Nalazite se na Politika- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

bors -100935 - 12.07.2017 : Nedeljka Orelj Bjeljina -  ⁽⁰⁾

Pravo na borački dodatak

Moj pokojni muž je borac prve kategorije i od toga ja imam 170 km. Ima 20 godina staža iz firme od pre rata. Kada ću ja imati pravo na borački dodataka? Napominjem i da sam korisnik altenativnog smještaja, što je žalosno i sramota za ovu državu. Zašto se borio? Umro je mlad jer je u ratu obolio. Unapred hvala.

sudjenja -100927 - 10.07.2017 : Acim Novi Sad -  ⁽⁰⁾

RE: Petar Kovačević i drugi mučenici

Što je sela oko Višegrada, što srpskih što muslimanskih, svako srpsko selo je imalo svog Petra. Dolinom rjeke Rzave od Višegrada do kamenog vojnika u Vardištu svi su znali Petra Kovačevića. Nikda Petar nije došao u Višegrad ili Užic da nije bio obučen u svečano odjelo: Pantalone rajtarice od čohe, vuneni sako i šajkača na glavi. Ko ga ne poznaje na prvi pogled stekne utisak da se radi o nekom starijem Srbinu koji se, eto, još uvjek nosi kao nekada stari ljudi višegradskog kraja. Njegov karakter odaje smirenog i poštenog gorštaka, ne boji se nikoga i nikome se ne ulaguje. Što su ga oni koji ne vole srpsku nošnju gledali ispod oka, mrko poprijeko, Petar im to njima nije zamjerao, ali je na svaku provokaciju zbog svog imidža odgovarao u skladu sa njegovim karakterom.

Kada se stvarala nezavisna Bosna i Hercegovina, po mjeri druga dva naroda a u inat Srbima Petar, je bio već 1991. godine označen kao pretnja tom naumu, i to samo zbog njegovog odjela a pomalo i zbog umjeća u vašerskim tučama. Tako je iz Dobrunske parohije Petar već bio određen za suđenje, a iz drugih srpskih sela tipovani su odvažni Srbi i stavljeni na spisak za suđenje. Iz Donje Lijeske pred suom BiH osuđen je, fizički najspremni i najljepši momak, Novo Rajak, iz Župe Boban Šimšić, iz grada Višegrada Željko Lelek.

Još 1991. Iz Višegradske policije protjeran je najbolji policajac Milan Josipović kome nije bilo ravna po hrabrosti i ljepoti, a koji je na kraju mučki ubijen 2005. godine.

Ovi Srbi su osuđeni a da ni jednom nije dokazano, ne daj Bože, neko ubistvo. Pravda u Sudu BiH je takva da se Srbin ne može braniti ako je na spisku odvažnih, a svi bi oni jedva dočekali da odu na taj poligraf: "Pa neka ide glava", kako su sami govorili, ali izalud taj dokaz ne važi.

Ono što su ustaše 1941. uradile Srbima oko Višegrada mnogo je strašnije od ovog suđenja, mada je ovo mučenje modernije. Ustaše su sudile srpskom biću, a ovi danas sude imidžu, karakteru, ljepoti, duši i duhu pravoslavnom.

Kada će zemlja Bosna prestati biti zemlja mržnje i pakosti, da li iko to zna?

sudjenja -100919 - 09.07.2017 : Zeljko Tomic Sokolac -  ⁽¹⁾

Sudbina Petra Kovačevića iz Dobruna

Petra Kovačevića sam upoznao slučajno, prošle godine dok sam u prolasku kroz Dobrun zastao da u jednoj omanjoj prodavnici kupim nešto za osvježenje. I dok sam zadovoljno pijuckao Koktu, u prodavnicu uđe čovjek sa šajkačom na glavi. Lice mu bješe izborano pod teretom godina, izgledao je nekako stariji nego što u stvari jeste. Ponudih ga pivom, što on sa zadovoljstvom prihvati.

I tako, dok smo stajali u hladovini, nagovjesti Petar da ima nekakvih problema sa bosanskim pravosuđem, i da je optužen za stvari koje nije počinio. Pomenu i to da je osuđen na 6 godina, ali da se nada da će mu Žalbeno vijeće izađi u susret i usvojiti primjedbe koje ima.

Kasnije sam na internetu našao da ga Kadesa Kasapović tuži da joj je 1992. godine u Dobrunu ubio oca. Interesantno je i to da ona nije bila svjedok tog događaja, već prenosi iskaz svoje dvije komšinice, koje su do sada obje pokojne. U svakom slučaju, Državnom tužilaštvu BiH je i to bilo dovoljno da osudi Petra Kovačevića na 6 godina zatvora.

Prije nekoliko dana sam ponovo prošao kroz Dobrun. Upitah jednog od mještana za sudbinu Petra Kovačevića i saznadoh da je on prije par dana otišao u Foču da odrobija ono što mu je Sud za ratne zločine odredio. Petar je pred svoj odlazak morao da proda par volova koje je ovaj vrijedni domaćin gajio u svom domaćinstvu. U kući je ostavio bolesnu ženu, koja nema nikoga da joj u njenoj muci pomogne.

Petar Kovačević je još jedna žrtva bosanskog tužilaštva koji osuđuje samo Srbe. Oni to rade sistematski, u svakom mjestu, gradu, pa čak i selu, pronalaze po jednu žrtvu koja treba da bude primjer Srbima da sa muslimanima nema šale. U isto vrijeme, na stotine muslimanskih dželata, poput Nasera Orića i njemu sličnih, oslobođeni su optužbi za zločine nad srpskim narodom ili su za svirepa ubistva desetina srpskih civila osuđeni na minimalne kazne, i po nekoliko puta manje od one koju treba da odrobija Petar Kovačević.

Dokle će sve ovo da traje? Ima li na ovom svijetu pravde za Srbe i srpske žrtve? Da li je pravično da mi Srbi samo okrećemo glave kada "kadija" drugome sudi, i praviti se da nas ovo ne interesuje - sve dok i nekoga od nas stigne sudbina Petra Kovačevića iz Dobruna?

bors -100899 - 07.07.2017 : Orlovic Trebinje -  ⁽⁴⁾

Odgovor gospodji Ružić

Draga gospođo,

uz svo poštovanje za Vaš doprinos u ratu, da prostite ipak ste bili samo piskaralo. Problem je što je i kategorizacija pogrešno napravljena jer je trebalo drugačije bodovati. Npr. pješadija 50 bodova, minobacači 40, haubice 30 itd. po mjesecu. Nije isto biti mjesec u pješadiji i mjesec u nekim potonjim linijama. Pozdrav.

bors -100873 - 05.07.2017 : Divna Ružić Modriča -  ⁽¹⁾

Boračka organizacija Republike Srpske

Pitanje: Ja sam bila zaposlena u Policijskoj stanici Modriča i svo vrijeme rata sam bila angažovana kao pripadnik Policijske stanice tehnički sekretar. Bila sam dobila kategorizaciju i dupli staž što mi je prije mjesec dana sve ukinuto a staž od 1992 do 1996. godine nije uplaćen, samo ženama.

Pitam Vas kako ja da ostvarim svoja prava na četiri godine rada i učešća u ratu? Nemam uplaćen ni staž niti mi je priznata kategorizacija. U maju sam morala da odem u penziju i kada sam dobila rješenje o penziji odgovorili su mi da mi staž osiguranja od 1992. do 1996. godine nije uplaćen. Molim vas da mi odgovorite kako da ostvarim svoja prava iz radnog odnosa i učešća u ratu, da li smo mi žene degradirane i svjesno ostavljene bez prava a sve četiri godine rata. Tada sam radila u Policijskoj stanici Modriča jer sam dobila poziv i morala sam se odazvati na posao a sada kada treba da ostvarim svoja prava Boračka organizacija Modriča kaže da sam bila na radnoj obavezi i da nemam prvo na kategorizaciju.

Želim da napomenem da sam u maju mjesecu otišla u penziju i imala sam 41 godinu radnog staža, a pošto mi 4 godine nisu plaćene otišla sam sa 37 godina staža i sa umanjenom penzijom. Da li je to nagrada zato što sam četiri godine rata radila u policiji, a i prije toga, a i poslije rata, znači sav moj staž je u Policijskoj stanici Modriča.

Molim Vas da mi odgovorite i pomognete oko ostvarivanja mojih prava. Molila bih Predsjednika boračke organizacije ako je potrebno i da dođem na razgovor i da ponesem svu svoju dokumentaciju mada ja mislim da i u Boračkoj organizaciji se nalazi moja dokumentacija.

politika_srbija -100767 - 15.06.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Lezbejka predsednik Vlade R.Srbije

Svetski mediji: Prva gej premijerka na Balkanu!

Svetske agencije prenele su pod oznakom "hitno" da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao ministarku Anu Brnabić za premijerku Srbije.

Agencije navode da je u pitanju prva srpska premijerka u istoriji i prva deklarisana gej osoba na čelu vlade neke balkanske zemlje.

AFP navodi da je Ana Brnabić prva otvoreno gej osoba na poziciji premijera na konzervativnom Balkanu, kao i to da je prva žena u srpskoj istoriji koja je dospela na tu poziciju. AP navodi da je Brnabićeva prva otvoreno gej osoba koja se našla na čelu vlade "veoma konzervativne zemlje". Vučić je obećao da će poboljšati prava homoseksualaca u okviru napora da se zemlja približi članstvu u EU, podseća američka agencija.
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da je informacija o tome ko će preuzeti kancelariju premijera nebitna jer već pet godina o sudbini naroda u Srbiji odlučuje jedan čovek.

"Ta informacija potpuno je nebitna jer već pet godina i funkciju premijera i predsednika i vrhovnog komandanta i koordinatora službi i spasitelja iz poplava i vozača kamiona kroz tunele obavlja samo jedan čovek koji jedini odlučuje o sudbini ovog naroda", naveo je Šutanovac u pisanoj izjavi.

On je ocenio i da se u Srbiji uspostavlja "sultanat" u kome postoji jedan sultan i mnogo vezira, među kojima je i Ana Brnabić.

Važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Sanda Rašković Ivić (samostalna poslanica): Glavni kvalitet poslušnost Vašingtonu

Izbor Ane Brnabić ukazuje na vazalni, slugeranjski odnos Vučića prema Zapadu. Brnabić je kandidat Vašingtona i ne znam šta je to njen doprinos kojim je zaslužila premijersko mesto, sem poslušnosti MMF-u i činjenice da je "potrošna". Zamislite Brnabićevu koja brani KiM! Naravno, ne možete! Zamislite Brnabićevu koja štiti prava radnika protiv MMF-a. Ne možete, naravno! Sada će valjda Vučićevi analitičari da spoznaju da je on samo poslušni sluga Amerikanaca. Toliko o stranim plaćenicima!

Srbijanka Turajlić (Pokret slobodnih građana): Tužno za jednu tako mladu osobu

Danima unapred stidim se zbog osobe koja će prihvatiti ovakvu vrstu poniženja. Nekad sam mislila da Ana Brnabić nije osoba koja će na tako nešto pristati.

Boško Obradović (Dveri): Diktat Zapada i poniženje za SNS

Da li je izbor Ane Brnabić za predsednika Vlade Vučićev izbor ili izbor Zapada? Očito je da zapadni centri moći imaju veće poverenje u Anu Brnabić nego u bilo kog drugog iz SNS ili njihovog koalicionog partnera. Vučić je bio u obavezi da za mandatara predloži osobu koju mu je Zapad izdiktirao. Ovo je poniženje i za samu SNS koja nema kvalitetnog kandidata za predsednika Vlade, kao i za sve socijaliste koji su imali lažno obećanje vrha SPS da će Ivica Dačič biti novi premijer i da zbog toga treba da podrže Vučičev izbor za predsednika. Nijedan glasač SNS i SPS nikad ne bi glasao za Anu Brnabić. Da li možda hrvatski i homoseksualni lobi u Srbiji na ovaj način dolazi na najuticajniju funkciju u Srbiji, uskoro ćemo saznati...

Ovo su samo neki natpisi i reagovanja o postavljenju Hrvatice-lezbejke od strane bivšeg člana Srpske Radikalne Stranke, a sada Predsednika R. Srbija Aleksandra Vučića... E Srbijo šta si dočekala posle Karađorđa, Vojvoda Mišića, Putnika, posle heroja majora Gavrilovića, Milunke Savić, Gvozdenog puka... majora Tepića i ostalih srpskih Obilića, udarena si majko Srbijo najmračnijim podlim zapadnim nakazama koje ti poturaju da ti budu vođe, a A Vučić marioneta slepo izvršava... Mislio sam nema većeg poniženja kad ono moralne nakaze na čelu Vlade pokradene i prevarene Srbije. Au, braćo Srbi šta nas snađe!

bosna_danas -100765 - 14.06.2017 : Milenko Đurić Doboj -  ⁽⁰⁾

Izmjene krivičnog zakona BiH

Čitam ovih dana u srestvima informisanja da se spremaju izmjene krivičnog zakona BiH, navodno je tekst već usvojen u savjetu ministara.

Ako su informacije tačne, ponovo se u igru ubacije Srebrenica u smislu da će se negiranje onoga što se desilo a neki kažu da je to bio genocid kažnjavati zatvorskom kaznom.

Ako je tačno da takav tekst postoji u savjetu ministara se ne može usvojiti bez saglasnosti srpskih ministara. Ako dođe u parlamentarnu proceduru i bude usvojen, a zna se da ne može biti usvojen bez srpskih poslanika onda sve maske padaju.

Eto vam gospodo iz BORS-a i Veterana da masovnim protestima iskažete svoj patriotizam i prisilite srpske kvazipolitičare da povuku ručnu. Ako ostanete nijemi žao mi je ali ne mogu napraviti nikakvu razliku između vas i srpskih kvazipolitičara. A siguran sam da ako pozovete borce na masovne proteste da će se odazvati.

bors -100763 - 14.06.2017 : Tiana Maksimović Bijeljina -  ⁽⁰⁾

Pitanje u vezi boračkog staža

Pitanje za ministra boračke organizacije RS i za vladu RS:

Zanima me, zašto je za neke uplaćen borački staž, a za većinu ukinut, jer ta većina nije bila obaviještena, da treba podnijet zahtjev za uplatu boračkog staža za demobilisane borce. Da li je moguće, da su ti borci za našu vladu i boračku organizaciju građani drugog reda?

Šta radi naša opozicija???

breza -100691 - 06.06.2017 : Milan Podgorica -  ⁽²⁾

Ko koga podržava?

Molio bih Sikija, onako prijateljski, da mi da precizan odgovor na pitanje, pa posle toga ne moramo ništa više. Molim te najljubaznije da mi kažeš, ali ljudski i pošteno, šta u dubini duše misliš kada kažeš da "vas podržavaju najveće sile svijeta"? Znam da u prvom redu mislis Amerika, Engleska, Njemačka...

Poštenja ti tvoga, nemoj za tren biti musliman iz Bosne, nego budi samo čovjek nebitno odakle i reci kako možeš da se hvališ podrškom zemalja koje su pokrenule na stotine tajnih ratova, srušile desetine legalnih vlasti, ubile milione tvojih vjernika, a sve za rad svojih ekonomskih i geopolitičkih interesa. I ti kažeš kako tebe takvi "mirotvorci" podržavaju. E svaka ti čast, toliko mržnje imaš u sebi.

kosovo -100677 - 04.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur, Šabac -  ⁽¹⁾

Intervju: pukovnik Stevan /urović

bosna_danas -100655 - 30.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Rat nije završen?

DUDAKOVIĆ TRAŽI NAORUŽAVANjE: Rat nije završen, samo je prestala pucnjava

Tanjug, 30. maj 2017.

Penzionisani general takozvane Armije BiH koji je osumnjičeni za teške ratne zločine obratio se mahom mlađoj publici na tribini veterana u Konjicu.

Penzionisani general takozvane Armije BiH Atif Dudaković, koji je nedavno pozvao Bošnjake starije od 17 godina da se naoružaju, sada poručuje da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava, piše Euroblic.


Dudaković, koji je osumnjičen za teške ratne zločine, proteklog vikenda je na tribini u Konjicu dočekan sa ratnim zastavama takozvane Armije BiH i kao heroj.

On je rekao da "sadašnje generacije kažu da rat nije nezavršen i da je samo prestala pucnjava".

"Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo", poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloljetnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.

List navodi da su tim povodom ratne zastave nosili golobradi mladići sa beretkama i majicama ukrašenim ratnim amblemima, dok je u sali, gde je Dudaković govorio, veliki broj gostiju nosio vojne uniforme.

Atif Dudaković je početkom godine u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati "na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji".

On je tada rekao da svaki Bošnjak koji ima više od 17 godina mora kupiti uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.

U Tužilaštvu BiH 11 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje autonomne pokrajine Zapadna Bosna.

rat1992 -100623 - 24.05.2017 : Vogošćanin Pravi VogoŠ'a -  ⁽⁰⁾

20. 05. 2017 - Obilježen dan osnivanja sarjevskih brigada

Razočaran sa tekstom o osnivanj Ilijaške i ostalih sarajevskih brigade. Na TV-u RTRS-a sam gledao da su objavili da je obilježen datum osnivanja Ilijaške, Vogošćanske, Rajlovačke, Koševsk brigada, a u naslovu i u tekstu nema ni pomena o tim brigadama. Navodi se ostale, kao u popisu stanovništva, svrstani smo u skupinu ostali, to jest niko i ništa!

Napisati samo Ilijaška, a druge brigade ne spomenuti, kao da nas na mapi nije bilo, krajnje je neozbiljno i bezobrazno! Pisac tog teksta, to jest onaj koji je prepisao generalovo pismo, nije se udostojio da nas pomene!

Žalosno!

rusija -100389 - 09.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Doći će jednog dana

Nisam Rusofil, ne volim fašizam, nisam levičar, ne raspravljam svetsku politiku, uvek sam na strani slabijih, ne volim da se laktam... Da skratim, jednoga dana doći će čista i pravedna sila sa istoka i OPET će pobediti (današnji) fašizam, možda i neću dočekati, ali ONI će doći sigurno i spraće ulice vodom da odagnaju smrad fašizma... doći će... moraju doći u ime duša pravednika koji stradaše!!!



Večna slava dušama pravednika koji stradaše u borbi protiv zla!

NOMAD

politika_srebrenica -100353 - 04.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Nova skupštinska većina u Srebrenici bez Dodikovog SNSD-a

Banjaluka - Nije dugo trebalo da se poljulja srpsko jedinstvo u Srebrenici, gde je šest meseci posle lokalnih izbora iznenada promenjena skupštinska većina.

U dosadašnjoj većini u lokalnom parlamentu učestvovali su prvobitno predstavnici oba politička bloka - Dodikovog SNSD-a i Govedaričinog SDS-a, uz deo bošnjačkih odbornika - ali se većina postepeno osipala.

U oktobru prošle godine za načelnika opštine je izabran Mladen Grujičić, kao zajednički kandidat svih srpskih partija. Novu većinu, od pre neki dan, čini četiri odbornika Izetbegovićeve SDA, jedan odbornik Stranke za BiH, dva iz SDS-a, po jedan iz Srpske radikalne stranke, Partije demokratskog progresa (PDP) i Prosperiteta za Srebrenicu, te bivši odbornik SDP-a Zulfo Salihović. Tačnije, šest odbornika iz bošnjačkih partija i pet iz srpskih.

Iako su već počele i smene funkcionera u opštini koje sprovodi nova skupštinska većina, Milorad Dodik, predsednik RS, nakon sastanka sa načelnikom Grujičićem uverava kako ovo stanje "štetno za srpske interese" neće dugo potrajati, jer je sada "tamo dominantna SDA".

"To govori da su u SDS-u definitivno vezani sa SDA", rekao je on.

Dodik tvrdi i to da ono što SDS dobija od SDA jeste manje od onog što bi im pripalo kada bi ostali u većini sa blokom oko SNSD-a. On je uveren u to da će "većina koju preferira i načelnik Grujičić" biti ponovo uspostavljena.

"Imamo deset odbornika, naći ćemo i jedanaestog", kaže on.

Predstavnici SDS-a nisu mogli da prisustvuju sastanku kod Dodika zbog "ranije preuzetih obaveza" ali su iz srebreničkog odbora ove partije rekli kako je "srpsko jedinstvo narušeno nakon izbora i formiranja vlasti".

Predstavnike lokalnog SNSD-a optužuju za "isključivost i ignorisanje", kao i za nebrigu o nacionalnim interesima u Srebrenici i dodaju da su se u toj partiji "oglušili o sve dogovore postignute u predizbornoj kampanji".

"Kada smo obezbedili pobedu načelniku, počele su ucene i omalovažavanja. Formirana je nova skupštinska većina bez nas i bez (Ivanićevog) PDP-a i (Čavićevog) NDP-a, što nije osudio vrh SNSD-a", navodi se u saopštenju SDS-a.

Izvor: Politika

politika_srbija -100343 - 02.05.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽²⁾

Zoran Đinđić: Ko me je ubio?

Pogledajte ovaj video više puta, ako nekom nije jasno šta nam se desilo...

politika_srbija -100311 - 26.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Zašto?

Željko .. . imate li realno objašnjenje?
Željko zašto ste u postu broj 100299 koji sam poslao 24. 4. 2017. pod naslovom Debakl, a Vi dodali Voje Šešelja u poslednjem pasusu koji sam ja napisao, svako Č ste pretvoriili u Ć, a garantujem da tako nisam napisao da je u svakoj reči..

RE: Zašto

Nomad,

ne misliš valjda da sam to ja namjerno uradio? Problem nije ni tvoj, već je tehničke prirode. Kod jako dugih tekstova to se dešava jer imam neku grešku u JavaScript koji tako radi. Tekstove tada popravljam ručno, ponekad mi izmakne, kao u tvom slučaju. Sporni tekst sam već popravio... Inače, pravi problem je sa mojim serverom koji ne voli neka naša slova, posebno "ć" i 'ž' koje ja sa JavaScript prepravljam u "kvačice" i apostrofe. Ukoliko u tekstu imaš više od 100 pojavljivanja tog slova, JavaScript prestaje da radi.

Inače napomena za tebe, a i za druge. Ukoliko hoćeš da uneseš duži tekst, na formi za unos klikni na sliku olovke i otvoriće ti se forma koja omogućava unos tri puta po 4000 znakova. Na taj način ja neću morati da spajam tvoje tekstove a i tekstove drugih!

politika_srbija -100299 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Debakl Voje Šešelja

DEBAKL LIDERA SRS Vojislav Šešelj samo malo jači od supruge Jadranke.

Tačno 9. 995 glasova više Vojislav Šešelj je osvojio od svoje supruge Jadranke, koja se za predsednika kandidovala 2012. Broj koji svedoči o debaklu lidera SRS.

Zvanično, prema poslednjem prebrojavanju, Vojislav Šešelj u nedelju je osvojio 157.798 glasova, odnosno 4,5 odsto (izvor RIK) glasova. Njegova supruga Jadranka, koja se kandidodavala 2012. godine u vreme dok je Šešelju suđeno u Hagu, osvojila je 147.793 glasa, odnosno 3,7 odsto glasova. To, dakle, znači sledeće: da je Jadranka svoj rezultat iz 2012. godine ponovila na ovim izborima, osvojila bi 4,2 odsto glasova - 0,3 odsto manje od supruga!

Iako javnost traži komentar zbog alarmantnih rezultata koje je lider radikala ostvario na izborima - odgovora zasad nema.

Radikalska omerta traje i treći dan nakon kraha Vojislava Šešelja: na pozive i poruke u kojima smo tražili komentar na rezultate juče nisu odgovorili ni Vjerica Radeta (predsednica Izvršnog odbora stranke), ni Nemanja Šarović (zamenik predsednika) ni Zoran Krasić (jedan od osnivača SRS).

Mislim da je konačno poražen mit da su njegovi birači nacionalno čvrsto opredeljeni: očigledno su dobar deo njih mladi ljudi za koje je on bio šoumen, koji sada nije mogao da se takmiči sa Preletačevićem. Promenila se Srbija, a Šešelj je ostao zakopan u devedesetima. Uz to, Šarović, Radeta i slični loši su saradnici koji odbijaju, a ne privlače glasače - smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

Doktor Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka vidi Šešeljev pad kao pravi politički nokdaun - možda i konačni nokaut četničkog vojvode.

Pitanje je da li može da ustane posle ovoga. On nije nastavio da se politički razvija: ostao je negde u onoj operativi, ideji i stanju svesti od pre 20-30 godina.

Žestok udarac potresao je Srpsku radikalnu stranku i njenog lidera Vojislava Šešelja nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je osvojio 4, 47 odsto glasova - skoro duplo manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine (8, 1). Analitičari kažu: Šešelj je drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru"

Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je "duhovit, mlad čovek", koji "nije za politiku". Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu "potpise skupljali proevropski kandidati", te da mu "dokumenta nisu bila ispravna".

Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.

Prema rečima Šešeljevih najbližih saradnika, lider SRS nezadovoljan je zbog lošeg izbornog rezultata, jer nije očekivao da će imati manje od pet odsto glasova.

Izborni fijasko pokazao je da su radikali izgubili poverenje glasača, ali oni ne mare, zadržali su stari, prepoznatljivi patološki odnos prema realnosti. Umesto da analiziraju nemilosrdne činjenice, nasrnule su na onoga ko ih objavljuje.

Za Vojislava Šešelja glasalo je 4,49 odsto građana, odnosno njih 74. 143!

Ovo su samo neki od natpisa u dnevnim listovima o debaklu na izborima za predsednika Srbije koji je zadesio "četničkog Vojvodu" Voju Šešelja, moje lično mišljenje neću da iznosim, a rezultati kako je glasalo biračko telo u Srbiji nedvosmisleno govore koliku podršku NEMA ostareli Šeki, za kojeg je A. Vučić nedavno izjavio da mu je Voja politički otac... Jasno je da su mlađi radikali (SNS) pokazali Voji put u političku penziju... Takav je život, šta da se radi?

politika_srbija -100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁵⁾

Svemogući 'Mali Alek'

Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

Piše: Milojko Pantić

Beograd 24. april 2017

Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.

hrvatska -100255 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Uzrok smrti - nepoznat

Savo Štrbac: Uzrok smrti - nepoznat
19. april 2017.

Gojko Komazec je samo jedna od 1.856 žrtava u akciji "Oluja"

U RODNOM selu Žegaru kod Obrovca nedavno je sahranjen Gojko Komazec (79). Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2013. sa Gradskog groblja u Zadru, a identifikovani po DNK metodi decembra prošle godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

Gojko je za vreme "Oluje" ostao u svojoj kući u Erveniku, gde je radio kao prosvetni radnik. Po završetku akcije, odveden je od strane pripadnika hrvatske policije u nepoznatom pravcu. UNPROFOR i hrvatski helsinški odbor u svojim pisanim izveštajima navode da je 6. septembra 1995. viđen u Policijskoj stanici u Gračacu, i da je, istog dana, njegovo telo sa tri metka u stomaku viđeno u zaseoku Milanovci, kod Zrmanje. Uz telo, pronađeni su i njegovi lični predmeti i dokumenti, koje su unproforci, takođe tog dana, predali policiji u Gračacu.

Do Gojkove porodice davno je stigla priča da je sa jednim vozačem koji je prevozio putnike iz Srbije za Krajinu putovao čovek koji je tvrdio da je bio u grupi civila koji su iz PS Gračac, u pratnji hrvatskih vojnika, prevoženi traktorom prema Kninu, među kojima je bio i Gojko, koji se u putu nešto "pobunio", zbog čega je skinut sa traktora i ubijen.

O Gojkovoj zloj sudbini govorio je i svedok odbrane Ive Kardum, "ratni zapovednik zadarske kriminalističke policije", na suđenju generalu Gotovini i Markaču pred Haškim tribunalom. On je svedočio da je, po prijateljskoj liniji, učestvovao u istrazi smrti Gojka Komazeca, na molbu njegovog brata Milana, zadarskog košarkaša iz šezdesetih godina i oca čuvenog košarkaša Arijana, jugoslovenskog i Hrvatskog reprezentativca, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka.

I pored svih njegovih intervencija, Gojkovo telo zvanično je pronađeno tek 5. marta 1996, uz makadamski put Zrmanja - Pribudić, u predelu zvanom Mračaj. Na uviđaju su, pored zadarske policije, bili i istražni sudija i patolog, koji je konstatovao da je uzrok smrti bio "hemoragijsko-traumatski šok" (iskrvavljenje od udaraca). Seća se i da je patolog konstatovao, pored povreda, i lomove, za koje je rekao da su mogli nastati i posle smrti, od pada sa visine od pet metara.

A Milan kaže da su ga posle pronalska bratovljevog tela pozvali u zadarsku policiju i pokazali mu fotografije, odeću i sat mrtvog brata, ali ne i posmrtne ostatke, za koje mu je rečeno da će biti pokopani na zadarskom groblju, što je i učinjeno, ali bez njegovog prisustva. Na krstu je bilo ispisano Gojkovo ime i broj 814.

Ni prilikom konačne identifikacije porodici nije dato objašnjenje ni kako je Gojko ubijen ni ko ga je ubio, a u zvaničnom dokumentu piše: "uzrok smrti - nepoznat".

Pošto i pored svih dokaza, zvanična istraga o Gojkovom stradanju nije ni pokrenuta, njegova porodica je u januaru 2016, preko zagrebačkog advokata Šuška, podnela krivičnu prijavu protiv N. N. počinioca, pod kvalifikacijom ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, kojoj su priloženi i svi prikupljeni dokazi. Prijava je upućena zadarskom državnom odvjetništvu (tužilaštvu), koje je ubrzo tu prijavu prosledilo karlovačkom, a ovo riječkom, "tragajući" za mesnom nadležnošću. Porodica je u januaru ove godine, od riječkog tužilaštva, obaveštena da su "u toku izvidi i prikupljanje podataka".

Gojko Komazec je jedna od 1. 856 do sada, po Veritasu, registrovanih srpskih žrtava u Hrvatskoj akciji "Oluja", među kojima je 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od "crnih" rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije.

Ako se u utvrđivanju istine o Gojkovom stradanju, pored svih materijalnih dokaza, pritom imajući u vidu i velike zasluge njegovog brata Milana i sinovca Arijana za zadarsku i Hrvatsku košarku kao i njihove visoke veze u Hrvatskoj policiji, i veliku energiju njegove porodice, uz angažovanje poznatih advokata, nije odmaklo dalje od "izvida i prikupljanja podataka", onda nije ni čudo da je do sada samo jedan pripadnik hrvatskih oružanih snaga pravosnažno osuđen za ratni zločin počinjen nad Srbima u akciji "Oluja" (slučaj "Prukljan").

Gojkova porodica je, pre sahrane njegovih posmrtnih ostataka, samoinicijativno angažovala patologa iz inostranstva koji je konačno obavio obdukciju na kostima pokojnika, koja je pokazala serijske prelome rebara i nekih drugih kostiju, kao i nedostatak jedne ruke. Pronađene su i tri rupe od metka na prednjoj strani majice u predelu stomaka i jedno zrno od metka. I ovaj obdukcioni nalaz porodica će dostaviti nadležnom Hrvatskom tužilaštvu ne bi li ih naterala da konačno urade ono što je trebalo da urade pre dvadesetak i kusur godina.

Izvor: Novosti

republika_srpska -100251 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Da smo na vreme prskali Komar(i)ce

BISKUP KOMARICA RAZBJESNIO DODIKA: Evo šta mu je predsjednik manjeg entiteta napisao u otvorenom pismu:

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je otvoreno pismo banjalučkom biskupu Franji Komarici u kojem mu poručuje da njegove neistinite izjave ne doprinose miru i suživotu i naglašava da se u Republici Srpskoj poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet.

18.04.2017

"Poštujući najveći hrišćanski praznik - Vakrs, bio sam uzdržan da ne reagujem odmah na Vaše neprimjerene i nedolične izjave, ali vidim da se Vi ne libite da zloupotrijebite i ovaj veliki hrišćanski praznik da iznesete niz neistina i da napadnete Republiku Srpsku, u kojoj stolujete i živite bez ikakvih problema, kao i svi Hrvati, Bošnjaci i ostali građani Republike Srpske", istakao je Dodik u pismu Komarici.

Podsjetivši na činjenicu da banjalučki biskup već duže vremena daje nedolične izjave na račun Republike Srpske, poput one da je "u njoj izvršen genocid nad Hrvatima", Dodik je naglasio da se "Komarica duboko i avanturistički miješa u politiku i pri tom pokazuje njeno totalno nepoznavanje, čime ne doprinosi miru i povjerenju među narodima u Republici Srpskoj".

"Nije tačno da entitet Republika Srpska znači da u njoj ne postoje drugi narodi, niti je tačno da je Republika Srpska lakrdija od države kako to neodgovorno i neprimjereno običnog građanina, a kamoli biskupa Vi tvrdite. U Republici Srpskoj se poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet, a dokaz za to je, recimo, i podatak da su tri ministra u Vladi Republike Srpske, potpredsjednik Vlade ili predsjednik Vrhovnog suda iz reda Hrvatskog naroda", podsjetio je predsjednik Srpske.

Dodik je u pismu Komarici naveo da je Republika Srpska nastala kao želja srpskog naroda za slobodu, da živi zajedno sa drugima i dijeli mir i tu slobodu, a uređena je Dejtonskim sporazumom i ima svoj Ustav, zakone i demokratski izabranu vlast.

"Vi ste, u najmanju ruku, ophrvani mentalitetom isključivosti dok ste smogli snage da iznesete teške neistine kako u Republici Srpskoj za Hrvate 'nema kruha, nema vazduha'.. . !? Moram biti iskren i reći da još niko do sada nije smogao snage da takav pamflet podmetne ovdašnjoj javnosti, ali Vi, nažalost, jeste i to za Vaskrs. Ali, to nije sve.

I u Vašem vapaju o sve manje katolika u Republici Srpskoj, odnosno Banjaluci, Vi ste zatvoreni u sebe, dobrim dijelom izbjegavate istinu, dok Vam nije palo na pamet da je recimo većina Hrvata sa prostora Republike Srpske useljena u neki od 50. 000 udobnih stanova i kuća Srba protjeranih iz Zagreba, Dubrovnika, Splita, Karlovca i ostalih gradova u Hrvatskoj", naglasio je predsjednik Srpske.
On je podsjetio da je Republika Srpska svakom Hrvatu i Bošnjaku povratniku u Srpsku vratila stan ili kuću, ali da, nažalost, Hrvatska to nije učinila, iako je bila obavezna.

"Razlog za to je dobrim dijelom zbog međunarodne zajednice koja se oglušila na to, ali i zbog Vašeg upornog angažmana na dezinformisanju međunarodne zajednice o položaju izbjeglih Srba i statusu njihove imovine u Hrvatskoj na Vašim ne rijetkim putovanjima po svijetu. Prema Vašim dosadašnjim javnim istupima, zaključio sam da uglavnom nastupate jednostrano, govoreći samo o položaju katolika, odnosno Hrvata, a skoro nikad se niste oglašavali i zalagali za jednaka prava svih", naglašava se u pismu.

Predsjednik RS smatra da je zanimljivo da Komaričin pamflet o ugroženosti Hrvata u Republici Srpskoj dolazi u vrijeme kada podaci Hrvatskog Ministarstva uprave govore da je sa popisa birača u Hrvatskoj izbrisano 67. 496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

"To Vam nije palo na pamet da komentarišete", konstatovao je Dodik u pismu, podsjetivši Komaricu da "nas svete hrišćanske knjige uče da govorimo istinu i samo istinu i da poštujemo velike praznike".

Nažalost, Vi ne poštujete ni jedno ni drugo što smo vidjeli i ovog Vaskrsa, odnosno Uskrsa. Mi preko Vaših ovakvih nastupa ne možemo olako preći, zato i ukazujem na Vaše propuste koji ne doprinose miru i suživotu svih na ovim prostorima, a Bog ako hoće neka Vam prašta", poručio je predsjednik RS u pismu upućenom banjalučkom biskupu Komarici povodom njegovih medijskih istupa u kojem je iznio niz optužbi na račun Republike Srpske.

U nastavku teksta pročitajte integralni uskršnji intervju banjalučkog biskupa Franje Koracice koji je očigledno razbjesnio Dodika.

Biskup banjalučki Franjo Komarica u uskršnjem intervjuu je kazao kako ga žalosti što i ovaj Uskrs ljudi diljem svijeta, umjesto s porukom mira, dočekuju u ratovima i stradanjima diljem svijeta.

Osobito su ga, kako je dodao, potresle nedavne slike djece stradale u bombardiranju hemijskim oružjem u Siriji jer je opet doživljavao na djelu ono što je doživljavao u svom gradu, Banja Luci, u svojoj zemlji, BiH.

Podsjetilo me to na mnoge razgovore s vrlo utjecajnim ljudima politike, da ne kažem stratezima svjetske politike i događanja, koji se igraju bogova, gospodara ljudskih života i života cijelih naroda. To nije božje sjeme, to nije božji trag. To je prkos Bogu, pojasnio je biskup Komarica podsjetivši da su se prije nešto više od dva desetljeća mogle gledati slične strašne scene iz Sarajeva.
Isti rukopis se ponavlja. To su mi isto rekli nedavno na skupu političara u Berlinu s kojima sam razgovarao. Kažu, biskupe, isti rukopis se piše i kod vas, i na Bliskom istoku, Ukrajini, drugim sredinama gdje se vode natjecanja velikih koji odlučuju o malima, kazao je Komarica te istaknuo da je jednako bolan i nepravedan mir, o kojem treba govoriti, kakav je onaj u BiH.

Ima mira i u groblju, ali mi nismo još u grobovima. Ima mira i među robovima. To je ropski mir. A, mi nismo robovi i mi kao kršćani se osjećamo slobodno. Ako vas je sin božji oslobodio onda nemate pravo biti ničiji robovi. Morate nastupati slobodni, u ime božje, morate druge ljude poučavati da i oni se ne smiju praviti ničijim robovima, da ne smiju nikoga porobljavati. Uvijek ću govoriti u ime obespravljenog svakog čovjeka, jer je svaki čovjek moj brat i za mene zaduženje. To mene uči moja vjera, ističe biskup banjalučki ponovivši da su ovdje Hrvati-katolici dobrano satrveni, iskorijenjeni, de facto iz pola zemlje koja je njihova domovina.

Njegov je stav i da bh. političari trajno pokazuju svoje lice.


Imam mišljenje i o političarima domaćim, ali ovdje glavnu riječ imaju stranci. Oni trebaju ovakve političare. Meni stranci, mislim na ozbiljne ljude koji su utjecajni, kada ih pitam zašto ovo rade s bh. političarima, zašto su oni samo marionete u rukama stranaca, kažu da se čude našem ludom narodu zašto šuti. Jer je to, valjda, takav način upravljanja narodima. Evo ti narode sloboda, izaberi sebi, kakve si izabrao - takve imaš. Oni dobro znaju da su ti političari takvi kakvi jesu i takvi im trebaju. Što reći čovjeku koji je predsjednik Europskog parlamenta a koji vam kaže: 'biskupe, ja nemam pojma šta ćemo s BiH. Ja ne znam. Evo, napišite mi vi neko pismo što da radim, dodao je Komarica te ističe da u BiH svi stanovnici živjeti zadovoljni ako se njena bogatstva na pravilan način iskoriste.

Banjalučki biskup je ljut i razočaran ponašanjem građana BiH koji se ne bore za svoju zemlju, već iz nje odlaze te smatra da oni odlaskom iz BiH, zapravo, bježe od odgovornosti. U tom svjetlu on pita kojem to entitetu koristi prazna Posavina, okoliš oko Banjaluke, prazan okoliš u zapadnoj Krajini, prazan okoliš na svim stranama...

Biskup Komarica je govorio i o tome je li hrvatski entitet u BiH rješenje za Hrvate u BiH.

Nije mi dovoljno poznato što to znači entitet. Ako je entitet i hrvatski sličan entitetu RS ili sada Federaciji BiH, što će nam onda? Entitet RS znači da nema, ne postoje drugi narodi, članovi druge stranke već samo moje, jer sam ja gospodin Bog ovdje u ovom entitetu. Kakva je to onda lakrdija od države? To će biti samo strašna sramota za Hrvate i tobože taj hrvatski entitet, ako je to isto. Bez uvažavanja temeljnih ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i prava svakog čovjeka na vlastiti identitet i sva osnovna ljudska prava i slobode nema države, kaže biskup banjalučki i poziva političare da krenu izgrađivati ovu zemlju.

Ako ja kao Hrvat hoću samo 'hrvatovati i ne znati ni za koga tko nije Hrvat i to iz moje stranke, onda ne trebam takvog Hrvata. Ja se moram sramiti takvog Hrvatstva. Ako sam Srbin a ne mogu kraj sebe izdržati nesrbina i člana neke druge stranke, onda kakav sam ja to čovjek?, zapitao je biskup Komarica.

Govoreći o tome kakve se poruke šalje u RS-u Hrvatima i Bošnjacima kojima se ne dozvoljava govoriti i svoj jezik nazivati kako žele, on ističe da čovjekovo pravo na identitet uključuje i pravo da ima svoj jezik te pita otkud pravo nekome da propisuje koji jezik smije, a koji ne smije postojati.

U osvrtu na posljedice proteklog rata u BiH, upozorio je da bez maksimalne istine i pravde neće uspjeti ono što se radilo i za vrijeme i nakon rata, a to je trajno pozivanje na praštanje i pomirenje.

Izvor: Slobodna Bosna

E, da smo na vreme prskali Komar(i)ce ne bi nas sada bockali...

bors -100247 - 19.04.2017 : Milenko Đurić Doboj -  ⁽⁰⁾

Ustavne zavrzlame

U poslednje vrijeme dosta se priča o knjiženju nekakve vojne imovine na državu BiH. Kao osnova za to navodi se odluka suda BiH koji je nelegalan i neustavan i vrši se pritisak da se ta odluka sprovede u praksi.

Moram priznati da ne znam na kojim to pravnim principima funkcioniše ova zemlja čuda. Ako bilo ko iz Republike Srpske odluči da vojnu imovinu uknjiži na BiH prekršiće ustav Republike Srpske jer u njemu decidno stoji da je teritorija Republike Srpske neotuđiva i nedjeljiva. Taj ko bi potpisao takav dokument bi automatski morao odgovarati za rušenje ustavnog poretka, što je krivično djelo.

Ne čudim se ja srpskim kvazipolitičarima, jer nije dobro nastupati oštro i zamjeriti se centrima moći jer mogu doći u pitanje stolice, ali me čudi da niko iz ovog jadnog BORS-a ne reaguje oštro i ne zaprijeti "velikim Srbima" da se ne igraju sa teritorijom Republike Srpske.

politika_visegrad -100213 - 13.04.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Krst za vječno hvala ruskim prijateljima

13. 04. 2017 12:59 - Radoje Tasić

Višegrad - Na brdu Stari grad u Višegradu juče je otkriven veliki krst podignut u čast ruskih dobrovoljaca koji svojom životima i borbom u Odbrambeno-otadžbinskom ratu potvrdili bratsku ljubav sa srpskim narodom.

Spasavajući nedužan narod u borbama u Višegradu poginulo je sedam ruskih dobrovoljaca koji su sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju na Megdanu. Krst, visok pet i po metara i težak 400 kilograma, kojeg su donirali veterani iz Kosovske Mitrovice, otkrio je ruski dobrovoljac Boris Zemcov koji je istakao da su Rusi došli kad je bilo najpotrebnije da pomognu srpskom narodu.

- Prošlo je od tada 25 godina, ostarili smo, ali da zatreba ponovo bi došli upomoć - rekao je Zemcov.

Među ruskim dobrovoljcima bio je i Vladimir Sidrov.

- Bio sam u borbama na brdu Zaglavak gdje je poginuo i Konstantin Bogoslovski o kome je snimljen dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak" - rekao je Sidrov.

Ratni komandant Druge podrinske brigade Luka Dragičević istakao je važnost morala ruskih dobrovoljaca, koji su uticali na srpske borce.

- Bili su mladi, moralno jaki, osposobljeni za borbe i časno i pošteno su se borili - dodao je potpukovnik Dragičević.

Predsjednik Predsjedništva opštinske boračke organizacije Milisav Vasić kaže da je krst znamenje hrišćanstva, da zrači porukama mira i razumijevanja među narodima.

- Željeli smo samo da podsjetimo na tradicionalno prijateljstvo između srpskog i ruskog naroda u najtežim trenucima i odužimo bar mali dio duga prema ruskim dobrovoljcima - naglasio je Vasić.

U Odbrambeno-otadžbinskom ratu u redovima Vojske RS učestvovalo je 700 ruskih dobrovoljaca od kojih je 73 poginulo. Sveštenici su juče služili parastos u vojničkom groblju na Megdanu kod spomen-obilježja svim poginulim ruskim dobrovoljcima.

Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je da je ovo dan sjećanja na ruske dobrovoljce koji su pokazali nesebičnost, požrtvovanje, pomoć i zalaganje za bratsku zemlju kada je to bilo najpotrebnije.
Anđeo sa gore Zaglavak

U znak sjećanja na ruske dobrovoljce koji su poginuli u toku posljednjeg rata boreći se za Republiku Srpsku, novinar i publicista Ljiljana Bulatović odlučila je da snimi dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak".

Film je posvećen Konstantinu Bogoslovskom koji je sa 20 godina poginuo tokom herojske odbrane Višegrada. Film je doživio veliku uspjeh u Rusiji gdje je osvojio nagradu "Zlatni vitez".

bors -100180 - 08.04.2017 : Mujo Hadzijalagic Cekrcici -  ⁽⁰⁾

Odgovor Dragiši iz Zvornika

Brate Dragiša ja nisam Mujo Srbin, ali sam to namjerno napisao.

Čudiš se što po turskim kazamatima KPZ Zenica tuku naše ljude zbog nedokazanih ili navodnih ratnih zločina? Kao prvo, srpska vlast ih je predala a hapsila srpska policija čim su optuženi za navodne zločine gube sva prava građanska i to je Šarović potpisao i danas je tako. Ne čudi se tome, mi smo prepušteni sami sebi i osuđeni unaprijed. Možemo samo sa ponosom reći bili smo heroji, kurve nas ubiše.

Na kraju ovaj forum traži da ja pišem moje podatke, ime, prezime i mjesto. Pa nisam lud, ovo i onako svako može da čita. Kaže Admin tvoju adresu neću nikom dati, ali ako policija dođe moraće i to da uradi. Braćo, neko ovo čita pazite šta pišete i pričate i sa kim pričate. Pola ljudi koji su na robiji, jezik ih je tamo odveo.

Ovaj komentar piše Mujo iz Čekrčića Hadžijalagić.

politika_srbija -100023 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽³⁾

Stanovi

DA SE NE ZABORAVI: Toma i Vučić uzeli državne stanove dok su momci ratovali na KiM!

mart 24, 2017

Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši (odnosno sadašnji) državni vrh.

Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Njih dvojica su danas na funkcijama Predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika srpske napredne stranke. Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom "funkcionerskom kartonu", prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju lista "Vreme" iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117, 48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Osnivač SPS-a, Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9. 000 nemačkih maraka. Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

Istovremeno, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

(Izvor: Politika 2007)

politika_srbija -100015 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Čuvar Vučićevog plakata: Radimo 24 sata dnevno

Radnik obezbeđenja po ceo dan sedi ili šeta pored reklamnog panoa sa likom aktuelnog premijera, vodeći računa o tome da ga niko ne ošteti. Kako kaže, nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnom radnom mestu, navodi, otpušten je kao tehnološki višak, pa sad nema izbora nego da povremeno radi za jednu privatnu firmu koja se bavi obezbeđenjem. Ta firma je njega, i još dvoje ljudi, angažovala da čuvaju plakate. "Radimo 24 sata, i noću i danju", priča. N1: Znači, postoji potreba da se bilbord čuva 24 sata? "Pa, koliko sam čuo, u celom Novom Sadu, ne samo radi Vučića, nego se svi panoi sa likovima čuvaju - da li je Šešelj, bilo ko, svi čuvaju. E sad, kako oni čuvaju, to ne znam". N1: Da li ste možda imali neke neprijatne situacije? "Imao sam vređanja, mnogo. Na to nisam obraćao pažnju, ne diraju me. Ali ovako, iz kola, svakakve gluposti pričaju, ali ja na jedno uvo čujem, na drugo ispustim", kaže čuvar.

sudjenja -99988 - 25.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Mahmuljinova odgovornost

Za zločine pripadnika odreda "El mudžahid" trenutno se pred Sudom BiH vodi postupak protiv ratnog komandanta Trećeg korpusa tzv. Armije BiH Sakiba Mahmuljina. Njemu se stavlja na teret da ništa nije preduzeo da spreči svirepa ubistva najmanje 50 zarobljenih srpskih civila i vojnika u Vozući. Osim Mahmuljina, pravosuđe BiH dosad nije procesuiralo nijednog od odgovornih za zločine odreda "El mudžahid".

Sada se vidi jasno da su Srbi samo branili svoja ognjišta, a agresori su bili ovi Azijati koji su ubijali našu nejač i naše borce, znate svi vi ovde da su ubistva nad našim borcima bila ritualna ubistva...

prava_boraca -99957 - 23.03.2017 : Milica Rajić Papazani -  ⁽⁰⁾

Nalazi moga oca iz 1993/94 godine

Molila bih vas da pomognete mome ocu Zarić Veljko iz Drugovića da dobije nalaze od operacije gušterače za vrijeme rata Doboj - Banjaluka. Nema ni jedan dokumenat o tome i ne znamo gdje da ga tražimo. Hvala vam. Broj telefona je 065868361.

Nalazi moga oca iz 1993/94 godine

Milice,
za početak si mogla navesti više detalja: gdje je ležao u bolnici, gdje je operisan. Niko na ovom portalu nije čarobnjak da ti pomogne bez ikakvih informacija sa tvoje strane.

bosna_danas -99941 - 21.03.2017 : Zeljko Tomic Sokolac -  ⁽⁰⁾

Bosanci od Rusije tražili keš!

Danas je Bosna potpisala ugovor sa Rusijom, po kome će Kremlj pogasiti dug bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema postignutom dogovoru, Moskva će Sarajevu isplatiti 125 miliona dolara.

Interesantno je i to da je Bosna jedina država iz sastava bivše Jugoslavije koja će dug dobiti isplaćen u gotovini. Sve ostale republike će dug naplatiti kroz kompenzaciju u energentima i drugim proizvodima koji stižu sa ruskog tržišta. Ovakav način naplate se pokazao mnogo povoljnijim jer su Rusi ponudili specijalne povlastice za ovakav dogovor.

Uplata ovoga duga bi trebala da stigne u Sarajevo do kraja maja, ali brzina uplate uglavnom zavisi od toga koliko će brzo bosanski parlament odobriti ovu odluku.

U 2003. godini, Rusija je preuzela odgovornost da isplati dug SSSR-a, koji je dugovao SFRJ oko 1. 3 milijarde dolara. Na našim prostorima je dobro poznato da je SSSR iz Jugoslavije izvozio velike količine proizvoda koji su bili deficitarni na ogromnom tržištu SSSR-a.

politika_srbija -99933 - 21.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Monahinja Jovana

ISPOVEST MONAHINjE SPC: Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!

Vladimir MITRIĆ đ 21. mart 2017

Monahinja Jovana, rođena kao Sibila Ler (62), Unuka generala Lera, o bremenu svog porekla, duhovnoj otadžbini i iskušenju...

Iako svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno. Mi te volimo! Tako svoju uzbudljivu i čudesnu životnu priču, ekskluzivno za "Novosti", započinje Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj, sada je smerna monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.

Voljom Božjeg promisla, ja imam dve otadžbine: Nemačka je fizička, a Srbija moja duhovna otadžbina - kaže monahinja Jovana. - Kao što je po istinitim rečima Gospodnjim: "Duša pretežnija od tela", tako je mome srcu bliža moja duhovna otadžbina Srbija.

Podeljana osećanja o poreklu dugo su je, kaže, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije čula, za njenu dušu lekovite, reči: "Čovek ne može da bira vreme i mesto u kojem će se roditi i živeti.

ZAVEŠTANjE U "NOVOSTIMA"

RAZGOVOR s monahinjom Jovanom dugo je pripreman. Odlučila se da, ekskluzivno, govori za naš list, "za najomiljene narodne srpske novine", uz napomenu da je ovo jedna vrsta njene ispovesti i duhovnog zaveštanja. Jovana kaže da je ovde izrekla sve što je smatrala važnim i potrebnim i da više neće govoriti za medije zbog poštovanja monaške skromnosti i zaveta.

Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi. Ali od njega zavisi kako će u životu postupati: da li kao čovek ili kao nečovek. Ma gde bio i ma gde živeo. "

Tada sam razumela da čovek kroz život i vreme putuje putevima Božjeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga života traga za nekim svojim predodređenim mestom. Ne smiri se dok ga ne pronađe, ili dok ono ne prizove njega - priča nam mati Jovana. - Rođena sam u staroj i uglednoj nemačkoj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangelističkoj crkvi. Moj nadležni sveštenik i prvi veroučitelj bio je učenik i poštovalac čuvenog pastora Fridriha Giznedorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio čuvenu besedu o Srbima.

Od njega sam slušala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najveću pobedu: "Pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. " Jer, kad je rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5. 000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika.

To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nemačku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom braćom...

Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića, i zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtničkoj postelji bila: "Srbija".

Mati Jovana mir pronašla u manastiru

Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi". U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma prvi put je ušla u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada služio vladika Lavrentije, tadašnji srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju.

To je bio neopisiv i nezaboravan događaj - seća se mati Jovana. - To je bilo moje duhovno začeće. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam našle sebe i svoj novi dom. Na zemlji i na nebu. I ukoliko bi trebalo da označim najvažnija ili, laički rečeno, najsrećnija tri dana u svom životu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavlje kao svoju veru. Drugi: kad sam posle više godina iskušeničkog života primila monaški čin i svoje svetovno ime Sibila promenila u monaško Jovana. I treće: kad sam dobila srpsko državljanstvo.

Nikad neću zaboraviti dan kada se, posle uobičajenih dugih birokratskih procedura, u mojim rukama našla draga srpska lična karta. To mi je bilo uzvišenije nego da sam dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemlji sanjali o tome da dobiju nemačku vizu ili pasoš i da odu odavde.

Mnogi je, kaže, pitaju šta ju je tako snažno privuklo pravoslavlju.

Na prvom mestu, lepota pravoslavne svete liturgije i ostalih svetih bogosluženja - kaže naša sagovornica. - Zatim pravoslavni smisao monaškog postriga, posta i vrlinskog podviga u hrišćanskom životu, ali i pravoslavna umetnost, ikonopis, drevne freske i pravoslavna duhovna muzika, a iznad svega, lepota srpske svetosavske duše i lepih srpskih narodnih običaja. Naročito harizma krsne slave. Ja sam izabrala za svoju krsnu slavu praznik Sveta tri jerarha, 12. februara. Slavim svečano i toržnstveno kao prava Srpkinja.

Njena neobična životna sudbina podstakla ju je da se pozabavi odnosima Srba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, priča nam mohaninja, spominje da je Stefan Nemanja u Nišu dočekao Fridriha Barbarosu na trećem krstaškom pohodu, i da je nemački vojskovođa za trpezom jeo prstima a Nemanja zlatnim escajgom.

I to je činjenica - kaže mati Jovanina. - Međutim, malo je poznato ono važnije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od teške bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovođa Pavle Jurišić Šturm bio je nemačkog porekla, a slavni srpski komandant Živojin Mišić bio je oženjen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravljam onu drugu, tamnu stranu medalje, velike zločine i krvoprolića koje su nemački okupatorski vojnici u više navrata činili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajničke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog njihovih teških zločina i nedela.

Gospod ju je, nastavlja mati Jovana, doveo ovde u ovu mučeničku i svetu zemlju, po kojoj je vojska njenih predaka rušila gradove i sela, pljačkala i ubijala, počinila nezapamćene zločine nad srpskom nejači, sejala strah i smrt, žarila i palila...

Od tog plamena ostao je sada samo jedan slabačak plamičak, ja, smerna monahinja Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajanja za sva sagrešenja nemačkog naroda, koji mi je podario fizičko trošno ljudsko telo, a za napredak, sreću i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario večna i neprolazna nebeska blaga - govori mati Jovana.

Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteljima i prosvetiteljima - Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, čiji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom životu u pravoslavlju.

General Aleksandar Ler, po ocu Nemac, po majci pravoslavac, streljan 1947. u Beogradu

Aleksandar Ler, koga su zvali Saša, rođen je 20. maja 1885. u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

U Prvom svetskom ratu učestvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataljonom u borbama protiv Srba. Ranjavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. General-major postaje 1934. Jedan je od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija "Vajs" i "Švarc". Komandovao je Grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Zarobljen je maja 1945. Za ratne zločine osuđen je 1947. na smrt.

Streljan je 26. februara iste godine u Beogradu.

VLADIKA LAVRENTIJE

Već tridesetak godina živim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otadžbini u srpskom manastiru Soko - kaže mati Jovana. - Služim Gospodu i prislužujem, u okviru svojih fizičkih i duhovnih moći, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju. Srela sam veliki broj sveštenika i duhovnih pastira širom sveta. Želim da posvedočim da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hrišćanske duše neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiljeniji vladika u celom hrišćanskom svetu.

Nemci cene Srbe, ali ih ne vole

JOVANA, kako kaže, želi da podseti njene drage Srbe na jednu osobinu nemačkog naroda kada su u pitanju odnosi prema Srbima i ostalim narodima, koju je tačno uočio Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena.

Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani... Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca.

bosna_komentari -99791 - 10.03.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽¹⁾

Lanac Izetbegovićevih laži

Na portalu Fokus objavio sam 11. februara komentar pod naslovom: "Umjesto nove presude, novi skandal", izražavajući bojazan da će se neslavno završiti pokušaj iniciranja novog suđenja Srbiji za zlo koje je pod njenom dirigentskom palicom počinjeno u našoj zemlji.

Nažalost, umjesto revizije, zaista smo dobili samo skandal. I to kakav - ogroman!

Ima li, uostalom, u politici i javnom životu išta skandaloznije od spoznaje da ste sudbinu jednog ekstremno važnog posla prepustili u ruke beskrupuloznog lažova, kakav se pokazao Bakir Izetbegović? On, ne samo da je skrivao istinu od javnosti, nego joj je neprestano servirao laži o statusu bivšeg agenta BiH pred Sudom u Hagu, Sakiba Softića. I političkoj eliti, koju je sazvao u sarajevsku Vijećnicu, rekao je da sa tom formalnošću nema nikakvih problema - da je Softić naš punovažni zastupnik u sudskom procesu protiv Srbije.

Dodatni skandal sastoji se u tome da je Izetbegović u svoje laži upleo još niz ljudi, koji ovih dana treba da se crvene kao nikad u životu. Pitanje je, stoga, čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju pomenutog Softića, ali i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca, koji su tobože ozbiljno pripremali zahtjev za pokretanje sudske revizije u Hagu? Zašto su, kad su znali limitirajuću činjenicu o statusu našeg bivšeg agenta, kao zaliveni ćutali i Izetbegovićevi kabinetski savjetnici u Predsjedništvu BiH? Zašto je, tek nakon što smo juče iz Haga dobili "odbijenicu", progovorio i Refik Hodžić, bivši glasnogovornik Suda u Hagu, koji je znao da je Softić još prošle godine zvanično obaviješten da su njegove punomoći prestale da važe?

Zašto se u kolo laži uplela i Munira Subašić, predsjednica Udruženja "Majke Srebrenice" te Murat Tahirović, predsjednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida? Sramnu ulogu je odigrala i Fondacija "Pravda za BiH", preko koje su plaćane usluge Sakiba Softića i članova njegovog, već tada se znalo, nelegalnog tima, u zasad poznatom iznosu od 180. 000 konvertibilnih maraka. Koliko li tek iznosi puni ceh?

Ozbiljan pad autoriteta ovim povodom je doživio i profesor Kasim Trnka, naš najugledniji pravni ekspert, koji je javno hvalisao kvalitet aplikacije koju su pripremili Softić i društvo. Na kraju, dio bruke pao je i na sve nas koji smo pružali zdušnu potporu zahtjevu za reviziju, na riječ vjerujući Bakiru Izetbegoviću i njegovim kategoričnim tvrdnjama da sa Softićevim statusom nema nikakvih problema. Čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju Sakiba Softića i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca? Ispalo je da ima. Ispalo je, štaviše, da su to svi pomenuti znali još prošle godine. Njihove laži i grijeh za neviđeni skandal time su dodatno uvećani. Pukla je bruka koja nema nikakve veze sa (ne)priznatom krivicom Srbije za genocid nad Bošnjacima, nego samo sa moralnom strukturom i stručnošću osoba koje su, u ime žrtava, preuzele odgovornost za provođenje čisto pravnih radnji potrebnih da ovaj predmet dospije na Sud.

Sad znamo da smo dva mjeseca bili taoci jedne organizovane grupe lažova. Najmanje što oni, nakon svega, mogu da učine, to je da se duboko izvinu Bošnjacima i kompletnoj javnosti, te da se povuku sa ozbiljnih funkcija koje vrše. Prvi koji to treba da učini je, naravno, Bakir Izetbegović, kolovođa skandaloznih laži i manipulacija.

Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik. Ovaj sada¿nji počinio je samoubistvo iz zasjede!

No, čemu su te krupne i naivne laži trebale da posluže? Na to nije lako, pa možda ni moguće, dati uvjerljiv odgovor. Blizu su možda ocjene, koje se već izriču, da je Izetbegović po svaku cijenu išao na produbljivanje ionako velike državne i međunacionalne krize, kako bi time prikrio svoje ogromne neuspjehe. On je i dosad, uostalom, za vlastiti politički ćar obilato zloupotrebljavao tragediju svoga naroda. Valjda je mislio da će mu i ovaj put taj lešinarski posao donijeti političku korist.

Moguć je još jedan Izetbegovićev motiv: da na odbijanju (jer drugačije nije ni moglo biti) Međunarodnog suda da žrtvi pruži još jednu šansu, otvori proces dosad najveće radikalizacije Bošnjaka. U toj funkciji može biti i njegova jučerašnja ocjena da se Bošnjacima "od mene pa nadalje, polako prelijeva čaša", koja zvuči jako ratoborno i koja na svoj način najavljuje da bi naš najbrojniji narod mogao da se okrene potpuno drugačijoj politici.

Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik.

Ako bi skandal sa neuspjelim pokretanjem novog sudskog procesa protiv Srbije trebao da prepuni neku čašu, onda je to ona Izetbegovićeva. Stoga bi, ukoliko mu je preostalo imalo časti, sam trebao izvući odgovarajuće zaključke i svoje političke pozicije prepustiti nekome sposobnijem, nekome ko će bošnjačkom narodu i Bosni i Hercegovini služiti s više znanja, truda, čestitosti, spretnosti, iskrenosti...

Nikad i ni u kom poslu jedan političar ovdje nije uživao takvu jednodušnu podršku kakvu je Bakir Izetbegović imao u operaciji "Revizija". Red je, nakon sramnog fijaska, da pošteno prizna da je to povjerenje jeftino prokockao, i to na krajnje skandalozan, za ozbiljnog čovjeka nedoličan način, piše Vlastimir Mijović za portal Fokus-a.

bors -99767 - 07.03.2017 : Boro Prijedor -  ⁽⁰⁾

Naknada za odlikovane borce

Sramota, još nema naknada za odlikovane borce. Svi lažu, RTRS objavi da počinje isplata 19. 01. 2017. i nemaju obraza čak ni da demantuju lažnu informaciju. BORS isto laže borce, neki dan mi odgovaraju da su čekovi otišlu u trezor a čekovi su kod poštara od decembra 2016. Lažovi!

raspad_bosne -99693 - 02.03.2017 : Zoka Bijeljina -  ⁽¹⁾

Ovako je pisao VOX

VOX sarajevski nedjeljnik decembar 1990 godine

Šta sa Srbima u Islamskoj Republici BiH: Približava se dan kad će doći dan najavljenog proglašenja islamske republike BiH. Taj datum za koji kuca srce svakog bosansko hercegovačkog i muslimana Sandžaka je, kako je već odavno poznato, 31. decembra ove godine. Kako su neke naznake pokazale, moglo bi doći do protivljenja bh. Srba ovom povjesnom događaju. S tim u svezi poduzete su neke mjere koje bi se primjenile ukoliko srpsko pučanstvo BiH ne bude suglasno sa ovom idejom.

1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svjestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazne za učinjena zlodjela biće kolektivne za jednu srušenu muslimansku kuću bit će srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana bit će likvidirano 100 srba za jednog ranjenog muslimana(ovisno o težini rane)10 do 50 Srba.

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plaće su im u srazmjeri lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su 30% niže od plata muslimana na istom radnom mjestu.

3. Srbi imaju pravo prvenstva kod odpuštanja viška radnika.

4. Srbi ne mogu posjećivati sve javne ustanove bezposebnih propusnica.

5. Srbi hranu dobivaju na točkice i to u prodavnicama koje će raditi posebno za njih.

6. Srbi nemaju nacionalnih stranakaa ako ne budu poštovali pravila političkog života nemaju pravo političkog organiziranja niti pravo glasa.

7. U islamskoj republici Srbima se ne oduzima pravo proizvodnje alkohola, ali i muslimani imaju pravo koristiti za sve stanovnike države.

8. Srbi su ravnopravni sa muslimanima ukoliko dobrovoljno pređu na pradedovsku vjeru Islam - niko nikad nema pravo povlačiti njihovo predhodno stanje življenja jer nisu oni krivi što su Srbi, ni jedna generacuja ne može odgovarati za postupak predhodne ili nekih drugih koje su joj predhodile.

9. dobar Srbin je živ i poslušan Srbin ili mrtav neposlušan Srbin.

bors -99672 - 01.03.2017 : Dusan Pasic Banja Luka -  ⁽²⁾

Za najlaživijeg ministra za boračka pitanja

Jedna od laži ja pitanje isplate naknade za odlikovanja. Kako nije sramota ministra koji prima debelu platu da laže borce koji su odlikovani a zadnji na redu isplata u ovoj državi. Krijete se i lažete o datumu kada će biti isplaćena naknada za odlikovanja. Mnogi, nažalost, žive samo od tih sredstava. Čak nemamo ni koga upitati za informaciju jer na zvaničnoj stranici Ministarstva samo ministar, i njegove putešestvije po bivšoj nam zemlji. Nakašljao se ovde, piškio onde, posjetio školu ili već nešto. Fuj. Ako nema boljeg pregovarača za pitanje nas boraca onda ne treba ni ovaj smotani ministar.

bors -99665 - 01.03.2017 : Predrag Knezevic Banja Luka -  ⁽¹⁾

Revizija, revizija!!!

U zadnje vreme čujem često u razgovoru sa saborcima o revizijama koje su izvršene poslije smrti boraca ili revizije smrti RVI kojima je smrt nastupila kao posledica ranjavanja, vrlo često od zaostalih gelera koje hirurzi nisu smjeli da vade prilikom operacija posle ranjavanja.

Nažalost, rukovodstvo BORS-a se po ovim pitanjima ne oglašava iako ima i Zakonsku obavezu po ovom pitanju. Izgleda da pojedinci čekaju da im "politički" šefovi daju "naputak" kako će reagovati.

BORS mora biti van svake politike, ali napadati sve opcije koje su protiv jedinstva srpskog naroda, jer borci samo u RS mogu zaštiti svoja prava i nigdje drugo. A šta ćemo kad se više od pola članova Predsjednistva BORS-a bilo na odborničkim listama na zadnjim lokalnim izborima, ali na svu sreću malo ih je prošlo, pa se pitam, čije su interese prije, a čije sad zastupaju. Boraca sigurne NE! Takvi, da imaju obraza, dali bi ostavke, ali obraz je izgleda davno izgubljen, a politika i odborničke nadoknade su nešto drugo.

Pozdrav svim postenim borcima koji su van politike i ne izvršavaju tuđe "domaće zadatke"!

politika_srbija -99637 - 26.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac -  ⁽²⁾

Uništavanje sela u Srbiji

prava_boraca -99627 - 26.02.2017 : Vucko Djurovic OMARSKA -  ⁽⁰⁾

Pravo na borački dodatak

Priznat mi je status borca VII (sedme) kategorije, gdje sam učesnik rata u zoni borbenih dejstava od 08. 08. 1995. do 21. 11. 1995. godine, a van zone borbenih dejstava od 22. 11. 1995. do 22. 02. 1996. godine. Imam nepunih 61 godinu i krajem godine očekujem penzionisanje. Interesuje me, da li ja imam pravo na borački dodatak, i ako imam koliko to iznosi i kako ga mogu ostvariti?
S poštovanjem!

politika_srbija -99597 - 22.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac -  ⁽⁰⁾

Šešelj o izborima za Predsjednika Srbije

politika_visegrad -99569 - 19.02.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽⁰⁾

Turci ugrozili Ćupriju na Drini

Višegradska ćuprija u opasnosti je od urušavanja. Ploče se raspadaju, a vegetacija uništava unutrašnjost mosta. Na to upozorava načelnik Višegrada Mladen Đurević i pita - gde su potrošeni milioni od donacija?

Radovima koje je poslednje tri godine izvodila turska agencija "Tika" most je doveden u pitanje! Najvažniji radovi bili su sanacija stubova. Sve je urađeno tako što je uz stubove čitavom širinom korita nasut kamen, čime je nivo korita znatno podignut, a istovremeno smanjena propusna moć lukova, tvrdiĐurević.

Ako bi se desila poplava iz 2010. godine, gde je bilo četiri hiljade kubika vode u sekundi, ćuprija bi došla u veliku opasnost. Moglo bi doći do urušavanja samog mosta", upozorava Đurević.

Načelnik ističe da se kamene ploče kojima je most popločan posle samo nekoliko godina osipaju. Zamerke ima i na rasvetu postavljenu na mostu. Kaže da rasveta na ćupriji ne radi od kad su se izvođači povukli.

Đurević pita u šta je sve utrošeno deset miliona maraka, koliko je navodno koštala rekonstrukcija mosta. Tvrdi da precizne dokumentacije o tome nema.

Načelnik Višegrada kaže da nema bilo kakvih pisanih tragova o tome koliko je novca uloženo u rekonstrukciju, te da niko ne zna koliko je novca plaćeno entitetu i BiH.

Zbog svega ovoga, načelnik Đurević apeluje na izvođače radova i turskog investitora da što prije dođu u Višegrad i reaguju, jer se u suprotnom, kaže, ova istorijska građevina može urušiti.

Izvor: Srna

druga_juga -99553 - 18.02.2017 : NOMAD Srbija -  ⁽³⁾

Vojvoda Đujić

Hajde da vidim junaka koji će da pobije ove reči junačkog Vojvode Momčila Đujića!!!

raspad_juge -99547 - 17.02.2017 : Ratko Obrenović Detroit, USA -  ⁽⁴⁾

Analiza Njujork tajmsa o Jugoslaviji iz 1985. godine

Novinar "Njujork tajmsa" Fergus M. Bordevič, koji je pratio područje međunarodnih odnosa, u maju 1986. godine objavio je članak o Jugoslaviji tog vremena. hrvatski portal "Indeks" je preneo najinteresantnije delove njegove analize.

Devetog maja 1985. godine kolone vojnika i mornara koračale su centrom Beograda, glavnim gradom Jugoslavije. Avioni su preletali iznad njihovih glava. Topovi i oklopna vozila prolazili su pored tribina na kojima su bili čelnici bivših jugoslovenskih republika, članovi jugoslovenske jednostranačke vlade, kao i veterani partizanskog rata protiv nacista.

Bila je to prva vojna parada u Jugoslaviji tokom deset godina, teatralni prikaz moći i nacionalnog jedinstva kakav se retko viđao. Povod? Iskazivanje počasti krvavoj partizanskoj pobedi u Drugom svetskom ratu.

Vojnici su se kretali prema portretu Josipa Broza Tita, oca jugoslovenskog komunizma, koji se nadvijao iznad svečanosti.

U kancelariji, koja se nalazila na trasi parade, urednik dnevnog časopisa Borba prokomentarisao je situaciju: "Morate ljudima dati da slave nešto".

Kada je Tito preminuo 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu nacije, svet mu se poklonio. Veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu sahranu.

Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa Staljinu 1948. godine. Sa druge strane, uživao je i veliku podršku Istoka zbog svoje odanosti ideji međunarodnog socijalizma. Imao je i podršku zemalja u razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih.

U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio je zaraćenu zemlju, postigao mnogo na području obrazovanja i industrije, institucionalizovao sistem radničkog samoupravljanja, koji su jugoslovenski komunisti smatrali esencijom pravog socijalizma.

U čemu je Tito podbacio?

Ipak, Tito je podbacio u stvaranju dugotrajnog osećaja nacionalnog jedinstva i svrhe u Jugoslaviji. Regionalni lideri Jugoslavije bili su više zainteresovani za interese svojih vlastitih republika, nego za naciju kao jedinstvenu celinu.

Šest godina nakon Titove smrti sukobi i ljubomore, koji su bili potisnuti pod titoističkim mitom, isplivali su na površinu. Jugoslavija je danas poprište sukoba nacionalizama, religije u usponu, ekonomskog haosa, birokratske paralize, pluralista koji žele da rastave jednostranačku državu i neostaljinista koji se bore protiv njih.

Iako je čak i danas službeno zabranjeno kritikovati Tita, upravo je njegova politika kriva za nevolje zemlje. U ranim sedamdesetim godinama, njegove čistke liberala i inovatora iz Komunističke partije ostavile su traga.

"Da je Tito umro krajem šezdesetih, otišao bi u istoriju kao mnogo veći čovek. Nakon tog vremena, kočio je reforme", komentar je jednog beogradskog intelektualaca koji je ostao anoniman.

Zato se Jugoslavija danas nalazi na raskrsnici.

Ekonomski problemi Jugoslavije

Većina današnjih problema Jugoslavije povezana je sa ekonomijom. Nekoliko statističkih detalja otkriva tešku situaciju u zemlji. Jugoslavija duguje 20 milijardi dolara stranim bankama i vladama, a je među najzaduženijim zemljama. Nezaposlenost iznosi 17 odsto, što je najviša stopa nezaposlenosti u Evropi. Stopa inflacije skočila je na 85 odsto godišnje. Od 1980. godine, standard života pao je za 30 odsto.

U fabrici TOZ, kao i u nizu drugih fabrika širom zemlje, situacija je jako loša, a potražnja za njihovom proizvodnjom pada.

"Živimo na kredit. Ne znamo šta će se dogoditi u narednih pet godina, već smo smanjili plate samo kako ne bismo ljudima dali otkaze", rekao je portparol navedene kompanije u Zagrebu.

Neefikasnost i apatija dostigli su zaprepašćujući nivo. Prema procenama Zapada, četvrtina, od šest miliona radnika zaposlenih u javnom sektoru, je nepotrebni višak.

Svakog dana 700. 000 radnika nalazi se na bolovanju, a 600. 000 proslavlja praznike. Oni koji se i pojave na poslu rade u proseku 3, 5 sata dnevno.

Uprkos novoj opremi u pogonima, potrebno je 1. 500 sati rada kako bi se proizveo vagon. Taj isti vagon 1970. godine bio je proizveden za 1. 000 sati rada.

Jugoslovenski službenici za aktuelnu situaciju krive cene nafte i strane vlade. Svi su im krivi, osim njihove verzije socijalizma. Činjenice govore drugu priču ¿ zapadne banke finansijski su pomagale jugoslovenskoj ekonomiji godinama.

Čak su 1983. godine spasili zemlju od bankrota hitnom pozajmicom od šest milijardi dolara, a prošle godine su izvori iz Bona i Vašingtona uveravali jugoslovensku premijerku Milku Planinc da postoji politička potpora za nove kredite.

U temeljima jugoslovenske ekonomije nalazi se Titovo radničko samoupravljanje, idealistički program koji je u praksi podbacio, te nije ostvario zacrtana obećanja. Menadžeri se biraju po ideološkom ključu, a ne po stručnosti.

Osnovna pretpostavka je da je manje uvek bolje i stoga su velika javna poduzeća šezdesetih godina razbijena na manja. Državne železnice su razbijene u 350 različitih kompanija, a svaka od njih ima vlastiti upravljački sistem.

U ime etničke autonomnosti, Tito je prepustio određivanje ekonomskih politika vladama pojedinačnih republika. To je dovelo do toga da je svaka republika donosila odluke u vlastitom interesu, a da se previše pažnje posvećivalo zemlji kao celini. Takav je sistem doveo do sukoba, konfuzije i neučinkovitosti.

Buđenje nacionalnih zameranja

Jedina prava "nacionalna" jugoslovenska institucija je Komunistička liga, u kojoj je okupljeno dva miliona članova jugoslovenske Komunističke partije. U svakoj pojedinačnoj republici, partija i dalje kontroliše instrumente vlasti i ima moć upravljanja slobodom govora i mišljenja u tim društvima.

Čak su i ti komunisti podeljeni između regionalnih lojalnosti, i konflikata između reformista i konzervativaca.

Decentralizacija i ekonomska stagnacija doveli su do buđenja starih nacionalnih ljubomora.

Srbi za nevolje Jugoslavije krive bogatije Hrvate i optužuju ih za sebičnost, Hrvati za iste nevolje optužuju Srbe i prozivaju ih zbog hegemonizma. Imućni Slovenci se žale kako su siromašni, Kosovo i Makedonija su bunari bez dna za finansijsku pomoć, a Makedonci se žale da im Srbi i Mađari iz Vojvodine prodaju žito u inostranstvu.

Od svih etničkih sukoba u Jugoslaviji, treba istaknuti sukob kosovskih Albanaca. Oni čine 77 odsto populacije te provincije i imaju najvišu stopu nataliteta u Evropi. Nacionalisti među njima traže vlastitu jugoslovensku republiku za sebe ili pravo da se odvoje i pridruže Albaniji.

U zemlji u kojoj su tri velike religije usko vezane uz etničke tradicije, nacionalizam je često izmešan sa religijom. Više od pola jugoslovenske populacije izjašnjava se vernicima jedne od religija, što je značajan porast u odnosu na 1968. godinu kada se izjasnilo 33 odsto ljudi. To je veliki izazov za Komunističku partiju, koja je ionako podeljena sukobima.

Ljudi čeznu za očinskom figurom

Najsnažniji savez religije i nacionalizma nalazi se u Hrvatskoj. hrvatski nacionalisti kreću se od liberalnih reformista do komunista, koji su ljubomorni na političku moć Srba, kao i od katoličkih progresivaca do terorista koji možda imaju i fašističke korene. Međutim, sve ih ujedinjava jedna stvar ¿ sumnjičavost prema Srbima.

Republička vlast smatra katolike najvećom pretnjom jugoslovenskoj ideji i komunističkom monopolu na moć.

"Kroz istoriju, crkva je uvek oblikovala identitet Hrvata. Danas više ljudi nego ikada ranije dolazi u crkvu. Motiviše ih traganje za duhovnim vrednostima u društvu koje se brine samo za politiku i ekonomiju. To su ljudi koji se osećaju odvojeno od svojih korena, zbog revolucije i sekularizacije, ali ne žele da se prisilno čine članovima umetnute nacije Jugoslavije. U crkvi pronalaze nacionalni i kulturni identitet", navodi otac Josip Turčinović, profesor teologije u Zagrebu.

Hrvatska država konstantno optužuje crkvene čelnike za saradnju sa nacistima u Drugom svetskom ratu, a komunistička omladina išarala je zidove Zagreba parolom: "Dole klero-fašisti!".

Bez Tita, koji je nadilazio vlastite Hrvatske i katoličke korene i koji je smatran jedinim pravim Jugoslovenom, politički centar jedva se održava.

"Ljudi čeznu za očinskom figurom. Žele da se Tito vrati, da udari šakom o sto i da sve ponovo izvede na pravi put", kaže neslužbeno jedan jugoslovenski novinar.

hag -99543 - 17.02.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća -  ⁽³⁾

Ljubiša Beara

Pukovnik Ljubiša Beara nije bio šef bezbjednosti VRS, bio je pomočnik načelnika bezbjednosti VRS, generala Tolimira. Imao sam priliku i čast da se upoznam sa pukovnikom Bearom. Kad je '94. godine NATO avijacija bombardovala položaje VRS oko Goražda, dobio sam zadatraka da miniram okolinu UNPROFOR kampa i blokiram sva kretanja UNPROFOR snaga na Krivoglavcima kod Vogošće.

Tokom cijele noći padala je kiša. To nas nije spriječilo da zajedno, vojna policija i artiljerci koji su se nalazili u Krivoglavcima na artiljerijskim orđima, minirali smo i zaprečavali logor UNPROFOR-a.

U jutro, to jest u zoru, sve je bilo spremno. Otišao sam u komandu 3. sarajevske brigade da javim da je zadatak izvršen. Komandant Josipović je u tom periodu bio na Goraždu sa jurišnom jedinicom, pa sam naređenje za taj zadatak dobio od njegovog zamjenika, pukovnika Maksimovića. Maksimoviću sam saopštio da je sve minirano a vojska nadgleda kamp. On je tada trebao da ode u kamp i saopšti UNPROFOR-cima da je njihovo kretanje strogo zabranjeno i da ćemo ih do daljnjeg tretirati našim zarobljenicima. Maksimović je napravio facu kao da će da zaplače, počeo me moliti da ja i Maunaga odemo u kamp da im to saopštimo. Bilo je očito da se Maksimović bojao da se eksponira i da im to saopšti.

U tom trenutku se pojavio pukovnik Beara i prekide diskusiju između mene i Maksimovića, krupnim promuklim glasom reće:

"Ja ću da odem da im to saopštim!"

Bez suvišne diskusije, odmah smo sjeli u njgovo terensko vozilo i otišli smo do do kampa u Krivoglavcima. Pukovnik Beara je iz auta izašao prvi i krenuo prema kampu, a Maunaga i ja smo ga pratili. Stigli smo do ulaza u kamp, gdje nas je dočekao stražar UNPROFOR-a. Pukovnik Beara mu reče da ode i pozove komandira kampa. Ubrzo potom su se pojavili njihov poručnik i prevodioc. Pukovnik Beara reće prevodiocu da su opkoljeni svukuda oko kampa i da će se svaki njihov izlazak iz kampa tretirati kao napad na VRS i da će se, ako se to desi, u tom slučaju otvoriti paljba na njih. Poručnik ponudi pukovniku Beari da uđe u kamp, a pukovnik Bera mu pokaza rukom na lokvu vode koja se od silne kiše stvorila pred ulazom u kamp, pa mu reće:

"Hoću, ali ako ti legneš u ovu lokvu da pređem preko tebe da ne uprljam čizme."

Pukovnik Beara se okrenuo i pođe prema vozilu, a Maunaga i ja krenusmo za njim. Na nebu iznad kampa već su počeli da kruže NATO avioni i helikopteri da bi snimli opkoljeni teren oko kampa.

Siguran sam da je ova posjeta UNPROFOR kampu od strane pukovnika Beare bila uzeta u obzir kada mu je u Hagu izricana doživotna kazna zatvora!