fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
plemena -100955 - 20.07.2017 : Fikret Heco Lawrenceville.ga - best (0)

Porijeklo prezimena Kugić


Prezime Kugić je nastalo od prezimena Hećo. U 16. vijeku ljekar, lični Cor paše je oženio lokalnu djevojku, i imo 3 sina. Njega su prozvali Hekim, na turskom doktor, a našima bilo lakše reći Hećim i skratili u Hećo. Naime, zbog kuge koja je vladala tada, jedan sin je otišao u Bosnu. Borovsko, drugi u Sjenicu. E to su Kugići, to su ime dobili zato što su bježali od Kuge.

Originalno porijeklo je selo Crniš kod Bijelog Polja, Crna Gora. Tu i dans žive Heće, ali im je vlast uzela slovo, H, zbog njene diskriminacione politike u Crnoj Gori, ali u njihovom mezarju jasno pise na nisanima Hećo. Dokaz, vecina Heća danas kao i Kugića danas su doktori kao Dr. Ferid Kugić u Nemačkoj ili doktori sa prezimenom Hećo u Bjelom Polju i šire.
srpsko_poreklo -100951 - 19.07.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Porijeklo Srba: Šta zaista kažu Genetika i Arheologija?


plemena -100931 - 10.07.2017 : Davor M Subotica - best (0)

Senje, Markovići


Poštovani,

imam veliko interesovanje da nađem svoju lozu, najdalje šo mogu da vam kažem jeste da je moj pradeda Stanoje Marković koji je umro u Ćupriji dok sva njegova familija u to vreme kao i njegova brać su ostali u Senju. Ukoliko imate nekog saznanja molim vas da mi javite!

Srdačan pozdrav,
Davor Marković
pravoslavlje -100917 - 09.07.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

Pravoslavni egipatski Kopti


1sr -100913 - 08.07.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

Spomenik srpskim kraljevima u Parizu




U prestižnom šesnaestom arondismanu, na obodu Bulonjske šume, na Trgu Kolumbija, nalazi se skver koji nosi ime kralja Aleksandra Prvog od Jugoslavije, na kome je podignut monumentalni spomenik kraljevima Petru i Aleksandru Karađorđeviću.

Autori spomenika, koji je svečano otkriven 19. oktobra 1936, su ugledni francuski vajar Maksim Real del Sart i arhitekt Anri Šaje. Konjička skulptura, ukupne težine osam tona, izrađena je od livene bronze. Masivni postament krase tri bareljefa, isklesana u granitu.

Na čeonoj strani, na francuskom jeziku, ispisan je epitaf koji glasi: Aux Rois Pierre Ier de Serbie le Libérateur et Alexandre Ier de Yougoslavie l'Unificateur (Kraljevima Srbije i Jugoslavije, Petru Osloboditelju i Aleksandru Ujedinitelju).
rodoslov -100869 - 03.07.2017 : Sasa Tomic Gradiska - best (0)

Porijeklo Tomića u Republici Srpskoj


Pozdrav, zanima me porijeklo Tomića na području Bosne, tačnije Gradiška, Republika Srpska. Znam rodoslov do oko 1900 godine, svi su nastanjeni u Gradišci i krsna slava je Aranđelovdan (sveti Arhanđel Mihailo). Unaprijed hvala.
plemena -100857 - 02.07.2017 : Evica Herceg Kula - best (0)

Poreklo prezimena Herceg


Poštovani,

ja sam Evica Herceg iz Kule, Bačka, Vojvodina. Interesuje me poreklo prezimena Herceg. Moji svi preci po ocu Savi, Dedi gavri i pradedi Savi, potiču iz Kule u Bačkoj, Vojvodina. Za vreme Austrougarske. Molim vas, ako možete, da mi pomognete da saznam da li je moje prezime srpskog, austriskog ili mađarskog porekla. Hvala!
plemena -100849 - 28.06.2017 : Milan Blagojević Bijeljina - best (0)

Porijeklo bratstva Blagojević


Poštovani, zbog ratova i migracija veliko bratstvo Blagojevića gubi trag, među danas već porodicama Blagojević. Ja slavim Sv. Đorđiju, tako mi se i pranđed zvao. Za nas je Đorđe bilo moderno ime od starog Đorđija(grcko. Georgije).

Prezime nismo mijenjali, a ni slavu. U Sarajevo smo došli iz sela Brgule kod opštine Vareš u Bosni. U Brgulama su se zadržali svi običaji, zakoni moralni koji se danas poštuju i prepričavaju kao stare priče. Kao i priča mojih predaka da smi iz srbske domovine crnogorsko-hercegovačke Pive.

Srodnici Blagojevići moji su zelenih i plavih očiju, oćelave sa godinama, visoki i krupni ljudi. Inteligentni su, uporni, izdržljivi, osećajni ljudi ali i danas postoji zlatno pravilo kod nas krvna osveta. Većina srodnika koja nam je poznata (2 porodice samo). Imamo u amanet dat' stari zlatni prsten koji se s koljena na koljeno prenosio najmanje 200 godina.

Koliko ja znam nabrojati svoje direktne pretke, ne baš previše. Pretpostavljam da smo došli pod seobom patrijarha Arsenija 4. jer nismo komunisti bili, slavili smo uvijek slavu i vjerujući ostali. Ostali smo u selu Brgule u brdu do 1970. U partiji nikada nismo bili. Kod dr. Obrena Blagojevića u naučnom djelu "PIVA, PRIRODA-ISTORIJA-ETNOGRAFIJA-REVOLUCIJA" sam našao da smo najbrojnije bratstvo u Pivi bili. Tri porodice su nastale od Blagojevića: Markovići, Aleksići i Damjanovići. U srodstvu smo sa Branilovićima. Dr. Obren Blagojević nabraja rodoslov Blagojevića do 1650. godine. Iz sela Bukovci, Duboj, Donjim Rudinicama, Potprisojima i Miloševićima u Pivi. Takođe po statistikama Blagojevići najviće ginu u Županskim bataljonima u 19. i 20. vijeku.

Dr. Obren Blagojević je bio komunista i politički komesar tokom rata. Najviše je Blagojevića poginula iz Pive. Dok ostala prezimena znatno manje.

Interesuje me zna li neko literaturu još neku ili informaciju. Ili po prvoj prilici dace Bog u Pivski manastir da odem i uz blagoslov da pogledamo zapise o Blagojevićima. I ja sam možda nekome informacije prenjeo koga interesuje naravno.

RE: Porijeklo bratstva Blagojević


Poštovani,
ja sam u Pivskom manastiru već bio i protojerej koji služi tamo mi je rekao da su sve crkvene knjige nakon 2. svjetskog rata iz manastira odnijeli komunisti, tako da oni nemaju nikakvih informacija iz vremena prije rata.
plemena -100839 - 27.06.2017 : Stefan Stanišić Jalovik Izvor - best (0)

Poreklo porodice Stanišić, Jalovik, Izvor


Poštovani, zanima me poreklo porodice Stanišić u selu Jalovik Izvor kod Knjaževca, odakle potiču preci i da li su se doselili iz nekih drugih krajeva Srbije i regiona.
plemena -100834 - 26.06.2017 : Srdjan Djordjevic Minicevo - best (0)

Poreklo prezimena Đorđević


Iteresujeme moje poreklo prezimena Đorđević. Živim u maloj varošici, Minićevu kod Knjaževca, istočna Srbija. Krsna slava mi je Sv. Nikola, 19. decembra. Majka mi je Ristić, uzela je očevo prezime. I jedan i drugi roditelj su iz sela Čostica, ispod Stare Planine. Unapred hvala na odgovoru.
poturice -100779 - 16.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (2)

Istoričar dr. Salih Selimović


poturice -100777 - 16.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (1)

8.Vrata Mr. Salih Selimović: Srbi muslimanske vere


poturice -100775 - 16.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

8.Vrata- Dr. Salih Selimović: Ilija i Alija- Tragedija jednog naroda


praistorija -100753 - 13.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

HRT3: Na rubu znanosti: gost Goran Šarić


plemena -100717 - 10.06.2017 : Vanja Smolic Banja Luka - best (0)

Porijeklo prezimena Smolić


Poštovani,

volio bih saznati porijeklo svog prezimena. Većinom smo u R. Srpskoj. Krsna slava je Sv. Nikola. Hvala unaprijed!
dnk -100715 - 10.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

Intervju: Jovica Krtinić- Genetika potpuno razotkriva naše mitove tajne istorije!


plemena -100709 - 08.06.2017 : Nikola Kuzmanovic Brčko, selo Grbavica - best (0)

Porijeklo prezimena Kuzmanović


Za prezime Kuzmanović sam čuo da je naše porijeklo iz Posavine, selo Škugrić, naselje Krečane. Pradjed je došao sa majkom, nosio prezime Kuzman, a posle su dodali i "ović" i sad je kao i davno upisano Kuzmanović.

Pozdrav od mene, ja sam Nikola Kuzmanović.
plemena -100699 - 06.06.2017 : Desanka Milic Beograd - best (0)

Poreklo porodice Milić u Žagubici, Istočna Srbija


Nije mi poznato da pripadam nekom plemenu. Nemam nikakva saznanja o poreklu svog prezimena kao ni saznanja odkuda oni u Žagubici, Istočnoj Srbiji. Molim za objašnjenje. Hvala unapred.
dnk -100687 - 05.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (1)

Jovica Krtinić: DNK Poreklo


EEmisija "Pravac" emitovana 26.05.2017. godine
DNK Poreklo, gost Jovica Krtinić
plemena -100447 - 17.05.2017 : Igor Stakic Subotica ,srbija - best (0)

Poreklo Mitrovića sa Sokoca


Interesuje me poreklo Mitrovića sa Sokoca, treba mi informacija o njima zbog porodičnog stabla.
srbi_prije_6v -100363 - 06.05.2017 : Мihailo Danilovic Majur, Šabac - best (1)

Intervju: Istoričar Radovan Damjanović


srbi_prije_6v -100361 - 06.05.2017 : Мihailo Danilovic Majur, Šabac - best (0)

Velimir Marković: Srpski Olimp i mitologija


srbi_prije_6v -100359 - 06.05.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (1)

Akademik, filolog i književnik Ranka Kuić: O keltskoj poeziji


plemena -100357 - 05.05.2017 : Vladimir Vuksanovic Svedska - best (0)

Poreklo glasinačkih Vuksanovića - Belovića


Mi, nekoliko rođaka porodice Vuksanović sa Glasinca, već više godina istražujemo naše korene. Zahvalni smo za bilo koju dodatnu informaciju.

Znamo sledeće:

U knjizi "Glasinac", napisana 1930-ih godina, Milenko S. Filipović, pisš:

  • "Vuksanovići su starinom iz neke Brezne u Hercegovini (od Nikšića). Doselio je pre 90-100 godina Joksim, ded Alimpija-Mališe, koji ima 70 godina. Bili su ranije u Baltićima. Znaju da ih je jedan deo ostao u Breznoj, a neki su odavde otišli u Srbiju. Zovu ih Belovićima, jer je Joksimov sin Mitar imao nadimak Bele. Od Vuksanovića su i Mrdovići u selu, prozvani tako po dedu koji je imao nadimak Mrdo."

    U Pivi (Gornja i Donja Brezna) nema Vuksanovića, niti je bilo. Više smo puta otišli tamo i to proverili.

    U knjizi "Potomci Nemanjića u srpskom rodu", koja je nedavno izašla, autor Božidar Kljajević, pominje se da su naši Vuksanovići od Šćepanovića. Ova nam informacija nije potvrđena. Autor nam još nije naveo izvor tog podatka.

    Blizu Manastira Morače, opština Kolašin, ima jedno selo, Liješnje. To selo se svalo Brezno do pre 200 godina. Znači postoji mogućnost da je Joksim dolazio iz tog sela, ali ovo još nismo uspeli proveriti.

    Druge tragove koje probamo istražiti su Šušići iz Zagulja (ili je Zaljuga?) kod Durmitora/Donja Bukovica. To pošto smo našli u knjizi Drobnjaci, Andrije Luburić, gde piše da je JOKSIM Šušić odselio na Glasinac 1820 god. A na internetu ("prezimena u Crnoj Gori") piše da je jedan JOKSIM Jovović naselio Glasinac 1820. godine, i da su Jovovići od Šušića.

    Pitanja koja nam i dalje ostaju:

  • ODAKLE JE KRENUO JOKSIM?
  • DA LI JE MENJAO PREZIME?
  • S KIM JE DOLAZIO?
  • plemena -100317 - 28.04.2017 : Sava s. Djurdjevic Simañovci - best (0)

    Poreklo prezimena Đurđević


    Pozdrav,

    interesuje me poreklo prezimena Đurđević iz Šimanovaca. Podaci su mi potrebni za štampanje porodičnog stabla.
    plemena -100301 - 25.04.2017 : Aleksandar Mitrovic Valjevo - best (0)

    Poreklo porodice Mitrović


    Voleo bi da saznam poreklo porodice MITROVIĆ, kao i to ko su bili članovi te porodice kroz vekove. Sem imena oca i dede ništa o svom poreklu ne znam...
    plemena -100235 - 17.04.2017 : Marijana Milenkovic Pavlovic Sremcica, Bgd - best (0)

    Prezime Džon


    Devojačko prezime moje majke je Džon. Njen otac je umro kad je ona bila mala, a i meni bliski ljudi sa njene strane su svi umrli. Ako ima nekog sa tim prezimenom, volela bih da mi se javi. Znam samo da su došli iz Prizrena otprilike tokom ili krajem Drugog svetkog rata. Ne znam ništa više o njima.
    plemena -100230 - 16.04.2017 : Predrag Radovanovic Kraljevo - best (0)

    RE: Poreklo prezimena Čomić


    Voleo bih da stupim u kontakt sa Sašom Čomićem iz Kragujevca, da mu ispričam o poreklu, tj. ono što znam.
    plemena -100229 - 16.04.2017 : Boro Milosevic Kostajnica - best (0)

    Porijeklo familije Milošević


    Mi smo Miloševići iz opštine Kopstajnica, Republika Srpska. Interesuje me moje porijeklo. Moj djed se zvao Stojan, a pradjed Đurađ, koji je imao četiri sina, i ne znam unazad ništa više osim što sam od oca i strica čuo da su naši došli iz Udbine u kostajnicu, tačnije selo Mrakodol.

    Kada sam osamdesetih godina sa bratom išao u Slavoniju, tačnije u Pakrac, pokvario nam se auto negdje na prevoju, tj. na vrhu keko se obara u Pakračku dolinu idući od Novske, mislim da je to bilo negdje u zoni sela Trokut. Tu smo dobili pomoć od ljudi koji tu žive, a kroz priču smo saznali da su i oni Miloševivìći. Što je bilo još interesantnije, imena u njihovoj porodici su ista kao i kod nas: Stojan, Đurađ, Rade, Krsto.

    Bio bih jako zahvalan da mi neko odgovori.
    plemena -100225 - 16.04.2017 : Strahinja Petkovic Sivac - best (0)

    Poreklo porodice Petković


    Dobar dan,

    interesuje me poreklo porodice Petković, a jako malo znam o svemu. Nekada smo živeli u Glamoču, doselili smo se u Vojvodinu negde oko 1912-13 godine. Ne znam nikoga od porodice koja je ostala tamo da živi pa ako se ko pronađe da stupimo u kontakt.
    kosovo_rat -100215 - 13.04.2017 : SaSrbin Canada - best (3)

    Heroji sa Košara


    plemena -100203 - 11.04.2017 : Ljiljana Atanasovska Jazovo - best (0)

    Poreklo prezimena Atanasovski


    Molim vas kažitemi poreklo Atanasovski, odakle su im koreni. Puno hvala.
    dnk -100161 - 06.04.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

    Tribina u Lapovu: Praporeklo Srba- šta su otkrila genetička istrazivanja?


    rodoslov -100086 - 01.04.2017 : Dragan Stanjevic Zrenjanin - best (0)

    Poreklo porodice Stanjević, Šenkovići, Sokolac


    Interesuje me poreklo porodice Stanjevići, selo Šenkovići, Sokolac, Romanija.
    plemena -100033 - 30.03.2017 : Katarina Matovic Markovic Gornji Milanovac - best (0)

    Porodica Marković, Gornji Milanovac


    Zanima me da li neko zna nešto o porodičnoj lozi Markovića iz sela Semedraž kod Gornjeg Milanovca. Konkretno zanima me nešto više o pretku Gojku Marković, koji je umro veoma mlad. Mislim da je imao oko 20-tak godina. Znam da je radio kao pisar u Čačku, žena mu je bila Milunka poreklom iz Loznice kod Čačka, familija Gavrilović. Zanimaju me takođe i preci pre njega. Otac mu se zvao Milovan, pa pre njega mislim Marko. Mislim da je Marko bio kovač i da su od njega nastali Markovići. Slavimo Sv. Stefana. Pozdrav.
    dnk -100017 - 28.03.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

    Tribina o Poreklu i Srpskom DNK projektu u Bijeljini, 24.03.2017.


    plemena -100005 - 26.03.2017 : Dejan Jalovčić Imotski - best (0)

    Porijeklo prezimena Jalovčić


    Molio bih vas ako može pomoć oko porjekla prezimena Jalovčić i kojem plemenu pripadamo. 1721 g smo prešli iz Popovog Polja (Hercegovina) u Imotski (Dalmaciju) da čuvamo granicu od Turaka za Mlečane. Krsna slava nam je Sveti Jovan Krstitelj. Unaprjed hvala.
    kosovo_rat -99995 - 25.03.2017 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    O milosrdnom anđelu


    Zgodna je prilika da se potsjetimo poklona iz vazduha koje nam baciše naši zapadni "prijatelji" iz najdemokratskijih država na svijetu. Valjda su zbog tih poklona neki naši poslanici u skupštini RS svojevremeno prihvatili da se ide u pravcu NATO. Ili su možda čuvali guzice svojim vođama da ih visoki prestavnik ne bi smijenio sa pozicija, a to je gadno jer ako odete sa pozicije idu i privilegije i još svašta nešto.

    Ni sada niko od ovih srpskih kvazi-političara ne smije naglas reći da srpski narod NATO ne interesuje jer time mogu pokvariti svoje pozicije na Zapadu. Možda je prilika da se po ovom pitanju jasno opredijele BORS i Veterani i da izvrše pritisak na srpske kvazi-političare da se odustane od ideja o NATO paktu, pošto sam siguran da je srpski narod protiv.
    kosovo_rat -99975 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Dan kada je 'Milosrdni' počeo da ubija anđele


    Danas se navršava 17 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je trajala punih 78 dana uz veliki broj žrtava

    SINOVI moji, dragi. Tigrovi 98. jurišnog puka. Letesmo do danas hiljade letova iznad naše otadžbine. Letesmo i uživasmo u njenoj lepoti. Ali, danas- danas vas ne vodim na takav let. Danas vas vodim na let sa kojeg se, možda, nećete vratiti. Možda je ovo let u smrt. Ali, ne običnu, već časnu. To je privilegija odabranih. I, danas, kao nebrojano puta u našoj istoriji, to ne naređuje naša komanda. To naređuje Srbija, vojnici moji čelični. Ista ona Srbija u kojoj provedosmo najlepše dane. Srbija zove! Znam, dragi moji, da danas nema teže, ali i ponosnije uloge: biti pilot našeg ratnog vazduhoplovstva.

    Ovako je pred poletanje pilotima na aerodromu Lađevci kod Kraljeva, nekoliko sati pre napada NATO, u potresnoj besedi, iz koje izdvajamo tek jedan deo, poručio Sreto Malinović, pilot i komandant 98. Avijacijske brigade ratnog vazduhoplovstva SRJ.

  • Srce i savest istovremeno su iz mene govorili - kaže, za "Novosti", Malinović, danas general u penziji. - Piloti su znali kakvoj sili idu u susret, kako bi odbranili otadžbinu. Ali nijedan nije imao ni trunke dileme.

    Godina 1999, 24. mart. Predvečerje. Zlokobno zavijanje sirena najavilo je nalet "Milosrdnog anđela", kako je Alijansa nazvala svoju akciju protiv Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemalja, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje. Prve bombe pale su između 19. 30 i 20 časova na kasarne protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, aerodrome, vojne fabrike, radare, institute... Gotovo istovremeno razorni projektili pali su u okolini Beograda, Kraljeva, Niša, Novog Sada, Kragujevca, Užica. Pogodile su Prištinu, Kuršumliju, Prokuplje, Golubovce kod Podgorice, poluostrvo Lušticu...

    Pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd! - oglasio se sa Studija B Avram Izrael, tada načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje.

  • Nisam mogao da verujem da se neko drznuo da na kraju 20. veka malu zemlju i veliki narod stavi pod krila svog "milosrdnog anđela" - seća se Avram Izrael. - I danas osećamo posledice njihove milosrdnosti.

    Izrael je imao "neslavnu" ulogu da prvi put posle Drugog svetskog rata pritisne sistem za uzbunjivanje i objavi vazdušnu opasnost u Beogradu.

  • Imali smo kompletan uvid u vazdušnu situaciju iznad Srbije i malo sveta. Znali smo gde su neprijateljski avioni, gde dejstvuju, kako dejstvuju i šta rade - govori on. - Sa velikom pažnjom i napetošću pratili smo šta se događa. Znalo se da će doći do agresije, da će Srbija biti bombardovana. Niko se nije nadao da će i Beograd biti meta. Ali, tako je odlučeno i tako je i bilo. Naše je bilo kada ćemo proceniti da dignemo uzbunu za Beograd. Prve noći bombardovanja u Beogradu nije bilo žrtava. Bile su na meti kasarne u Batajnici, Topčideru, Institut i deo Vojne akademije u Žarkovu, Straževica. Nama nisu slali informacije šta se dešavalo iza kapija kasarni.

    Ali, već prve noći stizale su vesti o žrtvama na jugu Srbije. Od NATO bombi u Kuršumliji, u trenu, stradalo je 11 oficira Vojske Srbije. I da ovaj masakr nije preživeo Svetozar Kovačević, kapetan prve klase, ko bi još vratio sećanje na prvi dan i prve poginule.
  • kosovo_rat -99973 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Mašinovođa iz Grdelice: Mi Srbi sve možemo


    Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča mašinovođa Boban Kostić, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri.

    Niš - Voz je bio u plamenu, a nakon što ga je pogodio drugi projektil iz njega su počeli da se izvlače ranjeni putnici, priča danas pedesetogodišnji mašinovođa Boban Kostić iz Niša, koji je upravljao vozom bombardovanim na mostu u Grdeličkoj klisuri tokom NATO agresije u Srbiji 1999. godine.

    Putnički voz u Grdeličkoj klisuri, u kojem su bili civili, napadnut je 12. aprila 1999. godine, drugog dana pravoslavnog Vaskrsa, identifikovano je 15 poginulih civila, među kojima je bilo i dece, a u Grdelici će sutra na državnom nivou biti obeleženo 18. godina od početka NATO bombardovanja.

  • "Svaki nailazak na most mi je malo digao adrenalin. Nikad mi nije bilo svejedno - kao da sam znao", kaže Kostić, prisećajući se tog kobnog dana kada je upravljao putničkim vozom 393 iz Niša za Skoplje.

    Navodi da je voz kasnio iz stanice u Nišu deset minuta zbog problema sa kočenjem i da je krenuo oko 11 sati, te da je pri brzini kojom se kretao preko mosta sekunda falila da raketa pogodi lokomotivu.

  • "Mi smo prošli, ali ljudi iz drugog i trećeg vagona nisu bili te sreće. Ljudi izgube život, a ne znate ni zbog čega", kaže Kostić, navodeći da nekad sekunda odlučuje da li će život da ide dalje.

    Prvi projektil je, dodaje, pogodio početak drugog vagona.

    Priča da je zaustavio voz i od prvog vojnog vozila koje je naišlo tražio da pozovu Hitnu pomoć i vatrogasce, koji su posle pada te druge rakete brzo stigli.

    Međutim, posle deset minuta je usledila i treća i četvrta raketa koje su pogodile voz.

    U lokomotivi sa Kostićem bio je njegov pomoćnik Goran Mikić sa kojim se kasnije okumio, a koji je tada ranjen u nogu od gelera.

  • "On je za dlaku ostao živ, a ja sam bio jedini nepovređen iz voza", navodi Kostić i dodaje da od buke u lokomotivi nisu čuli ni sirene ni avione veh samo eksploziju.

    Kaže da je njegov kum prethodno izašao iz voza, jer ga je udarila kontakna mreža po glavi.

  • "Mahinalno sam ukočio, pretpostavljali smo šta je, ali nismo bili sigurni skroz", rekao je Kostić i naveo da je njegov kum video kako pada nova raketa na 50 metara od njih.

    Uvek se, kaže, uzbudi kad se toga seti i dodaje da od tada nije upravljao vozom već da u železnici radi kao nadzornik lokomotive.

  • "Razmišljao sam mnogo o tome, mi Srbi stvarno možemo sve da preživimo. Ne znam da li bi neko drugi to preživeo", rekao je Kostić i istakao da ni približno tako nešto ne bi trebalo da se ponoovi jer nismo ničim to zaslužili.

    Kostić radi u železnici od 1985. , mašinovođa je od svoje 18. godine, a sada kaže ponovo razmišlja da bude mašinovođa, iako je kako kaže to stresan posao.

    Izvor: NOVOSTI
  • milosevici -99969 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Sakrili masakr 6000 Srba zbog bratstva i jedinstva


    Sećanje Milorada Ćebića, jednog od malobrojnih preživelih svedoka ustaškog pira u Starom Brodu u aprilu 1942. Zaklano i 72 Ćebićevih rođaka, najmlađi imao sedam dana. Devojke u samrtnom zagrljaju skakale sa stene.

    Slika dugih devojačkih belih košulja koje se rascvetavaju u mutnozelenoj nabujaloj Drini kao cveće na vodenom grobu neprestano se vraća u sećanje Milorada Ćebića (83), jednog od retkih preživelih svedoka ustaškog zločina u Starom Brodu u aprilu 1942. godine. On i dalje čuje krike srpskog zbega u zamci između planine i reke koje je slušao kao desetogodišnjak.

  • "Crna legija Jure Francetića je, prema nemačkim podacima, poklala 6000 Srba, isključivo civila, a o tom zločinu se posle rata nije smelo govoriti" - kaže Ćebić. "Gledao sam grupe devojaka koje u samrtnom zagrljaju skaču sa stene u Drinu pokrivenu njihovim dugim kosama i belim košuljama. I roditelje koji držeći decu za ruke idući u smrt u podivljaloj reci da bi izbegli ustaško iživljavanje. Ko nije skončao u Drini, masakriran je.

    Srbi u istočnoj Bosni su do početka 1942. odolevali ustaškim napadima. Odbranu su organizovali i predvodili predratni oficiri.

  • Narednika Radomira Neškovića narod je izabrao da bude komandant srpske odbrane, jer su muslimani već bili u ustaškim uniformama. Srpska teritorijalna odbrana, koja nas je sačuvala u početku rata, postala je deo Jugoslovenske vojske u otadžbini. Partizana nije bilo. Samo mi, Srbi. Otac mi je poginuo u jesen 1941, braneći selo od ustaša.

    Vlasti NDH su u proleće 1942. pokrenule ofanzivu za istrebljenje Srba, od Sarajeva do Drine. Desetine hiljada izbeglica iz Foče, Zvornika, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova i Pala slivale su se u kolonu koja je pokušavala da dođe do Srbije.
    Putevi su bili zakrčeni stokom i zapregama koje su nosile sav imetak i nejač. Italijani, koji su čuvali višgradski most, tražili su da se ljudi odvoje od kola, da se navodno ne bi zagušio prolaz. Oni koji su ih poslušali odvedeni su u nemački logor na Starom sajmištu koji se nalazio u NDH, a ne, kako pojedinci danas pričaju, u Nedićevoj Srbiji.

    Srpski zbeg je očajnički počeo da traži drugi izlaz. Pročulo se da iz Starog Broda, uskog prostora između Drine i planina, čamci prevoze ljude na drugu obalu reke.

  • "Do Broda je vodila uska staza po planinskoj litici klizavoj od kiše kojom ni ovce nisu htele da idu" - seća se Ćebić. "Mi smo nekako prošli sa onim što smo imali na sebi i stigli na plato prekriven hiljadama bednih i promrzlih ljudi koji su se od jake kiše skrivali ispod šatora od granja i ćebadi. Masa se tiskala u blatu kraj Drine pokušavajući da uđe u čamce. Srbe koji su imali zlato da plate prevozili su i nemački vojnici u svojim gumenim splavovima."

    Oni koji ga nisu imali skakali su u Drinu i pokušavali da je pređu držeći se za konopac koji je opasivao splav. Nemački vojnici su ih udarali veslima po glavama dok se ne bi udavili. Kada su se ustaše približile, Nemci su zabranili prelazak Drine.

  • Deo zbega uputio se ka selu Miloševići, odakle niko nije živu glavu izneo. Stric koji je nekako prešao na drugu stranu Drine uspeo je da nas spase u zadnji čas. Davao je nemačkim vojnicima po dukat iz nevestinske niske svoje žene za svaku glavu koju prebace čamcem.

    Na desnoj obali Drine, Ćebićeva porodica se pridružila nevoljnicima oko lomača koji su pokušavali da se zagreju i osuše. Nemci su držali zbeg na obali, da gleda kako ustaše i muslimanska milicija izvode krvavi pir.

    Zaklano je tada i 25 Ćebića. Klanje je potrajalo do mraka, a onda se sve utišalo. U zoru se pojavio ustaški komandant Jure Francetić na belom konju, i pokolj je počeo iznova. Kasnije su se pojavili nemački vojni motorni čamci iz Višegrada. Pucali su u vazduh i vikali: "Ustaše curik". Posle smo saznali da je Nedić umolio Nemce da zaustave pokolj. Masakr u Starom Brodu je prekinut, a Francetić je rekao preživelima da se slobodno vrate u svoja sela. To je bila laž, svi su pobijeni na putu. Tada je zaklano i 72 mojih rođaka. Najmlađi je imao samo sedam dana.

    Srpskim izbeglicama na desnoj obali koje su uzbegle ustašku kamu zapretila je glad.

  • Sproveli su nas do napuštenih kuća u okolnim selima. Majka je dala veliki zlatni lanac za džačić kukuruza koji je samlela, a nas decu poslala da beremo jagorčevinu. Danima smo jeli proju od kukuruznog brašna pomešanog s tom biljkom. Ubrzo je i toga nestalo, mislili smo da ćemo pomreti od gladi. A onda je stigla hrana iz Srbije. Bili smo spaseni. Nedić je uspeo da od Nemaca dobije odobrenje da nas primi u Srbiju.

    TAJNA GROBNICA

    Šuma u Borikama bila je sklonište za 65 srpska oficira i podoficira koji su odbili da se predaju posle Aprilskog rata. Tu su čekali da im Draža Mihailović odredi raspored, da se bore protiv okupatora, otkriva Ćebić. -Partizani su došli iz pravca Žepe, iz muslimanskih sela, i pohvatali te ljude na spavanju, bez metka. Odveli su ih do obližnje jame i žive u nju pobacali. Nisam siguran da je ikada očitano opelo nad tom grobnicom.

    Roditelji, suočeni s krajnjom bedom, davali su decu Komesarijatu za izbeglice koji ih je odveo u Matarušku Banju, prvi sabirni centar za srpske mališane iz NDH.

  • U Banji smo dobili čistu odeću, jeli i spavali u toplom i bili siguri. A onda je počelo da stiže još srpskih siročića, na stotine svakog dana. Banja je uskoro bila prepuna dece, trebalo je nahraniti hiljade usta, i hrana je postajala sve skromnija. srpski domaćini uzimali su decu u svoje kuće, ali i oni su živeli u bedi. Onda su izbile epidemije. Moj mlađi brat i njegova vaspitačica umrli su istog dana od zaušaka.

    Ćebićeva majka je došla da sahrani sina i povela sa sobom ostalu decu. Milorad je kao najstariji, sa 12 godina, određen da sa stričevima ide u pečalbu, na berbu kukuruza u Banatu.

  • Domaćin iz Lajkovca koga smo upoznali u vozu ubedio je stričeve da me ostave kod njega. Dobri čovek je želeo da me usvoji. Kod njega sam dočekao i oslobođenje 1944, a majka nije dolazila, iako je obećala - priča suznih očiju Ćebić. Moj domaćin krio je od mene da su mi majku komunisti usmrtili kundacima jer joj je brat bio u Dražinoj vojsci. Srbi u Podrinju, koji su branili svoj narod, proganjani su i ubijani bez suda. Niko od muslimana koji su listom bili u ustašama nije odgovarao za zločine.

    Ćebića su iz hraniteljske porodice odveli u dom iz koga je otišao na zanat. Posle vojske ostao je u Srbiji, zaposlio se u Trsteniku. U rodno selo Brankoviće odlazio je samo po nekoliko dana godišnje, dok mu je deda bio živ.

  • Selo je opustelo, gotovo svi su bili pobijeni ili raseljeni. O zločinu u Starom Brodu se ćutalo. Tek 2007. nas nekolicina preživelih iz Srbije i Australije podigli smo spomen-kapelu žrtvama iz Branetića. Posle osveštanja obratio sam se zvanicama: "Sram nas bilo Srbi, sram vas bilo predsednici opština od Sokoca do Drine, stidite se vladike i Crkve kad ste zaboravili 6.000 poklanih Srba na Starom Brodu koji ni krst nemaju. " Većina tih mladih ljudi je bila zapanjena, jer nije ni čula za strašni zločin. Godinu kasnije, u Starom Brodu podignut je spomenik, a zatim i kapela. Nadam se da će neko takvu kapelu podići i na Starom sajmištu, gde su stradale desetine hiljada Srba iz NDH.

    KUNDACIMA PO UDOVICI

    Kad su se u Brankovićima 1941. pojavili naoružani ljudi s petokrakama na kapama, niko nije znao kakva je to vojska, kaže Milorad Ćebić.

  • Partizani su bili iz nekih drugih krajeva, među njima nije bilo naših ljudi. Sa oružjem su po kućama tražili hranu. Vikali su na majku koja je kroz plač govorila: "Ljudi, ja sam udovica, muža mi ubiše ustaše, imam petoro dece, ne ostavljajte ih gladne. " Pretukli su je kundacima.

    CRNOKOŠULjAŠI OTIMALI SRPSKU DECU

    Srbi iz Brankovića prvi okršaj sa ustašama imali su na Malu gospojinu 1941. godine.

  • Crnokošuljaši su iznenadili skoro svu decu iz sela okupljenu na livadi oko stoke i ubacili ih u dva kamiona. Stajao sam na obližnjem bregu ukočen od straha. Gledao sam ustašu kako naslanja pušku na ogradu i nišani u mene. Dva metka su me promašila, treći me je okrznuo, i pao sam u nesvest. Ljudi iz sela su čuli pucnjavu i, predvođeni narednikom Neškovićem, napravili zasedu i oslobodili decu.

    Autor: Boris Subašić

    Izvor: NOVOSTI
  • Idi na stranu - |1|2|