fix
Logo
fix
Nalazite se na Najljepse- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
ratne -102775 - 14.10.2018 : Nomad Srbija - best (0)

Ljubav u Šekovićima


Ratne priče Nebojše Jevrića
Autor: Nebojša Jevrić 14. 10. 2018.

Šekovići su nekad, pred rat, imali šest hiljada stanovnika. Sad, dao bog da ih ima hiljadu. Nisu ih oterali ni rat ni balije. Stisko nemać a čovek vazda potrebit.

Za vreme rata imali su svoju radio-stanicu. Tu sam jedne noći osvanuo na radiju pričajući ratne priče pokojnom Mrkiju. Stasiti momci, dobri Srbi. Garda Srpska!

Upoznao sam ih kad je Mladić po ko zna koji put oslobađao Trnovo.

Srpko se upoznao sa Šekovićanima na radnoj akciji.

Bio je odnekud iz Aleksandrovca, Aranđelovca, ne pamti priča.

Kad je rat počeo, došao je kod prijatelja.

  • "Nisam mogao da sedim kod kuće dok vi ratujete."

    Bilo je to na početku rata.

    Srpko je krenuo u izviđanje kad je čuo šušanj. Divljači ili čoveka. A onda tihi plač.

    Preplašena kao srna, sakrivena u ljeskaru, čučala je Maida.

    Počela je da beži, spotakla se i pala.

    Bila je bosa, izranavljenih nogu. Odvojila se u mraku od grupe koja je išla od Zvornika prema Tuzli. I zalutala.

    Previo joj je noge i podelio sa njom vojnički obrok.

    Ona je sa strahom gledala u njegov bajonet. Skinuo ga je i pružio joj ga.

    Nije htela da ga uzme.

    Sutradan su zajedno prešli Drinu. Odveo ju je kod majke a posle nekoliko dana su se venčali.

    Srpko se posle petnaest dana vratio u jedinicu. Prva granata koja je pala, pala je u njegov rov.

    Ostao je živ ali unakaženog lica i tela. Od gelera.

    Dugo je lečen na VMA. Ona ga je obilazila, obilazila svaki dan.

    Ida, kako je sad zovu, zaposlila se kao nastavnica u školi. Kad je sve prošlo, otišla je da obiđe roditelje u Brčkom.

    Sa sobom je povela dvoje dece. I vratila se.

    ***


    Boža Krndžov ili Boža Polovina bio je na transporteru koji je pogodio erbejac. Eksplodirala je granata, ali su eksplodirale i bombe.

    Kad je pomoć stigla pokupili su ranjene, a Božu su pokrili ćebetom. Granata mu je odnela ruku i nogu. Mislili su da je mrtav.

    Naišao je seljak sa konjskim zapregom, utovario ga i odvezao u bolnicu u Milićima. I tu su ga stavili ispred vrata. Imao je sreće. Tog dana je došao helikopter sa VMA. I pokupili su ga.

    Dugo se lečio na VMA, ali je opstao. Tvrd su narod Šekovićani.

    Vesko Vukotić mu je kupio električna kolica.

    O čudu je zabavljao vozače u Knez Miloševoj kad bi krenuo do Terazija električnim kolicima. Da obiđe grad.

    Posle je naučio i kola da vozi. Kad mu pukne guma, on prepreči put i čeka policiju. Da mu točak zameni.

    "Vidikovac" je kafana smeštena na steni iznad Drine visokoj pedeset metara. Odatle je put Drine i legende poleteo Risto Đogo o čijoj se sudbini nijedno novinarsko udruženje nikad nije propitivalo. (Obećavali su mi nagradu "Risto Đogo", ali pretekao sam. )

    U blizini su bile napuštene vikendice. U jednoj od njih, sto metara od kafane, bila je smeštena javna kuća. Rumunke, Ukrajinke, Ruskinje.

    Tu od Boža Polovine niko nije tražio novac. Mogao je da bira. I izabrao je Ruskinju Natašu. Samo je jedne večeri rekao:

  • "Od večeras ona nije na prodaju. Ženim se!"
    Tada je glavno stručno lice za trgovinu ženama bila naka Milka iz Šapca. Kod nje je gazda javne kuće kupio Natašu.

    Ta Milka joj je uzela pasoš i deset hiljada maraka.

    Sa čamdžijama Zeke Buljubaše Božo Polovina je prešao reku. Ušao je kod Milke sa dve bombe u rukama. Zverac je bio Božo Polovina.

  • "Natašin pasoš i deset hiljada maraka, inače svi letimo u vazduh!", kažu da joj je rekao. Grdno je izgledao Božo Polovina. I Milka je videla da sa njim šale nema.

    Donela je pasoš i pare.

    Božo Polovina ih je odneo svojoj Ruskinji. I pitao je da li hoće da se uda za njega. Pristala je. Ali Božo je hteo i blagoslov roditelja. Poslao ju je u Rusiju. Ona je otišla i vratila se.

    Božo Krndžov i Nataša dobili su sina i preselili se u kuću u Dvorovima kraj Bijeljine.

    I još bi živ bio da nije pio koliko je pio, Božo Krndžov, Božo Polovina. Ali jebo Bosanca koji ne pije rakije!
  • romanijske_pjesme -102423 - 02.07.2018 : Peraš Đorđe Kotor - best (2)

    Rat u otadžbini (ja se noćas bojim sebe)


    Krvav mjesec visoko je gore
    rat na pragu moje domovine,
    Nit' se znade hoće l' biti zore,
    Nit' mira, nit' otadžbine.

    Život stade na godinu dana
    Tutnje meci, tutnje i granate,
    Brat je bratu oči iskopao
    Teškog li ga srpskoga junaštva.

    Boj se bije, u ratu smo
    A do juče zagrljeni bili,
    Mila majko, oče mili,
    Proklet bio ko nas razdvojio.

    Istina će brzo isplivati
    Ja se sebe noćas bojat neću,
    Vratiću im sve milo za drago
    Ako mogu makar i kroz pjesmu.

    Ustaj vojsko, otadžbina zove
    Da joj budeš čvrsta desna ruka,
    Proćićemo još hiljadu muka
    Dok odahnem i ne brinem dome.
    moje_price -102277 - 11.05.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (11)

    Bilo jednom na Ilindan


    Prije mnogo godina, u vrijeme kada sam bio jako mlad, uzeh nekakav čekić i počeh da popravljam staru, drvenu kapiju ispred naše kuće. Nije mi smetalo toplo avgustovsko sunce, ne znam da li zbog moje uzavrele mladalačke krvi ili su u to vrijeme ljeta na Romaniji bila nekako manje topla nego što su danas.

    I tek što udarih par puta u nekakav zarđali ekser, izleše iz kuće moja stara baka. Inače, otkako se moja majka udala u Tomiće, baba je prestala da se zanima kućanskim poslovima, pa je njen jedini posao bio da me špijunira i roditeljima prepričava moje vragolije. Bala mi priđe ubrzanim korakom, postavi ruke na bokove i otpoče da mi čita bukvicu:

  • "Šta to radiš, crni kukavče? Pa znaš li ti da je danas Sveti Ilija?"

    O Svetom Iliji u tim godinama nisam znao skoro ništa, izuzev što sam u školi učio da su Makedonci na taj praznik podigli nekakav ustanak, koji se za njih kobno završio.

  • "Pa šta? Kakve veze ima taj tvoj Sveti Ilija sa mojim čekićem?" - ljutito uzvratih ja, uvijek spreman da se prepirem sa njom.

    Baka nervozno pruži svoju tanku, staračku ruku u pravcu mog čekića. Ja ustuknuh, pokušavajući da zaštitim taj zarđali komad gvožđa, koji je bio dio moje lične imovine.

    Pošto je dobro znala da je moja mladost na kantaru sile već odavno nadvladala njenu slabašnu figuru, baba popravi svoju crnu maramu i odluči da promjeni taktiku:

  • "Sveti Ilija Gromovnik je kod nas Srba jedan od najvećih praznika. Taj dan se ništa ne radi. Tada čak ni muslimani ne obavljaju nikakve poslove u polju i njivi..."

  • "A zašto?" - upitah je ja, spreman da joj dam i čekić, jer sam znao da nakon ovog kratkog uvoda slijedi još jedna njena zanimljiva priča.

  • "Sve ovo što ću ti sada ispričati desilo još prije onog Velikog rata, u vrijeme kada su muslimani bili jako svjesni svoga porjekla, pa su poštovali i naše, srpske običaje i praznike. U to vrijeme, živjela je nedaleko od Sokoca, u selu Kuti, jedna porodica čiji su preci prešli na Islam. Jednom prilikom krenu oni na Svetog Iliju u polje da pokupe sijeno. Njihova porodica je bila velika i radna, pa taj dan na sakupljanje sijena krenu njih sedmoro: djed, otac, majka i četvero djece."

  • "I tek što su započeli sa radom, naiđe nekakav hodža. On se, onako kao što dolikuje putniku prolazniku, najprije pozdravi sa gazdom, a zatim ga zabrinutim glasom upita:"

  • ""A brte gazdo, što baš sada iziđe da kupiš sijeno? Znaš li ti bolan, da je danas aziz, koga su i naši preci od davnina poštovali?""

  • ""Znam hodžo, znam. Međutim, od nerada se ne živi, a hoće i kiša, pa je hasar da se isharaba ovako dobro sijeno.""

  • "Nakon što ga sasluša, hodža produži niz sokak, nezadovoljno klimajući glavom. Gazda se vrati k poslu."

  • "Kada se Sunce već visoko popelo na nebo, gazda odluči da svi zajedno sjednu na podinu, popiju malo kiselog mlijeka i pojedu po komadić pite sa sirom. Kako su svi članovi porodice vrijedno radili, posao se brzo primicao kraju. Rezultat njihovog rada se mogao vidjeti na prostranoj livadi, po kojoj su se, poput niza bisera, pružili svježe strpani plastovi. Zadovoljan prizorom koji se pružao ispred njega, gazda prkosno pogleda prema crnom oblaku koji se nadvio nad njima i tiho izusti:"

  • ""E sad mi, šejtane, ne možeš ništa!""

  • "I tek što to izgovori, udari grom baš u mjesto gdje su sjedili, i izginu svih sedam duša: i djed, i sin, i snaha, i svo četvoro djece..."

    I dok sam ja otvorenih usta gledao u baku, ona iskoristi priliku da mi otme čekić. Međutim, ja ne obratih pažnju na to. Moj pogled je bio uperen u nebo. Ono bješe čisto, plavo, gotovo bez oblačka. Kao da mi čita misli, baba reče:

  • "Hoće Ilija Gromovnik ponekad da opali i iz vedra neba. Međutim, ako ga poštuješ, ne moraš ga se plašiti jer on gađa samo mjesta na kojima stoji đavo."

    Stajao sam zbunjeno i razmišljao. Nisam znao šta da mislim o Iliji Gromovniku. Baka odluči da prekine tu mučnu situaciju, pa mi se obrati onim svojim tihim, gotovo molećivim glasom:

  • "Hoćeš da tebi tvoja baba sa pekmezom od šljiva namaže jednu krišku hljeba?"

    Dal' zbog toga što sam jako volio pekmez od šljiva, ili što sam želio da se sakrijem od Ilije Gromovnika, babinu ponudu sa zadovoljstvom prihvatih. I ne čekajući baku dugim koracima krenuh u pravcu kuće.

    Ovu priču sam još jednom čuo od nekog starca. Miđutim, niko nije znao da je ispriča tako dobro i ubjedljivo kao moja baka. Kroz nju mi je usadila u glavu poštovanje prema Svetom Iliji, ali i Ostroškom Vasiliju i još nekim svecima.
  • dobra_knjiga -102251 - 01.05.2018 : Ana Antic Loznica - best (0)

    Jelena '93.


    Skoro sam pročitala knjigu Jelena '93. Kažu da je po istinitom događaju pa me interesuje da li neko ima saznanja o tome i da li je knjiga verodostojna ili je bilo još gore. Hvala na odgovoru i poštovanje borcima.
    dobra_knjiga -102121 - 24.03.2018 : Saša Kovačević Novi Sad - best (1)

    Nova Knjiga o Komadantu


    Poštovani Zemljaci i Ratni Veterani širom Rs i Srbije da vas obavestim da je izašla nova knjiga o Generalu Ratko Mladic -Komadant! Ja sam je kupio u Knjižari Delfi nije skupa, Knjiga govori o njegovom ratnom pohodu a najviše odvaja Bjelašnicu i Trnovo. Javljam ovde tu informaciju da ne zaboravimo na našeg heroja i Časnog Komadanta! Živeli Braćo Krajisnici i Pozdrav iz Novog Sada.
    guslarske_pjesme -101743 - 15.01.2018 : Nedeljko Žugić Pale - best (0)

    Pale: Četrdeset godina guslarskog društva 'Starina Novak'


    pjesme_ruske -101511 - 13.11.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Rusija - Srbija






    Znam da voliš ovo, brate Željko!
    Pozdrav!
    porodicne_price -101243 - 20.09.2017 : Nebojša Stanković Beograd - best (3)

    Tomići, deo familije


    Pošto je prvo objavljivanje ove priče prošlo neuspešno, odnosno nije objavljena, rešio sam da ponovim ovo moje pisanije. Kao što kaže i sam naslov, po predanju se deo porodice Tomić, odselio negde sa Podromanije na teritoriju opštine Šekovići, selo Tupanari, zaselak Tomići. Krsna slava je ostala ista, Jovanjdan.

    Kako su starine odveć napustile ovaj svet ostalo je malo tragova i priča koji nas vezuju za poreklo i pra-rodni kraj ali sam dobro upamtio da su preci došli negde sa teritorije Romanije, a pre toga iz Crne Gore. Istražujući po internetu i upoređujući sa predanjima, došao sam do saznanja da su se ovi majčini Tomići najverovatnije prezivali Danilović a bio sam ubeđen da su to Danilovići, deo bratstva Starohercegovačkih Drobnjaka sa Durmitora kojima pripada i sa očeve strane, ali sticajem okolnosti sam čuo i pročitao neke priče i događaje moračkih Danilovića koji su me odmah naveli na ozbiljno razmišljanje jer se događaju poklapaju jako dobro. Morački Danilovići slave također Sv. Jovana za razliku od Drobnjačkih koji slave Sv. Georgija i druge slave osim Sv. Jovana a slave su upravo ono što se jako retko i nerado menjalo kroz istoriju pa čak i kada su dolazili na tuđu zemlju, preci su uzimali novu slavu tog zemljišta kao nekakvu preslavu a zadržavali svoju staru krsnu slavu ili je makar obeležavali i čuvali od zaborava. Odlučio sam da kontaktiram bratstvo moračkih Danilovića koje je staro više od 8 vekova i sve sumnje su mi bile odagnate jer i oni čuvaju od zaborava svoju priču da je se u 15. veku jedan deo bratstva odvojio i otišao upravo na Romaniju i za Glasinac nakon krvave borbe sa Arbanaškim klanom Klimenta koji su došli pljačkati dobra Moračkih Danilovaća, nakon čega su im ovi ubili oko 12 duša, te uplašeni za bezbednost žena dece i nejači se povukli ka Romaniji. Nedugo zatim je se deo Danilovića vratio na svoje Moračko ognjište a sve ostalo je istorija (danilovici.com).

    Ukoliko neko ima drugih podataka, dokumentacije i porodičnih legendi u vezi ovih porodica i ovih događaja, voleo bih da me kontaktira na moj mail: praettorianŽhotmail.com.

    Svako dobro svima!
    porodicne_price -101235 - 15.09.2017 : Nebojsa Stankovic Beograd - best (0)

    Grana Tomića, Tupanari, Šekovići


    Pomaže Bog!

    Evo da Vam se javim u nadi da se saberemo i razmenimo naša saznanja. Napisao bih nešto o majčinim Tomićima iz Tupanara, zaseok Tomići, Šekovići, Republika Srpska.

    Po predanju već umrlih starina, naši Tomići koji slave Sv. Jovana su došli sa prostora Podromanije, a starinom su iz Crne Gore. Kako sam kao dete bio mali da zapamtim sve te priče od starina, povremeno istraživajući po internetu sam uspeo da kontektiram neke od Tomića sa Sokolca i Romanije te da i od njih čujem neka predanja koja dalje vode ka Danilovićima iz Crne Gore. Dugo godina sam bio ubeđen da su to Danilovići od Staro-hercegovačkih Drobnjaka, kojima pripadam sa očeve strane. Ali sam verovatno pogrešio...

    Slažući priče, događaje i ljude sam saznao za Moračke Daniloviće. Crnogorsko bratstvo staro više od 8 vekova i na čijoj zemlji je sagrađen manastir Morača. Kontaktirajući bratstvo Danilovića koje uzgred ima odličan sajt sa mnoštvom lepih priča i slika (danilovici.com/), uz mnoštvo korisnih informacija došao sam do saznanja da takođe slave Sv. Jovana te da se jedna grana bratstva odselila upravo na Glasinac i Romaniju u 15. veku. Priča kaže da ih je napalo Arbanaško pleme Klimenta u nameri a ih opljačka nakon čega su im ubili više od 10 ljudi. Uplašeni za svoju nejač i moguću osvetu, prinuđeni su bili da se sklone te su krenuli ka Romaniji. Jedan deo bratstva nedaleko odatle odlučuje da se vrati nazad a oni koji su otišli, su vremenom stvorili ovu današnju istoriju koju mi delimično poznajemo.

    Molim upućene i one koji žele da razmene svoja saznanja i iskustva da se jave ili pišu u temi. Moj kontakt s FB profilom je na: praettorianŽhotmail.com.

    Uzdravlje!
    dobra_knjiga -100823 - 24.06.2017 : Milan Podgorica - best (1)

    Knjiga Ratni dnevnik, Pale


    Knjiga "Ratni dnevnik Pale" je već neko vrijeme u prodaji, na našem jeziku. Može da se kupi u knjižari Delfi, kod SKC-a u Beogradu. Mislim da može da se kupi i online.
    guslarske_pjesme -99407 - 03.02.2017 : Slavica Gavrilovic Bec - best (0)

    A što plačeš Romanijo?


    Molim vas ako neko moze da mi posalje tekst guslarske pjesme "A što plačeš Romanijo."
    Hvala unaprijed i pozdrav za Republiku Srpsku, a posebno za Pale i Romaniju!
    izreke -99393 - 01.02.2017 : Ostojić Milan Car Cirih - best (0)

    Dugovi se ne plaćaju rečima...


  • Mladost imamo da bi činili gluposti, a starost da bi za tim glupostima žalili. Hemingvej
  • Povoljna prilika se teško pruža, a lako se propušta. Sirije
  • Ljubav ne gleda očima vec dušom. Zato je Amor na slikama slep. Šekspir
  • Moderan čovek živi u obmani, da zna šta želi. U stvari želi ono što od njega očekuju. From
  • Kad je u pitanju novac svi smo iste vere. Volter
  • Dugovi se ne plaćaju rečima. Šekspir
  • Jedino pravo pitanje nije šta ste radili, već šta ste uradili. Karlajl
  • Muškarac je najslabiji kada mu lepa žena šapuće da je snažan. Bariton
  • Više blagostanja dolazi od aktivnosti nego od razmišljanja. Bergson
  • Ne čekajte idealne okolnosti, jer nikada neće doći. Stjuart
  • Muskarac ne primećuje lepog muškarca, ali ženskom oku neće promaći lepa žena. Jovi
  • Na dnu svake duše postoji skriveno blago, koje samo ljubav može izneti na videlo. Rod
  • Ne plašite se velikih odluka. Ponor ne može da se preskoči sa dva mala koraka. Dzordz
  • Gram akcije je vredniji od tone teorije. Engels
  • pjesma_rat92 -99301 - 25.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Dajana Petrović: U Hrista obučeni


    Četiri sam napunio leta.
    Lep sam život proživeo.
    Nisam preživeo.
    Evo me Hriste, pristigoh!
    Iz materine utrobe Svete
    Izvadiše naživo
    Živo joj drugo dete,
    Pa ih tako rasporene ostaviše.
    Tri sam dana
    Suzama pomazivao njeno raskomadano telo
    I brata sam krstio
    Pa sam nas zajedno
    Na njenoj dojci
    Ljubeći joj ruke i lice
    Milujući ruke i krilo
    Opojao.
    Opojao sam
    I osmeh njenog iskopanog oka,
    I njene suze
    Poslednjim komadićem mirišljavog
    Hleba iz očenaša
    Kojim me je podizala...
    A otac moj
    Lavrnja Spaso iz Suvaje Ličke,
    Odran,
    Poseljenih rana u bezdanku bačen
    I sada sa službom
    Na dnu Šaranove jame
    Proskomidiše.
    A kada on ruke Caru Slave podigne
    Svi se Heruvimi i Serafimi spuste sviše.
    Sabor sveštenika liturgiju služi
    Na Jadovnu
    Neprestano
    U četvrti dan se smilovaše.
    Nožem su mi preklali suze u grkljanu
    Da siroče ne ostanem
    Već da pohitam
    Da se i ja iz očevog putira na dnu jame
    Pričestim.
    Tu,
    U jami
    Prvi sam put brata poljubio.
    O, neprolazna radosti,
    O, večna mladosti!!!
    Tu se junački nalismo belog mleka
    Majčinog
    Pa mleka Bogorodičinog
    Sveti,
    Obojica ocu čteciramo,
    U belo udešeni.
    U Hrista obučeni.


    Dajana Petrović, u povratku sa Jadovna, 22. juna, leta Gospodnjeg 2014.
    romanijske_pjesme -99148 - 15.01.2017 : Sarajevsko Polje Bijeljina - best (1)

    Razne pjesme


    Otkad nismo prošetali Mile,
    s' Marin Dvora pa do Čengić Vile.

    Volim ruže, volim ravna polja,
    Srajevo uspomeno moja.

    Kaži meni s' Trebevića vilo,
    jel' Sarajevo što je nekad bilo.

    Oj Tilavo nasred Marin Dvora,
    ti jedina srpska gostiona.
    price_vase -99137 - 14.01.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Rastanak sa prijateljem


    Povratak sa sahrane Bore Radića protekao je u dubokom razmišljanju i tuzi. Činilo se kao da su svu četvoricu iste muke mučile. Polako, ćutke smo se približavali Feđinoj zgradi. Kada smo već stigli, duboko razmišljanje prekide Feđa. On konačno otvori svoju dušu, a ja kao da sam samo to čekao. Nešto mi je u podsvijesti govorilo šta ga je svo ovo vrijeme mučilo, pa sam sa isčekivanjem i priželjkivao da to ispolji.

    Pred ulazom u zgradu Feđa progovori, a mi zastadosmo kao ukopani i pogledasmo u njega. Poče on na tenane da okoliša svoju priču. Vidimo mi čemu to vodi, ali ga ne prekidamo i pažljivo slušamo njegovo izlaganje.

  • "Vidi jarane", kaže on meni, "sad kad nema više Bore, ja se bojim da ostanem u Vogošći. Vidiš šta se dešava, ima svega i svačega, može ko god hoće doći na vrata da me ubije".

    Nije trebalo bilo šta dodatno da objašnjava i sam sam bio svjestan tog stanja. Niko sa sigurnošću nije znao da li ljudi sami odlučuju da napuštaju Vogošću ili ih neko istjeruje ili ih odvodi u pravcu iz kojeg nema povratka.

    Već dugo vremena sam priželjkivao od Feđe da izrazi želju o odlasku iz Vogošće. Jednom prilikom sam mu ponudio moju pomoć da izađe, ali je on to odbio. Obećao sam mu tada, kad god on to bude poželio da mi se slobodno javi i ja ću mu izaći u susret. Nisam htjeo na njega da vršim pritisak, jer su vremena bila nenormalna, pa sam se bojao da on ne pomisli da njegov drug hoće da ga otjera iz njegovog stana.

    Na Feđi sam u to vrijeme već osjećao, da prema meni nema više ono nekadašnje povjerenje i da više nije bio potpuno iskren prema meni, kao što je bilo prije početka ovog haosa. Razumio sam to njegovo nepovjerenje, jer su nam se politički stavovi totalno razmimoilazili.

    Iako sam u tom periodu za njega učinio sve što je bilo u mojoj moći, kako bi mu pomogao da se kraj mene osjeća bezbrižnije i da u mene treba da imao potpuno povjerenje, to za njega nije bilo dovoljno. Ja nisam mogao danonoćno da budem kraj njega, a kad nisam tu on je praktično bio bez zaštite.

    Da ga ne bi držao u neizvjesnosti bez oklijevanja sam mu dao moj pristanak, uz obećanje da ću učiniti sve da ga izvedem iz Vogošće.

    Feđa se promeškolji, kao da mu je neprijatno, a onda me zamoli da pomognem i Debi da izađe zajedno sa njim. Još dok je Feđa izgovarao svoju molbu već sam reagovao i dao svoj pristanak.

    Na njima sam odmah primjetio kako odahnuše, kao da sam ih već izveo iz Vogošće. Shvatih da je za njih i ova molba bila jedan veliki teret, zbog koje su se izgledalo je pomalo i pribojavali moje reakcije.

    Deba je bio nešto stariji od mene i pripadaje onoj starijoj generaciji Vogošćanskih mangupa. Od mog stasavanja u momka i ulaska u taj krug raje sa Debom sam uvijek imao veoma dobre odnose. Njegova sestra Azrica bila je moja velika dugogodišnja prijateljica. Prijateljstvo se proširilo i na porodično, jer je Azrica bila radna kolegica i prijateljica moje supruge. Sve je to na mene dodatno uticalo i davalo mi motiv da pomogne i Debi i da ih izvedem iz Vogošće.

    Kako bi ih ohrabrio i u njima razbio nedoumice oko njihovog izlaska, rekoh im da ćemo Kum i ja u jutro doći ispred Feđine zgrade, a da oni tada budu spremni za polazak. Njih dvojica se složiše i sa osmijehom na licu krenuše prema svojim kućama da se pakuju. Kum i ja nastavismo dalje svojim putem, niz ulicu Trifka Đokića.

    Baš u to vrijem Srpaka civilna vlast donijela je naredbu da se na cijeloj teritoriji Srpske Republike BiH spriječi i obustavi iseljavanje civilnog stanovništva, jer je muslimanska strana već od samog početka rata to isto uradila na teritoriji pod njihovom kontrolom, kako bi sačuvala multietičnost stanovništva. Ta naredba je bila jasan predznak da nas čeka težak i rizičan zadatak.

    Pred Feđom i Debom, nisam želi bilo šta da kažem, kako kod njih ne bi proizveo strah i utisak da ne želim to da im učinimo. Bilo je jako bitno da njihovo prebacivanje na muslimansku stranu izvedemo što je brže moguće. Radi njihove, a i naše sigurnosti bilo je bitno da što manje ljudi zna da oni žele da izađu iz Vogošće. Nikom, pa ni Kumu nisam smio da kažem, kakve me brige muče i moje razmišljanje kako će se sve to završiti.

    Sa Kumom sam se dogovorio da se u jutro nađemo ispred moje zgrade. Rekao sam mu da obavezno obuče uniformu i ponese pušku sa sobom. Bilo je to nužno zlo, bez kojeg se u to vrijeme ništa nije moglo završiti.

    Nakon duge i ne prospavane noći, konačno je svanuo i taj 22. juli '92. godine. Ustao sam i sa svojom majkom pio jutarnju kafu. Dok sam čekao Kuma da dođe po mene, majci sam pričao moje planove. Bilo joj je žao što se na ovakav način rastajem sa drugom, ali me je podržala, znajući da tim gestom možda čak i spašavam njegov život.

    Ispijanje kafe i ćaskanje sa majkom prekinu Kumov dolazak i sirena njegovog automobila. Bez oklijevanja skočih sa stolice, uzeh svoju pušku i izađoh na ulicu. Pozdravih se sa Kumom i bez puno razgovora sjedosmo u auto i krenusmo prema Feđinoj zgradi. Kada smo tamo stigli, dok još nismo izašli iz auta, pred nama se ukazaše Feđa i Deba. U rukama su držali po jednu putnu torbu, a Feđa je u drugoj ruci držao neku kesu i pružao je prema meni.

  • "Šta je to", upitah ga?
  • "Ovo su Neirine i Amarove najdraže igračke", reče on, pa nastavlja priču. "Ako slučajno ne preživim, molim te, ti ih sačuvaj kod sebe, pa kad se rat završi, dadni ih njima"!

    Srce mi se steže, a suze naviru na oči. Uzimam kesu, uz obečanje da ću tako i učiniti i stavljam je kod Kuma u auto.

  • "A gdje su vam starci", uptah ja?
  • "Neće da idu", kažu oni.
  • "Pa ljudi moji, ubiće ih neko, ne ostavljajte ih same!

    Deba slijež ramenima, govoreći da njegov otac Mujo neće da ide, a Feđa reće da ni njegova majka Naza neće da izađe iz Vogošće. Sa sjetom se prisjeća majčinih rijeći:

  • "Idi ti sine svojoj dijeci, neka mene ovde, nemam ja kud".
  • "Nemam izbora, ili da ih uprtimo krkače ili da ih ostavimo! Moram ići, imam dijecu, šta drugo da radim!", sa togumo završava Feđa svoju priču.

    Svjestan situacije u kojoj se nalaze, prekidam tu diskusiju i pozivam ih da sjedemo u auto. Krećemo sa vozilom prema izlazu iz Vogošće u pravcu Kobilje Glave, prema srpskom punktu, koji se nalazio kod objekta "Restoran Momo".

    Nismo znali šta nas tačno čeka na punktu, pa sam predložio Feđi da ja nosim njegovu torbu dok god ne dođe trenutak da treba proći kroz punkt. Feđa je kod sebe u torbi imao pištolj, od njegovog rahmetli oca Mehe, za koji je znala civilna milicija i punu kutiju metaka kalibra 7, 65mm, koje sam mu ja nabavio preko pratilaca iz ličnog obezbjeđenja Radovana Karadžića. Bojao sam se da na punktu ne dođe do pretresa njihovih stvari, pa sam iz tog razloga predložio Feđi da njegovu torbu ja nosim sve do momenta kad bude trebao preći na drugu stranu. Tako sam zamislio da možemo obezbjediti da pištolj i municiju prenese na drugu stranu. a,

    Ubzo smo stigli na punkt, izašli smo iz auta, Kum je uzeo Debinu a ja Feđinu torbu, okačili smo naše puške o rame i uputili se prema rampi na cesti. Na punktu su bila samo dvojica milicajaca. Čim smo im prišli, oni onako nonšalnantno, više mangupski nego službeno, pitaše nas:

  • "Šta vi trebate"?
  • "Doveli smo prijatelju da ih prevedemo na drugu stranu", rekoh.
  • "Ma nema govora", reće jedan od milicajaca.

    Svjestan da sa takvim neće biti moguće ljudski razgovarati, brzo spuštam Feđinu torbu na zemlju, skidam automatsku pušku sa ramena, repetiram je i uperujem u milicijce na punktu. Kum učini to isto!

    Oni, skamenjeni od iznenađenja, pokušavaju da mi objasne da je stigla naredba iz predsjedništva da niko ne može proći na drugu stranu. Znam da će rasprava na tu temu odvući u njihovu korist, te ne dozvoljavam da se povede ikakvu rasprava, pa im kažem, "Ma ne intersuje me nikakva naredba, oni danas moraju ovde proći i gotovo, taman kad bi mi svi ovde zbog toga ostali mrtvi"!

    Puška je i dalje bila na gotovs, a cijev uperena u njihove grudi. Shvatiše moje ozbiljno upozorenje, pa pospustiše, "Dobro neka idu, ali vidiš li ti bolan koga ti prevodiš na drugu stranu, On će tamo odmah dobiti pušku i pucaće na nas"!

    Feđa je bio u majici kratkih rukava i njegove dugogodišnje nabildane mišice jasno su se isticale ispod kratkih rukava. Bilo je ljeto i niko od nas nije razmišljao da bi to moglo nekog da irititra. Nastao je mali tajac i svi smo pogledali u Feđine mišiće.

    Ja prekidam tajac i povišenim tonom govorim:

  • "Ako je suđeno tako, da Bog da mene prvi njegov metak pogodi i ubio, ali on će danas preći tamo!"
  • "Dobro, kako hoćeš", reče milicajaci i pokaza rukom pravac kojim trebaju da izađu iz Vogošće.

    Mi ne čekasmo ni jednog časa, kako se ovi ne bi predomislili, dadoh Feđi njegovu torbu, a Kum dade Debi Debinu, izljubismo se uz čvrst zagrlja, uz riječi "Čuvajte se", i oni krenuše na drugu stranu.

    Dugo smo stajali na punktu i čekali da odu što dalje, iz našeg vidokruga. Bi je to zadnji zagrljaj sa moji drugovima.

    Igračke koje mi je Feđa dao tokom rata krasile su moju spavaču sobu. Svako jutro sam se budio i uz te dvije amajlije podsjećao na naše prijateljstvo. Kada je potpisan prekid rata, morao sam da napustim svoj rodni grad, a te igračke sam uspio da doturim do svog druga, uz pomoć Aide Handžić-Landžo.

    Dostavljane diječijih igrački koje mi je Feđa dao na čuvanje bila je ujedno i moja poruka Feđi, da sam tokom cijelog rata mislio na svog druga i njegovu porodicu! Nažalost, Feđu je "Islamska deklaracija" zaludila, pa on u meni nije prepoznao istinsku prijateljsku ljubav, nego mržnju prema njemu. "20 godina kasnije", po prvi put nakon rata moj prijatelj mi se javio na FB sa porukom, citiram: "Bili smo kao brača! Kada si me toliko mrzio, što me niste ubili?"
    Bilo, ne ponovilo se!
  • aforizmi -99031 - 08.01.2017 : Ostojić Milan Car Cirih - best (1)

    Volim tišinu, ali ne onu rajsku...


  • Volim moju rodnu grudu, ako u njoj ima šta okrunjeno.
  • Nežnog sam zdravlja, ali nikad da me uhvati zlatna groznica.
  • Stekao sam penziju vukući zemlju, sad ona vuče mene.
  • Taman sam dočekao prelomni trenutak, i polomih kičmu.
  • Osigurao bi se, ali ne znam pravu cenu.
  • Ne vredi dugo živeti, i ne isplatiti se.
  • Tražim ljude dobre volje, ovi su nešto namršteni.
  • Pozajmio bi novac od stogodišnjaka, ako je senilan.
  • Meni je sve skupo, ako nije besplatno.

    Mihajlo Miko Zekić
  • izreke -99029 - 08.01.2017 : Ostojic Milan Car Cirih - best (1)

    Budi umeren u pohvali...


  • Ljubav je neodoljiva želja da neko neodoljivo žudi za nama. Karmajk
  • Strast je svojstvo onoga koji misli samo na sebe. Rasel
  • Budi umeren u pohvali. Katon
  • Misliću o tome sutra, sutra je novi dan. Oe Hara
  • Lenštine osećaju uvek volju da nešto učine. Vovarni
  • Nije dovoljno da smo zaposleni- takvi su mravi. Pitanje je čime smo zaposleni. Toreu
  • Ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire. Kami
  • Ljubav treba biti uzimanje i davanje. Donej
  • Tajna uspeha je da pamet, znanje i dušu staviš u sve što radiš. Sivananda
  • Čovek mora svakog dana da uradi dve stvari koje mrzi da bi ostao u formi. Džejms
  • Češća je velika ljubav, nego savršeno prijateljstvo. La Brijer
  • Nije siromašan onaj koji je zadovoljan sa onim što ima. Horacije
  • Svaki posao u životu radi kao da ti je poslednji. Aurelius
  • Svi imaju dobre misli, ideje i namere, ali ih retki sprovedu u delo. Fild
  • pisci -98687 - 31.12.2016 : NOMAD Srbija - best (1)

    Petar Kočić, pobunjeni Srbin


    romanijske_pjesme -98681 - 31.12.2016 : Sarajevsko Polje Bijeljina - best (0)

    Svatovske pjesme


    Skidaj prijo sa prozora cvijeće,
    više Jela zaljevati neće.

    Svekrvice pola majke moje,
    prihvati me ko i dijete moje.

    Naša nevo nemoj biti tužna,
    naš je momak ko rumena ruža.

    Naša nevo jel' ti majka rekla,
    da poslušaš svekrvu i svekra.

    Alaj mi je ovaj dan osvanuo radostan,
    a i sutra rana zora osvanuti mora.

    Hvala tebi djevojačka majko,
    što si nama cvijet odgojila,
    ej odgojila pa nam poklonila.

    Ej zmaj preleće s mora na Dunav,
    i pronosi pod krilom dijevojku.

    Šta se ono magla digla,
    ono majka ženi sina.
    izreke -98651 - 30.12.2016 : Boris Sirob Srbija - best (0)

    Aplauz


    "Ponekad i poslije aplauza treba oprati ruke"

    Neka nam baš, nek' ih moramo skvasiti.
    Kad pljeskamo svakom !!!
    romanijske_pjesme -98643 - 30.12.2016 : Ex-ponto - best (0)

    Pjesma


    Nije samo Romanijska, u Istočnoj Hercegovini svadba ne prolazi bez Zečkog kola, Prolete, "Vila bana sa planine zvala", Pomozi nam višnji Bože jer bez tebe bit' ne može

    romanijske_pjesme -98635 - 30.12.2016 : Sarajevsko Polje Bijeljina - best (0)

    Oj javore, zelen bore


    Tekla voda na valove, oj javore zelen bore.
    Kad je tekla kud se djela , oj javore zelen bore.
    Popili je morni konji, oj javore zelen bore.
    Morni konji i svatovi , oj javore zelen bore.
    Kud su išli tako morni, oj javore zelen bore.
    Išli momku po djevojku, oj javore zelen bore.
    izreke -98219 - 22.11.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (2)

    Majke daju duhu toplinu, a očevi svetlost...


  • Mudrac traži sve u sebi, bezumnik sve u drugom. Konfučije
  • Laž progleda u istini, a istina vidi u laži. Sijenska
  • Ne kvari mi moje krugove. Arhimed
  • Iskustvo je kao čačkalica, služi samo vama. Pitigrili
  • Nije dobro živeti, nego dobro provoditi život. Seneka
  • Ne smatraj srećnim nikog, osim mudraca i dobrog čoveka. Horacije
  • Istina nije u činjenicama, već u skladu između činjenica. Tagore
  • Kod velikih pokušaja, sjajno je čak i ne uspeti. Benet
  • Majke daju duhu toplinu, a očevi svetlost. Perl Bak
  • Vrlinu treba, kao sve ostale veštine, učiti. Sokrat
  • Najteže u životu čoveka je kad ne ume da živi. Šolohov
  • ratne -98177 - 16.11.2016 : Zoka Bijeljina - best (28)

    Priča o Milanu i Milici


    Milan je upoznao Milicu na nekom od školskih izleta na Vrelu Bosne. Bila je to dječija ljubav koja je prerasla u onu pravu, iskrenu. Milica je ostala na Grbavici, rat ih je razdvojio. Ali ni jedan rat ne može da uništi ljubav.

    Često ode do nje, čim ima malo slobodnog vremena. Prije dva mjeseca, kada su bili posljednji put zajedno, dogovorili su se da nastave studiranje u Novom Sadu. Često se čuju preko vojnih veza. Jutros mu je rekla da ima radosnu vijest za njega. Nastupilo je primirje i za nekoliko dana treba da se otvori plavi put preko aerodroma.

    Tog dana, kada je krenuo, drugovi iz jedinice su mu poručili da ostane dva-tri dana duže oni će da ga pokriju kod komandira jer je bilo primirje. U autobusu je sreo Draganu, koja nikada nije krila da je zaljubljena u njega. Sad mu je to govorila onako u šiframa. Ali jednostavno on je previše volio Milicu.

    Dolaskom na Grbavicu odnio je vojničke čizme na popravak, kod Janka obućara kome je drug sa Ilidže poslao da mu ih popravi. Janko je znao za njega i Milicu i kroz šalu mu reče:

  • "E, Milane da ne dođe mi bi ti Milicu udali, imamo jednog Japanca dobrovoljca"
  • "Imamo i mi na Ilidži jednu garavu iz Francuske" - odgovori Milan kroz smijeh.

    Na ogledalu, koje je visilo na ulazu u radnju i koje je za čudo bilo čitavo a vjerovatno i jedino čitavo staklo na Grbavici, ugleda Milicu. Istrča na ulicu i pođe joj u susret. Milica kad ga ugleda, potrča prema njemu. Smijeh na njenom i njegovom licu je pokazivao ogromnu sreću. Dva mjeseca nisu bili zajedno.

    Tišinu maglovitog proljećnog jutra prekinu jedan jedini pucanj. Milan je već držao Milicu za ruke. Na njenom licu se pojavi bolan grč. Pade mu u zagrljaj, nesvjesna da je pogođena. Smijeh na licu prvo zamjeni izraz čuđenja, koji lagano poče da prelazi u bolan grč. Pade na asfalt izrovan kraterima granata. Milan pade preko nje. Po asfaltu poče da se širi tanak mlaz krvi i Milan svati šta se desilo.

  • "Mi... Milane" - teško je progovarala - "Lju... ljub...avi..."

    Podigao je u naručje. Još jedan pucanj se prolomi Grbavicom. Milan pade pogođen u nogu. I dalje je grčevito povlačio Milicu ka zaklonu.

  • "Tru... trudn...a sam!" - reče Milica.

    Tanak, pjenušav mlaz krvi joj krenu iz usta. Ljubeći njene krvave usne, Milan primjeti smješak na njenom licu. Glava joj lagano klonu, a oči se ztvoriše. Posljednji put udahnu, držeći Milana čvrsto za ruku.

    Iza jednog ugla sve je to posmatrala Dragana.

  • "Miliceeeeeeeee!" - Prolomi se krik Grbavicom - "Aaaaaaaaa!"

    Ono ogledalo u kome je ugladao Milicu, puče i sasu se lavu ironije, a tolike detonacije mu nisu mogle ništa.

  • "Aaaaajjj... " - i dalje je jecao Milan. U jednom momentu se okrenu u pravcu ispaljenja, rastrga košulju na prsima i povika:

  • "Ubij, ubij i mene!" - isturajući svoja gola prsa - "Pucaj!"

    Vidjevši to, Dragana potrča i baci se na Milana. U tom momentu začu se još jedan pucanj, ali Dragana je bila brža, spasila je Milana ali biva pogođena u lijevu ruku. Vidjevši šta se dešava, srpski vojnici otvaraju vatru u pravcu neprijatelja, jedan transporter prilazi i štiti ranjene pucajući preko Miljacke.

    Vijest ze brzo proširila Grbavicom. Srpski vojnici, čuvši za pogibiju Milice, otvaraju vatru po neprijatelju. Mnogi od njih su bili potajno zaljubljeni u nju. Zoka je uprkos izričitim naredbama komandira da to ne smije da uradi ispalio nekoliko granata iz tenka u pravcu zgrade iz koje je najvjerovatnije pucao snajperista, rizikujući da bude najstrožije kažnjen.

    Sljedećeg dana, u svim svjetskim medijima se pojavila vijest da su Divlji Srbi ponovo prekršili primirje. O velikoj ljubavi, nasilno prekinutoj, nije bilo ni riječi, iako su pojedini novinari svojim redakcijama uredno proslijedili tužnu priču sa Grbavice.
    ***

    Prije nekoliko godina sam od jednog druga čuo da je Milan oženio Draganu. Imaju tri sina i kćerku Milicu. Kažu da je Dragana poslije trećeg sina rekla da će da rađa sve dok ne rodi Milicu.
  • izreke -97847 - 09.11.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (0)

    Cinik je čovek koji svemu zna cenu, a ničemu vrednost


  • čovek je jak kad je pomoć potrebna drugima, a slab kad je pomoć potrebna njemu. Forgli
  • Ako nisi u stanju da sipaš munje, okani se grmljavine. Bernar
  • Baviti se nečim, a to ne pričati, je kao namigivanje devojci u mraku. Brit
  • Čovek je ili ukras sveta ili greška prirode. Zoščenko
  • Svaka osoba je ustvari dve osobe:o na kakva jeste i ona kakva bi želela da bude. Feter
  • Cinik je čovek koji svemu zna cenu, a ničemu vrednost. Vajld
  • Kako je teško u životu, bol i tugu kriti, u srcu plakati, a nasmejan biti. Vajli
  • Vaspitanje je oranje zemlje bez sejanja. Gvareski
  • Najvažnija osoba je ona koja zna sledeći potez. Veb
  • Knjige su kao i devojke. One najbolje, najdostojnije i najduže su zanemarene. Fojerbah
  • izreke -97613 - 28.10.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (1)

    Kad ne bi bilo žena, dijamant bi bio obični kamen


  • Kad bi svet bio pravedan, hrabrost ne bi postojala. Fok
  • Volja je stvar jakih, a želja stvar slabih. Desnica
  • Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Fu Če
  • Ljudi se razlikuju po onome što pokazuju, a lice po onome šta kriju. Valeri
  • Kad ne bi bilo žena, dijamant bi bio običan kamen. Igo
  • Ako sreća nije umerena, ruši se sama od sebe. Seneka
  • Danas ljudi znaju cenu svemu, i vrednost ničemu. Vajld
  • Pametan čovek primećuje sve. Glupi ima za sve poneku zamerku. Hajne
  • Kad sam bio mali mislio sam da je novac sve. Sad to znam. Tven
  • Glupost je nesalomiva. Flober
  • Ne veruj potpuno u čoveka dok ne vidiš kakav je u srdžbi. Al Katas
  • Kad su žene u pitanju, svi muškarci su ludi. Bosmans
  • Jedna od najraširenijih bolesti je dijagnoza. Kison
  • Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo. Andrić
  • Kakav je to život bez teškoća? Vajn
  • izreke -97529 - 26.10.2016 : Zeljko Tomic Sokolac - best (4)

    Važne odluke u životu


    U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kada birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.

    Duško Radović

    In life it is enough to be smart only twice: when you chose occupation and wife. Those who miss both times have to be smart all their lives.
    izreke -97385 - 21.10.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (2)

    Jak čovek je onaj koji se smeje dok mu srce plače


  • I najzaslužniji duguju domovini više nego ona njemu. Ibzen
  • U divna vremena kiša je padala, samo kada ne ponesemo kišobran. Fiser
  • Najbolji dokaz mudrosti je uvek dobro raspoloženje. Euripid
  • Iz velike ljubavi ne može se roditi mala mržnja. Markani
  • Kad zaposlite ljude koji su pametniji od vas, dokazali ste da ste pametniji od njih. Grant
  • Jak čovek je onaj dok se smeje kad mu srce plače. Sofi
  • Čovek se može zaustaviti kad se penje, ali ne i kad pada. Napoleon
  • Vreme je veliki učitelj, koji ubija svoje učenike. Mrozek
  • Nemoguće je sakriti ljubav očima koje ljube. Kraun
  • Sa dosadnim ljudima za pet minuta izgubimo ceo dan. Bomarse
  • Čovek bez strpljenja je kao lampa bez spiritusa. Segovija
  • Budale najradije govore o mudrosti, nitkovi o vrlini. Ernest
  • Žene idu dalje u ljubavi od većine ljudi, ali ih oni nadmašuju u prijateljstvu. La Brijer
  • dobra_knjiga -97337 - 14.10.2016 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Knjiga Edvarda Hermana


    Poznato mi je da je dr, Edvard Herman vršio dugogodišnja istraživanja i koliko ja znam izdao je knjigu pa me interesuje znaš li da li je prevedena i gdje se može nabaviti? Pozdrav.

    RE: Knjiga Edvarda Hermana


    Milenko,

    Edward S. Herman je izdao knjigu "Politics of Genocide" u kojoj govori ne samo o politiziranju riječi "genocid" u vezi Srebrenice i Kosova, već i u vezi Ruande, gdje takođe otkriva neke uzročno-poslednične veze u vezi ovog događaja. Vrlo zanimljivo štivo za čitanje...

    Ja nažalost, ne znam da li je prevedena, ali se u Americi može kupiti za nekih $12, dok se u Kanadi prodaje u Indigo za 20 dolara. Knjigu sam veoma lako našao na internetu u PDF formatu, ali sam je ipak naručio jer mislim da ovakve knjige treba imati uvijek kod sebe.
    izreke -97331 - 13.10.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (2)

    Hrabrima pripada svet


  • Sreću donosi rad, a ne odmor. Seku Ture
  • Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega. Selimović
  • Imati neprijatelja, jasno dokazuje da imamo i zasluga. Borne
  • Hrabrima pripada svet. Marks
  • Nagađanje žene je mnogo tačnije od čvrstog uverenja muškarca. Kipling
  • Jezik ljubavi je u očima. Flečer
  • Ako raj nije u samom tebi, nikad nećeš ući u njega. Dostojevski
  • Siromahu nedostaje mnogo, a lakomu sve. Valas
  • Rđavi roditelji zaboravljaju svoje grehe. Balzak
  • Bolje razumeti malo, nego razumeti pogrešno. Frans
  • Imitiranje je najviši oblik laskanja. Marco
  • Iskustvo je ime koje svako daje vlastitim greškama. Vajld
  • Kad bi Bog zaista postajao, niko u njega ne bi verovao. Buhvald
  • Iskrena je bol onoga, koji krišom plače. Marsi
  • Pola istine je cela laž. Kurtlen
  • Sreća je dobro zdravlje i slabo pamćenje. Švajcer
  • izreke -97295 - 05.10.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (2)

    Ljubi istinu, ali praštaj zabludu...


  • Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. Bajron
  • Bolja je časna skromnost, nego sramno blagostanje. Lao Če
  • Štednja je veliki prihod. Ciceron
  • Najteže je biti prirodan. Baro
  • Pravo da praštaju imaju samo vladari i prevareni muževi. Taljeran
  • Imamo samo jedan život, a ovo nije generalna proba. Kreli
  • Što više daješ, to više imaš. Lao Če
  • Ljubi istinu, ali praštaj zabludu. Volter
  • Ko učini dobro delo, neka ćuti. Ko ga primi, neka priča. Seneka
  • Životni cilj je napredovanje u dobrome. Tolstoj
  • Zahvalnost ne postoji u prirodi. Zato je tražimo od ljudi. Sopenhauer
  • Nije zanimljivo ono što žena kaže, već ono sto prećuti. Dima
  • Mašta je važnija od znanja. Anstajn
  • mladi_pjesnici -97213 - 22.09.2016 : Feniks Republika Srpska - best (2)

    Oni i mi


    Svi Srbi sa bratskom slogom na referendum!!!

    Oni bi na naše bregove
    pobili svoje stegove
    i svuda kroz naše sokake
    zabranili nam korake.

    Oni bi da nas podčine
    i svjerom da nas raščine
    i da po prvoj mjesečini
    skvasimo opanke u Drini.

    Oni bi da braću podjele
    kao daleke predjele
    pa jedne po strani stavili
    dok bi druge davili.

    Sve će to da im osvane
    kao da su nas molili
    ako nam oči zasjene
    i budemo im dozvolili.
    mladi_pjesnici -97203 - 21.09.2016 : Trajan - best (2)

    Za 'junaka' pajsera


    Da upitam ovog pajsera, sa smetljišta junaka
    Da li noću mirno spava i dal' se boji mraka
    To što objavi ovde svoje "veliko junačko delo"
    Zapamti ovo dobro, Bog će da ti vrati debelo.
    Bilo kako bilo i spavao ti noću il' ne spio
    Ja ti u tvojoj koži sada nebih bio
    Da li imaš naslednike kad si takav čovjek bio
    Da li si sa tim "junašđtvom" na njih pomislio
    Stići će te kazna ma gdje god da se krio
    Jer si nam i sm rekao da si ne čovjek bio.
    Neće ti Alah tvoj, ni drugi svetac pomoći
    Znaj samo da će ti kad tad, crni dani doći
    Ne bih ti u koži bio, da gledam na sve strane
    Iz koga će ugla osveta, pred tebe da stane.
    mladi_pjesnici -97201 - 21.09.2016 : Feniks Republika Srpska - best (1)

    Amanet


    Pjesma za moj prognani narod

    Otadžbina je tvoja Srbija, sine,
    stvarana od našeg prkosnog stiska,
    srčanik su joj obale Drine,
    a zapad prognana Krajina Kninska.

    I onog dana, kad se bojna koplja
    nečujno pobodu sred livadskog milja,
    tužnu kletvu čuvaće nedozrela snoplja,
    ostavši bez polja i svetoga cilja.

    Zato pamti tragove gdje nas više nema,
    i ne pjevaj pobjedi tamo gdje je nije,
    nek' ti vjera povratak na ognjišta sprema
    kada truba zagrmi i snaga te zgrije.

    Put neka ti razbistri zov gustih oltara
    da proneseš barjak kroz zgaženo cvjeće,
    ne daj da ti neko pomirenje stvara
    dok na groblje predaka ne zapališ svjeće.
    izreke -97185 - 20.09.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (1)

    Srećan je onaj ko ima budućnost


  • Ne učimo za školu, već za život. (Seneka)
  • Pre svega poštuj samog sebe. (Pitagora)
  • Mi smo samo stvar od koje su građeni snovi. (Vajld)
  • Junaci postoje samo u bajkama. (Korni)
  • Kad prosuđujemo neku ženu, mi ni ne slutimo kako je teško biti žena. (Geraldi)
  • Sanjanje je čuvar našeg sna i života. (Frojd)
  • Budi gospodar situacije! To znači da uvek treba zadržati mir. (Slezinger)
  • Srećan je onaj ko ima budućnost. (Gogolj)
  • Ne snage, već volje ljudima nedostaje. (Igo)
  • Cena slave je odgovornost. (Čerčil)
  • Ljubav je čin vere: ko slabo veruje, slabo i voli. (From)
  • Muškarac može biti srećan sa svakom ženom, sve dotle dok je ne zavoli. (Vajld)
  • Tvrdičenje počinje tamo gde prestaje sirotinja. (Balzak)
  • pjesma_rat92 -97145 - 17.09.2016 : Feniks Republika Srpska - best (2)

    Pismo prijatelju


    Pišem ti, ovo, dragi prijatelju,
    o zbitijima i svodu s ove strane Drine.
    Zar to majka Srbija tuđu puni želju,
    zna li da će stići kletva Sinovine?

    Dokle će nas Drina tako tužno dijeliti?
    Na puškomet od vas kuće su nam gorjele!
    Kako reći mrtvima da ćemo se seliti?
    Više od smrti kosti bi ih boljele!

    Ovdje se sva prošlost u budućnost slila.
    Petrovdan nas hrabri i žito se žanje.
    Kao klas pred srpom trpere nam bila,
    zar će opet pobjeda biti odstupanje.


    Ova izuzetna pjesma Milenka Jevđevića vratila mi je sjećanje dvadeset godina unazad i ponovo podsjetila na izlazak iz odbranjenih a onda poklonjenih sarajevskih srpkih mjesta.

    Veliki pozdrav za sve prave borce nekadasnje VRS. Neka ste mi živi i zdravi i ne dajte da se naša prošlost zaboravlja i briše.
    ratne -97030 - 28.08.2016 : Duško Babić - best (0)

    Pjesme srpskog soldata


    Noćas je ploča s očevog groba
    letjela zrakom kao perce,
    i neka se čudna vatra razli mrakom,
    zemlju otrijebi od zmijskih gnijezda,
    i moćna ruka-neviđena, a poznata-
    sapra sa humke
    grijeh nebrige i daljine,
    zaborava.

    Svu noć me nešto otuda zvalo
    i ljubav lilo po duši,
    k'o otac na Božić nasmijano,
    nešto blaženo,
    svu noć me nečim proziralo
    do dna i dalje...

    Jutros je nešto nada mnom plakalo,
    vode mi dalo,
    u pjesmi ovoj zadrhtalo
    i nestalo.
    izreke -96783 - 10.08.2016 : Ostojic Milan Car Cirih - best (1)

    Mnoge žene zavide muževima što su tako srećno oženjeni


  • Muža će najbolje osvetiti ženin ljubavnik. Balzak
  • Brak se najčešće sastoji od jednog lažova i jednog nasilnika. Dučić
  • Niko ne poznaje čoveka bolje, nego žena koja je prestala da ga voli. Prever
  • Ko ne pokazuje da je sklon manama, taj postaje neprijatelj ljudi. Aretino
  • Uspeh je stvar samo sreće. Pitaj bilo koga ko nije uspeo. Vilson
  • Niko se ne diže tako visoko kao onaj koji zna kuda ide. Stendal
  • Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine. Beket
  • Samo je jedna stvar na svetu gora od ogovaranja: ne biti ogovaran. Miksat
  • Samo jednostavne stvari nikad ne razočaraju. Remark
  • Uz velikog čoveka često idu i velike greške. T. Man
  • Mnoge žene zavide muževima što su tako srećno oženjeni. Grosberger
  • izreke -96571 - 06.08.2016 : Ostojic Milan Car Crich - best (0)

    Bolje verovati u svašta, nego verovati ni u šta


  • Religija je štaka za loše državne ustanove. Sopenhauer
  • Bog je beskrajna sfera, čije je središte svugde, a periferija nigde. Avgustin
  • Raj nije gore, već u srcu čoveka. Dali
  • Toliko sam okupiran čudima na zemlji, da nemam vremena za nebo i anđele. Konfučije
  • Možda je ova planeta pakao neke druge planete. Milić od Mačve
  • Kad se u kući nalazi usedilica, pas čuvar nije potreban. A. Dima
  • Bolje verovati u svašta, nego verovati ni u šta. Jovan Dučić
  • Ženiti se mlad- prerano je, a star- prekasno je. Vuk Karadžić
  • Brak je nešto zbog čega se čovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi. Sokrat
  • Nemoj se venčavati radi novca. Uvek možeš jeftinije da ga pozajmiš. Gabor
  • Ljubav je slepa- brak nam otvara oči. Grafit
  • Neki muškarci imaju ono što su zaslužili, ostali su neoženjeni. Valeri
  • Ako se bojiš usamljenosti, ne ženi se. Čehov
  • aforizmi -96463 - 21.07.2016 : Acim Novi Sad - best (0)

    Aforizmi


    BESMISAO

    Morali smo se zavaditi,
    A kako bi se mirili kad se ne bi zavadili,
    A što se ne bi zavadili i mi ko i naši stari?
    Oni su se zavadili pa su se pomirili.

    Mi moramo nekoga mrziti, a koga ćemo nego komšiju, on nam je najbliži.

    A što ne bi mi mrzili njih, kada i oni nas mrze, a uvjek smo se mrzili?

    Mi sigurnijeg neprijatelja od komšije nemamo,
    Njegova puška najbolje pogađa, rijetko maši.

    Mi kuće pravimo da bi ih palili,
    A što ih ne bi palili kad smo ih pravili, naše su, nisu tuđe?
    Kuće pale komšije da vide oće li izgorjeti, i moju je kuću komšija zapalio pa je do temelja izgorjela.

    Mi ratovati moramo, kako bi inače junaci postali.
    Stari su nam junaci bili, nismo mi ništa lošiji od njih.
    Kako bi ulicama imena davali kada ne bi junaci ginuli,
    Kako bi ginuli kad se ne bi sa neprijateljima borili?

    Mi penziju ne dočekamo, ali imamo invalidninu.
    Lakše je u Bosni poginuti nego penziju dočekati.
    Od penzije se djeca ne mogu školovati,
    Od invalidnine mogu bolje.
    Mi smo uvjek imali državu, ne znamo zašto.
    Državu uvjek rušimo, da bi napravili goru.
    Šta će nama država koja se ne može srušiti kad drugi kažu?
    dobra_knjiga -96239 - 19.06.2016 : Razvigor Srbija - best (4)

    Babo


    Nedavno je izašla odlična legijina knjiga pod nazivom "Babo". Knjiga govori o Legijinom angažovanju u Zapadnoj Bosni, gde je vodio Babine vojnike. Legija detaljno opisuje sve važne akcije u toku borbu između Petog korpusa i malobrojnih Babinih vojnika.

    I posle 21 godine, on se seća svog bratskog odnosa sa Babinim junacima i piše o njihovom junaštvu i hrabrosti u borbi protiv Alijinih džihadista. Knjiga je izuzetno istorisko svedočanstvo, svako ko ima mogućnosti neka je kupi. Pozdrav i od mene Babinim junacima!

    Idi na stranu - |1|2|