fix
Logo
fix
Nalazite se na Istorija- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
rodoslov -104179 - 29.03.2020 : Zoran Kalinić Banjaluka - best (0)

Porijeklo prezimena Kalinić


Moji Kalinići su, po starini iz Bilišana kod Obrovca(Hrvatska), a slava nam je Đurđevdan.

Ovi Kalinići su sa drugim srpskim i crnogorskim porodicama naseljavali područje Ovče Polja, of Kumanova do Štipa. U selu Kadrifakovo su ih napadali bugarski nacionalisti i- konačno ih 1941. godine otjerali u Srbiju.

Drugi Kalinići (ili isti) su živjeli u Lici, na Primorju sadašnje Hrvatske, pa čak i u Italiji. Zatim su se raseljavali put Vojvodine, tako da moji žive u Crvenki, a drugi Kalinići žive u Subotici, Somboru, Riđici, Staroj i Novoj Pazovi, Inđiji, Beogradu, Sarajevu.

Ako neko ima sređene podatke iz istraživanja o porijeklu ove porodice, molio bih kontakt.

Srdačan pozdrav svim Kalinićima,
Zoran Kalinić
plemena -104143 - 08.03.2020 : Dragana Jovanović Leskovac - best (0)

Poreklo porodice Stevanović


Pozdrav! Interesuje me poreklo porodice Stevanović. Moj deda Petar je rođen 1927. Preci su se doselili iz okoline Peći sa Metohije. Krsna slava je sv. Arhangel.
radomir_neskovic -104129 - 27.02.2020 : Milos Đukić Ljubovija - best (0)

Миленко Калезић


Поздрав, и ја сам тражио где ми је ђед сахрањен у Борикама и Бранковићима, Капетан Добрица Ђукић, нашао сам неку локацију, нико ништа незна, чак ни да су чули за њега, праве се луди, сем једног црквењака ако је још жив, Милош Башовић.
plemena -104083 - 04.02.2020 : Branislav Blagojcic Sivac - best (0)

Poreklo porodice Blagojčić


Intersuje me poreklo Porodice Blagojčić. Većinom smo od Dervente, mesto Gornji Kalendrovci, BIH. Krsna slava nam je Sveti Trifun. Kolko znam o svojim prcima, moj čukudeda Jakov je imao brata Đorđu i još jednog, kome neznam ime. Njihova deca su bili ćerka Cveta i sinove Pero i moj pradeda Miloš.

Moj pradeda Miloš je imao šestoro dece: ćerke Smilju i Spasu, i sinove Mirka, Jovana, Milivoja i moga dedu Bogdana.

Hvala Vam unapred za date informacije.
radomir_neskovic -104073 - 24.01.2020 : Milenko Kalezić Danilovgrad - best (1)

Dragiša Kalezić


Na dobrom sam tragu da nakon 76. godina pronađem posmrtne ostatke svoga đeda Dragiše Kalezića rođenog 1906. godine. Dragišu je smrt, ili pogibija zatekla u Borikama, tačnije zaseoku Zabrežje u rogatičkoj opštini, za vrijeme odstupnice crnogorskih četnika kroz Bosnu prema Zidanom Mostu.

Dragišu su mještani sahranili ispod međe, na ulazu u mjesno groblje u Zabrežju. Molim sve one, koji još bilo kakvu informaciju imaju da mi jave, da bi bio što sigurniji prije no zemne ostatke svoga đeda prenesem u njegovo rodno selo Rova, podno Ostroga u Danilovgradskoj opštini.

Unaprijed zahvalan,
Dragišin unuk, narodni guslar Milenko Kalezić
plemena -104067 - 22.01.2020 : Osman Agic Sarajevo - best (0)

Prezime Poljo iz Rogatice


Prezime Poljo spominje se popisom čifluka 1835. godine u rogatičkom kadiluku. Tada se kao spahije u Staroj Gori općina Rogatica spominju braća Poljo, Mustafa i Hasan. Počevši od ovih predaka Polja, napisano je porodično stablo od osam generacija. Postoji sačinjen spisak svih Polja po muškoj liniji koji su rođeni u Staroj Gori.
plemena -104065 - 20.01.2020 : Milutin Pejic Banja Luka - best (0)

Poreklo prezimena Pejić


Interesuje me porijeklo prezimena Pejić. Sada su u selu Aleksići, opstina Laktaši, BiH. Krsna slava im je Sv. Pantelemon. Interesuje me iz koga su plemena? Prema neprovjernenim podacima, vode porijeklo sa Žabljaka, Crna Gora. Navodno iz sela Kovačka dolina, a neko od predaka im se u Banja Luku doselio iz Trebinja.
plemena -104063 - 19.01.2020 : Daniela Do¿en Banja Luka - best (0)

Porodica Živanović iz Prokuplja


Poštovani,

tragam za svojim korijenima iz Prokuplja. Svi preci su umrli, tako da nemam koga da pitam. Moj djed se zvao Milomir Živanović. Rođen je 1930. godine u Prokuplju. Bio je vojni muzičar u JNA. Službovao je u BiH, gdje je i zasnovao porodicu. Umro je 1974. godine. Jedino znam da mu se majka zvala Lenka. Ništa više o svojoj familiji Živanovića ne znam! Molim Vas da mi pomognete.
momir_krsmanovic -104059 - 18.01.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

Banjaluka: Momiru Krsmanoviću dodjeljen Orden Njegoša trećeg reda


radomir_neskovic -104053 - 13.01.2020 : Dejan Filipovic Vranic - best (0)

Radomir Nešković


Ja sam pročitao knjigu "Teče krvava Drina" koja opisuje i Vojvodu Radomira Neškovića. On se borio se za svoj narod koji ga nikada nije odao OZNI. Kažu da je itišao za Kanadu i tamo umro...
plemena -104045 - 09.01.2020 : Marica Grabovičkić Crno Blato,Tuzla - best (0)

Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla


Pozdrav,
Familija Gajić još uvijek živi u Crnom Blatu.
To su potomci Jove Gajića. O njegovom bratu Stevanu, ali i Peri ne znamo ništa.

Bila bih zahvalna gospodinu Živanu Gajić iz Beograda na dodatnim informacijama, ukoliko je moguće, i uspostavljanju kontakta .

Marica G.
Crno Blato
plemena -104032 - 04.01.2020 : Ksenija Filipovic Uzice - best (0)

Prezime Filipović sa Cetinja


Zanima me porodicno stablo Filipović sa Cetinja. Moj se otac zvao Radomir, deda Vladimir, pradjed Radomir. Krsna slava je Jovanjdan.
plemena -104023 - 01.01.2020 : Srboslav Ćebedžić Prijepolje - best (0)

Poreklo Ćebedžija


Poreklo Ćebedžića. Deda Milivoje je rođen u Prijepolju njegov otac Luka odakle je došao ne znam.
rodoslov -104009 - 22.12.2019 : Vojin Cuca Sokolac - best (0)

Porijeklo prezimena Cuca na Romaniji


Cuce su u devetnaestom vjeku došle iz Crne Gore na Romaniju. Nemamo evidenciju kako su se tamo prezivali, Krsna Slava nam je Sveti Jovan.
tursko_doba -104005 - 19.12.2019 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (1)

Galipoljski Srbi


SRBI iz Srema i Beograda, branioci poslednjeg ostatka srpske despotovine, poklekli su pred osmanskom invazijom početkom 16. veka. Osmanlije su ih zbog nepokornosti u okovima preselile u Carigrad i na Galipoljsko poluostrvo. Najveći deo se u narednim vekovima stopio sa okolnim stanovništvom, samo su sremski izgnanici u selu Bajramčik 400 godina čuvali svoj nacionalni identitet, jezik, veru i nadu da će se jednog dana vratiti u otadžbinu.

Želja im se ispunila 1922, kad su došli u Jugoslaviju, ponosni što su sačuvali srpski identitet. Posle 1945. za pola veka stvaranja veštačkih nacija u SFRJ po receptu Kominterne, Galipoljski Srbi su nestali.

  • Posle neverovatne odiseje više od 1.100 Galipoljskih Srba došlo je 1922. u selo Pehčevo na krajnjem istoku današnje BJR Makedonije. Na nadgrobnim spomenicima do Drugog svetskog rata vidi se da su sahranjivani pod starim prezimenima na "ić". Posle rata na grobnicama istih porodica pišu prezimena koja se završavaju na "ski". Od 73 porodice Galipoljaca koje su došle u Pehčevo na poslednjem popisu 2002. samo 12 stanovnika ove varošice izjasnilo se kao Srbi - kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik edicije "Koreni".

  • Reč je o antropogeografskim istraživanjima porekla naselja i porodica Srba na svim našim etničkim prostorima. Među tim sagama o seobama našeg naroda, najintrigantnija je ona o Galipoljskim Srbima - smatra Čeliković, koji je nedavno posetio Pehčevo u potrazi za Galipoljcima.

    NESTALI ZBOG NEBRIGE

    SVE studije o vekovnoj odiseji "sremskih izgnanika" prvi put su sakupljene i objavljene tek krajem 2012. u knjizi "Galipoljski Srbi" edicije "Koreni" u izdanju "Službenog glasnika" i SANU. - Cilj "Korena" je da u 80 knjiga objavi na jednom mestu sve studije napisane o naseljima i poreklu srpskog stanovništva, od Galipolja do Bele Krajine u Sloveniji, od južne Italije do srpskih naselja u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Ukrajini. Osnovu čine studije objavljene u "Srpskom etnografskom zborniku" Srpske kraljevske akademije. Nažalost, ovakva ozbiljna proučavanja srpskog etničkog prostora praktično su prestala polovinom 20. veka. Zbog takve nebrige matice, Srba u udaljenim enklavama više i nema, jer su potpuno asimilovani.

    Otkrio je da se oni danas izjašnjavaju kao Makedonci.

  • To je očekivano jer ih je matica zaboravila. Pretapanju u novu naciju doprineli su i prirodni procesi mešanja i stvaranje veštačkih nacija u SFRJ. Tek tad su Galipoljci izgubili nacionalni identitet i zaboravili jezik koji su čuvali vekovima - konstatuje Čeliković.

    Odiseja "sremskih prognanika" počinje posle propasti despotovine, kad turski hroničari beleže da Srbi sa "ostrva Srem", kako su nazivali prostor između Save i Dunava, i dalje žestoko brane svoje utvrđene gradove, pre svih tvrđavu Šabac i rezidenciju despota, prestoni grad Kupinik. Ipak, njihova hrabrost nije mogla da zaustavi invaziju. Srem je opustošen, a osmanska vojska je uspela da u obruč zatvori Beograd, koji je pao 1521. posle junačke odbrane. Malobrojnu ugarsku posadu Osmanlije su pustile na slobodu, ali ne i nepokorne Srbe. Sremci i Beograđani su pod pratnjom turskih vojnika krenuli na dugi marš ka Carigradu.

  • Tvrđave Kupinik, Bareš, Zemun i Slankamen osvojene su velikim zalaganjem boraca. Predvodnici otpora i oni koji su se uporno suprotstavili bili su zarobljeni i stavljeni su u lance. Da bi se upokorili i postali poslušni, prebačeni su u okolinu Carigrada - zapisao je turski hroničar Bostan.

    Srpsko gradsko stanovništvo naseljeno je u Carigrad, u kvart koji se i danas zove Beogradska šuma, a "nevernici prognani iz Srema" upućeni su na Galipolje.

  • Njih oko 2. 000 naseljeno je u devet sela na Galipolju. Zabeležena su imena Pavle, Radoslav, Radovan, Marko, Jovan, Miloš, Vuk, Radič, Lazar.. . S vremenom se deo Srba islamizuje, a deo helenizuje pod snažnim uticajem Grka iz okolnih sela i grčkog sveštenstva, jer je služba na srpskom bila zabranjena - kaže Čeliković.

    Ipak, Sremci u selu Bajramič ostali su nepokolebljivi i zadržali su jezik i običaje daleke otadžbine.

  • Oni predstavljaju jedinstven fenomen. U potpunom okruženju Turaka, Grka i Bugara, oni su uspeli da četiri veka očuvaju svoj etnički indentitet, iako nisu imali nikakvu vezu s maticom - navodi Čeliković.

    Turski dokumenti u kojima piše da je deo "sremskih izgnanika" u 17. veku pobegao s Galipolja, stigao u Srbiju i uključio se u austro-turske ratove. Kad su se Austrijanci povukli ostavljajući Srbe na cedilu, Turci su kraj Jagodine ponovo zarobili deo Galipoljaca. Jednu grupu su odveli na opustele posede u pirotskom kraju, a drugu u Niš, u četvrt koja se i sada zove Jagodin-mala. Već na početku sledećeg austro-turskog rata 1737-1739. pirotska raja - Galipoljci - isterala je Turke iz svoje nahije. Turski prodor iz Sofije 1737. počeo je pokoljem ovih ustanika.

  • Stanovništvo pirotske nahije krenulo je za Austrijancima u drugu seobu Srba. Narod koji je prešao na austrijsku teritoriju pomilovan je 1740. i dozvoljen mu je povratak na svoja ognjišta. Deo Galipoljskih Srba vratio se u opustelu Srbiju, u Temnić, u blizini Jagodine - otkrila je dr Radmila Tričković.

    Novi preokret u život Galipoljaca u Bajramiču donose balkanski ratovi. Srpske trupe dolaze u pomoć bugarskoj vojsci i oslobađaju evropski deo Turske. Razjareni Turci i pridošli muslimani iz Bosne bes zbog poraza iskaljuju na Galipoljskim Srbima. Oni uz velike peripetije dobijaju odobrenje za seobu u Srbiju i dolaze u tek oslobođeno Skoplje.

  • Vlasti su im odmah dodelile zemlju gde je bilo razmereno zemljište za građenje kuća, pa je već i kamen donet, kad izbi Prvi svetski rat i prekide taj rad na naseljavanju ovih Srba u okolinu
    Skoplja - zapisao je naš čuveni etnolog dr Milenko Filipović.

    U jesen 1915. deo Galipoljaca kreće sa srpskom vojskom prema Albaniji, ali ih na Kosovu sustižu Bugari i odvode u internaciju, kao i one koje su zatekli u Skoplju. Veći deo uputili su u sela oko Niša i Aleksinca, da rade kao sluge i nadničari, a manju grupu šalju u Plovdiv.

  • Po okončanju Prvog svetskog rata, pogrešno obavešteni od nekih grčkih vojnika da je Bajramič zauzela Grčka, Galipoljci krenu da se vrate u svoje selo. Posle 40 dana putovanja u Solun su stigli početkom 1919. Tu ih je sačekalo veliko razočaranje, u Bajramiču su još bili Turci. Neki su se odmah vratili u Skoplje, a Grci ostale upute u selo Lutru, gde su ostali jednu i po godinu i mnogi stradali od raznih bolesti - naveo je Filipović.

    Mirovnim ugovorima iz 1920. Bajramič je pripao Grcima i Galipoljski Srbi su iz Lutre krenuli u svoj kraj.

  • Nažalost, dolazak u Bajramič 1920. nije doneo mira već znatno umanjenoj grupi Srba pošto su neki pomrli, a neki ostali u Plovdivu, Skoplju i Solunu. Septembra 1922. posle po Grke nesrećnog grčko-turksog rata, Bajramič je pao ponovo pod Turke - piše Filipović.

    Galipoljski Srbi su morali da beže glavom bez obzira pred novim turskim pogromima hrišćana.

  • Ovog puta nisu mogli gotovo ništa da ponesu od imanja. Dok su ranije nosili stalno sa sobom i zvono iz svoje crkve, prilikom ove seobe nisu mogli, nego su ga bacili u crkveni bunar. Mnogi nisu poneli ništa sem ikona - zabeležio je Filipović.

    Bežeći, stigli su do Soluna, gde su se obratili za pomoć srpskom konzulu moleći da budu preseljeni u Srbiju. Krajem decembra u planinsko selo Pehčevo stigle su 73 porodice Galipoljskih Srba i useljene su u napuštene turske kuće.

  • I danas su potomci Galipoljskih Srba žive u Pehčevu grupisani u gornjem delu varoši. Govor starih Galipoljaca znaju samo oni najstariji, i sa njima će nestati ta snažna nit koja je vekovima bila veza sa zavičajem predaka - smatra Branisav Čeliković.

    Ipak, dodaje on, još ima nekoliko Galipoljaca koji pamte svoje poreklo i pretke. Jedan od njih je i Ljupče Galzov, čiji je otac bio je vrlo ponosan na srpsko poreklo, pa ga je u srednju školu poslao u Jagodinu, a potom na fakultet u Beograd.

  • On nas je odveo do kapele Svete Petke, gde Galipoljci čuvaju svoju najveću svetinju - ikonu Svete prepodobne mučenice Paraskeve - koju su sa sobom nosili tokom svih seoba. Tu se poslednji Galipoljski Srbi mole da njihovi potomci ne zaborave korene. Da ne dožive ono što se već zbilo sa mnogim drugim srpskim zajednicama i pojedincima van državnih granica Srbije, tokom 19. i 20. veka, a dešava se i danas, kao što će se sve više dešavati u vremenu koje dolazi - zaključuje Čeliković.
  • istorija_srba -103967 - 07.12.2019 : Nenocccc Sokolac - best (0)

    Zaboravljeni srpski vladari i njihove zemlje


    Miroslav Todorović

    Izdavač: Leo Commerce
    Broj strana: 144
    Pismo: Ćirilica
    Povez: Mek
    Format: 15 x 23 cm


    Opis

    Burna i bogata istorija Stare Srbije, oko koje su lomile koplja sve velike i imperijalne sile, našom nemarnošću i krivicom gurnuta je u gusti mrak. Zaboravljeno je da je na njenom prostoru rođeno čak 18 imperatora, među kojima je i preuzvišeni Konstantin Veliki, Nišlija rođenjem, slavljen kao tvorac Milanskog edikta (313), dokumenta kojim je omogućena sloboda hrišćanstva. Zabrinjavajuće je to što prosečno obrazovan Srbin veruje da srpska istorija počinje sa dinastijom Nemanjića, koju je ovekovečio Stefan Nemanja, i da su je obeležili car Dušan Silni, knez Lazar, kraljevske monarhije Karađorđevića i Obrenovića i nesrbin Josip Broz Tito.

    Malo se zna da je očinska Srbija imala veličanstvene vladare, nemerljivo zaslužne što mi, današnji, i postojimo. Na dušu i svih njihovih pokolenja pada greh što im živost i bogata delotvornost trune u istorijskoj tmini.

    Velika imigraciona pomeranja naroda Evrope uzela su maha u 2. veku po pojavi Hrista. Naredni iseljenički talasi povukli su ka srcu našeg kontinenta i raznoimena srpska plemena, kojima rodno zaleđe Transkarpata (iza karpatskih gora, pravcem od reke Visle do Azotskog mora i preko oblasti koju neki zovu Bojkovina ili Bela Srbija) nije davalo dovoljno hrane.

    Na nevolju, začetnička imigraciona srpska plemena uglavnom su završavala pod nogama brojnijih osvajačkih varvara: Huna, Avara, Gota, Gepida, Longobarda.

    Tako su Prasrbi do Dunavskog limesa stizali masovnije u drugoj polovini 6. i prvoj polovini 7. veka. Naravno, ako nisu bili žrtve jakih mrazeva, brzotočnih reka, potoka i izgladnelih divljih zveri, i ukoliko su im dlakavi konjići, drvene dvokolice i čvornovate noge obmotane kožom od divljači izdržali sve usputne nedaće.

    Predvođeni svojim plemenskim starešinama, oni su po zaposedanju dunavske Mezije, nastavili pohod do Carigrada, Egejskog i Jadranskog mora i samog centra Dalmacije. Koliko ih je u opštem metežu nestajalo, toliko su se obnavljali. Prvo organizovano okupljanje i ujedinjavanje u zajednicu nalik na državu, oni su imali za vreme vladavine vizantijskog cara Iraklija (610-641), koji im je velikodušno ustupio zemlju zapadno od Soluna. Bilo je to u periodu kada još nisu postojale Engleska, Francuska, Nemačka, Austrija, države koje Srbija moli da je prime u Evropu koju je ona stvarala.

    Na čelu te prasrpske državne tvorevine bila su dva sina zakarpatskog župana koji je doveo Srbe na Balkan. Od njih je nastao znameniti župan Višeslav (780), prvi srpski vladar koga istorija pominje imenom. Od Višeslava Radoslav, od Radoslava Prosigoj, od Prosigoja Vlastimir, od Vlastimira Mutimir, Stojimir i Gojnik. Od Mutimira Stefan, Bran i Pribislav. Od Gojnika Petar. Od Stojimira Klonimir. Od Brana Pavle, od Pribislava Zaharije, od Klonimira Časlav.

    Knezu Vlastimiru (850-862) uspelo je da zvanično uvede Srbiju u narod Evrope, prostorno je proširi i osigura joj višegodišnju slobodu.

    Srbija koju je stvorio Vlastimir, tonula je kroz vekove i ponovo se čudesno uzdizala, kao što je bio slučaj sa onom pod vlašću kneza Zaharija (921-924), koji je pod jakim bugarskim naletom prebegao u Hrvatsku, omogućivši caru Simeonu da državu pretvori u grobnicu sa samo nekoliko gomila preživelih lovaca, od kojih neke čine i deca. Tako opustošenu Srbiju vaskrsao je uzvišeni knez Časlav (924), vrativši je u okvire Vlastimirove države. Reč je o plemenitom vladaru koga je udovica mađarskog kralja Kiša podmuklo zarobila i u sanduk okovanog, živog bacila u talase Dunava u znak osvete za muževljevu odsečenu glavu.

    Žilavi srpski narod, koji nikada nije umeo da uspostavi nacionalne ciljeve i omeđi svoju državu, ponovo se digao iz pepela.
    plemena -103957 - 04.12.2019 : Radovan Soklovački Kikinda - best (0)

    Prezime Nedeljkov i Lalin


    Jovan Nedeljkov je rođen 1888. god, a supruga Persida-Sida 1890. god.
    Njihova decu su: Danica 1911-1937, Marija 1912-?, Živojin 1924-1924, Jovanka 19125-1926 i Nadežda 1932-?
    Jovanovi roditelji su: Radivoj Nedeljkov 1859-1941 i Angelina 1860-1932.

    Pozdrav,
    Radovan Šoklovački
    istorija_srba -103921 - 23.11.2019 : Nenocccc Sokolac - best (0)

    Sami na svijetu ili Zabranjena istorija Srba


    ZABRANJENA ISTORIJA SRBA- Miloš S. Milojević

    Br. strana: 443
    Povez: mek
    Format: 13x20 cm
    Sazvežđa 2013
    Sadržaj:

    Miloš Milojević, naš predani istoričar, svakako je uperio svoje misli ka budućnosti, ka budućim generacijama jer je spoznao zaveru - zaveru koja još uvek traje. Suština te zavere je uzmimo jednom narodu veličanstveni deo istorije, uzmimo mu korene, uzmimo mu ponos - uzećemo mu teritorije, uzećemo mu budućnost. Borio se kao lav protiv neprijatelja, često najžešćih baš iz srpskog naroda, od kolega koje su mu morali pomoći da shvati da nije na pravom putu ili ako jeste da ga podrže, da tu istorijsku baklju održe upaljenom za buduće generacije.
    Zašto je Milojevićeva istorija zabranjena već 141 godinu?! Ko stoji iza te zabrane u svetu i kod nas Srba?!

    Kao kad se otvore bezgranične nebeske kapije tako ćete moći da otvorite vrata istorije sopstvenog naroda kada pročitate ovu dokumentovanu i argumentovanu knjigu - zabranjivanu, spaljivanu, ali, ipak ŽIVU...

    Zbog čega je ova knjiga bila zabranjena?

    Zbog toga što daje istinu o srpskom narodu. Miloš Milojević nije imao dlaku na jeziku, a bio je strogo pobožan, i jednostavno je napisao istinu. Nije pisao laži, da se nekome sviđaju a nekome ne. On je jednostavno napisao ono što je istražio. A šta je to istraživao i šta je koristio kao izvore, to danas ni jedan tim od dvestotinak eksperata, i to ruske Akademije istoričara, ne bi mogao da sledi, naročito u onom delu gde govori o Slovenstvu u Aziji. Vrlo važan elemenat jesu i njegovi putopisi i gradivo za Običaje ukupnog naroda srpskog. Jer, on je shvatio običaje, pa zatim jezik, razumeo njegov logički sistem, što ga je potom dovelo do Indije. Sve to zajedno vodi do Indije. Svakoga ko se ne plaši germanskog katedrizma i političkih ideologija koje se nazivaju kritičkim istorijskim pravcem to naime vodi do Indije, a onoga koji sam sebe laže to vodi do sedmog veka. U Indiji je Miloš S. Milojević sakupio, nešto preko 4470 srpskih toponima - znači imena gradova, reka, planina, jezera, oblasti sa prostora Indije, Kine, Bliskoga Istoka, Severne Kine, pa dalje sve do Južne i Zapadne Evrope.
    kosovo_21_vijek -103909 - 18.11.2019 : Nomad Srbija - best (1)

    Istina



    istorija_srba -103889 - 09.11.2019 : NenoCC Sokolac - best (0)

    Srbi u tajnim arhivama Vatikana/kako sam se zaljubio u Srbe/




    Zašto sam počeo da tražim gde je greška u našem postojanju, nas Srba?
    Zašto im toliko smetamo, od Engleza, Nemaca pa Amerikanaca, a da ne govorimo o komšijama.

    Zašto????
    Zašto prvi ministar od Izraela kaže: "da su Srbi i Jevreji nekada bili susedi"???

    Zašto smo mi Srbi jedini Arijevci i zašto su Nemci preuzeli "svastiku", a nisu krst sa četiri polumeseca iz Vinčanskig pisma i to stavili u svoj grb???

    ZABRANJENA ISTORIJA SRBA


    Dovoljno je da ove tri reči ukucate u Google i mnogo toga će vam biti jasnije.

    Zašto su nas Nemci nekad zvali VEDE , zašto su Lužički Srbi autohtoni ( Lug= Šuma,) znači Lužica = Šumadija.

    Zašto u Blaidenburgu u gradskoj biblioteci postoji knjiga u kojoj piše: "da je Srbski Knez Borna odbranio taj isti grad od starih Rimljana???

    Zašto u Iranu i Iraku tradicionalna nošnja podrazumeva šubaru sa kokardom - 4C ?

    Šta na Japanskom znači SAMURAJ = sam u raj!

    Da se vratimo u komšiluk, reka koju nazivaju Bistrica u Turskoj.
    Zahvaljujem gospodinu G. Šariću Profesoru na K. U. koji se kao Hrvat bori da nama Srbima objasni ko smo i odakle dolazimo, kao i svima onima koji su predavanja cenjenih Profesora i Doktora nauka snimili i omogućili nam da ista gledamo na YouTube.
    2sr -103885 - 08.11.2019 : Dalibor D Svedska - best (0)

    Misoca, stradanje pripadnika Zeničkog i vareškog odreda poslije Drugog svjetskog rata


    Dobro veče Željko,

    sve pohvale za rad ovog tvog sajta, trud i vrijeme uloženo da se ISTINA i činjenice čuju I pročitaju. Neko vrijeme pratim tvoj rad i pisanja ljudi na njemu. Proveo sam stotine sati čitajući člank Čovjek proživljava ponovo to opako vrijeme, vraća se u 1992-95. godine. Tako je moralo biti i kada bi trebalo opet bih uradio isto, barem ja. Mada nagrada za sve je bio Dejton, napuštanje poslije preživljavanje u okolini Zvornika, posao u VRS do 2003. godine, porodične tragedije gdje sam izgubio bračnog druga i seljenja ponovo decembra 2003. godine, ovog puta u Švedsku, daleko od svega i u mir.

    Zanima me dali ti ili neko drugi ovdje zna nešto o stradanjima pripadnika Zeničkog i Vareškog odreda poslije 2. svjetskog rata, kao i podaci o Sreti Eriću i Branku Đuriću?

    A evo i zašto me to interesuje.

    Porijeklo mi je sa tih područja, i djed mi je bio u Vareškom odredu koji se na nagovor moje bake i "dobrih komsija Srba" dobronamjernih pripadnika OZNE- Udbe da neće biti proganjan, predao 1945. godine. Naravno, sve te "razbijače bratstva i jedinstva- izdajnike" kako su nazivani vozali su na relaciji Sarajevo - Zenica gdje im se gubi svaki trag. Pokojna baka koja je bila noseća sa mojim ocem je potrošila mnogo truda i vremena, novac ovdje nije bitan, da sazna ISTINU i šta se desilo s pokojnim djedom Brankom Đrićem. Nikada nije uspjela da sazna nesto konkretno. Nakon godina truda dok jednom prilikom u Sarajevu ne znam gdje u organima vlasti joj nije rekao jedan musliman da se ne trudi više, da djed nije živ i navodno je ubijen na Vracama sa ostalim pripadnicima koji su bili osuđeni na smrt po kratkom postupku. Po onom čuvenom našem "kadija te tuži, kadija te sudi."

    Pokojna baka je rodila sina, dala mu ime Branko po ocu, nikada se nije udavala i nažalost doživjela je da u ovom zadnjem ratu sahrani i sina. Pišem, a suze mi idu na oči, vrijeme prolazi sijećanja blijede ali neke stvari se ne zaboravljaju. Ljudski je oprostiti, ali ne i zaboraviti.

    Čitam ovdje o palim borcima moje Ilijaške brigade u Virtualnom groblju. Pod brojem 82 je i moj otac koji je ostavio iza sebe ženu i dva sina. Nije tačno! Ostavio je iza sebe tri sina. Ja se zovem Dalibor, najstariji sin i ja sam 1972. godište. Ne osuđujem nikoga, gospodin koji je uradio ogroman posao je raspolagao tim podacima i napravio grešku, ispraviće se nekad i to ali nije lako kopati po starim ranama i bacati so na njih kako kažu.

    Nekada procitah ovdje da si tri puta bio u Misoči, objektu pozadinske baze, pa tako da smo se mi vjerovatno i sreli dole jer sam bio jedan od mladih vojnika koji se vratio iz Srbije-Hrvatske u Bosnu da brani svoje a drugi pripadnici JNA u Srbiju itd. U vojsku sam otišao jer je to bila moja moralna i građanska dužnost 1991. godine, mada nisam morao preko SDS tačnije gospodina Ratka Adžića i pukovnika .. u Sa kasarni Maršal Tito.

    Ovim putem pozdravljam gospodina Ratka Adžića, i njegovu porodicu, pripadnike Ilijaške brigade. Stanovnici Ilijaša neće zaboraviti sav njegov rad i požrtvovanje na organizovanju odbrani i nabavke oružja za odbranu.

    Čitao sam više puta da se "par stotina agresorskih vojnika i dobrovoljaca nalazi u Misoči i napada nedužno stanovnistvo" ovako u Kasarni Misoča koja je bila strateški bitan objekat za VRS, a kasnije se pokazalo I zašto je to bilo tako. Gorivo je bilo važno za našu borbu I bilo je povezano sa naoružanjem itd. Tu se nalazilo 50-60 pripadnika Pozadinske baze, od kojih je nas 25-30 bilo mladi vojnici koji su se vratili iz JNA, nekoliko oficira i podoficira i ostali borci iz naše opštine: braća Marković, Lazarević i da ne nabrajam, bilo nas je oko 60 pripadnika VRS. Gospodo muslimani, nema više blesavog Tucovića da pije kafu s vama, niti Sretka.

    To je puna istina, a zašto su oni mislili da je nas par stotina bilo tamo, to je sasvim druga priča.

    Informacije radi, bili smo okruženi sa svih strana pripadnicima tkz. ABiH, čak i kada smo Išli kući na početku rata prolazili smo pored njihove linije.

    Odgovor Daliboru

    Poštovani ratni druže,

    jako mi je drago što si se javio, i nadam se da si ostavio ispravnu email adresu, jer ću pokušati da te kontaktiram. Napominjem i to, da sam ja jednini koji može da istu vidi na ovom portalu.

    Evo i jedne male, drugarske kritike. Trebao si ovaj članak razbiti na dva: Jedan o Drugom svjetskom ratu, a drugi o ovom poslednjem. Na taj način bih ja mogao da ih razvrstam na pravilne stranice.

    Još jednom srdačan pozdrav!
    plemena -103877 - 02.11.2019 : Srdjan Gajic Crno Blato - best (0)

    Gajići


    Pozdrav!

    Što se tiče porijekla Gajića iz Crnog Blata, mislim da su ti podaci tačni.

    Braća Pero, Jovo i Stevan

    Za Jovu i Peru znam da je tačno (Jovo je djed od mog djeda Nedeljka) i to su gornji Gajići u Crnom Blatu.

    Pero je imao sina Stevu (ime dato vjerovatno po tom bratu koji je otišao za Pipere) i od njega su postali donji Gajici u Crnom Blatu.

    Što se tiče ovog brata koji je otišao za Pipere o tome ne znam ništa.

    Navodno otac od sva trojice je Gajo Gajić.

    Ako posjeduješ još neke informacije pišI, biće mi drago da saznam više o lozi Gajiša.

    Pozdrav Srđan Gajić
    kosovo_rat -103869 - 31.10.2019 : Srbko Srbić Obilić - best (0)

    Oj Kosovo , Kosovo


    2sr -103829 - 29.09.2019 : Srdjan Sokolac - best (0)

    Ljuban Nešković


    Ko je bio Ljuban Nešković? Na Sokocu ima ulica sa njegovim imenom, a nemam nikakvih podataka o njemu.
    plemena -103785 - 13.09.2019 : Katarina Simić Beograd - best (0)

    Prezime Milovanović


    Poslednje što znam je da smo poreklom iz Crne Trave. Od oca Gradimira Milovanovića i majke Ruse koja je rodila 7-oro dece: Stanuku, Stanu, Slavicu, Nišketa, Stojana, Rajku, Slavka. Stanika radja kćerku jedinicu Oliveru koja takođe radja ćerku Tatjanu, takodje jedinicu koja sa svojih 18 godina radja kćer Katarinu i sina Miloša. Interesuje me poreklo tj. mesto odakle su dalji potomci ili ako imate još neke informacije pored ovih. Unapred zahvalna.
    milosevici -103765 - 08.09.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Stari Brod: Spomen-muzej i pomen za više od 6.000 Srba ubijenih 1942.


    Stradanje 6.150 Srba Sarajevsko-romanijske regije i Podrinja, marta 42. na obalama Drine, dvostruki je zločin, jer je njihova sudbina decenijama prećutkivana. Najzaslužnijima za čuvanje sjećanja na žrtve Starog Broda i Miloševića ¿ svešteniku Draganu Vukotiću, ktitorima muzeja Spasoju Albijaniću, Miodragu Davidoviću i arhitekti Novici Motiki, predsjednica Republike Željka Cvijanović dodijelila je Medalju zasluga za narod. Krvavi dan, 22. mart 1942, pravoslavni praznik Mladenci. Zbjegovi srpskog naroda i nejači na obalama nepremostive Drine, u raljama mržnje i monstruoznog ustaškog zločina. Samo se vladika Nikolaj Velimirović usudio da ih oplače, ali je i poema "Đerdan od merdžana" bio zabranjeni krik.

    Do prije 12 godina, kada je počela gradnja spomen ¿ kompleksa u Starom Brodu, tek je poneko načuo jezivu priču o starodrinskom stratištu... Mitropolit dabrobosanski Hrizostom istakao je da se stradanju srpskog naroda na rijecu Drini u Starom Brodu ćutalo 77 godina i da će ove godine biti pokrenuta proceduru kanonizacije da bi bili proglašeni svetim mučenicima.
  • O njima se nije smjelo javno govoriti. Danas smo sabrani u ime nevinih naših stradalnika i velikomučenika, ovdje pored nas, u dubinama ove hladne Drine leži groblje nevinih. Leže naši preci ¿ rekao je mitropolit. Drina žubori, al ne govori, jer kada bi progovorila dušama 6.150 starobrodskih novomučenika jezivo bi bilo slušati o krvavim ranama, zastidio bi se ljudski rod monstruoznosti ustaških dželata. Bježeći od kame i mučenja, više od tri stotine djevojaka izabralo je hladne talase Drine da u neizbježnu smrt ne bi otišle obeščašćene¿ Prota Dragan Vukotić, začetnik ideje o izgradnji spomen kompleksa "Stari Brod", kaže da mu nije jasno što se ćutalo ali navodi da mu je i drago što se tako dugo čekalo na ovaj muzej, jer da su nekadašnje vlasti to obilježile vjerovatno bi to bila spomen-ploča sa petokrakom, na kojoj bi bilo napisano da su to žrtve fašističkog, a ne ustaškog zločina.
  • Dosta smo učili o lažnim istinama, lažnoj istoriji, lažnim herojima. Evo danas, stojimo pred našim herojima, to su ove skulputre ¿ istakao je sveštenik Vukotić. Spasoje Albijanić, koji je finansirao izgradnju Spomen-muzeja starobrodskim žrtvama, rekao je danas u Starom Brodu da ovaj spomenik vaskrsava više od 6.000 srpskih žrtava da se ne bi zaboravile.
  • Pred vama se nalazi Spomen-muzej stradalima u Starom Brodu i Miloševićima. Ovaj spomenik nosi simboliku stradanja djece i njihovih porodica ¿ rekao je Albijanić u obraćanju, te objasnio o kakvom velikom stradanju svjedoče skulputre koje su postavljene u rijeku Drinu i u muzeju. Albijanić je istakao da su potresna kazivanja preživjelih, te naveo primjer Sima Radovića kome su stradale četiri kćerke, koje su skočile u rijeku Drinu. Operacija "trio" pod komandom ustaše Jure Francetića, a uz učešće i njemačkih i italijanskih fašista, ostavljala je zgarišta, pustoš i smrt sarajevsko ¿ romanijskim predjelima, Podrinjem. Više od šest hiljada pomorenih u Starom Brodu samo je kraj krvavog pira započetog u februaru 1942.
  • Najveći i najmasovniji pokolj nad Srbima ustaše su počinile na pravoslavni praznik Mladence, 22. marta 1942. godine, u Starom Brodu ¿ podsjetio je premijer Srpske Radovan Višković i obraćanju na današnjem obilježavanju.
  • Nebrojeni su primjeri djevojaka i žena sa djecom koje su, ne želeći da završe u rukama ustaša, skakale sa stijena u Drinu. Hroničari su zabilježili da se u jednom danu samožrtvovalo 326 djevojaka, zajednički skočivši u Drinu. Ovakav primjer samožrtvovanja rijetko je zabilježen u istoriji ¿ naglasio je Višković. Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je ovo mjesto, gdje su ustaše ubile više od 6.000 Srba, duplo mjesto stradanja, jer ga je krio komunistički režim. Dodik je rekao da je Tito u to vrijeme bio u Foči i da nije htio da pomogne srpskom zbjegu da strada od ustaša. On je istakao da se u Starom Brodu dogodio stravičan pir, stravičan po tome što je bilo zabranjeno da se o njemu govori.
  • Ubijanje Srba bila je zvanična politika NDH. Srbi koji su došli ovdje, očigledno im je bilo namijenjeno da budu pobijeni ¿ rekao je Dodik. On je dodao da nije Republike Srpske danas ne bi bilo ni ovoga u Starom Brodu, te istakao kako je opravdana bila borba za Srpsku i da nas Drina ne smije dijeliti.

    Kad god je Drina dijelila Srbe, tekla je krvava, podsjetili su zvaničnici Srpske. Srpska je i danas na udaru, jer je na putu vijekovnih težnji da na ovoj, našoj, zapadnoj obali Srba i ne bude. Predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila da ovo mjesto zaslužuje pažnju i da je obaveza da svako mjesto srpskog stradanja bude obilježeno na adekvatan način da se tako nešto ne bi ponovilo.
  • Mnogi odgovori leže u rijeci Drini ¿ rekla je Cvijanovićeva i zahvalila donatorima Miodragu Davidoviću, Spasoju Albijaniću, arhitekti Novici Motiki i protojereju svešteniku Draganu Vukotiću, koje je danas i odlikovala Medaljom zasluga za narod. Cvijanovićeva je dodala da nema planiranja bućnosti i življenja sadašnjosti ako nismo svjesni prošlosti i svih izazova koje je ta prošlost donosila. Čekali su osam decenija na dostojan pomen starobrodski mučenici, dočekaće i kanonizaciju u SPC. Nisu bezimeni niti zaboravljeni. Vlada Srpske preuzeće brigu da vrata spomen ¿ muzeja budu otvorena svakom putniku namjerniku, koji želi da se pokloni sjenima stradalnika. Podvižnike vaskrsavanja istine o strašnom starobrodskom stradanju Srba, sveštenika Dragana Vukotića, ktitore muzeja Spasoja Albijanića i Miodraga Davidovića i arhitektu Novicu Motiku više od zaslužene medalje zasluga za narod radovaće ako Stari Brod bude mjesto hodočašća i srpske sabornosti.
  • savo_derikonja -103751 - 01.09.2019 : Oklop Visegrad - best (0)

    Ulica Save Derikonje


    Da li na Sarajevsko-romanijskom području ima ulica Save Derikonje, i da li se može napraviti peticija da Savo Derikonja zasluženo dobije ulicu? Jedino zahvaljujuci Savi Derikonji, Srbi su na području Romanije prezivjeli Drugi svjetski rat.
    plemena -103704 - 11.08.2019 : Jovan Stevanovic Malo Orasje - best (0)

    Poreklo prezimena Stevanović


    Zanima me poreklo prezimena Stevanović. Krsna slava nam je Sveta Petka.
    plemena -103666 - 19.07.2019 : Nemanja Radojević Čačak - best (0)

    Poreklo prezimena Radojević


    Interesuje me jel neko zna za poreklo Radojevića. Deda mi je Dragovan i Pranjna, Gornji Milanovac, i imao je 3 sina i ćerku iz jednog i još jednu ćerku iz drugog braka. Krsna slava Stevandan, 09. 01.
    plemena -103659 - 16.07.2019 : Dejan Drenjanin Obrenovac - best (0)

    Poreklo prezimena Drenjanin


    Poštovani,

    molim vas da mi pomognete oko pronalaženja svog porekla. Naime, prezivam se Drenjanin, krsna slava nam je sv. Jovan Krstitelj, 20. januar. Iz razgovora sa starima u porodici dolazim do podatka da je za vreme turske okupacije, ŠTRAPAN MARKOVIĆ sa tri sina naselio se u Malu Moštanicu pokraj Obrenovca. Bio je hajduk, nije govorio prezime, pa su ga meštani zvali Drenjanin, verovatno, zbog Drena, mesta odakle je pobegao jer je ubio viđenijeg Turčina. I tako smo mi postali Drenjanin.

    Ovde je velika familija, a prezime nije autentično za podneblje, imena su me bunila, Momir ime moga oca je crnogorsko, odlaskom u vojsku, pre Leposavića postoji naselje Dren, a u Leposavišu, kafana "Mala Moštanica". Markovica ima u Drenu, a taj deo je iz Andrijevice, Vasojevića, naseljen.

    Molim Vas pomozite mi da pronađem korene, jer po slavama, Markoviće I Drenjanine vezuje prošlost. Voleo bih da znam, kako zbog sebe tako I zbog našeg potomstva. Unapred hvala!

    Dejan
    1sr -103653 - 15.07.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (1)

    Milunka Saviš - heroina Velikog rata


    poturice -103643 - 12.07.2019 : R.Radenko Tamo Daleko - best (0)

    Poturice


    Teško jorganu koji pokriva dvije vjere! Jedna mora kad-tad da se smrzne, i tad bi ti htio da se vratiš svojoj originalnoj vjeri ali te niko neće jer si godinama bio pod tim jorganom.
    plemena -103570 - 01.07.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    O poreklu prezimena u Mitropoliji dabrobosanskoj


    Postovanje! Evo interesantne knjige o poreklu prezimena u mitropoliji Dabrobosanskoj. Knjigu možete otvoriti ako kliknete ovdje.
    plemena -103565 - 01.07.2019 : Branko Ivanovic Donja josanica - best (0)

    Poreklo porodice Ivanović


    Interesuje me poreklo porodice Ivanović iz topličke Donje Jošanice. Moj predak Jeftimije Ivanović se doselio iz okoline Bijelog Polja. Njegov sin Svetislav, moj pradeda je rođen u Donjoj Jošanici 1886. godine. Slavimo Đurđevdan i Đurđic. Nisam siguran da slava nije menjana. Molim za pomoć!
    srbi_6do14_vek -103455 - 13.06.2019 : Oklop Visegrad - best (1)

    Srbsko oružje


    Gnušam se i prostih ljudi i političara kada govore da evroatlantske integracije nemaju alternativu. Zar da oni koji su nas u jednom vijeku tri puta napadali i ubijali, treba ponovo bez grama olova i baruta da nam budu gospodari? A njihovi preci dolazili nasim djedovima da budu najamnici ili radnici u rudnicima ili vojnici, kao što je bila garda Cara Dušana.

    Čak se i naše oružje smatralo najboljim, pa su tadašnje velike svjetske sile na svojim dvorovima koristile naše mačeve. Evo i linka na tu temu: klikni ovdje

    A danas, svega svoga se stidimo, i smatramo velikim uspjehom da budemo sluge slugama naših djedova!
    kraljevina_yu -103412 - 22.05.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Aleksandar


    Biti izuzetan, to znači biti prestupnik! - reči su Fridriha Ničea.

    Piše: Vuk Drašković 22. maja 2019.

    Srbi su se odrekli jednog takvog prestupnika, najvećeg u svojoj istoriji. Sve njegovo prepušteno je anatemisanju i zaboravu. Ratne pobede, državnička mudrost koja danas zvuči kao proroštvo.

  • "Razbijemo li Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi!"

    Aleksandar, tada regent, ovo kaže knezu Pavlu, početkom 1921, u Parizu. Plašio se da neće preživeti tešku operaciju koja ga je čekala, pa je zavet očuvanja tek stvorene države, koju su minirali sa raznih strana, bila njegova testamentalna volja.

  • "Jugoslavija će opstati samo kao balkanska Amerika. Budemo li ovu državu federalizovali po nacionalnim ili plemenskim granicama, jednoga dana ona će po tim granicama i eksplodirati. "

    Kralj Aleksandar, tvorac Jugoslavije, zbog ovog tvrdog stava okreće protiv sebe mnoge, a najžešće političke vođe Hrvata.

  • "Za moga života, neću priznati boljševičku Rusiju: to nije država nego konclogor", često ponavlja crtajući na svom čelu metu za komunističke atentatore.

  • "Aleksandre, bio si u Velikom ratu srpski Napoleon, a sada si Garibaldi Jugoslovena", kaže mu, u Versaju, američki predsednik Vudro Vilson.

    Pred put u Marselj, sa koga se neće vratiti, Aleksandar u Zagrebu šokira vajara Ivana Meštrovića. Nisu - kaže on - najopasniji protivnici opstanka Jugoslavije ni Hrvatske ustaše, ni katolički kler, ni bečki i peštanski sanjari obnove Austrougarske, ni bugarski teroristi, ni komunisti... Svi su oni paučina. Njihova propaganda da je Jugoslavija projekat velikosprske hegemonije i grobnica za sve druge narode u njoj, invalidna je zbog toga što je satkana od neistina, mržnje i besa poraženih u Velikom ratu. Najveći protivnici Jugoslavije su u Beogradu!

    Zazirao je Aleksandar od zavere i bune u najbrojnijem jugoslovenskom narodu, koji ga je i rodio. Žigosan je, neprestano, i javno i tajno, a najbučnije po pijanim mehanama Sterijinih "rodoljubaca", da je samovoljnik i tiranin koji je u jamu zvanu Jugoslavija bacio i Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu Crnu Goru.

    Da je sahranio veliku priliku za stvaranje Velike Srbije, čija bi se zapadna granica protezala od Bjelovara, Virovitice, Karlovca i Ogulina, sve do iznad Šibenika! Da je ujedinio pravoslavne sa katolicima i muslimanima, poražene ratne neprijatelje proizveo u pobednike, oprostio im i zločine i ratnu odštetu!

    Nikakvim argumentima Aleksandar nije mogao da brani svoju ideju Jugoslavije, kao jedino razumnu i spasonosnu za sve u njoj, jer je mitomanski i pobedom u Velikom ratu opijeni Beograd, slavski Beograd, bio i slep i gluv za istinu, za činjenice, za život i budućnost. Ondašnji tabloidi Aleksandra prikazuju ne samo kao nacionalnog izdajnika, nego i kao lopova, a njegovu suprugu, kraljicu Mariju, kao nimfomanku i dvorsku prostitutku.
    Čak je i zidanje velelepnih građevina po projektima Nikolaja Krasnova, slavnog arhitekte Romanovih, preobražaj prestonice, koja je bila turska palanka, u evropsku metropolu, predstavljano kao rušenje i ruženje Beograda.

    Od tog jada i čemera, od prostačkih urlika ispod prozora Dvora, Aleksandar je pobegao na rub sami dedinjskog brega, a sve češće je boravio na Bledu, pred smrt i u Zagrebu.

    Jednoga dana, u tajnosti je otišao u zgradu srpske patrijaršije, da privoli patrijarha i vladike da prihvate kalendar akademika Milutina Milankovića, profesora Nebeske mehanike. Tim pre što je upravo Srpska crkva taj kalendar predstavila na Vaseljenskom pravoslavnom saboru u Carigradu i što ga je Sabor i usvojio kao "Srpski kalendar", i što su gotovo sve pravoslavne crkve prešle na to novo, Milankovićevo, računanje vremena. Kalendar rimskog imperatora Julija Cezara, paganina koji je živeo pre Hristovog rođenja, je pogrešan, objašnjavao je Aleksandar, kao da je teolog, a ne kralj.

    Pravoslavne i katolike u Jugoslaviji zbližilo bi zajedničko slavljenje hrišćanskih praznika, rekao je patrijarhu i vladikama. Zanemeo je pred njihovim odgovorom. Milankovićev kalendar se poklapa sa gregorijanskim kalendarom zapadnih jeretika, i zato će se Srpska crkva držati Julija Cezara. Ako Ruska crkva prihvati Milankovića, onda će i Srpska! Aleksandar je otišao bez pozdrava.

    Uskoro će otići i iz života, a mitomanski Beograd će, 27. marta 1941, otvoriti kapije najveće i nacionalne i državne tragedije. Francuska je bila okupirana, Engleska pod Hitlerovim bombama, Staljinov Sovjetski Savez u savezu sa Hitlerom, Amerika neutralna i predaleko, svuda oko Jugoslavije vijorile su se zastave sa kukastim krstom.

    Srpski oficiri ne prihvataju stvarnost, nego ruše kneza Pavla i njegov sporazum sa vođom Rajha o vojnoj neutralnosti države. "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob", prolama se ulicama i trgovima Beograda, a patrijarh, ushićeno, pozdravlja kosovsko opredeljenje za pogibiju.

    Ustaški genocid nad Srbima, komunistički pogromi po obnovi Jugoslavije i njeno ubistvo na kraju prošlog veka. Na topolskom bregu, u kripti zadužbene crkve Karađorđevića, Aleksandar je, i dalje, pod anatemom slavskog i mitomanskog Beograda, koji neće ni da čuje, ni da vidi, ni da prihvati bolnu stvarnost, niti svoju krivicu, nego nastavlja da bunca o Velikoj Srbiji, o Majci Rusiji, o jeretičkom Zapadu i njegovoj antisrpskoj zaveri, o Lazarevoj kosovskoj kletvi i zavetu za smrt i carstvo nebesko.

    Svako povlađivanje ovoj pameti ili uzmicanje pred njom, vodi samo u nove nacionalne i državne provalije.
  • plemena -103410 - 19.05.2019 : Marica Grabovičkić Crno Blato Tuzla - best (0)

    RE: Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla


    Poštovani,

    20. 10 2018. godine, na forumu slavinet.com, objavljen je tekst "Loza Gajić iz sela Crno Blato, Tuzla".

    Slučajno sam, tek sada, pročitala tekst. Objavljen je pod brojem i imenom: 102799-12. 10. 2018: Živan Gajić Beograd, Srbija. Nisam sigurna u uspjeh , ali javljam vam se sa informacijama o navedenoj "lozi".

    Živim u Crnom Blatu i čukun-unuka sam Jove Gajića, praunuka njegovog sina Pere Gajića. Jovo Gajić je sahranjen krajem 19. vijeka na groblju u Crnom Blatu. Veliki nadgrobni krst na pomenutom groblju i danas postoji. Na njemu ne napisano da tu počiva "tijelo raba božijeg, težaka Jove Gajića."

    Danas, nama, njegovim potomcima je važno da sačuvamo taj nadgrobni krst, palimo svijeće njemu i njegovoj supruzi koja je sahranjena pored njega.

    Umro je krajem 19. vijeka. Živio je oko 80 godina. Jovo Gajić je po predanju bio dobar guslar i izuzetna ličnost. Ženio se dva puta, pa je velika dobna razlika među njegovom djecom, tako da je danas živ njegov unuk. Njegovi sinovi su bili Pero i Kosto. Kosto je bio dijete iz drugog braka i dosta mlađi od Pere. Potomci Koste i Pere i danas žive u Crnom Blatu, ali i u Beogradu i drugim zemljama Evrope.

    Sudbine Jovinih predaka su različite, neke bolne , a vezane za 2. svjetski rat. Kćerke Koste i Pere su udate "preko Majevice", neke i u Pipere kod Šibošnice. Danas su živi potomci sina Jovinog Pere: praunuci , čukununuci i djeca čukunuka. Živi su potomci i Jovinog sina Koste: jedan unuk, praunuci, čukununuci.

    Pero Gajić je imao dva sina i čini mi se pet kćeri. Sinovi su se zvali Stevan i Peran. Obojicu je nadživio otac, jer su obojica ubijena u 2. svjetskom ratu, kao civili. Iza Stevana je ostalo četvoro troje djece. Jedan steavnov sin, Gajo, umro je prije 2. svjetskog rata. Stevana su svi zvali Stevo. Ja sam Stevanova unuka po kćerci, koja je imala samo dvije godine kada je njen otac ubijen. Bio je izrazite ljepote, bogat i ugledan. Posjedujemo njegove fotografije.

    Iza Perana je ostalo devetoro djece. Imo ih je desetoro, jedno je umrlo. Znam da je 10. sinu , kum bio kralj Petar.

    Ako je porodica gospodina Živana, koji je tražio informacije, porijekom iz Pipera kod Šibošnice, onda su se ta davna braća danas opet našla zajedno u dva braka između njihovih potomaka.
    Iz tih brakova danas žive već novi potomci, jedan sa svojim roditeljima živi u Crnom Blatu, a dvoje u Bijeljini.
    Puno bi mi značilo kada bih dobila još informacija
    o porodici Gajić iz Crnog Blata.

    Pozdrav iz Crnog Blata kod Tuzle.

    Sada smo razasuti po bijelom svijetu, ali nas je još ostalo i u Crnom Blatu.






    U Crnom Blatu se nalaz
    rodoslov -103399 - 17.05.2019 : Katarina Rosic Visegrad - best (0)

    Poreklo prezimena Rosić


    Postovani,

    Čitam ovde o poreklu prezimena Rosić, i bas ni jedan Rosić nije pomenuo da slavi krsnu slavu Sveti Stefan (09. 01.).

    Interesuje me poreklo mog prezimena. Inače, moji su iz Višegrada. Čula sam da mi je pradeda Đenisije Rosić bio iz Pljevalja, ali dalje ništa ne znam¿

    Hvala unapred!
    plemena -103387 - 14.05.2019 : Miloš Kojić Srp vakuf - best (0)

    Porijeklo porodice Kojić


    Interesuje me porijeklo porodice Kojić. Slavimo Aranđelovdan, mada vidim da kojići slave različite slave, a da nas ima i katolika. Znam da mi se pradjed zvao Dmitar i da je imao brata Vasu. O daljim precima ne znam ništa više.

    Kao što vidite, moja porodica živi u Srpskom Vakufu, opština Gradiška. Bio bi zahvalan ako bi mi neko pomogao da saznam više o svojim precima ili da mi kaže gdje da potražim podatke. Hvala unaprijed!
    plemena -103335 - 26.04.2019 : Milutin Ćirović Kragujevac - best (0)

    Poreklo prezimena Ćirović


    Interesuje me poreklo prezimena Ćirović. Inače su se doselila braća Aksentije i Đorđe Ćirović , 1831 godine, u selo Grivac, srez Gružanski, i njihovu familiju su zvali Starovlašani, pa me zanima odakle su se tačno doselili. Slavimo Svetog Jovana Krstitelja, 20. januara.
    plemena -103333 - 24.04.2019 : Aleksandra Jeremic Becej - best (0)

    Poreklo porodice Puligracki


    Pozdrav,
    volela bih da saznam nešto više o porodici i rođacima koji nose prezime Puligracki, koje je moje devojačko prezime. Najbliži su u Novom Bečeju, a od oca sam čula da potičemo iz Češke ili Slovačke. Slava mog oca je Sveti Nikola.
    Unapred hvala Aleksandra

    Idi na stranu - |1|2|