulogu da prvi put posle Drugog svetskog rata pritisne sistem za uzbunjivanje i objavi vazdušnu opasnost u Beogradu.

  • Imali smo kompletan uvid u vazdušnu situaciju iznad Srbije i malo sveta. Znali smo gde su neprijateljski avioni, gde dejstvuju, kako dejstvuju i šta rade - govori on. - Sa velikom pažnjom i napetošću pratili smo šta se događa. Znalo se da će doći do agresije, da će Srbija biti bombardovana. Niko se nije nadao da će i Beograd biti meta. Ali, tako je odlučeno i tako je i bilo. Naše je bilo kada ćemo proceniti da dignemo uzbunu za Beograd. Prve noći bombardovanja u Beogradu nije bilo žrtava. Bile su na meti kasarne u Batajnici, Topčideru, Institut i deo Vojne akademije u Žarkovu, Straževica. Nama nisu slali informacije šta se dešavalo iza kapija kasarni.

    Ali, već prve noći stizale su vesti o žrtvama na jugu Srbije. Od NATO bombi u Kuršumliji, u trenu, stradalo je 11 oficira Vojske Srbije. I da ovaj masakr nije preživeo Svetozar Kovačević, kapetan prve klase, ko bi još vratio sećanje na prvi dan i prve poginule.
  • kosovo_rat -99973 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Mašinovođa iz Grdelice: Mi Srbi sve možemo


    Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri.

    Niš - Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine.

    Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

  • "Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno - kao da sam znao", kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

    Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

  • "Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega", kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

    Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

    Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

    Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

    U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

  • "On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza", navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

    Kaže da je njegov kum prethodno izašao iz voza, jer ga je udarila kontakna mreža po glavi.

  • "Mahinalno sam ukočio, pretpostavljali smo šta je, ali nismo bili sigurni skroz", rekao je Kostić i naveo da je njegov kum video kako pada nova raketa na 50 metara od njih.

    Uvek se, kaže, uzbudi kad se toga seti i dodaje da od tada nije upravljao vozom već da u železnici radi kao nadzornik lokomotive.

  • "Razmišljao sam mnogo o tome, mi Srbi stvarno možemo sve da preživimo. Ne znam da li bi neko drugi to preživeo", rekao je Kostić i istakao da ni približno tako nešto ne bi trebalo da se ponoovi jer nismo ničim to zaslužili.

    Kostić radi u železnici od 1985. , mašinovođa je od svoje 18. godine, a sada kaže ponovo razmišlja da bude mašinovođa, iako je kako kaže to stresan posao.

    Izvor: NOVOSTI
  • milosevici -99969 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Sakrili masakr 6000 Srba zbog bratstva i jedinstva


    Sećanje Milorada Ćebića, jednog od malobrojnih preživelih svedoka ustaškog pira u Starom Brodu u aprilu 1942. Zaklano i 72 Ćebićevih rođaka, najmlađi imao sedam dana. Devojke u samrtnom zagrljaju skakale sa stene.

    Slika dugih devojačkih belih košulja koje se rascvetavaju u mutnozelenoj nabujaloj Drini kao cveće na vodenom grobu neprestano se vraća u sećanje Milorada Ćebića (83), jednog od retkih preživelih svedoka ustaškog zločina u Starom Brodu u aprilu 1942. godine. On i dalje čuje krike srpskog zbega u zamci između planine i reke koje je slušao kao desetogodišnjak.

  • "Crna legija Jure Francetića je, prema nemačkim podacima, poklala 6000 Srba, isključivo civila, a o tom zločinu se posle rata nije smelo govoriti" - kaže Ćebić. "Gledao sam grupe devojaka koje u samrtnom zagrljaju skaču sa stene u Drinu pokrivenu njihovim dugim kosama i belim košuljama. I roditelje koji držeći decu za ruke idući u smrt u podivljaloj reci da bi izbegli ustaško iživljavanje. Ko nije skončao u Drini, masakriran je.

    Srbi u istočnoj Bosni su do početka 1942. odolevali ustaškim napadima. Odbranu su organizovali i predvodili predratni oficiri.

  • Narednika Radomira Neškovića narod je izabrao da bude komandant srpske odbrane, jer su muslimani već bili u ustaškim uniformama. Srpska teritorijalna odbrana, koja nas je sačuvala u početku rata, postala je deo Jugoslovenske vojske u otadžbini. Partizana nije bilo. Samo mi, Srbi. Otac mi je poginuo u jesen 1941, braneći selo od ustaša.

    Vlasti NDH su u proleće 1942. pokrenule ofanzivu za istrebljenje Srba, od Sarajeva do Drine. Desetine hiljada izbeglica iz Foče, Zvornika, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova i Pala slivale su se u kolonu koja je pokušavala da dođe do Srbije.
    Putevi su bili zakrčeni stokom i zapregama koje su nosile sav imetak i nejač. Italijani, koji su čuvali višgradski most, tražili su da se ljudi odvoje od kola, da se navodno ne bi zagušio prolaz. Oni koji su ih poslušali odvedeni su u nemački logor na Starom sajmištu koji se nalazio u NDH, a ne, kako pojedinci danas pričaju, u Nedićevoj Srbiji.

    Srpski zbeg je očajnički počeo da traži drugi izlaz. Pročulo se da iz Starog Broda, uskog prostora između Drine i planina, čamci prevoze ljude na drugu obalu reke.

  • "Do Broda je vodila uska staza po planinskoj litici klizavoj od kiše kojom ni ovce nisu htele da idu" - seća se Ćebić. "Mi smo nekako prošli sa onim što smo imali na sebi i stigli na plato prekriven hiljadama bednih i promrzlih ljudi koji su se od jake kiše skrivali ispod šatora od granja i ćebadi. Masa se tiskala u blatu kraj Drine pokušavajući da uđe u čamce. Srbe koji su imali zlato da plate prevozili su i nemački vojnici u svojim gumenim splavovima."

    Oni koji ga nisu imali skakali su u Drinu i pokušavali da je pređu držeći se za konopac koji je opasivao splav. Nemački vojnici su ih udarali veslima po glavama dok se ne bi udavili. Kada su se ustaše približile, Nemci su zabranili prelazak Drine.

  • Deo zbega uputio se ka selu Miloševići, odakle niko nije živu glavu izneo. Stric koji je nekako prešao na drugu stranu Drine uspeo je da nas spase u zadnji čas. Davao je nemačkim vojnicima po dukat iz nevestinske niske svoje žene za svaku glavu koju prebace čamcem.

    Na desnoj obali Drine, Ćebićeva porodica se pridružila nevoljnicima oko lomača koji su pokušavali da se zagreju i osuše. Nemci su držali zbeg na obali, da gleda kako ustaše i muslimanska milicija izvode krvavi pir.

    Zaklano je tada i 25 Ćebića. Klanje je potrajalo do mraka, a onda se sve utišalo. U zoru se pojavio ustaški komandant Jure Francetić na belom konju, i pokolj je počeo iznova. Kasnije su se pojavili nemački vojni motorni čamci iz Višegrada. Pucali su u vazduh i vikali: "Ustaše curik". Posle smo saznali da je Nedić umolio Nemce da zaustave pokolj. Masakr u Starom Brodu je prekinut, a Francetić je rekao preživelima da se slobodno vrate u svoja sela. To je bila laž, svi su pobijeni na putu. Tada je zaklano i 72 mojih rođaka. Najmlađi je imao samo sedam dana.

    Srpskim izbeglicama na desnoj obali koje su uzbegle ustašku kamu zapretila je glad.

  • Sproveli su nas do napuštenih kuća u okolnim selima. Majka je dala veliki zlatni lanac za džačić kukuruza koji je samlela, a nas decu poslala da beremo jagorčevinu. Danima smo jeli proju od kukuruznog brašna pomešanog s tom biljkom. Ubrzo je i toga nestalo, mislili smo da ćemo pomreti od gladi. A onda je stigla hrana iz Srbije. Bili smo spaseni. Nedić je uspeo da od Nemaca dobije odobrenje da nas primi u Srbiju.

    TAJNA GROBNICA

    Šuma u Borikama bila je sklonište za 65 srpska oficira i podoficira koji su odbili da se predaju posle Aprilskog rata. Tu su čekali da im Draža Mihailović odredi raspored, da se bore protiv okupatora, otkriva Ćebić. -Partizani su došli iz pravca Žepe, iz muslimanskih sela, i pohvatali te ljude na spavanju, bez metka. Odveli su ih do obližnje jame i žive u nju pobacali. Nisam siguran da je ikada očitano opelo nad tom grobnicom.

    Roditelji, suočeni s krajnjom bedom, davali su decu Komesarijatu za izbeglice koji ih je odveo u Matarušku Banju, prvi sabirni centar za srpske mališane iz NDH.

  • U Banji smo dobili čistu odeću, jeli i spavali u toplom i bili siguri. A onda je počelo da stiže još srpskih siročića, na stotine svakog dana. Banja je uskoro bila prepuna dece, trebalo je nahraniti hiljade usta, i hrana je postajala sve skromnija. srpski domaćini uzimali su decu u svoje kuće, ali i oni su živeli u bedi. Onda su izbile epidemije. Moj mlađi brat i njegova vaspitačica umrli su istog dana od zaušaka.

    Ćebićeva majka je došla da sahrani sina i povela sa sobom ostalu decu. Milorad je kao najstariji, sa 12 godina, određen da sa stričevima ide u pečalbu, na berbu kukuruza u Banatu.

  • Domaćin iz Lajkovca koga smo upoznali u vozu ubedio je stričeve da me ostave kod njega. Dobri čovek je želeo da me usvoji. Kod njega sam dočekao i oslobođenje 1944, a majka nije dolazila, iako je obećala - priča suznih očiju Ćebić. Moj domaćin krio je od mene da su mi majku komunisti usmrtili kundacima jer joj je brat bio u Dražinoj vojsci. Srbi u Podrinju, koji su branili svoj narod, proganjani su i ubijani bez suda. Niko od muslimana koji su listom bili u ustašama nije odgovarao za zločine.

    Ćebića su iz hraniteljske porodice odveli u dom iz koga je otišao na zanat. Posle vojske ostao je u Srbiji, zaposlio se u Trsteniku. U rodno selo Brankoviće odlazio je samo po nekoliko dana godišnje, dok mu je deda bio živ.

  • Selo je opustelo, gotovo svi su bili pobijeni ili raseljeni. O zločinu u Starom Brodu se ćutalo. Tek 2007. nas nekolicina preživelih iz Srbije i Australije podigli smo spomen-kapelu žrtvama iz Branetića. Posle osveštanja obratio sam se zvanicama: "Sram nas bilo Srbi, sram vas bilo predsednici opština od Sokoca do Drine, stidite se vladike i Crkve kad ste zaboravili 6.000 poklanih Srba na Starom Brodu koji ni krst nemaju. " Većina tih mladih ljudi je bila zapanjena, jer nije ni čula za strašni zločin. Godinu kasnije, u Starom Brodu podignut je spomenik, a zatim i kapela. Nadam se da će neko takvu kapelu podići i na Starom sajmištu, gde su stradale desetine hiljada Srba iz NDH.

    KUNDACIMA PO UDOVICI

    Kad su se u Brankovićima 1941. pojavili naoružani ljudi s petokrakama na kapama, niko nije znao kakva je to vojska, kaže Milorad Ćebić.

  • Partizani su bili iz nekih drugih krajeva, među njima nije bilo naših ljudi. Sa oružjem su po kućama tražili hranu. Vikali su na majku koja je kroz plač govorila: "Ljudi, ja sam udovica, muža mi ubiše ustaše, imam petoro dece, ne ostavljajte ih gladne. " Pretukli su je kundacima.

    CRNOKOŠULjAŠI OTIMALI SRPSKU DECU

    Srbi iz Brankovića prvi okršaj sa ustašama imali su na Malu gospojinu 1941. godine.

  • Crnokošuljaši su iznenadili skoro svu decu iz sela okupljenu na livadi oko stoke i ubacili ih u dva kamiona. Stajao sam na obližnjem bregu ukočen od straha. Gledao sam ustašu kako naslanja pušku na ogradu i nišani u mene. Dva metka su me promašila, treći me je okrznuo, i pao sam u nesvest. Ljudi iz sela su čuli pucnjavu i, predvođeni narednikom Neškovićem, napravili zasedu i oslobodili decu.

    Autor: Boris Subašić

    Izvor: NOVOSTI
  • plemena -99854 - 14.03.2017 : Borislav Krsic Rockingham W.Aus. - best (0)

    Porijeklo prezimena Krstić


    Molim vas ako znate da mi kažete kako je nastalo prezime KRSIĆ. Moj Čukundjed se zvao Luka Krsić. Nastanjeni smo u selu Radojčići, zaselak Crnojevići kod Maglaja, a na te prostore smo došli negdje u osamnaestom vijeku. Krsna Slava nam je "Sveti Đorđe" - Đurđevdan. Veliki pozdrav.
    plemena -99669 - 01.03.2017 : Milos Beograd - best (0)

    Ivkovići


    Pozdrav svim Ivkovićima. Ja sam iz Vrčina, mesto kod Beograda, moji su se doselili u Vrčin 1824. iz mesta Bavanište kod Pančeva. Jedni su otišli u Umačre, a drugi u Vrčin.

    Ivan Ivković, trgovac i ortak sa ljudima iz obližnjih mesta Guberevac, Stojnik i Nemenikuće, došao je u Vrčin 1824 godine. Ivan je imao ugled u Vrčinu i bio je potpisnik molbe Knez Mihailu u ime celog sela da se ne proda Alija Godanj. Ivan je imao brata Milana, dva sina Stanoja i Radoja, a njego brat Milan je imao sina Đurađa. Posle se spominje da je Đurađ imao sina Živka, Stepana i Stevana i ćerku Milicu, Radoje je imao tri sina: Miloje, Milovan i Marko. Stanoje se ne spominje dalje, ne zna se da li je ostao u selu i već nista nema o njemu.

    Danas ima 9 kuća Ivkovića u Vrčinu. Slava Đurđic. Inače, Ivan je doneo slavu sveti Nikola iz Bavaništa, što se promenilo nemam podatak.
    Neka mi se javi neko ko je iz Bavaništa ili zna odakle smo došli u Bavaniste i šta i kako. Moj mail je milos.ivkovicŽeunet.rs.
    plemena -99599 - 23.02.2017 : Dragan Gagic Foca ruda glavica - best (0)

    Porijeklo prezimena Vrana i Sekulović


    Da li neko može da mi kaže nešto o prezimenu Vrana? To prezime je inače devojačko moje pokojne Babe Jovane Vrana. A isto tako me zanima i prezime Sekulović to je pokojnog dede. Živeli su na Rudoj Glavici opštine Foča gde sam i ja rođen. Dedino ime je Miloš Sekulović.
    2sr -99589 - 21.02.2017 : Marko Krndija Banjaluka - best (0)

    Zdravko Dejanović


    Interesuje me ko je bio Zdravko Dejanović po kome jedna ulica u Banjaluci, naselje Mađir, nosi njegovo ime?

    RE: Zdravko Dejanović


    On je bio borac iz NOB-a, tj. partijski i skojevski rukovodilac sa Vučijaka. Uz njega se još pominju Boško Milutinović - Đedo, Midhat Muradbegović, Neđo Krekić, Perica Kosik, Mile Dejanović - Buna. Djelovali su na području vučjačkih sela i Odžaka.
    plemena -99581 - 20.02.2017 : Mila Jeremic Godacica - best (0)

    Poreklo prezimena Jeremić


    Interesuje me poreklo prezimena Jeremić. Znam da smo poreklom iz Crne Gore, slavimo Đurđevdan, molim za detaljnije objašnjenje.
    lnr -99539 - 16.02.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Dejan Berić, intervju


    plemena -99501 - 11.02.2017 : Snezana Stosic Nis - best (0)

    Poreklo prezimena Stošić


    Poštovani,
    Iz Niša sam, devojačko Stošić, otac Branislav i deda Dušan. Interesuje me poreklo i rodbina.
    plemena -99497 - 10.02.2017 : Danijela Prnjavor, BIH - best (0)

    Odakle potiče prezime Lazić


    Molim vas da mi pomognete saznati odakle potiče prezime Lazić. Po nekim pričama starosedilaca prvi Lazići iz okoline Prnjavora, selo Gornji Galjipovci (BIH) došli su iz Crne Gore (Cetinje). Nikada nisam uspela naći tačan podatak. Jednom sa čula ista prezimena koja imaju istu slavu vjerovatno potiču iz istog plemena. Naša slava je Sv. Stefan. Hvala.
    plemena -99453 - 06.02.2017 : Mile Mitrakovic Kozarska Dubica - best (0)

    Porijeklo prezimena Mitraković


    Nikad nisam došao do informacije otkuda potiče prezime Mitraković, tj. moje prezime. Bio bih vam veoma zahvalan da saznam bilo šta vezano za ovo prezime. Hvala unapred!
    ukrajina -99439 - 05.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Ukrajina u plamenu


    Američki filmski režiser Oliver Stone je napravio izuzetno interesantan dokumentarni film pod nazivom "Ukraine in Fire". Film proporučujem svima, a čak i oni koji sebe smatraju ekspertom po ovom pitanju mogu ponešto da nauče gledajući 90-tak minuta ovog izuzetno zanimljivog dokumentarca.

    Ovo je verzija filma za rusko govorno područje pod nazivom "Украина в огне". Englesku verziju nisam mogao da nađem na Youtube, mada vjerujem da postoji.
    rodoslov -99415 - 04.02.2017 : Dragana Jurosevic Matkovac - best (0)

    Prezime Jurošević


    Poštovanje,
    Zanima me prezime Jurošević. Mislim da potiče iz sela Matkovac. Otac mi je odatle, nemam baš nikakvih informacija za nešto više. Hvala unapred.
    kosovo_rat -99334 - 27.01.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Vi idite, ja ostajem!


    O Milošu Ćirkoviću se ništa ne zna. Kažu da su ga teroristi ubili posle nekoliko dana opsade. Drugi vele da je preko Prokletija uspeo da se izvuče do Crne Gore.

    Čuje se takođe da danas živi negde u inostranstvu. Ono što ne mora da se nagađa je da je Miloš odbio da se povuče, da je danima iz svoje kuće pružao otpor teroristima i likvidirao najmanje njih 18, sokoljen guslama koje je puštao u inat krvnicima. Odbio je da se povuče rečima:

  • "Svi ste izdali - ja ostajem"!

    Film "Vi idite ja ostajem" režisera Hadži Dragana Đurovića govori o Milošu Ćirkoviću, Srbinu iz Peći, koji nije želeo da napusti grad, već je ostao kao poslednji vojnik Vojske Jugoslavije, svesno se žrtvujući, i dostojno se odmenivši.

    Mitropolit Amfilohije je u svom četvorotomnom delu "Ljetopis novog kosovskog raspeća" - Dnevnički i drugi zapisi (mart-avgust 1999. ), opisao ovovremenog Miloša Obilića. Evo šta je Mitropolit zapisao:

  • "Doznajemo od Italijana i ovo: u selu u svome domu ostao je sam Miloš Ćirković, šumar od svojih 38 godina, u ratu vodič srpskih specijalaca, koji je žodlično poznavao svako drvo, svaki krš. Ostao da brani selo. Šaljem oca Radomira Nikčevića sa jednim mladićem iz kuće Stošića da ga pozdravi i zamoli u moje ime da pređe sa nama u Patrijaršiju. O. Radomir ga zatiče naoružanog i obučenog u vojničku uniformu. Ne želi da je skine. Jedini srpski vojnik u uniformi na Kosovu i Metohiji posle povlačenja juna 1999. O. Radomir mu prenosi pozdrav i poruku. Moli ga, kumi Bogom, ubeđuje uporno da krene sa nama. Moli ga i mladi Stošić. A on će, nezemaljski odlučan i zemaljski opor:
  • "Ti ćuti, da te ne ubijem! Sram vas bilo, svi ste vi izdali!" Idite, ja ostajem!..."

    Poslednji branič Crkve i naroda u ovom pogromu, spreman da pogine "za kralja i otačastvo", priča nam o. Radomir, po povratku.

    Sva mu je kuća izrešetana. On zabarikadiran u mrtvom betenskom uglu prizemlja sa gomilom municije unaokolo. Rešen da brani svoj kućni prag do smrti. Zahvaljuje na brizi i pozdravu, ali odlučno odbija da napusti svoj dom, odrešito prekidajući svako dalje nagovaranje.

    Potresen odlučnošću usamljenog ratnika, otac Radomir ga na rastanku blagosilja na poslednji podvig rečima:

  • "Dobar si deo izabrao, Miloše srca obilićevskoga! Bog te blagoslovio na dobar podvig, Miloše Ćirkoviću!"

    Nekoliko dana kasnije čulo se da je oko 26, po nekima 20. juna, od šiptarskih zulumćara verovatno ranjen, savladan i ugrabljen Miloš Ćirković. Tvrde da je 22. juna trebalo da napuni 38 godina.

    Posetismo i njegovu kuću u Belom Polju. Nađosmo je spaljenu. Zjapi i dimi rupa od starog podruma. Noviji prednji dio kuće betonski građen stoji bez krova. Tamo gde je bila kuhinja, nađosmo mecima, bombama i požarima potpuno neoštećenu slavsku ikonu Miloševu Svetog Alimpija Stolpnika, Sveto Pismo, nekoliko porodičnih slika i drugih predmeta, među kojima i guslarsku kasetu o smrti kosovskog viteza Jovana Milačića (policajac poginuo u selu Prekaze), kao i nekoliko video kaseta.

    Iznad prednjeg ugla kuće u kome je bio zabarakadiran, na spratu nađosmo u ćošku - spaljeni kostur, još uvek se dimio. Prva misao nam beše da je Milošev. No, prevrnuvši ga štapom, vidjesmo po lobanji da se radi o spaljenoj ovci. Pobegla, sirota, da se spase! Nađosmo i Milošev molitvenik, crkvene knjige. Sve ovo potvrdi da je zaista bio čovek pobožan, kako su nam rekli.

    Ispred kuće mnogo ispaljenih čaura. Od Miloša ni traga ni glasa. Vele da je u svojoj junačkoj odbrani ubio više od 18 terorista koji su ga držali pod opsadom i jurišali na njega danonoćno. U kanalu ispred Miloševe kuće otac Miljko i Rade Pavlović, koji su mu donosili hranu, izbrojali su dvanaest ubijenih arnautskih terorista, a pred školom su nađena dva zapaljena blindirana vozila koja su sa posadom izgorela.

    Otkada su u njegovoj spavaćoj sobi dvojica Šiptara pokušala da ga usred noći likvidiraju, ali je od njegove puške jedan poginuo, dok je drugi utekao, Miloš, budući stalno pod oružjem i u uniformi, gotovo da više nije spavao.

    Da neprijatelj nikada ne bi bio siguran gde je, stalno je menjao mesto i prelazio iz kuće u kuću napuštenog sela, nakrcanu oružjem i municijom odbegle vojske.

    Otac Miljko i Rade Pavlović odnosili su mu hranu, ostavljajući je čas u novoj, čas u staroj kući kako je Miloš čuvao položaj. Osmoga dana, šumar nije uzeo hranu┐ Pobegao je u šumu? Ubijen, pa sklonjen? Vest da se pojavio u Andrijevici, pokazala se netačna. Jedno je bilo sigurno: pre pogibije skupo je naplatio svoju junačku glavu.

    Kažu da su braća, kada je autobus kojim su isporučeni i evakuisali poslednje Belopoljce stigao, pokušala da ga nagovore da pođe, ali uzalud. Miloš je podigao pušku i uzviknuo preteći:

  • "Vi idite, ja ostajem!"

    Njegovu slavsku ikonu i nađene stvari pohranismo u Patrijarhovom konaku, na spratu. Odatle ih je kasnije uzeo neko od njegove rodbine, kako nam rekoše sestre monahinje.

    Izvor: MAGACIN
  • kosovo_rat -99321 - 27.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Kosovo: Istina o poginulim u selu Račak


    1sr -99304 - 25.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Jesmo li ovo i danas mi?


    U Srbiji malo ljudi zna šta se obeležava 11. novembra. Možda zato što je ovaj praznik u kalendaru novijeg datuma. Mnogi ga praznuju i raduju mu se jer je to samo jedan više neradan dan.

    Petak, 8. novembar. Sasvim običan dan u Torontu. Mitrovdan u Srbiji.

    Šetnja kanadskom metropolom prija, iako je vazduh oštar. Na ulici, u prolazu, sretne se po koji čovek koji na reveru nosi veštački crven cvet. Mali, ali primetan. Na raskrsnici, pa u prodavnici, još po koji. Iz škole izlazi grupa đaka ┐ svi oni nose crven cvetić. Ljudi žute, crne ili bele kože, bez obzira na veru, stari i mladi ┐ nose ga bez razlike.

    O čemu se ovde radi? Kanada 11. novembra praznuje Dan sećanja (Rememberance day) na Kanađane pale u svim ratovima od 1914. do današnjih dana. Jedanaestog meseca, jedanaestog dana i jedanaestog časa, godine 1918, sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat - "rat koji će okončati sve ratove" kako su savremenici verovali.

    Pripreme za obeležavanje ovog datuma, koji je značajan za svakog kanadskog građanina, počinju dve nedelje ranije. Već na ulazu u kafić ili odmaralište na auto-putu mogu se videti kadeti, tinejdžerke od 15-16 godina koje dele crven cvet ┐ broš kojim iskazujete poštovanje prema žrtvama. Kadet je vannastavna aktivnost u školama, predviđena za mlade od 12 do 18 godina. Oni po nekoliko puta nedeljno pohađaju predavanja vezana za kanadsku istoriju, geografiju, vojsku. Imaju svoje uniforme. Tu se formira njihova rodoljubiva ličnost.

    U skladu sa ovako razvijenim interesovanjima i veštinama, dobar deo mladih odabraće i profesiju kojom će se baviti u budućnosti. Mladim kadetima za crven cvetić se daje prilog po želji, a čitav prihod namenjen je fondu za pomoć veteranima. Crven cvet je zapravo, kao božur u Srba, mak (poppy) koji simbolizuje stradanje. Crveni mak je cvetao na groblju vojske Antante u Flandriji, koje je ostalo večna kuća mnogim kanadskim vojnicima palim na ovom bojištu u Prvom svetskom ratu. Prosečan Kanađanin zna napamet stihove kultne pesme o njima, koju je napisao ratnik i književnik iz Ontarija, Džon Makre: Na poljima Flandrije, raste mak, između redova i redova krstova. Značaj pesme i crvenog maka za Kanađane ima simboliku i značaj kao pesma Milana Rakića "Na Gazi-mestanu" i crveni božur za Srbe.

    Međutim, za Kanađane, koji su i kosmopoliti i neopterećeni prošlošću, nošenje znamenja koje slavi prošlost nije anahrono, niti bilo ko taj čin posmatra kao šovinistički ili nacionalistički. Ovde je to stvar odavanja počasti poginulim precima, ali i izraz ponosa, dostojanstva i samopoštovanja. Sa crvenim makom na reveru mlađi Kanađani masovno idu u večernji izlazak.

    Kanadski Srbi sa njim idu u crkvu i na slavu. Na reklamnim panoima istakle su ga i banke i restorani, nosi ga čak i gradonačelnik Toronta za čije se ime ovih dana vezuje velika afera┐ Na kućama su istaknute kanadske zastave. I sve je to ovde sasvim normalna stvar, o kojoj u javnom mnjenju nema dileme, raspre, podela.

    Jedanaestog novembra, u dnevnim novinama Dan sećanja je tema broj jedan. Stupce ispunjavaju autorski tekstovi i intervjui o značaju ovog datuma za kanadsku istoriju. Toga dana, u 11 sati, staje sve. Staju autobusi na ulicama. U državnim i privatnim preduzećima, u školama - svi će na minut zaćutati. I taj minut biće molitveni minut za sve one kojih nema. Dan sećanja u Torontu obeležen je sa tri svečana javna skupa: ispred opštine, ispred zgrade provincijske vlade i ispred univerziteta. Ništa nije neobično i ništa se nije desilo što se ne bi desilo u Srbiji. Možda je samo odnos studenata drugačiji - u Torontu su se okupljali u stotinama, dok u Srbiji manifestacije ovog tipa nisu privlačne za mlađi naraštaj.

    Možda se nad ovim treba zamisliti. Za primereno obeležje u Srbiji uzeta je Natalijina ramonda, poznata i kao "cvet feniks". Ovo je endemska vrsta, koja cveta na planinama istočne Srbije i na Kajmakčalanu. Uz malo vode, čak i ako se osuši, može da povrati svoju pređašnju lepotu. Tako simbolizuje državu koja je bila naizgled poražena i pregažena - a naposletku vaksrsnula i krenula u pobedu, kao ptica feniks koja je poletela iz pepela...

    Međutim, nabaviti ovo obeležje, čak i kupiti ga - u Srbiji je nemoguće. Potrebna je samo želja i volja nadležnih da se to ispravi, kako bi se Dan primirja, ili još bolje Dan pobede, ukorenio u svesti tek dolazeće generacije, koja na ovaj dan i na gigantsko delo svojih predaka može samo da bude ponosna.

    U Srbiji malo ljudi zna šta se obeležava 11. novembra. Možda zato što je ovaj praznik u kalendaru novijeg datuma. Mnogi ga praznuju i raduju mu se jer je to samo jedan više neradan dan. Ali, u Srbiji toga dana ništa neće stati. Pojašnjavanje važnosti ovog datuma za srpsku istoriju biće stvar dobre volje i odgovornosti pojedinca u školi, na fakultetu ili u medijima.

    U 21. vek ušli smo a da ne znamo koliko nas je nestalo u proteklim ratovima za slobodu, a da ne znamo koliko nas nema. Sa svojom svešću o prošlosti nećemo odrediti ispravan pravac za korake koje ćemo činiti u budućnosti. Dok budemo gledali požutele fotografije svojih predaka, brkajlija za maksimom, pobednika sa šajkačama, zbilja je vreme da se zapitamo: jesmo li ovo i danas mi.

    Izvor: Nemanja Dević, istoričar
    jasenovac -99289 - 25.01.2017 : Nikola Nastasic Beograd - best (0)

    Hrvati su genocidan narod!


    Hrvati su prvenstveno genocidan narod. Hrvati su loš narod, pokvaren, prevrtljiv, odvratan narod, kukavice bez stida i srama. Oni su takođe i najgori moralni ološ. To su ljudi na čiju se reč ne možeš osloniti. Hrvati su svi odreda, prozirni kao čaša, i u tolikoj meri lažni i dvolični, da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi. Spasi nas Bože kuge, gladi i Hrvata!
    plemena -99241 - 23.01.2017 : Danica Vasileva Beograd - best (0)

    O prezimenu Kojanović


    Molim vas da, ukoliko neko zna nešto o prezimenu Kojanović da mi javi. Moj predak Miloš rođen je krajem 18. veka. Doselio su se u selo Jasikovica na padinama Goča, između Kruševca i Trstenika. Imao je sinove: Gmitra, Vujicu, Petka, Ćirka, Mijajla, Miletu, Grujicu. Nepoznanica je odakle je došao i kada je došao.

    Unapred zahvaljujem za pomoć.

    Danica
    plemena -99240 - 23.01.2017 : Jovan Prelić Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Prelić


    Interesuju me informacije o prezimenu Prelić, odnosno o mojoj porodici. Imam podatke da smo poreklom iz Gusinja kod Plava. Ako neko ima neke podrobnije informacije neka mi javi. Hvala!
    srpsko_poreklo -99211 - 21.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Jovan Deretić: Srpskom narodu je potrebna revolucija protiv lažne istine


    rodoslov -99190 - 19.01.2017 : Igor Lalin London - best (0)

    Prezime Nedeljkov i Lalin


    Moja majka: Nadežda Nedeljkov rođena je u Mokrinu 1932. od oca Jovana i majke Sidonije.

    Moj otac: Dragomir Lalin rođen je u Titelu 1924. od oca Jovana i majke Aleksandre.

    Moj brat je bio Aleksandar i ja sam Igor Lalin.

    Moja deca su Jeremija, Izabela i Andjelika Lalin a živimo u Londonu u Kanadi.
    plemena -99157 - 16.01.2017 : Drago Pena Mrkonjic Grad - best (0)

    Porijeklo prezimena Pena


    Poštovani,
    interesuje me da li neko zna nešto o porijeklu prezimena Pena?
    srbi_6do14_vek -99142 - 14.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Srbi su nekada imali i vinovod


    Srbija je nekada bila zemlja koja je bila čuvena po proizvodnji vina. U vrijeme cara Dušana postojao je zakon o proizvodnji i prometu vina u okolini Prizrena. On je takođe bio jedini vladar u svetu koji je izgradio vinovod, kojim je iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči dopremao vino kroz glinene cijevi dugačke 25 kilometara do svojih carskih podruma u Prizrenu.

    U srpskoj literaturi se o tom periodu nigdje se ne pominje rakija, već rujno vino koje se pilo iz pehara i bilo prisutno u svim okolnostima.

    Nakon što su Turci zauzeli južne djelova Srbije, naš narod se pomjerao ka severu pa u drugoj polovini 14. vjeka Kruševac postaje glavno vinogradarsko središte.

    Za vrijeme turske vladavine u Srbiji je iskrčen ogroman broj vinograda. Postojali su i specijalni odredi konjanika, takozvanih akindžija, koji su uništavali vinograde jer Turcima vjera ne dozvoljava konzumiranje alkohola.

    Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji ponovo dolazi do procvata vinogradarstva, koje postaje najznačajnija privredna grana. Po popisu iz 1887. godine, Srbija je imala 81.000 hektara pod vinogradima, što je bar pet puta više od onoga što imamo danas.
    1sr -99127 - 13.01.2017 : Ivana Zec Kikinda - best (0)

    Spisak poginulih u Prvom svetskom ratu


    Poštovani,

    negde na sajtu sam pročitala da imate spiskove poginulih u Prvom svetskom ratu. Na toj strani sam ostavila poruku, ali izgleda u pogrešnom delu foruma.

    Po podacima koje imamo - Žeravica Jeftimije je poginuo u bitci na Pijavi 1918. godine. Moguće je da je upisan i kao Zseravica.
    U dokumentima na sajtu http://digi. landesbibliothek. at nisamo uspeli da nađemo.

    Da li bi mogli da proverite da li se nalazi u Vašim spiskovima?

    Hvala
    Ivana

    RE: Spisak poginulih u Prvom svjetskom ratu



    Ivana,
    ja imam spiskove samo za glasinačku regiju.
    plemena -99107 - 10.01.2017 : Doko - best (0)

    Prezime Doko


    Koliko ja znam, svi koji nose prezime Doko su iz sela Vidovići, općina Čitluk kod Mostara. Trenutno ih je oko 200, a otišlo ih je par puta više od ovoh broja.
    rodoslov -99099 - 10.01.2017 : Vlada Vukovic Orasac,Sabac - best (0)

    Poreklo porodice Vuković iz Orašca kod Šapca


    Interesuje me poreklo porodice Vuković iz Orašca kod Šapca. Deda mi je bio Vitomir, pradeda Milinko-Cveja...
    lnr -99077 - 09.01.2017 : Serjoga Novorusija - best (0)

    Srećan rodjendan Republiko Srpska!


    I dalje si bastion Srbstva , srećan ti rođendan Republiko Srpska!

    https://www.facebook. com/photo.php?fbid=368635360176733&set=a. 128729637500641.1073741830.100010908158478&type=3&theaterČif_t=likeČif_id=1483971973072680

    https://www.facebook.com/photo.php?fbid=305281153178821&set=a.128729637500641.1073741830.100010908158478&type=3&theater
    rodoslov -98741 - 01.01.2017 : Ivan Mitrovic Smederevo - best (0)

    Poreklo porodice Mitrović


    Molio bih vas za informaciju o poreklu porodice Mitrović iz sela Paralovo u opštini Gnjilane. Odmalena želim da znam svoje poreklo i pokušavam na razne načine da saznam, ali do sada nije bilo rezultata. Unapred zahvaljujem.
    komunizam -98451 - 24.12.2016 : NOMAD Srbija - best (2)

    Jugoslavije, srpske grobnice


    Srpski državni rulet

    Piše: Miroslav Janković, novinar, 24. decembar 2016, Večernje novosti

    Niko osim Srba svoju državu nije utopio u "višenacionalnu zadrugu"

    DECEMBAR je mesec kada se mnogi sećaju nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prvog dana ovog meseca jedna država je formirana, a druga sahranjena. Nakon tri uzastopno dobijena rata, Srbija je prestala da postoji. Neki istoričari misle da je nestala na vrhuncu naše istorijske visine, kakvim se smatra početak 20. veka. Još malo pa će se navršiti celi vek kako su Nikola Pašić i kralj Aleksandar stavili nadgrobnu ploču na Srbiju: jesu li to morali ili su hteli, i šta bi bilo da su postupili drugačije?

    Nema primera u poznatoj, a ozbiljnoj istoriji, da je neko, kao Srbi, dobrovoljno svoju državu, uz to i pobednicu u ratu, utopio u "višenacionalnu zadrugu" sa katolicima i muslimanima, protiv kojih smo ratovali od 1912-1918, kao što je to učinio srpski kralj i njegov dvor. Nakon što su 1915. godine odbili ponudu Londonske konferencije da prošire svoju državu na bezmalo teritoriju potonje Kraljevine, odbacili su i ponudu Austrije i Nemačke da Srbija dobije Bosnu i izlaz na more, a da zauzvrat izađe iz rata.

    Aleksandar i Pašić su hteli Jugoslaviju. Zapravo želeo je kralj, a Baja ga je sledio jer je želeo da po svaku cenu ostane na vlasti. Bili su gladni velike primorske države, nakon malih, suvozemnih srbijanskih kneževina i kraljevina.

    Ideje ilirizma i nekakvog bratstva i jedinstva u južnih Slovena su prodrle među Srbe s dolaskom Karađorđevića na vlast. A oni su uvek držali glavu znatno više podignutu nego Obrenovići. Srbija kralja Petra je odškolovala prve generacije naše elite, na čelu sa srbojugoslovenima Cvijićem i Skerlićem, koji su njegovom sinu Aleksandru bili mentori: oni su ga inficirali jugoslovenstvom nakon što je ono u njihovom vremenu i njihovim glavama već počelo da zri.

    Taj oblak se brzo širio ka jugu: a svi mutni oblaci na Srbiju su i došli sa severa i sa Alpa. Dakle, Aleksandar je odgajan kao Jugosloven, on je slušao Cvijića i Skerlića, a Srbi su posle slušali i gledali oluju. Nakon što su učinili ludu velikodušnost - odrekli se svoje države. Zapravo, ubili je svojom rukom u bezumnoj političkoj igri, kojoj bi najbolje peristajao naziv: "srpski rulet". Postali smo tako ne samo kraljeubice već i državoubice. A 1915. istorija je jedan jedini put, u novije doba srpskog postojanja, pružila ruku da nas pomiluje.

    Šta je Kraljevina donela, a šta odnela Srbima? Vrlo brzo se sa severa prosula mržnju na Srbe: Hrvati su srpsku dinastiju odmah nazvali ciganskom i čobanskom, a Srbe Vlasima i Cincarima. Smatrali su da oni iz Zagreba treba da rukuju Kraljevinom kao konfederacijom. Majstori preveslavanja svakakvog vremena jedini su narod na ovim prostorima koji je imao koristi i od fašista i od komunista. Avnoj i Ustav iz 1974. godine dali su im državu, koju su Tuđmanovi fašisti izgonom Srba načinili etnički najčistijom u Evropi.

    Slovenci su bili još lukaviji: za njih su Srbi bili konj koga treba jahati dok ne postane raga. Hrvati i Slovenci su u obe Jugoslavije za sedam decenija njihovog trajanja više profitirali nego za svo viševekovno životarenje u austro-nemačkim carstvima. I Kraljevinom i avnojevskom Jugoslavijom vladali su Slovenci: oni su neprestano huškali druge narode na Srbe, nametali zakone kakvi njima odgovaraju, bili neokolonijalni gospodari Srbima ravno 70 godina. To je jedno od najbolnijih poniženja koje smo doživeli u istoriji: da Srbima upravlja narod od jedva milion stanovnika, čija je teritorija na geografskoj karti manja od šumadijskog opanka. Slovenci su bili rafinirani zloduh u obe Jugoslavije.

    Mora se priznati da je Kraljevina i neke dobre stvari donela Srbima. Pomešala nas je sa drugačijima od nas: počeli smo da "učimo" život i na druge načine. Dobili smo Vojvodinu i to je najveći srpski teritorijalni dobitak od srednjeg veka naovamo. Kao što će biti i najveći gubitak, ako jednog dana ode tamo odakle je i došla. Srbija je imala ogroman priliv svoga naroda iz prečanskih krajeva, koji je doneo sa sobom veliku radnu energiju, mnoge veštine i dobru genetiku. Zato su, na primer, obe Jugoslavije bile uspešne u sportu.

    Šta bi bilo da nije bilo prve Jugoslavije? Možda ne bi bilo ni druge. Ali istoričari kažu: nema načina da se utvrdi šta bi se desilo da se nije desilo to što se desilo. Iza obe Jugoslavije su ostali potoci naše krvi i suza i nemi jauci srpskih grobova, koji legoše u temelje te dve naše nesretne kuće. Grobove ne htedosmo, a u stvari ne smedosmo, ni da prebrojimo. Jer, mi smo nekrofilski narod, nama su važne iluzije i patnje, a stvarnost kakva god da je.

    Kraljevinu smo prihvatili kao nagradu za strašne vojničke žrtve koje podnesmo u Prvom, a Titoslaviju kao melem na užasne civilne žrtve koje imadosmo u Drugom ratu. Osamnaeste smo mislili da je svet zaljubljen u nas, a on je samo dobro prepoznao crte istorijske ludosti u nama. Da otadžbinom smatramo (i) tuđinu, a da za brata hoćemo i onoga koga nije naša majka rodila. Zato su nam "darovali" dve Jugoslavije, dve najveće i najkrvavije srpske istorijske suze.
    plemena -98447 - 23.12.2016 : Zoran Djuric Veliko Selo - best (0)

    Poreklo prezimena Đurić


    Zanima me da li neko zna nešto više o prezimenu Đurić. Znam da mi je Poreklo iz Kosovske Kamenice, od Patrijarha Dimitrija.
    rodoslov -98429 - 20.12.2016 : Denis Koldzic Prijepolje - best (0)

    Porijeklo prezimena Koldžić


    Zamolio bih vas, da mi pomognete u vezi prezimena Koldžić, pošto do sada nisam uspio da saznam ništa u vezi sa tim. Unaprijed hvala.
    komunizam -98427 - 20.12.2016 : NOMAD Srbija - best (5)

    Crveni bik na Titovim krilima


    Nekadašnjeg doživotnog predsednika Jugoslavije, države koja više ne postoji, Josipa Broza, mnogi zapadni državnici, novinari, sociolozi i psiholozi su smatrali najvećim rasipnikom svog vremena. Za većinu više miliona Srba koji žive širom planete, Broz je bio i najveći unesrećitelj Srbije.

    Razlog: povlađivanje Hrvatima, neprocesuiranje hrvatskih ratnih zločina nad Srbima i drugim narodima počinjenih u Drugom svetskom ratu, nisu proganjane ustaše dok su srpski četnici gonjeni i ubijani širom sveta. Ustavom iz 1974. Hrvatskoj i drugim republikama je omogućena kasnija državnost ne štetu Srbije, Hrvatima je i posle 1945. g. "sačuvan" poklon jadranske obale "vredan" mogućih 20 milijardi godišnjeg prihoda od turizma iako Jadran nikada nije bio ceo hrvatski itd. Današnji posed Hrvatske ogromnog dela jadranske obale je omogućila srpska pobeda u Prvom svetskom ratu! Lista zbog čega mnogi srpski iseljenici nisi voleli somopostavljenog maršala je zaista predugačka.

    Josip Broz, tobožnji komunista, koji je, iako bravar, najviše voleo carski život, nije kupovao ništa jer je to kobajagi dobijao na "poklon" od naroda koji ga je "neizmerno voleo"! Tito je, kažu njegovi poštovaoci, sve ostavio narodu: i dvorce, i vile, i blago. Možda ima u tome neke istine, ali od te Brozove zaostavštine srpski narod još uvek nema nikakvu korist. Danas se u dvorcima i vilama uglavnom baškare sinovi i unuci njegovih bivših komunista koji danas Srbima prodaju neku tobožu "demokratiju", često nastavljajući pljačku svog naroda koju je započeo bravar. U srpskoj javnosti se naširoko diskutuje, kojim naslednicima treba vratiti Titovu "imovinu", čuvanu u sefovima jedne beogradske banke. Ta imovina je, verovatno, stečena pljačkom.

    Rekosmo da je Josip Broz bio najveći rasipnik svog vremena. Ne samo što je imao za lično uživanje bezbroj vila, dvoraca, lovišta, "svojih" apartmana po bolnicama i izletištima, pa čak i najmanje dva ostrva na Jadranu na stalnom raspolaganju, nego što je u to siromašno vreme putovao po svetu skuplje i pompeznije nego bilo koji raniji imperator - od austrijskog Franje Josipa, preko nemačkog cara Viljema i ruskog Nikolaja Romanova, pa do engleske kraljice Viktorije. Uzmimo kao primer samo jedan višemesečni Titov put da poseti svoje nove "prijatelje" u Indiji i tadašnjoj Burmi ili kasnije posete nekim afričkim državama. Plovilo se brodom "Galeb" koji su pratili razarači Ratne mornarice "Triglav", "Biokovo" i teretni brod "Dinara". Valjda je teretnjak nosio poklone Titovim prijateljima, koji su često kao i darodavac, spočetka vladavine bili obični, kako Srbi to rado kažu, gologuzani. Oni su, uglavnom, došli vojnim pučevima i ubistvima na vlast. Kao sposobni diktatori znali su kako da se obogate. Posada Titove "združene flote" brojala je najmanje 800 ljudi. Brod "Galeb" je sa Brozom skoro četiri puta oplovio globus, tačnije -prešao je oko 158. 000 kilometara!

    Avion je imao četiri jaka Prat Vitnej motora "dupla zvezda" tipa R2800. Svaki motor je imao po dva puta devet cilindera ukupne zapremine od po 46 litara i snage 2500 KS po motoru koji su pokretali elise. Jedan stariji avio-mehaničar, pričali su njegovi prijatelji nekoliko meseci pre nego što je dekica umro, "potrefio" je poduži zatvor jer je nekim svojim kolegama iz aviotehnike 1959. godine u šali rekao, aludirajući na snagu motora: "Mnogo bre 10. 000 konja za jednog zagorskog magarca"!

    Titov avion je bio proizveden kao poslednji primerak iz serije Daglasovih aviona tog tipa 1958. Inače, Daglas je proizveo ukupno 704 aviona tipa DC 6B, ukupno sa istovetnim vojnim transporterima, vođenim pod fabričkom oznakom C-118. Putnički DC 6B su kao veoma sigurne avione koristile mnoge velike avio-kompanije za letove preko okeana i za nalete na druge, daleke destinacije.

    Maršalov avion je bio "salonski" ali nije bio nešto posebno luksuzan, valjda je i tu delovala "naredba" Amerikanaca o štednji. Bio je registrovan kao vlasništvo "Jugoslovenskog aerotransporta"- JAT-a, iako, koliko se zna, nikada nije prevozio "obične" putnike. Međutim, Tito ga je izgustirao pa ga je 1970. godine poklonio ili čak možda prodao zambijskom predsedniku Kenetu Kuandi. Umesto Daglasa DC 6B, maršal je kasnije koristio noviji, brži i udobniji salonski mlazni avion tipa Boing 727, koji je sa dodatnim tankovima za gorivo, mogao da leti na dužim relacijama. Tim Boingom Tito je leteo i u posetu Fidelu Kastru na Kubu.

    Kuanda je "Titov" avion 1992. prodao jednoj namibijskoj avio-kompaniji koja ga je koristila za prevoz putnika, kasnije i tereta. Avion, totalno raubovan i delimično uništen, otkriva 2000. godine u Africi izvesni Zigfrid Angerer, austrijski pilot. Veliki ljubitelj aviona oldtajmera Diter Matešić, čovek verovatno austrijsko-hrvatskog porekla, milijarder koji je proizvodnjom i prodajom energetskog napitka "Red Bull" stekao za samo dvadesetak godina privatnu imovinu od oko 10 milijardi dolara, naložio je svom saradniku Tomasu Muigu da Titov avion otkupi i totalno restaurira. Tomas Muig je poznati avio stručnjak i odličan restaurator starih aviona.

    Nekada Titov Daglas DC 6B je rasturen u sastavne delove, svi oštećeni delovi su zamenjeni novima kojih je bilo u magacinima širom sveta ili su po potrebi napravljeni novi unikati, ugrađena su potpuno nova 4 zvezdasta motora kojih još uvek ima na lageru jer su proizvedeni u nekih 125.000 komada, instalirani su najnoviji instrumenti, hidraulika, navigaciona tehnika itd. Muig kaže, da je Titov stari "Daglas" danas bolji nego kada je 1958. godine izašao iz fabrike! Pomenimo, da je isti tip aviona, ali vojnu verziju fabričke oznake C-118, koristio i američki predsednik Hari Truman. I dan-danas, skoro 60 godina od prekida proizvodnje, neke manje aviokompanije koriste ove avione za prevoz tereta, a neke još uvek i putnika.

    Danas Titov avion zauzima počasno mestu u avio-muzeju Red Bula u krugu aerodroma u austrijskom gradu Salcburgu. Potpuno je u letnom stanju, i svremena na vreme se koristi na veliko zadovoljstvo specijalnih gostiju Ditera Matešića, za panoramske prelete preko Alpa.

    Ovde se krug zatvara. Avion nekadašnjeg kaplara austrougarske vojske koji se u Velikom ratu pre 100 godina verovatno borio i protiv Srba, završava u muzeju njegovog kasnijeg, bar po Titovom vojevanju, "sunarodnika" - Austrijanca Ditera Matešića.

    Izvor: Večernje Novosti, 20. decembar 2016. godine.
    plemena -98419 - 19.12.2016 : Aleksandra Popovic Kragujevac - best (0)

    Istraživanje prezimena Popović


    Zanima me da li neko zna nešto više o poreklu Popovića. Iz Velikih Pčelica smo kod Kragujevca. Čula sam da potičemo od Save Veličkovića koji je poreklom iz Kolašina. Bio je sveštenik. Njemu je po naređenju Miloša Obrenovića odrubljena glava. Inače, Sava je imao dva brata koji su pobeligi iz Kolašina i nastanili su se u Šumadiji. Kažu da su bili Cincari, ali da su to krili. Savin sin se zvao Stevan. Jedino što znam jeste da mi se pradeda zvao Dragoslav Popović, deda je Života Popović a otac Predrag Popović. Slavu koju slavimo je Sveti Stefan Dečanski, odnosno Mratindan tj. 24. novembar. Hvala unapred.
    Aleksandra Popovic
    1sr -98373 - 15.12.2016 : Ivana Kikinda - best (1)

    Žeravica Jeftimije


    Pozdrav Željko,

    pokušavala sam da nađem ime pradede u spiskovima na sajtu: http://digi. landesbibliothek. at/viewer/toc/AC08513816

    ali bez uspeha. Po podacima koje imamo, poginuo je u bitci na Pijavi 1918. godine.

    Da li bi mogli da proverite da li se nalazi u spiskovima koje imate i eventualno mi pošaljete skeniranu stranicu?

    Ime je Žeravica Jeftimije, ali je moguće da je upisan i kao Zseravica.

    Hvala
    rodoslov -98371 - 15.12.2016 : Milos Anovic Beograd - best (0)

    Poreklo prezimena Anović


    Poštovani,

    zanima me da li može da se sazna poreklo prezimena Anović i na koji način da to saznam. Hvala!
    2sr -98363 - 14.12.2016 : Njegos Topalovic Cacak - best (0)

    Poručnik Dobrica Đukić


    Poručnik Dobrica Đukić nikada neće biti zaboravljen od strane pravih patriota srpskoga roda i poroda! On je bio Dražin čovek od poverenja.
    rodoslov -98315 - 04.12.2016 : Dragan Marković Melbourn Australija - best (0)

    Porijeklo Markovića, selo Jelah opština Goražde


    Volio bih da saznam porijeklo i korjene mojih predaka. Imam nekakvih saznanja da su moji preci od Andrijevice ispod Šar planine u Crnoj Gori. Pred rat, ovaj nesretni 90-tih godina u moje selo Jelah kod Goražda dolazio je naš rodjak po imenu koliko se sjećam Dušan Marković koji je prikupljao podatke o našim Markovićima odakle smo i koliko dugo smo u Goraždu. Rekao je da u budućnosti ima u planu da napiše knjigu o porijeklu naših Markovića, rat je učinio svoje i izgubili su se svi kontakti sa tim čovjekom, našim rodjakom.

    Molim sve ljude koji imaju nekakve podatke ili zapise o porijeklu Markovića od Goražda da mi se jave. Mnogo hvala unaprijed.
    2sr -98301 - 03.12.2016 : Ex-ponto - best (4)

    Krvavi kamen hercegovački


    Prije 10-tak dana postavih reportažu o masakru nedužnih mještana iz Kifina Sela, koje su u grupi od 64 mještanina, partizani odveli u selo Krekavice, zatvorili u štalu i na najsuroviji način (bez opaljenog metka) lišili života. To se dešavalo u aprilu 1942. godine.

    Želim još da napomenem da su u istoj reportaži prikazane autentične slike sahrane nedužnih mladića, kao i 75-godišnjeg starca koja se desila 2 mjeseca kasnije na groblju u Kifinu Selu. Fotografije je napravio jedan italijanski oficir i one su nakon rata bile skrivane u ikoni u kući pokojnog Rista Zirojevića, sina ubijenog starca i oca čovjeka koji o tome govori u datoj reportaži.

    Uz snimak, pomenuh tada još neka mjesta u kojima se desiše slični zločini, a evo, Herceg Televizija, baš kao da smo se dogovarali, postavi reportaže i iz tih sela.

    Dražljevo:



    Jasenik:



    Brajićevice:



    U reportaži iz Braićevica o događaju govori Milimir Zirojević. Neko bi ga mogao povezati sa Simom Zirojevićem iz Kifina Sela, pa želim da napomenem da su to dvije različite porodice, mada ne znam da li imaju neku vezu u nekom dalekom koljenu.

    Meni su ovi događaji poznati više od 50 godina, od momenta kada sam bio sposoban da razumijem o čemu stariji pričaju. Slušao sam ih od ljudi koji su bili direktno uključeni sa jedne, kao i sa druge strane.

    Obratite pažnju na snimak iz Braićevica kada Mimo pominje Skoka, Šegrtovog saradnika, koga Vlado ubija zbog neslaganja sa njegovim djelima. Nije on bio jedini koji se nije slagao. Pisac ovog posta poznaje jos neke "Crvene" što napustiše (kradom normalno) tu liniju.
    rodoslov -98289 - 02.12.2016 : Elmedin Smajic Tuzla - best (0)

    Koje smo koljeno?


    Zanime me jedno pitanje. Imam djevojku za koju sam skoro saznao da mi je familija. Ne znam koje je to koljeno. Dakle, moj pradjed i prabaka su izrodili mog djeda i maminu teku. Ja sam potekao od djeda a moja djevojka dođe ova mamina tetka, prabaka. U klikom smo krvnom srodstvu, ako ta djedova sestra meni ne dođe ništa, dođe mojoj mami. Ne znam da li ste razummili i koje je to koljeno. Lijep pozdrav i nadam se odgovoru što prije pošto sam sav zbunjen.

    Koje smo koljeno?



    Elmedine,

    po ovome ispada da ste treće koljeno, a naši stari su govorili da je treće koljeno najbliži rod. U isto vrijeme, nije bilo dozvoljeno mješanje čak ni u četvrtom i petom koljenu, pa čak i dalje. Poznat mi je jedan slučaj mješanja u trećem koljenu, ali to se uglavnom nesrećno završi na potomke.

    Idi na stranu - |1|2|