fix
Logo
fix
Nalazite se na Politika- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
politika_srbija -100311 - 26.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Zašto?


Željko .. . imate li realno objašnjenje?
Željko zašto ste u postu broj 100299 koji sam poslao 24. 4. 2017. pod naslovom Debakl, a Vi dodali Voje Šešelja u poslednjem pasusu koji sam ja napisao, svako Č ste pretvoriili u Ć, a garantujem da tako nisam napisao da je u svakoj reči..

RE: Zašto



Nomad,

ne misliš valjda da sam to ja namjerno uradio? Problem nije ni tvoj, već je tehničke prirode. Kod jako dugih tekstova to se dešava jer imam neku grešku u JavaScript koji tako radi. Tekstove tada popravljam ručno, ponekad mi izmakne, kao u tvom slučaju. Sporni tekst sam već popravio... Inače, pravi problem je sa mojim serverom koji ne voli neka naša slova, posebno "ć" i 'ž' koje ja sa JavaScript prepravljam u "kvačice" i apostrofe. Ukoliko u tekstu imaš više od 100 pojavljivanja tog slova, JavaScript prestaje da radi.

Inače napomena za tebe, a i za druge. Ukoliko hoćeš da uneseš duži tekst, na formi za unos klikni na sliku olovke i otvoriće ti se forma koja omogućava unos tri puta po 4000 znakova. Na taj način ja neću morati da spajam tvoje tekstove a i tekstove drugih!
politika_srbija -100299 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Debakl Voje Šešelja


DEBAKL LIDERA SRS Vojislav Šešelj samo malo jači od supruge Jadranke.

Tačno 9. 995 glasova više Vojislav Šešelj je osvojio od svoje supruge Jadranke, koja se za predsednika kandidovala 2012. Broj koji svedoči o debaklu lidera SRS.

Zvanično, prema poslednjem prebrojavanju, Vojislav Šešelj u nedelju je osvojio 157.798 glasova, odnosno 4,5 odsto (izvor RIK) glasova. Njegova supruga Jadranka, koja se kandidodavala 2012. godine u vreme dok je Šešelju suđeno u Hagu, osvojila je 147.793 glasa, odnosno 3,7 odsto glasova. To, dakle, znači sledeće: da je Jadranka svoj rezultat iz 2012. godine ponovila na ovim izborima, osvojila bi 4,2 odsto glasova - 0,3 odsto manje od supruga!

Iako javnost traži komentar zbog alarmantnih rezultata koje je lider radikala ostvario na izborima - odgovora zasad nema.

Radikalska omerta traje i treći dan nakon kraha Vojislava Šešelja: na pozive i poruke u kojima smo tražili komentar na rezultate juče nisu odgovorili ni Vjerica Radeta (predsednica Izvršnog odbora stranke), ni Nemanja Šarović (zamenik predsednika) ni Zoran Krasić (jedan od osnivača SRS).

Mislim da je konačno poražen mit da su njegovi birači nacionalno čvrsto opredeljeni: očigledno su dobar deo njih mladi ljudi za koje je on bio šoumen, koji sada nije mogao da se takmiči sa Preletačevićem. Promenila se Srbija, a Šešelj je ostao zakopan u devedesetima. Uz to, Šarović, Radeta i slični loši su saradnici koji odbijaju, a ne privlače glasače - smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.

Doktor Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka vidi Šešeljev pad kao pravi politički nokdaun - možda i konačni nokaut četničkog vojvode.

Pitanje je da li može da ustane posle ovoga. On nije nastavio da se politički razvija: ostao je negde u onoj operativi, ideji i stanju svesti od pre 20-30 godina.

Žestok udarac potresao je Srpsku radikalnu stranku i njenog lidera Vojislava Šešelja nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je osvojio 4, 47 odsto glasova - skoro duplo manje nego na parlamentarnim izborima prošle godine (8, 1). Analitičari kažu: Šešelj je drugi najveći gubitnik izbora, a radikali se "vraćaju na svoju meru"

Šešelja sigurno posebno boli to što je Luka Maksimović - Ljubiša Preletačević Beli - osvojio 9,43 - više nego dvostruko veći broj glasača od lidera SRS.

Šešelj, očigledno, nije ozbiljno shvatio Preletačevića, za kog je govorio da je "duhovit, mlad čovek", koji "nije za politiku". Kasnije ga je i otvoreno napadao govoreći da su mu "potpise skupljali proevropski kandidati", te da mu "dokumenta nisu bila ispravna".

  • Mene ne može da ugrozi Beli, ne može za Preletačevića da glasa onaj koji je spreman da mene podrži. Ja ću uzeti najmanje 20 odsto, a njega procenjujem na jedan do dva odsto - govorio je u kampanji Šešelj.

    Prema rečima Šešeljevih najbližih saradnika, lider SRS nezadovoljan je zbog lošeg izbornog rezultata, jer nije očekivao da će imati manje od pet odsto glasova.

    Izborni fijasko pokazao je da su radikali izgubili poverenje glasača, ali oni ne mare, zadržali su stari, prepoznatljivi patološki odnos prema realnosti. Umesto da analiziraju nemilosrdne činjenice, nasrnule su na onoga ko ih objavljuje.

    Za Vojislava Šešelja glasalo je 4,49 odsto građana, odnosno njih 74. 143!

    Ovo su samo neki od natpisa u dnevnim listovima o debaklu na izborima za predsednika Srbije koji je zadesio "četničkog Vojvodu" Voju Šešelja, moje lično mišljenje neću da iznosim, a rezultati kako je glasalo biračko telo u Srbiji nedvosmisleno govore koliku podršku NEMA ostareli Šeki, za kojeg je A. Vučić nedavno izjavio da mu je Voja politički otac... Jasno je da su mlađi radikali (SNS) pokazali Voji put u političku penziju... Takav je život, šta da se radi?
  • politika_srbija -100296 - 24.04.2017 : NOMAD Srbija - best (4)

    Svemogući 'Mali Alek'


    Zašto premijer i izabrani predsednik podseća na "lažne" sveštenike? Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući.

    Pre ravno 26 godina, 24. aprila 1991. nad stadionom Crvene zvezde "Nebo se otvorilo" i sam Bog je (ma šta to značilo) nagradio naš najtrofejniji fudbalski klub plasmanom u finale Kupa šampiona.

    Piše: Milojko Pantić

    Beograd 24. april 2017

    Jer samo tako se može objasniti odlučujući gol koji je Bajern dao sam sebi, a koji nikada ni pre ni posle toga nije viđen u svetu profesionalnog fudbala.

    Na toj strani stadiona, na severnoj tribini u masi, kako se to nekada govorilo, najvatrenijih Zvezdinih navijača, bio je i Aleksandar Vučić, tada anonimni student prava. Danas je to čovek koji u Srbiji "pušta kišu", spasava ljude iz poplava i smetova, ruši čitav jedan gradski kvart, prvo otme između 10 i 20 hiljada, pa onda povećava za po 200 - 300 dinara davno zarađene i onako bedne penzije, gradi "Kule od karata" u "Beogradu na vodi", čuva davno izgubljeno Kosovo, nekontrolisano povećava poreze, intervjuiše samog sebe, kreči školske toalete, "hapsi", "tuži" i "presuđuje", a njegovi mediji ga uzdižu do nivoa pantokratora (božanstva). Kako taj danas toliko moćan čovek u ono vreme nije mogao da bude ni vođa delija sa Novog Beograda, pitao sam jednog od tih oficira Arkanove paravojske, koji danas upravljaju Crvenom zvezdom i suprotstavljaju se Vučićevoj ideji da se Zvezda privatizuje. Odgovor je bio zapanjujući. "On nije bio dostojan da vlada drugima, jer u nekim prelomnim trenucima za nas navijače nije umeo da vlada ni samim sobom. " Taj i takav "mali Alek" danas je uobrazio da je svemoguć.

    Sve vam je međutim jasno, kad svakodnevno na nekoj od "njemu vernih" TV stanica pogledate to prenapućeno lice, dok se prenemaže pokušavajući da ostavi utisak kako govori istinu, izgovarajući uvek novu laž. Neodoljivo podseća na one "lažne" sveštenike koji se upinju da izgledaju što pobožnije, ne bi li sakrili nedostatak iskrenosti i znanja. Najjači je kad kaže: "Meni je savest mirna, ja ne kradem i nikada ništa nisam ukrao". Kako bre ne kradeš, kad si na čelu vojske rođaka, kumova, prijatelja (tzv. brat-i-ja), koji ne znaju za Boga, od krađa na računima za struju, na cenama benzina, porezima na imovinu, sudskim taksama, do "asfaltiranja" puteva, da Kosovo i Beograd na vodi i ne pominjemo. Kaže još: "Neću dozvoliti da mi napadaju brata". Pa koji je faktor u ovom sistemu taj brat da ima lično obezbeđenje? Ko je i na kojim izborima glasao za njega, da bi on u društvu činio šta mu je volja? A suspenzija Ustava i vladavina kao da on i ne postoji, pa potom zatvaranje Parlamenta i pozivanje predsednice na raport umesto obrnuto - šta je sve to nego diktatura. Nijedna diktatura međutim nije ranjivija nego kad postane jasno da nije u stanju da ispuni svoj deo nepisanog društvenog ugovora.

    I bez obzira šta on mislio o sebi i svojim moćima, jasno je da mu je sudbina u rukama i glavama srpske mladosti koja je krenula "Kulturom protiv diktature". Razlika između Vučićeve i prave Srbije, kao i protesta 2000. protiv Miloševića i ovih danas protiv njega, najbolje se videla 18. aprila kada je tzv. "Večiti derbi" između Zvezde i Partizana došao da gleda najmanji broj gledalaca u istoriji - jedva petnaestak hiljada "njegovih" delija i grobara. Ti navijači po profesiji učeni su nasilju od Arkanovih do današnjih dana Saleta Mutavog, učeni da otimaju kad su jači, pa čak i da ubijaju. NJima je paljenje Skupštine i RTS-a 2000. bilo vrhunsko dostignuće u životu.

    A za razliku od njih, ova školska i studentska mladost Srbije ispred Skupštine ima neviđeni integritet, što u prevodu znači poštenje, potpunost, nedeljivost. Integritet, to je i mogućnost kontrole vlastitih emocija u toj meri da ne prevladaju nad razumom i da održavaju dostojanstvo, kako lično tako i drugih ljudi.

    Ja se i u tvoje ime, Aleksandre Vučiću, stidim pred tom pametnom decom, jer izgleda da ti "Nada Ajkula" kao malom Aleku nije dala nijednu knjigu koja govori o stidu i sramu.
    hrvatska -100255 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Uzrok smrti - nepoznat


    Savo Štrbac: Uzrok smrti - nepoznat
    19. april 2017.

    Gojko Komazec je samo jedna od 1.856 žrtava u akciji "Oluja"

    U RODNOM selu Žegaru kod Obrovca nedavno je sahranjen Gojko Komazec (79). Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2013. sa Gradskog groblja u Zadru, a identifikovani po DNK metodi decembra prošle godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu.

    Gojko je za vreme "Oluje" ostao u svojoj kući u Erveniku, gde je radio kao prosvetni radnik. Po završetku akcije, odveden je od strane pripadnika hrvatske policije u nepoznatom pravcu. UNPROFOR i hrvatski helsinški odbor u svojim pisanim izveštajima navode da je 6. septembra 1995. viđen u Policijskoj stanici u Gračacu, i da je, istog dana, njegovo telo sa tri metka u stomaku viđeno u zaseoku Milanovci, kod Zrmanje. Uz telo, pronađeni su i njegovi lični predmeti i dokumenti, koje su unproforci, takođe tog dana, predali policiji u Gračacu.

    Do Gojkove porodice davno je stigla priča da je sa jednim vozačem koji je prevozio putnike iz Srbije za Krajinu putovao čovek koji je tvrdio da je bio u grupi civila koji su iz PS Gračac, u pratnji hrvatskih vojnika, prevoženi traktorom prema Kninu, među kojima je bio i Gojko, koji se u putu nešto "pobunio", zbog čega je skinut sa traktora i ubijen.

    O Gojkovoj zloj sudbini govorio je i svedok odbrane Ive Kardum, "ratni zapovednik zadarske kriminalističke policije", na suđenju generalu Gotovini i Markaču pred Haškim tribunalom. On je svedočio da je, po prijateljskoj liniji, učestvovao u istrazi smrti Gojka Komazeca, na molbu njegovog brata Milana, zadarskog košarkaša iz šezdesetih godina i oca čuvenog košarkaša Arijana, jugoslovenskog i Hrvatskog reprezentativca, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka.

    I pored svih njegovih intervencija, Gojkovo telo zvanično je pronađeno tek 5. marta 1996, uz makadamski put Zrmanja - Pribudić, u predelu zvanom Mračaj. Na uviđaju su, pored zadarske policije, bili i istražni sudija i patolog, koji je konstatovao da je uzrok smrti bio "hemoragijsko-traumatski šok" (iskrvavljenje od udaraca). Seća se i da je patolog konstatovao, pored povreda, i lomove, za koje je rekao da su mogli nastati i posle smrti, od pada sa visine od pet metara.

    A Milan kaže da su ga posle pronalska bratovljevog tela pozvali u zadarsku policiju i pokazali mu fotografije, odeću i sat mrtvog brata, ali ne i posmrtne ostatke, za koje mu je rečeno da će biti pokopani na zadarskom groblju, što je i učinjeno, ali bez njegovog prisustva. Na krstu je bilo ispisano Gojkovo ime i broj 814.

    Ni prilikom konačne identifikacije porodici nije dato objašnjenje ni kako je Gojko ubijen ni ko ga je ubio, a u zvaničnom dokumentu piše: "uzrok smrti - nepoznat".

    Pošto i pored svih dokaza, zvanična istraga o Gojkovom stradanju nije ni pokrenuta, njegova porodica je u januaru 2016, preko zagrebačkog advokata Šuška, podnela krivičnu prijavu protiv N. N. počinioca, pod kvalifikacijom ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, kojoj su priloženi i svi prikupljeni dokazi. Prijava je upućena zadarskom državnom odvjetništvu (tužilaštvu), koje je ubrzo tu prijavu prosledilo karlovačkom, a ovo riječkom, "tragajući" za mesnom nadležnošću. Porodica je u januaru ove godine, od riječkog tužilaštva, obaveštena da su "u toku izvidi i prikupljanje podataka".

    Gojko Komazec je jedna od 1. 856 do sada, po Veritasu, registrovanih srpskih žrtava u Hrvatskoj akciji "Oluja", među kojima je 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina. Među žrtvama se nalazi 546 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od "crnih" rekorda građanskog rata devedesetih prošlog veka na prostorima prethodne Jugoslavije.

    Ako se u utvrđivanju istine o Gojkovom stradanju, pored svih materijalnih dokaza, pritom imajući u vidu i velike zasluge njegovog brata Milana i sinovca Arijana za zadarsku i Hrvatsku košarku kao i njihove visoke veze u Hrvatskoj policiji, i veliku energiju njegove porodice, uz angažovanje poznatih advokata, nije odmaklo dalje od "izvida i prikupljanja podataka", onda nije ni čudo da je do sada samo jedan pripadnik hrvatskih oružanih snaga pravosnažno osuđen za ratni zločin počinjen nad Srbima u akciji "Oluja" (slučaj "Prukljan").

    Gojkova porodica je, pre sahrane njegovih posmrtnih ostataka, samoinicijativno angažovala patologa iz inostranstva koji je konačno obavio obdukciju na kostima pokojnika, koja je pokazala serijske prelome rebara i nekih drugih kostiju, kao i nedostatak jedne ruke. Pronađene su i tri rupe od metka na prednjoj strani majice u predelu stomaka i jedno zrno od metka. I ovaj obdukcioni nalaz porodica će dostaviti nadležnom Hrvatskom tužilaštvu ne bi li ih naterala da konačno urade ono što je trebalo da urade pre dvadesetak i kusur godina.

    Izvor: Novosti
    republika_srpska -100251 - 19.04.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Da smo na vreme prskali Komar(i)ce


    BISKUP KOMARICA RAZBJESNIO DODIKA: Evo šta mu je predsjednik manjeg entiteta napisao u otvorenom pismu:

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je otvoreno pismo banjalučkom biskupu Franji Komarici u kojem mu poručuje da njegove neistinite izjave ne doprinose miru i suživotu i naglašava da se u Republici Srpskoj poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet.

    18.04.2017

  • "Poštujući najveći hrišćanski praznik - Vakrs, bio sam uzdržan da ne reagujem odmah na Vaše neprimjerene i nedolične izjave, ali vidim da se Vi ne libite da zloupotrijebite i ovaj veliki hrišćanski praznik da iznesete niz neistina i da napadnete Republiku Srpsku, u kojoj stolujete i živite bez ikakvih problema, kao i svi Hrvati, Bošnjaci i ostali građani Republike Srpske", istakao je Dodik u pismu Komarici.

    Podsjetivši na činjenicu da banjalučki biskup već duže vremena daje nedolične izjave na račun Republike Srpske, poput one da je "u njoj izvršen genocid nad Hrvatima", Dodik je naglasio da se "Komarica duboko i avanturistički miješa u politiku i pri tom pokazuje njeno totalno nepoznavanje, čime ne doprinosi miru i povjerenju među narodima u Republici Srpskoj".

  • "Nije tačno da entitet Republika Srpska znači da u njoj ne postoje drugi narodi, niti je tačno da je Republika Srpska lakrdija od države kako to neodgovorno i neprimjereno običnog građanina, a kamoli biskupa Vi tvrdite. U Republici Srpskoj se poštuju temeljna ljudska prava, odnosno ljudsko dostojanstvo i pravo svakog čovjeka na slobodu i vlastiti identitet, a dokaz za to je, recimo, i podatak da su tri ministra u Vladi Republike Srpske, potpredsjednik Vlade ili predsjednik Vrhovnog suda iz reda Hrvatskog naroda", podsjetio je predsjednik Srpske.

    Dodik je u pismu Komarici naveo da je Republika Srpska nastala kao želja srpskog naroda za slobodu, da živi zajedno sa drugima i dijeli mir i tu slobodu, a uređena je Dejtonskim sporazumom i ima svoj Ustav, zakone i demokratski izabranu vlast.

    "Vi ste, u najmanju ruku, ophrvani mentalitetom isključivosti dok ste smogli snage da iznesete teške neistine kako u Republici Srpskoj za Hrvate 'nema kruha, nema vazduha'.. . !? Moram biti iskren i reći da još niko do sada nije smogao snage da takav pamflet podmetne ovdašnjoj javnosti, ali Vi, nažalost, jeste i to za Vaskrs. Ali, to nije sve.

    I u Vašem vapaju o sve manje katolika u Republici Srpskoj, odnosno Banjaluci, Vi ste zatvoreni u sebe, dobrim dijelom izbjegavate istinu, dok Vam nije palo na pamet da je recimo većina Hrvata sa prostora Republike Srpske useljena u neki od 50. 000 udobnih stanova i kuća Srba protjeranih iz Zagreba, Dubrovnika, Splita, Karlovca i ostalih gradova u Hrvatskoj", naglasio je predsjednik Srpske.
    On je podsjetio da je Republika Srpska svakom Hrvatu i Bošnjaku povratniku u Srpsku vratila stan ili kuću, ali da, nažalost, Hrvatska to nije učinila, iako je bila obavezna.

  • "Razlog za to je dobrim dijelom zbog međunarodne zajednice koja se oglušila na to, ali i zbog Vašeg upornog angažmana na dezinformisanju međunarodne zajednice o položaju izbjeglih Srba i statusu njihove imovine u Hrvatskoj na Vašim ne rijetkim putovanjima po svijetu. Prema Vašim dosadašnjim javnim istupima, zaključio sam da uglavnom nastupate jednostrano, govoreći samo o položaju katolika, odnosno Hrvata, a skoro nikad se niste oglašavali i zalagali za jednaka prava svih", naglašava se u pismu.

    Predsjednik RS smatra da je zanimljivo da Komaričin pamflet o ugroženosti Hrvata u Republici Srpskoj dolazi u vrijeme kada podaci Hrvatskog Ministarstva uprave govore da je sa popisa birača u Hrvatskoj izbrisano 67. 496 hrvatskih građana srpske nacionalnosti.

  • "To Vam nije palo na pamet da komentarišete", konstatovao je Dodik u pismu, podsjetivši Komaricu da "nas svete hrišćanske knjige uče da govorimo istinu i samo istinu i da poštujemo velike praznike".

    Nažalost, Vi ne poštujete ni jedno ni drugo što smo vidjeli i ovog Vaskrsa, odnosno Uskrsa. Mi preko Vaših ovakvih nastupa ne možemo olako preći, zato i ukazujem na Vaše propuste koji ne doprinose miru i suživotu svih na ovim prostorima, a Bog ako hoće neka Vam prašta", poručio je predsjednik RS u pismu upućenom banjalučkom biskupu Komarici povodom njegovih medijskih istupa u kojem je iznio niz optužbi na račun Republike Srpske.

    U nastavku teksta pročitajte integralni uskršnji intervju banjalučkog biskupa Franje Koracice koji je očigledno razbjesnio Dodika.

    Biskup banjalučki Franjo Komarica u uskršnjem intervjuu je kazao kako ga žalosti što i ovaj Uskrs ljudi diljem svijeta, umjesto s porukom mira, dočekuju u ratovima i stradanjima diljem svijeta.

    Osobito su ga, kako je dodao, potresle nedavne slike djece stradale u bombardiranju hemijskim oružjem u Siriji jer je opet doživljavao na djelu ono što je doživljavao u svom gradu, Banja Luci, u svojoj zemlji, BiH.

    Podsjetilo me to na mnoge razgovore s vrlo utjecajnim ljudima politike, da ne kažem stratezima svjetske politike i događanja, koji se igraju bogova, gospodara ljudskih života i života cijelih naroda. To nije božje sjeme, to nije božji trag. To je prkos Bogu, pojasnio je biskup Komarica podsjetivši da su se prije nešto više od dva desetljeća mogle gledati slične strašne scene iz Sarajeva.
    Isti rukopis se ponavlja. To su mi isto rekli nedavno na skupu političara u Berlinu s kojima sam razgovarao. Kažu, biskupe, isti rukopis se piše i kod vas, i na Bliskom istoku, Ukrajini, drugim sredinama gdje se vode natjecanja velikih koji odlučuju o malima, kazao je Komarica te istaknuo da je jednako bolan i nepravedan mir, o kojem treba govoriti, kakav je onaj u BiH.

    Ima mira i u groblju, ali mi nismo još u grobovima. Ima mira i među robovima. To je ropski mir. A, mi nismo robovi i mi kao kršćani se osjećamo slobodno. Ako vas je sin božji oslobodio onda nemate pravo biti ničiji robovi. Morate nastupati slobodni, u ime božje, morate druge ljude poučavati da i oni se ne smiju praviti ničijim robovima, da ne smiju nikoga porobljavati. Uvijek ću govoriti u ime obespravljenog svakog čovjeka, jer je svaki čovjek moj brat i za mene zaduženje. To mene uči moja vjera, ističe biskup banjalučki ponovivši da su ovdje Hrvati-katolici dobrano satrveni, iskorijenjeni, de facto iz pola zemlje koja je njihova domovina.

    Njegov je stav i da bh. političari trajno pokazuju svoje lice.


    Imam mišljenje i o političarima domaćim, ali ovdje glavnu riječ imaju stranci. Oni trebaju ovakve političare. Meni stranci, mislim na ozbiljne ljude koji su utjecajni, kada ih pitam zašto ovo rade s bh. političarima, zašto su oni samo marionete u rukama stranaca, kažu da se čude našem ludom narodu zašto šuti. Jer je to, valjda, takav način upravljanja narodima. Evo ti narode sloboda, izaberi sebi, kakve si izabrao - takve imaš. Oni dobro znaju da su ti političari takvi kakvi jesu i takvi im trebaju. Što reći čovjeku koji je predsjednik Europskog parlamenta a koji vam kaže: 'biskupe, ja nemam pojma šta ćemo s BiH. Ja ne znam. Evo, napišite mi vi neko pismo što da radim, dodao je Komarica te ističe da u BiH svi stanovnici živjeti zadovoljni ako se njena bogatstva na pravilan način iskoriste.

    Banjalučki biskup je ljut i razočaran ponašanjem građana BiH koji se ne bore za svoju zemlju, već iz nje odlaze te smatra da oni odlaskom iz BiH, zapravo, bježe od odgovornosti. U tom svjetlu on pita kojem to entitetu koristi prazna Posavina, okoliš oko Banjaluke, prazan okoliš u zapadnoj Krajini, prazan okoliš na svim stranama...

    Biskup Komarica je govorio i o tome je li hrvatski entitet u BiH rješenje za Hrvate u BiH.

    Nije mi dovoljno poznato što to znači entitet. Ako je entitet i hrvatski sličan entitetu RS ili sada Federaciji BiH, što će nam onda? Entitet RS znači da nema, ne postoje drugi narodi, članovi druge stranke već samo moje, jer sam ja gospodin Bog ovdje u ovom entitetu. Kakva je to onda lakrdija od države? To će biti samo strašna sramota za Hrvate i tobože taj hrvatski entitet, ako je to isto. Bez uvažavanja temeljnih ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i prava svakog čovjeka na vlastiti identitet i sva osnovna ljudska prava i slobode nema države, kaže biskup banjalučki i poziva političare da krenu izgrađivati ovu zemlju.

    Ako ja kao Hrvat hoću samo 'hrvatovati i ne znati ni za koga tko nije Hrvat i to iz moje stranke, onda ne trebam takvog Hrvata. Ja se moram sramiti takvog Hrvatstva. Ako sam Srbin a ne mogu kraj sebe izdržati nesrbina i člana neke druge stranke, onda kakav sam ja to čovjek?, zapitao je biskup Komarica.

    Govoreći o tome kakve se poruke šalje u RS-u Hrvatima i Bošnjacima kojima se ne dozvoljava govoriti i svoj jezik nazivati kako žele, on ističe da čovjekovo pravo na identitet uključuje i pravo da ima svoj jezik te pita otkud pravo nekome da propisuje koji jezik smije, a koji ne smije postojati.

    U osvrtu na posljedice proteklog rata u BiH, upozorio je da bez maksimalne istine i pravde neće uspjeti ono što se radilo i za vrijeme i nakon rata, a to je trajno pozivanje na praštanje i pomirenje.

    Izvor: Slobodna Bosna

    E, da smo na vreme prskali Komar(i)ce ne bi nas sada bockali...
  • bors -100247 - 19.04.2017 : Milenko Đurić Doboj - best (0)

    Ustavne zavrzlame


    U poslednje vrijeme dosta se priča o knjiženju nekakve vojne imovine na državu BiH. Kao osnova za to navodi se odluka suda BiH koji je nelegalan i neustavan i vrši se pritisak da se ta odluka sprovede u praksi.

    Moram priznati da ne znam na kojim to pravnim principima funkcioniše ova zemlja čuda. Ako bilo ko iz Republike Srpske odluči da vojnu imovinu uknjiži na BiH prekršiće ustav Republike Srpske jer u njemu decidno stoji da je teritorija Republike Srpske neotuđiva i nedjeljiva. Taj ko bi potpisao takav dokument bi automatski morao odgovarati za rušenje ustavnog poretka, što je krivično djelo.

    Ne čudim se ja srpskim kvazipolitičarima, jer nije dobro nastupati oštro i zamjeriti se centrima moći jer mogu doći u pitanje stolice, ali me čudi da niko iz ovog jadnog BORS-a ne reaguje oštro i ne zaprijeti "velikim Srbima" da se ne igraju sa teritorijom Republike Srpske.
    politika_visegrad -100213 - 13.04.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Krst za vječno hvala ruskim prijateljima


    13. 04. 2017 12:59 - Radoje Tasić

    Višegrad - Na brdu Stari grad u Višegradu juče je otkriven veliki krst podignut u čast ruskih dobrovoljaca koji svojom životima i borbom u Odbrambeno-otadžbinskom ratu potvrdili bratsku ljubav sa srpskim narodom.

    Spasavajući nedužan narod u borbama u Višegradu poginulo je sedam ruskih dobrovoljaca koji su sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju na Megdanu. Krst, visok pet i po metara i težak 400 kilograma, kojeg su donirali veterani iz Kosovske Mitrovice, otkrio je ruski dobrovoljac Boris Zemcov koji je istakao da su Rusi došli kad je bilo najpotrebnije da pomognu srpskom narodu.

    - Prošlo je od tada 25 godina, ostarili smo, ali da zatreba ponovo bi došli upomoć - rekao je Zemcov.

    Među ruskim dobrovoljcima bio je i Vladimir Sidrov.

    - Bio sam u borbama na brdu Zaglavak gdje je poginuo i Konstantin Bogoslovski o kome je snimljen dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak" - rekao je Sidrov.

    Ratni komandant Druge podrinske brigade Luka Dragičević istakao je važnost morala ruskih dobrovoljaca, koji su uticali na srpske borce.

    - Bili su mladi, moralno jaki, osposobljeni za borbe i časno i pošteno su se borili - dodao je potpukovnik Dragičević.

    Predsjednik Predsjedništva opštinske boračke organizacije Milisav Vasić kaže da je krst znamenje hrišćanstva, da zrači porukama mira i razumijevanja među narodima.

    - Željeli smo samo da podsjetimo na tradicionalno prijateljstvo između srpskog i ruskog naroda u najtežim trenucima i odužimo bar mali dio duga prema ruskim dobrovoljcima - naglasio je Vasić.

    U Odbrambeno-otadžbinskom ratu u redovima Vojske RS učestvovalo je 700 ruskih dobrovoljaca od kojih je 73 poginulo. Sveštenici su juče služili parastos u vojničkom groblju na Megdanu kod spomen-obilježja svim poginulim ruskim dobrovoljcima.

    Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević rekao je da je ovo dan sjećanja na ruske dobrovoljce koji su pokazali nesebičnost, požrtvovanje, pomoć i zalaganje za bratsku zemlju kada je to bilo najpotrebnije.
    Anđeo sa gore Zaglavak

    U znak sjećanja na ruske dobrovoljce koji su poginuli u toku posljednjeg rata boreći se za Republiku Srpsku, novinar i publicista Ljiljana Bulatović odlučila je da snimi dokumentarni film "Anđeo sa gore Zaglavak".

    Film je posvećen Konstantinu Bogoslovskom koji je sa 20 godina poginuo tokom herojske odbrane Višegrada. Film je doživio veliku uspjeh u Rusiji gdje je osvojio nagradu "Zlatni vitez".
    bors -100180 - 08.04.2017 : Mujo Hadzijalagic Cekrcici - best (0)

    Odgovor Dragiši iz Zvornika


    Brate Dragiša ja nisam Mujo Srbin, ali sam to namjerno napisao.

    Čudiš se što po turskim kazamatima KPZ Zenica tuku naše ljude zbog nedokazanih ili navodnih ratnih zločina? Kao prvo, srpska vlast ih je predala a hapsila srpska policija čim su optuženi za navodne zločine gube sva prava građanska i to je Šarović potpisao i danas je tako. Ne čudi se tome, mi smo prepušteni sami sebi i osuđeni unaprijed. Možemo samo sa ponosom reći bili smo heroji, kurve nas ubiše.

    Na kraju ovaj forum traži da ja pišem moje podatke, ime, prezime i mjesto. Pa nisam lud, ovo i onako svako može da čita. Kaže Admin tvoju adresu neću nikom dati, ali ako policija dođe moraće i to da uradi. Braćo, neko ovo čita pazite šta pišete i pričate i sa kim pričate. Pola ljudi koji su na robiji, jezik ih je tamo odveo.

    Ovaj komentar piše Mujo iz Čekrčića Hadžijalagić.
    politika_srbija -100023 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Stanovi


    DA SE NE ZABORAVI: Toma i Vučić uzeli državne stanove dok su momci ratovali na KiM!

    mart 24, 2017

    Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši (odnosno sadašnji) državni vrh.

    Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić. Njih dvojica su danas na funkcijama Predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika srpske napredne stranke. Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

    Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom "funkcionerskom kartonu", prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

    Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić. Prema pisanju lista "Vreme" iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117, 48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Osnivač SPS-a, Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9. 000 nemačkih maraka. Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

    Istovremeno, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

    (Izvor: Politika 2007)
    politika_srbija -100015 - 28.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Čuvar Vučićevog plakata: Radimo 24 sata dnevno


    Radnik obezbeđenja po ceo dan sedi ili šeta pored reklamnog panoa sa likom aktuelnog premijera, vodeći računa o tome da ga niko ne ošteti. Kako kaže, nema nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom. Na prethodnom radnom mestu, navodi, otpušten je kao tehnološki višak, pa sad nema izbora nego da povremeno radi za jednu privatnu firmu koja se bavi obezbeđenjem. Ta firma je njega, i još dvoje ljudi, angažovala da čuvaju plakate. "Radimo 24 sata, i noću i danju", priča. N1: Znači, postoji potreba da se bilbord čuva 24 sata? "Pa, koliko sam čuo, u celom Novom Sadu, ne samo radi Vučića, nego se svi panoi sa likovima čuvaju - da li je Šešelj, bilo ko, svi čuvaju. E sad, kako oni čuvaju, to ne znam". N1: Da li ste možda imali neke neprijatne situacije? "Imao sam vređanja, mnogo. Na to nisam obraćao pažnju, ne diraju me. Ali ovako, iz kola, svakakve gluposti pričaju, ali ja na jedno uvo čujem, na drugo ispustim", kaže čuvar.
    sudjenja -99988 - 25.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Mahmuljinova odgovornost


    Za zločine pripadnika odreda "El mudžahid" trenutno se pred Sudom BiH vodi postupak protiv ratnog komandanta Trećeg korpusa tzv. Armije BiH Sakiba Mahmuljina. Njemu se stavlja na teret da ništa nije preduzeo da spreči svirepa ubistva najmanje 50 zarobljenih srpskih civila i vojnika u Vozući. Osim Mahmuljina, pravosuđe BiH dosad nije procesuiralo nijednog od odgovornih za zločine odreda "El mudžahid".

    Sada se vidi jasno da su Srbi samo branili svoja ognjišta, a agresori su bili ovi Azijati koji su ubijali našu nejač i naše borce, znate svi vi ovde da su ubistva nad našim borcima bila ritualna ubistva...
    prava_boraca -99957 - 23.03.2017 : Milica Rajić Papazani - best (0)

    Nalazi moga oca iz 1993/94 godine


    Molila bih vas da pomognete mome ocu Zarić Veljko iz Drugovića da dobije nalaze od operacije gušterače za vrijeme rata Doboj - Banjaluka. Nema ni jedan dokumenat o tome i ne znamo gdje da ga tražimo. Hvala vam. Broj telefona je 065868361.

    Nalazi moga oca iz 1993/94 godine


    Milice,
    za početak si mogla navesti više detalja: gdje je ležao u bolnici, gdje je operisan. Niko na ovom portalu nije čarobnjak da ti pomogne bez ikakvih informacija sa tvoje strane.
    bosna_danas -99941 - 21.03.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Bosanci od Rusije tražili keš!


    Danas je Bosna potpisala ugovor sa Rusijom, po kome će Kremlj pogasiti dug bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema postignutom dogovoru, Moskva će Sarajevu isplatiti 125 miliona dolara.

    Interesantno je i to da je Bosna jedina država iz sastava bivše Jugoslavije koja će dug dobiti isplaćen u gotovini. Sve ostale republike će dug naplatiti kroz kompenzaciju u energentima i drugim proizvodima koji stižu sa ruskog tržišta. Ovakav način naplate se pokazao mnogo povoljnijim jer su Rusi ponudili specijalne povlastice za ovakav dogovor.

    Uplata ovoga duga bi trebala da stigne u Sarajevo do kraja maja, ali brzina uplate uglavnom zavisi od toga koliko će brzo bosanski parlament odobriti ovu odluku.

    U 2003. godini, Rusija je preuzela odgovornost da isplati dug SSSR-a, koji je dugovao SFRJ oko 1. 3 milijarde dolara. Na našim prostorima je dobro poznato da je SSSR iz Jugoslavije izvozio velike količine proizvoda koji su bili deficitarni na ogromnom tržištu SSSR-a.
    politika_srbija -99933 - 21.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Monahinja Jovana


    ISPOVEST MONAHINjE SPC: Niko me nije ni popreko pogledao, iako je moj deda bombardovao Srbe!

    Vladimir MITRIĆ đ 21. mart 2017

    Monahinja Jovana, rođena kao Sibila Ler (62), Unuka generala Lera, o bremenu svog porekla, duhovnoj otadžbini i iskušenju...

    Iako svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno. Mi te volimo! Tako svoju uzbudljivu i čudesnu životnu priču, ekskluzivno za "Novosti", započinje Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj, sada je smerna monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.

  • Voljom Božjeg promisla, ja imam dve otadžbine: Nemačka je fizička, a Srbija moja duhovna otadžbina - kaže monahinja Jovana. - Kao što je po istinitim rečima Gospodnjim: "Duša pretežnija od tela", tako je mome srcu bliža moja duhovna otadžbina Srbija.

    Podeljana osećanja o poreklu dugo su je, kaže, pritiskala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla u Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije čula, za njenu dušu lekovite, reči: "Čovek ne može da bira vreme i mesto u kojem će se roditi i živeti.

    ZAVEŠTANjE U "NOVOSTIMA"

    RAZGOVOR s monahinjom Jovanom dugo je pripreman. Odlučila se da, ekskluzivno, govori za naš list, "za najomiljene narodne srpske novine", uz napomenu da je ovo jedna vrsta njene ispovesti i duhovnog zaveštanja. Jovana kaže da je ovde izrekla sve što je smatrala važnim i potrebnim i da više neće govoriti za medije zbog poštovanja monaške skromnosti i zaveta.

    Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi. Ali od njega zavisi kako će u životu postupati: da li kao čovek ili kao nečovek. Ma gde bio i ma gde živeo. "

  • Tada sam razumela da čovek kroz život i vreme putuje putevima Božjeg promisla. Rodi se u jednom mestu a celoga života traga za nekim svojim predodređenim mestom. Ne smiri se dok ga ne pronađe, ili dok ono ne prizove njega - priča nam mati Jovana. - Rođena sam u staroj i uglednoj nemačkoj aristokratskoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangelističkoj crkvi. Moj nadležni sveštenik i prvi veroučitelj bio je učenik i poštovalac čuvenog pastora Fridriha Giznedorfa iz Evenburga kod Osnabrika, koji je, neposredno posle rata, u maju 1945. godine, izgovorio čuvenu besedu o Srbima.

    Od njega sam slušala o jednom narodu koji je u Drugom svetskom ratu izvojevao najveću pobedu: "Pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. " Jer, kad je rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5. 000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika.

    To se nije desilo. Naprotiv, oni su milovali nemačku decu, davali im bombone, razgovarali sa Nemcima kao sa svojom braćom...

    Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića, i zašto je Bizmarku poslednja reč na samrtničkoj postelji bila: "Srbija".

    Mati Jovana mir pronašla u manastiru

    Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi". U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma prvi put je ušla u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svetoj liturgiji, koju je tada služio vladika Lavrentije, tadašnji srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju.

  • To je bio neopisiv i nezaboravan događaj - seća se mati Jovana. - To je bilo moje duhovno začeće. Moje pravoslavne blagovesti. Tada sam našle sebe i svoj novi dom. Na zemlji i na nebu. I ukoliko bi trebalo da označim najvažnija ili, laički rečeno, najsrećnija tri dana u svom životu, to bi bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavlje kao svoju veru. Drugi: kad sam posle više godina iskušeničkog života primila monaški čin i svoje svetovno ime Sibila promenila u monaško Jovana. I treće: kad sam dobila srpsko državljanstvo.

    Nikad neću zaboraviti dan kada se, posle uobičajenih dugih birokratskih procedura, u mojim rukama našla draga srpska lična karta. To mi je bilo uzvišenije nego da sam dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemlji sanjali o tome da dobiju nemačku vizu ili pasoš i da odu odavde.

    Mnogi je, kaže, pitaju šta ju je tako snažno privuklo pravoslavlju.

  • Na prvom mestu, lepota pravoslavne svete liturgije i ostalih svetih bogosluženja - kaže naša sagovornica. - Zatim pravoslavni smisao monaškog postriga, posta i vrlinskog podviga u hrišćanskom životu, ali i pravoslavna umetnost, ikonopis, drevne freske i pravoslavna duhovna muzika, a iznad svega, lepota srpske svetosavske duše i lepih srpskih narodnih običaja. Naročito harizma krsne slave. Ja sam izabrala za svoju krsnu slavu praznik Sveta tri jerarha, 12. februara. Slavim svečano i toržnstveno kao prava Srpkinja.

    Njena neobična životna sudbina podstakla ju je da se pozabavi odnosima Srba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, priča nam mohaninja, spominje da je Stefan Nemanja u Nišu dočekao Fridriha Barbarosu na trećem krstaškom pohodu, i da je nemački vojskovođa za trpezom jeo prstima a Nemanja zlatnim escajgom.

  • I to je činjenica - kaže mati Jovanina. - Međutim, malo je poznato ono važnije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od teške bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovođa Pavle Jurišić Šturm bio je nemačkog porekla, a slavni srpski komandant Živojin Mišić bio je oženjen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravljam onu drugu, tamnu stranu medalje, velike zločine i krvoprolića koje su nemački okupatorski vojnici u više navrata činili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajničke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog njihovih teških zločina i nedela.

    Gospod ju je, nastavlja mati Jovana, doveo ovde u ovu mučeničku i svetu zemlju, po kojoj je vojska njenih predaka rušila gradove i sela, pljačkala i ubijala, počinila nezapamćene zločine nad srpskom nejači, sejala strah i smrt, žarila i palila...

  • Od tog plamena ostao je sada samo jedan slabačak plamičak, ja, smerna monahinja Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajanja za sva sagrešenja nemačkog naroda, koji mi je podario fizičko trošno ljudsko telo, a za napredak, sreću i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario večna i neprolazna nebeska blaga - govori mati Jovana.

  • Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteljima i prosvetiteljima - Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, čiji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom životu u pravoslavlju.

    General Aleksandar Ler, po ocu Nemac, po majci pravoslavac, streljan 1947. u Beogradu

    Aleksandar Ler, koga su zvali Saša, rođen je 20. maja 1885. u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

    U Prvom svetskom ratu učestvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataljonom u borbama protiv Srba. Ranjavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

    Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. General-major postaje 1934. Jedan je od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija "Vajs" i "Švarc". Komandovao je Grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Zarobljen je maja 1945. Za ratne zločine osuđen je 1947. na smrt.

    Streljan je 26. februara iste godine u Beogradu.

    VLADIKA LAVRENTIJE

    Već tridesetak godina živim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otadžbini u srpskom manastiru Soko - kaže mati Jovana. - Služim Gospodu i prislužujem, u okviru svojih fizičkih i duhovnih moći, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju. Srela sam veliki broj sveštenika i duhovnih pastira širom sveta. Želim da posvedočim da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hrišćanske duše neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiljeniji vladika u celom hrišćanskom svetu.

    Nemci cene Srbe, ali ih ne vole

    JOVANA, kako kaže, želi da podseti njene drage Srbe na jednu osobinu nemačkog naroda kada su u pitanju odnosi prema Srbima i ostalim narodima, koju je tačno uočio Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena.

  • Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, njih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani... Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podanički mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se plaše. Svaka ptica ima svoga kopca.
  • bosna_komentari -99791 - 10.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Lanac Izetbegovićevih laži


    Na portalu Fokus objavio sam 11. februara komentar pod naslovom: "Umjesto nove presude, novi skandal", izražavajući bojazan da će se neslavno završiti pokušaj iniciranja novog suđenja Srbiji za zlo koje je pod njenom dirigentskom palicom počinjeno u našoj zemlji.

    Nažalost, umjesto revizije, zaista smo dobili samo skandal. I to kakav - ogroman!

    Ima li, uostalom, u politici i javnom životu išta skandaloznije od spoznaje da ste sudbinu jednog ekstremno važnog posla prepustili u ruke beskrupuloznog lažova, kakav se pokazao Bakir Izetbegović? On, ne samo da je skrivao istinu od javnosti, nego joj je neprestano servirao laži o statusu bivšeg agenta BiH pred Sudom u Hagu, Sakiba Softića. I političkoj eliti, koju je sazvao u sarajevsku Vijećnicu, rekao je da sa tom formalnošću nema nikakvih problema - da je Softić naš punovažni zastupnik u sudskom procesu protiv Srbije.

    Dodatni skandal sastoji se u tome da je Izetbegović u svoje laži upleo još niz ljudi, koji ovih dana treba da se crvene kao nikad u životu. Pitanje je, stoga, čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju pomenutog Softića, ali i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca, koji su tobože ozbiljno pripremali zahtjev za pokretanje sudske revizije u Hagu? Zašto su, kad su znali limitirajuću činjenicu o statusu našeg bivšeg agenta, kao zaliveni ćutali i Izetbegovićevi kabinetski savjetnici u Predsjedništvu BiH? Zašto je, tek nakon što smo juče iz Haga dobili "odbijenicu", progovorio i Refik Hodžić, bivši glasnogovornik Suda u Hagu, koji je znao da je Softić još prošle godine zvanično obaviješten da su njegove punomoći prestale da važe?

    Zašto se u kolo laži uplela i Munira Subašić, predsjednica Udruženja "Majke Srebrenice" te Murat Tahirović, predsjednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida? Sramnu ulogu je odigrala i Fondacija "Pravda za BiH", preko koje su plaćane usluge Sakiba Softića i članova njegovog, već tada se znalo, nelegalnog tima, u zasad poznatom iznosu od 180. 000 konvertibilnih maraka. Koliko li tek iznosi puni ceh?

    Ozbiljan pad autoriteta ovim povodom je doživio i profesor Kasim Trnka, naš najugledniji pravni ekspert, koji je javno hvalisao kvalitet aplikacije koju su pripremili Softić i društvo. Na kraju, dio bruke pao je i na sve nas koji smo pružali zdušnu potporu zahtjevu za reviziju, na riječ vjerujući Bakiru Izetbegoviću i njegovim kategoričnim tvrdnjama da sa Softićevim statusom nema nikakvih problema. Čime je Izetbegović "kupio" zavjereničku ćutnju Sakiba Softića i kompletnog pravnog tima, sa četiri stranca? Ispalo je da ima. Ispalo je, štaviše, da su to svi pomenuti znali još prošle godine. Njihove laži i grijeh za neviđeni skandal time su dodatno uvećani. Pukla je bruka koja nema nikakve veze sa (ne)priznatom krivicom Srbije za genocid nad Bošnjacima, nego samo sa moralnom strukturom i stručnošću osoba koje su, u ime žrtava, preuzele odgovornost za provođenje čisto pravnih radnji potrebnih da ovaj predmet dospije na Sud.

    Sad znamo da smo dva mjeseca bili taoci jedne organizovane grupe lažova. Najmanje što oni, nakon svega, mogu da učine, to je da se duboko izvinu Bošnjacima i kompletnoj javnosti, te da se povuku sa ozbiljnih funkcija koje vrše. Prvi koji to treba da učini je, naravno, Bakir Izetbegović, kolovođa skandaloznih laži i manipulacija.

    Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik. Ovaj sada¿nji počinio je samoubistvo iz zasjede!

    No, čemu su te krupne i naivne laži trebale da posluže? Na to nije lako, pa možda ni moguće, dati uvjerljiv odgovor. Blizu su možda ocjene, koje se već izriču, da je Izetbegović po svaku cijenu išao na produbljivanje ionako velike državne i međunacionalne krize, kako bi time prikrio svoje ogromne neuspjehe. On je i dosad, uostalom, za vlastiti politički ćar obilato zloupotrebljavao tragediju svoga naroda. Valjda je mislio da će mu i ovaj put taj lešinarski posao donijeti političku korist.

    Moguć je još jedan Izetbegovićev motiv: da na odbijanju (jer drugačije nije ni moglo biti) Međunarodnog suda da žrtvi pruži još jednu šansu, otvori proces dosad najveće radikalizacije Bošnjaka. U toj funkciji može biti i njegova jučerašnja ocjena da se Bošnjacima "od mene pa nadalje, polako prelijeva čaša", koja zvuči jako ratoborno i koja na svoj način najavljuje da bi naš najbrojniji narod mogao da se okrene potpuno drugačijoj politici.

    Bošnjacima je u Predsjedništvu BiH hitno potreban pošteniji, časniji i sposobniji predstavnik, a Stranci demokratske akcije novi predsjednik.

    Ako bi skandal sa neuspjelim pokretanjem novog sudskog procesa protiv Srbije trebao da prepuni neku čašu, onda je to ona Izetbegovićeva. Stoga bi, ukoliko mu je preostalo imalo časti, sam trebao izvući odgovarajuće zaključke i svoje političke pozicije prepustiti nekome sposobnijem, nekome ko će bošnjačkom narodu i Bosni i Hercegovini služiti s više znanja, truda, čestitosti, spretnosti, iskrenosti...

    Nikad i ni u kom poslu jedan političar ovdje nije uživao takvu jednodušnu podršku kakvu je Bakir Izetbegović imao u operaciji "Revizija". Red je, nakon sramnog fijaska, da pošteno prizna da je to povjerenje jeftino prokockao, i to na krajnje skandalozan, za ozbiljnog čovjeka nedoličan način, piše Vlastimir Mijović za portal Fokus-a.
    bors -99767 - 07.03.2017 : Boro Prijedor - best (0)

    Naknada za odlikovane borce


    Sramota, još nema naknada za odlikovane borce. Svi lažu, RTRS objavi da počinje isplata 19. 01. 2017. i nemaju obraza čak ni da demantuju lažnu informaciju. BORS isto laže borce, neki dan mi odgovaraju da su čekovi otišlu u trezor a čekovi su kod poštara od decembra 2016. Lažovi!
    raspad_bosne -99693 - 02.03.2017 : Zoka Bijeljina - best (1)

    Ovako je pisao VOX


    VOX sarajevski nedjeljnik decembar 1990 godine

    Šta sa Srbima u Islamskoj Republici BiH: Približava se dan kad će doći dan najavljenog proglašenja islamske republike BiH. Taj datum za koji kuca srce svakog bosansko hercegovačkog i muslimana Sandžaka je, kako je već odavno poznato, 31. decembra ove godine. Kako su neke naznake pokazale, moglo bi doći do protivljenja bh. Srba ovom povjesnom događaju. S tim u svezi poduzete su neke mjere koje bi se primjenile ukoliko srpsko pučanstvo BiH ne bude suglasno sa ovom idejom.

    1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svjestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazne za učinjena zlodjela biće kolektivne za jednu srušenu muslimansku kuću bit će srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana bit će likvidirano 100 srba za jednog ranjenog muslimana(ovisno o težini rane)10 do 50 Srba.

    2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plaće su im u srazmjeri lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su 30% niže od plata muslimana na istom radnom mjestu.

    3. Srbi imaju pravo prvenstva kod odpuštanja viška radnika.

    4. Srbi ne mogu posjećivati sve javne ustanove bezposebnih propusnica.

    5. Srbi hranu dobivaju na točkice i to u prodavnicama koje će raditi posebno za njih.

    6. Srbi nemaju nacionalnih stranakaa ako ne budu poštovali pravila političkog života nemaju pravo političkog organiziranja niti pravo glasa.

    7. U islamskoj republici Srbima se ne oduzima pravo proizvodnje alkohola, ali i muslimani imaju pravo koristiti za sve stanovnike države.

    8. Srbi su ravnopravni sa muslimanima ukoliko dobrovoljno pređu na pradedovsku vjeru Islam - niko nikad nema pravo povlačiti njihovo predhodno stanje življenja jer nisu oni krivi što su Srbi, ni jedna generacuja ne može odgovarati za postupak predhodne ili nekih drugih koje su joj predhodile.

    9. dobar Srbin je živ i poslušan Srbin ili mrtav neposlušan Srbin.
    bors -99672 - 01.03.2017 : Dusan Pasic Banja Luka - best (2)

    Za najlaživijeg ministra za boračka pitanja


    Jedna od laži ja pitanje isplate naknade za odlikovanja. Kako nije sramota ministra koji prima debelu platu da laže borce koji su odlikovani a zadnji na redu isplata u ovoj državi. Krijete se i lažete o datumu kada će biti isplaćena naknada za odlikovanja. Mnogi, nažalost, žive samo od tih sredstava. Čak nemamo ni koga upitati za informaciju jer na zvaničnoj stranici Ministarstva samo ministar, i njegove putešestvije po bivšoj nam zemlji. Nakašljao se ovde, piškio onde, posjetio školu ili već nešto. Fuj. Ako nema boljeg pregovarača za pitanje nas boraca onda ne treba ni ovaj smotani ministar.
    bors -99665 - 01.03.2017 : Predrag Knezevic Banja Luka - best (1)

    Revizija, revizija!!!


    U zadnje vreme čujem često u razgovoru sa saborcima o revizijama koje su izvršene poslije smrti boraca ili revizije smrti RVI kojima je smrt nastupila kao posledica ranjavanja, vrlo često od zaostalih gelera koje hirurzi nisu smjeli da vade prilikom operacija posle ranjavanja.

    Nažalost, rukovodstvo BORS-a se po ovim pitanjima ne oglašava iako ima i Zakonsku obavezu po ovom pitanju. Izgleda da pojedinci čekaju da im "politički" šefovi daju "naputak" kako će reagovati.

    BORS mora biti van svake politike, ali napadati sve opcije koje su protiv jedinstva srpskog naroda, jer borci samo u RS mogu zaštiti svoja prava i nigdje drugo. A šta ćemo kad se više od pola članova Predsjednistva BORS-a bilo na odborničkim listama na zadnjim lokalnim izborima, ali na svu sreću malo ih je prošlo, pa se pitam, čije su interese prije, a čije sad zastupaju. Boraca sigurne NE! Takvi, da imaju obraza, dali bi ostavke, ali obraz je izgleda davno izgubljen, a politika i odborničke nadoknade su nešto drugo.

    Pozdrav svim postenim borcima koji su van politike i ne izvršavaju tuđe "domaće zadatke"!
    politika_srbija -99637 - 26.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Uništavanje sela u Srbiji


    prava_boraca -99627 - 26.02.2017 : Vucko Djurovic OMARSKA - best (0)

    Pravo na borački dodatak


    Priznat mi je status borca VII (sedme) kategorije, gdje sam učesnik rata u zoni borbenih dejstava od 08. 08. 1995. do 21. 11. 1995. godine, a van zone borbenih dejstava od 22. 11. 1995. do 22. 02. 1996. godine. Imam nepunih 61 godinu i krajem godine očekujem penzionisanje. Interesuje me, da li ja imam pravo na borački dodatak, i ako imam koliko to iznosi i kako ga mogu ostvariti?
    S poštovanjem!
    politika_srbija -99597 - 22.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Šešelj o izborima za Predsjednika Srbije


    politika_visegrad -99569 - 19.02.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Turci ugrozili Ćupriju na Drini


    Višegradska ćuprija u opasnosti je od urušavanja. Ploče se raspadaju, a vegetacija uništava unutrašnjost mosta. Na to upozorava načelnik Višegrada Mladen Đurević i pita - gde su potrošeni milioni od donacija?

    Radovima koje je poslednje tri godine izvodila turska agencija "Tika" most je doveden u pitanje! Najvažniji radovi bili su sanacija stubova. Sve je urađeno tako što je uz stubove čitavom širinom korita nasut kamen, čime je nivo korita znatno podignut, a istovremeno smanjena propusna moć lukova, tvrdiĐurević.

    Ako bi se desila poplava iz 2010. godine, gde je bilo četiri hiljade kubika vode u sekundi, ćuprija bi došla u veliku opasnost. Moglo bi doći do urušavanja samog mosta", upozorava Đurević.

    Načelnik ističe da se kamene ploče kojima je most popločan posle samo nekoliko godina osipaju. Zamerke ima i na rasvetu postavljenu na mostu. Kaže da rasveta na ćupriji ne radi od kad su se izvođači povukli.

    Đurević pita u šta je sve utrošeno deset miliona maraka, koliko je navodno koštala rekonstrukcija mosta. Tvrdi da precizne dokumentacije o tome nema.

    Načelnik Višegrada kaže da nema bilo kakvih pisanih tragova o tome koliko je novca uloženo u rekonstrukciju, te da niko ne zna koliko je novca plaćeno entitetu i BiH.

    Zbog svega ovoga, načelnik Đurević apeluje na izvođače radova i turskog investitora da što prije dođu u Višegrad i reaguju, jer se u suprotnom, kaže, ova istorijska građevina može urušiti.

    Izvor: Srna
    druga_juga -99553 - 18.02.2017 : NOMAD Srbija - best (3)

    Vojvoda Đujić


    Hajde da vidim junaka koji će da pobije ove reči junačkog Vojvode Momčila Đujića!!!

    raspad_juge -99547 - 17.02.2017 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (4)

    Analiza Njujork tajmsa o Jugoslaviji iz 1985. godine


    Novinar "Njujork tajmsa" Fergus M. Bordevič, koji je pratio područje međunarodnih odnosa, u maju 1986. godine objavio je članak o Jugoslaviji tog vremena. hrvatski portal "Indeks" je preneo najinteresantnije delove njegove analize.

    Devetog maja 1985. godine kolone vojnika i mornara koračale su centrom Beograda, glavnim gradom Jugoslavije. Avioni su preletali iznad njihovih glava. Topovi i oklopna vozila prolazili su pored tribina na kojima su bili čelnici bivših jugoslovenskih republika, članovi jugoslovenske jednostranačke vlade, kao i veterani partizanskog rata protiv nacista.

    Bila je to prva vojna parada u Jugoslaviji tokom deset godina, teatralni prikaz moći i nacionalnog jedinstva kakav se retko viđao. Povod? Iskazivanje počasti krvavoj partizanskoj pobedi u Drugom svetskom ratu.

    Vojnici su se kretali prema portretu Josipa Broza Tita, oca jugoslovenskog komunizma, koji se nadvijao iznad svečanosti.

    U kancelariji, koja se nalazila na trasi parade, urednik dnevnog časopisa Borba prokomentarisao je situaciju: "Morate ljudima dati da slave nešto".

    Kada je Tito preminuo 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu nacije, svet mu se poklonio. Veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu sahranu.

    Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa Staljinu 1948. godine. Sa druge strane, uživao je i veliku podršku Istoka zbog svoje odanosti ideji međunarodnog socijalizma. Imao je i podršku zemalja u razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih.

    U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio je zaraćenu zemlju, postigao mnogo na području obrazovanja i industrije, institucionalizovao sistem radničkog samoupravljanja, koji su jugoslovenski komunisti smatrali esencijom pravog socijalizma.

    U čemu je Tito podbacio?

    Ipak, Tito je podbacio u stvaranju dugotrajnog osećaja nacionalnog jedinstva i svrhe u Jugoslaviji. Regionalni lideri Jugoslavije bili su više zainteresovani za interese svojih vlastitih republika, nego za naciju kao jedinstvenu celinu.

    Šest godina nakon Titove smrti sukobi i ljubomore, koji su bili potisnuti pod titoističkim mitom, isplivali su na površinu. Jugoslavija je danas poprište sukoba nacionalizama, religije u usponu, ekonomskog haosa, birokratske paralize, pluralista koji žele da rastave jednostranačku državu i neostaljinista koji se bore protiv njih.

    Iako je čak i danas službeno zabranjeno kritikovati Tita, upravo je njegova politika kriva za nevolje zemlje. U ranim sedamdesetim godinama, njegove čistke liberala i inovatora iz Komunističke partije ostavile su traga.

  • "Da je Tito umro krajem šezdesetih, otišao bi u istoriju kao mnogo veći čovek. Nakon tog vremena, kočio je reforme", komentar je jednog beogradskog intelektualaca koji je ostao anoniman.

    Zato se Jugoslavija danas nalazi na raskrsnici.

    Ekonomski problemi Jugoslavije

    Većina današnjih problema Jugoslavije povezana je sa ekonomijom. Nekoliko statističkih detalja otkriva tešku situaciju u zemlji. Jugoslavija duguje 20 milijardi dolara stranim bankama i vladama, a je među najzaduženijim zemljama. Nezaposlenost iznosi 17 odsto, što je najviša stopa nezaposlenosti u Evropi. Stopa inflacije skočila je na 85 odsto godišnje. Od 1980. godine, standard života pao je za 30 odsto.

    U fabrici TOZ, kao i u nizu drugih fabrika širom zemlje, situacija je jako loša, a potražnja za njihovom proizvodnjom pada.

  • "Živimo na kredit. Ne znamo šta će se dogoditi u narednih pet godina, već smo smanjili plate samo kako ne bismo ljudima dali otkaze", rekao je portparol navedene kompanije u Zagrebu.

    Neefikasnost i apatija dostigli su zaprepašćujući nivo. Prema procenama Zapada, četvrtina, od šest miliona radnika zaposlenih u javnom sektoru, je nepotrebni višak.

    Svakog dana 700. 000 radnika nalazi se na bolovanju, a 600. 000 proslavlja praznike. Oni koji se i pojave na poslu rade u proseku 3, 5 sata dnevno.

    Uprkos novoj opremi u pogonima, potrebno je 1. 500 sati rada kako bi se proizveo vagon. Taj isti vagon 1970. godine bio je proizveden za 1. 000 sati rada.

    Jugoslovenski službenici za aktuelnu situaciju krive cene nafte i strane vlade. Svi su im krivi, osim njihove verzije socijalizma. Činjenice govore drugu priču ¿ zapadne banke finansijski su pomagale jugoslovenskoj ekonomiji godinama.

    Čak su 1983. godine spasili zemlju od bankrota hitnom pozajmicom od šest milijardi dolara, a prošle godine su izvori iz Bona i Vašingtona uveravali jugoslovensku premijerku Milku Planinc da postoji politička potpora za nove kredite.

    U temeljima jugoslovenske ekonomije nalazi se Titovo radničko samoupravljanje, idealistički program koji je u praksi podbacio, te nije ostvario zacrtana obećanja. Menadžeri se biraju po ideološkom ključu, a ne po stručnosti.

    Osnovna pretpostavka je da je manje uvek bolje i stoga su velika javna poduzeća šezdesetih godina razbijena na manja. Državne železnice su razbijene u 350 različitih kompanija, a svaka od njih ima vlastiti upravljački sistem.

    U ime etničke autonomnosti, Tito je prepustio određivanje ekonomskih politika vladama pojedinačnih republika. To je dovelo do toga da je svaka republika donosila odluke u vlastitom interesu, a da se previše pažnje posvećivalo zemlji kao celini. Takav je sistem doveo do sukoba, konfuzije i neučinkovitosti.

    Buđenje nacionalnih zameranja

    Jedina prava "nacionalna" jugoslovenska institucija je Komunistička liga, u kojoj je okupljeno dva miliona članova jugoslovenske Komunističke partije. U svakoj pojedinačnoj republici, partija i dalje kontroliše instrumente vlasti i ima moć upravljanja slobodom govora i mišljenja u tim društvima.

    Čak su i ti komunisti podeljeni između regionalnih lojalnosti, i konflikata između reformista i konzervativaca.

    Decentralizacija i ekonomska stagnacija doveli su do buđenja starih nacionalnih ljubomora.

    Srbi za nevolje Jugoslavije krive bogatije Hrvate i optužuju ih za sebičnost, Hrvati za iste nevolje optužuju Srbe i prozivaju ih zbog hegemonizma. Imućni Slovenci se žale kako su siromašni, Kosovo i Makedonija su bunari bez dna za finansijsku pomoć, a Makedonci se žale da im Srbi i Mađari iz Vojvodine prodaju žito u inostranstvu.

    Od svih etničkih sukoba u Jugoslaviji, treba istaknuti sukob kosovskih Albanaca. Oni čine 77 odsto populacije te provincije i imaju najvišu stopu nataliteta u Evropi. Nacionalisti među njima traže vlastitu jugoslovensku republiku za sebe ili pravo da se odvoje i pridruže Albaniji.

    U zemlji u kojoj su tri velike religije usko vezane uz etničke tradicije, nacionalizam je često izmešan sa religijom. Više od pola jugoslovenske populacije izjašnjava se vernicima jedne od religija, što je značajan porast u odnosu na 1968. godinu kada se izjasnilo 33 odsto ljudi. To je veliki izazov za Komunističku partiju, koja je ionako podeljena sukobima.

    Ljudi čeznu za očinskom figurom

    Najsnažniji savez religije i nacionalizma nalazi se u Hrvatskoj. hrvatski nacionalisti kreću se od liberalnih reformista do komunista, koji su ljubomorni na političku moć Srba, kao i od katoličkih progresivaca do terorista koji možda imaju i fašističke korene. Međutim, sve ih ujedinjava jedna stvar ¿ sumnjičavost prema Srbima.

    Republička vlast smatra katolike najvećom pretnjom jugoslovenskoj ideji i komunističkom monopolu na moć.

  • "Kroz istoriju, crkva je uvek oblikovala identitet Hrvata. Danas više ljudi nego ikada ranije dolazi u crkvu. Motiviše ih traganje za duhovnim vrednostima u društvu koje se brine samo za politiku i ekonomiju. To su ljudi koji se osećaju odvojeno od svojih korena, zbog revolucije i sekularizacije, ali ne žele da se prisilno čine članovima umetnute nacije Jugoslavije. U crkvi pronalaze nacionalni i kulturni identitet", navodi otac Josip Turčinović, profesor teologije u Zagrebu.

    Hrvatska država konstantno optužuje crkvene čelnike za saradnju sa nacistima u Drugom svetskom ratu, a komunistička omladina išarala je zidove Zagreba parolom: "Dole klero-fašisti!".

    Bez Tita, koji je nadilazio vlastite Hrvatske i katoličke korene i koji je smatran jedinim pravim Jugoslovenom, politički centar jedva se održava.

  • "Ljudi čeznu za očinskom figurom. Žele da se Tito vrati, da udari šakom o sto i da sve ponovo izvede na pravi put", kaže neslužbeno jedan jugoslovenski novinar.
  • hag -99543 - 17.02.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (3)

    Ljubiša Beara


    Pukovnik Ljubiša Beara nije bio šef bezbjednosti VRS, bio je pomočnik načelnika bezbjednosti VRS, generala Tolimira. Imao sam priliku i čast da se upoznam sa pukovnikom Bearom. Kad je '94. godine NATO avijacija bombardovala položaje VRS oko Goražda, dobio sam zadatraka da miniram okolinu UNPROFOR kampa i blokiram sva kretanja UNPROFOR snaga na Krivoglavcima kod Vogošće.

    Tokom cijele noći padala je kiša. To nas nije spriječilo da zajedno, vojna policija i artiljerci koji su se nalazili u Krivoglavcima na artiljerijskim orđima, minirali smo i zaprečavali logor UNPROFOR-a.

    U jutro, to jest u zoru, sve je bilo spremno. Otišao sam u komandu 3. sarajevske brigade da javim da je zadatak izvršen. Komandant Josipović je u tom periodu bio na Goraždu sa jurišnom jedinicom, pa sam naređenje za taj zadatak dobio od njegovog zamjenika, pukovnika Maksimovića. Maksimoviću sam saopštio da je sve minirano a vojska nadgleda kamp. On je tada trebao da ode u kamp i saopšti UNPROFOR-cima da je njihovo kretanje strogo zabranjeno i da ćemo ih do daljnjeg tretirati našim zarobljenicima. Maksimović je napravio facu kao da će da zaplače, počeo me moliti da ja i Maunaga odemo u kamp da im to saopštimo. Bilo je očito da se Maksimović bojao da se eksponira i da im to saopšti.

    U tom trenutku se pojavio pukovnik Beara i prekide diskusiju između mene i Maksimovića, krupnim promuklim glasom reće:

  • "Ja ću da odem da im to saopštim!"

    Bez suvišne diskusije, odmah smo sjeli u njgovo terensko vozilo i otišli smo do do kampa u Krivoglavcima. Pukovnik Beara je iz auta izašao prvi i krenuo prema kampu, a Maunaga i ja smo ga pratili. Stigli smo do ulaza u kamp, gdje nas je dočekao stražar UNPROFOR-a. Pukovnik Beara mu reče da ode i pozove komandira kampa. Ubrzo potom su se pojavili njihov poručnik i prevodioc. Pukovnik Beara reće prevodiocu da su opkoljeni svukuda oko kampa i da će se svaki njihov izlazak iz kampa tretirati kao napad na VRS i da će se, ako se to desi, u tom slučaju otvoriti paljba na njih. Poručnik ponudi pukovniku Beari da uđe u kamp, a pukovnik Bera mu pokaza rukom na lokvu vode koja se od silne kiše stvorila pred ulazom u kamp, pa mu reće:

  • "Hoću, ali ako ti legneš u ovu lokvu da pređem preko tebe da ne uprljam čizme."

    Pukovnik Beara se okrenuo i pođe prema vozilu, a Maunaga i ja krenusmo za njim. Na nebu iznad kampa već su počeli da kruže NATO avioni i helikopteri da bi snimli opkoljeni teren oko kampa.

    Siguran sam da je ova posjeta UNPROFOR kampu od strane pukovnika Beare bila uzeta u obzir kada mu je u Hagu izricana doživotna kazna zatvora!
  • hag -99525 - 13.02.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Ljubiša Beara umro u Berlinu


    U nemačkom zatvoru οkončao se život ratnog šefa bezbednosti Vojske RS. Deseti Srbin preminuo tokom procesa u Hagu, ili izdržavajući kaznu.

    Savčić: Nije mu dopuštena prava medicinska nega i lečenje

    NEKADAŠNjI načelnik bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, haški osuđenik Ljubiša Beara (78) preminuo je u zatvoru u Berlinu. Beara je u Nemačkoj izdržavao doživotnu kaznu zatvora po presudi za genocid u Srebrenici. Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije RS, kaže da je Beara bio duže vreme bolestan i da je, kako je on dobio informaciju, umro dok su mu u poseti bili sin i unuk.

    Sahrana će verovatno biti u Užicu. Ljubiša jeste rođen u Sarajevu, ali mu je iz Užica otac - kaže Savčić.

    On dalje dodaje da smrt Ljubiše Beare ostavlja gorak ukus svima koji su ga poznavali.

  • Umro je u zatvoru iako je bio teško bolestan. Nije mu dopuštena prava medicinska nega i lečenje. Pitam se zašto se toliko teško bolesni ljudi ne puste na slobodu tih poslednjih dana života - kaže Savčić.

    Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije podigao je optužnicu 26. oktobra 2002, protiv pukovnika Beare. Predao se 9. oktobra 2004. u Srbiji. Haški tribunal ga je osudio 10. juna 2010. Krajem januara 2015. godine potvrdio je Beari kaznu doživotnog zatvora.

    Ljubiša Beara, rođen je u Sarajevu 14. jula 1939. Bio je pukovnik Kontraobaveštaje službe (KOS) nadležan za zapadnu Hercegovinu i Dalmaciju. Kada je počeo rat u BiH, Beara je proglašen za načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS. Bio je komandant jedinica Vojne policije Glavnog štaba VRS.

    Beara je deseti Srbin koji je umro ili tokom procesa u Hagu, ili izdržavajući zatvorsku kaznu. Pre njega su preminuli generali Đorđe Đukić, Momir Talić i Zdravko Tolimir, te Slavko Dokmanović, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Miroslav Deronjić. Milan Babić je počinio samoubistvo u haškoj ćeliji. General Mile Mrkšić preminuo je izdržavajući kaznu u lisabonskom zatvoru. Pre godinu i po dana u Hagu je veče uoči svedočenja u procesu generalu Ratku Mladiću u hotelskoj sobi preminuo i veštak sudske medicine Dušan Dunjić.

    META TEŠKIH OPTUŽBI

    Vojislav Šešelj i Radovan Karadžić označili su Ljubišu Bearu kao glavnog organizatora streljanja muslimana u Srebrenici 1995. Karadžić je rekao da je to "izdajnik srpskog naroda, koji je najviše štete naneo srpskim interesima".

    Večna slava srpskom heroju!!!

    NOMAD
  • bors -99499 - 10.02.2017 : Milorad Radic - best (0)

    Borcima samo mrvice


    Opet nož u leđa za one što svoju krv proliše za njih. Dobijaju mrvica sa vladinog stola, nema jednom u tišini, nemaju za odlikovanja i borački staž. Eh, moja bjedo napašena.
    politika_srbija -99485 - 09.02.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Bećković za Kralja


    Bećković: Za kralja sam jer je predsednik Srbije, predsednik Srbije, a kralj Srbije kralj svih Srba

    četvrtak, januar 12, 2017

    Posle tolikih žrtava stvorena je Republika Srpska i ona je sada toliki problem. Prigovara im se zašto slave svoj rođendan i slavu, što je zapamćeno samo u najneslavnijim i neslobodnijim vremenima, kaže za Sputnjik akademik Matija Bećković, koji govori i o tome kako su Srbi izdali svoje žrtve i svog kralja.

    U kom društvenom uređenju živimo? Nekada ste živeli u nadi da će Milošević biti naš poslednji predsednik, da li je u Vama ostalo nade da će Srbi ikada više videti krunisanje svog kralja, da li bi to nešto promenilo?

    Da je Titu palo na pamet da se proglasi za kralja, svi naši republikanci bi preko noći postali monarhisti. I kad bi bilo kome od ovih naših uspešnih političara to palo na pamet, to bi bio mnogo manji problem nego da kralj bude onaj ko je zaista kralj. Problem je što je naš kralj pravi, ako je on pravi, onda bi svi drugi morali biti pravi, a to bi bio veliki prevrat, nešto na šta nismo spremni. Mi smo jedan od retkih naroda koji ima svoju nacionalnu dinastiju, ali desilo se da nju ukine jedan tuđin i apostata, za koga još uvek ne znamo ko je i kako se zvao. Mislilo se, ako propadne taj poredak, Srbi će se setiti sebe i svog istorijskog državnog uređenja. Ali čuli smo da je glavni problem: zašto bi kralj bio kraljev sin, a ne bilo ko drugi. U tom smislu se ovde još uvek vodi ta kampanja.

    Mi nikada ne kažemo Kraljevina Belgija ili Kraljevina Norveška, Kraljevina Španija, jer bi tako podsećali kako su to moderne evropske države, sa visokim standardom i najvišim stupnjem demokratije, nego još uvek pričamo kako bi kraljevina bila neka rekonstrukcija doba u kome je kralj sedeo u pročelju, gde bi bila njegova glavudža i zaponjak, a drugima bi davao ako nešto od njega preostane. Da je to jedan simbol koji srpski narod ima, to niko ne govori, a da su ti simboli tako važni za naš nacionalni identitet i naše postojanje, to niko i ne spominje. Da je sve što je poginulo u našoj prošlosti, poginulo za kralja i otadžbinu. Održati tu sveću nepretuljenu i imati taj simbol živ, to nijedan narod ne bi propustio da obnovi, sem nas koji smo se našli u bespuću i izjednačili sa golim dolinama, sa novokomponovanim državama i njihovim istorijama, da krećemo iz početka da tražimo neki oblik, kao da ga nismo imali kroz vekove. Ta propaganda koja traje od 1941. godine, to živi i danas. Niko nije završio govor na srpskom jeziku kroz vekove, da nije završio rečju "Živeo kralj". Niko se nije ni setio da bi Srbija mogla biti nešto drugo, to je prosto prirodni oblik postojanja srpske države.

    Današnja kraljevina i kralj bili bi po meri ovog vremena, ne bi bili ništa drugo nego što je kralj u državama koje sam nabrojao. Niti je vidljiv, niti odlučuje o bilo čemu, on prosto postoji kao simbol jedinstva i trajanja te zemlje i u tom smislu bi za Srbiju bilo najprirodnije, najlakše da raskrsti sa komunizmom. Bio bi to najubedljiviji dokaz da je raskrstila. Kada danas govorimo o rehabilitacijama, tome se najviše protive oni koji su protiv restitucije, da nastave da žive u tuđim kućama.

    Da li Vam se čini da su Srbi sa prostora koji su u neku ruku izgubljeni - neki su i trajno izgubljeni jer, iako su srpski u zemljišnim knjigama, Srbi tamo više ne žive - uvek imali veću želju da Srbija bude kraljevina? Zašto?

    Zato što je predsednik Srbije, predsednik Srbije, a kralj Srbije kralj svih Srba. On ih drži na okupu, to je postalo takođe jedan od problema u vreme kada je srpska kokarda postala tuđe, a petokraka domaće znamenje. Mnogi bi pomislili da smo petokraku mi izmislili, a da nam je kokarda nametnuta. U tom smislu se mnogo stradalo i mnogo je bilo straha, jer možda nijedna reč nije toliko klevetana kao reč "kralj". Samo mi je žao što neka od ovih naših bivših republika nije imala sto grama neke krune da pokaže šta bi to njoj značilo, šta bi oni od toga napravili. A mi imamo krunu koju niko ne spori koja je autentična, odavno priznata, pod kojom smo postigli sve što smo postigli u istoriji. Mi hoćemo republiku, a hvalimo se onim što smo postigli kao kraljevina. Nemamo ništa što bi smo rekli da je za ponos i diku od kad je Srbija republika. Kad bi Rusi imali kralja, mislim da se ne bi dvoumili ni minut, jer to je prirodan oblik njihove države, njihovog carstva.

    Kada se raspala Jugoslavija i kada se dele među republikama čačkalice, slanici i salvete, Tito je pripao Srbima, ne znate po kojoj osnovi. Kako to da niko ne traži da mu damo bar neki deo. Pričalo se pedeset godina kako je kralj pokrao zlato i pobegao iz zemlje, a sad je to zlato koje je kralj pokrao nađeno u Titovom trezoru.

    Šta bi ste rekli Vašem ocu da možete da se vratite u 1941. godinu, kako bi ste ga savetovali, kako bi tada izgledala Vaša čuvena pesma "Otac"?

    ¿ To što se dogodilo, to niko ne bi mogao da veruje. Da će kralj biti izdajnik i manji Srbin od jednog došljaka koji je imao 16 imena. Da će značka koju je on doneo biti srpski znak, mada Srbi za njega nisu ni čuli, ni znali. Da će Srbija sebe na tom putu dovesti do nepostojanja. I da će taj isti, kad su ga pitali da li malo zazire od Srba reći: "Ja sam njih sredio da budem miran 150 godina". Sada imamo Beli dvor u Beogradu, pa se malo-malo govori koliko prestolonaslednik duguje za struju, kao da bi, da on nije tu, struja bila ukinuta. Kao da su, dok je tu stanovao onaj uljez, postavili nekad pitanje je li platio ili nije platio. I kao da bi, da nije tu onaj čija je to kuća, tu držali kokoške i krompir. Toliko je dugo trajalo to potkidanje srpskih korena i tradicije, toliko su dugo Srbi bili na udaru, tako da, što je manji narod, to je bio veći njegov nacionalizam. Postoji Velika Britanija, što kaže Gordi Albion, ali problem je Velika Srbija. To je pogotovo došlo do izražaja sad kad je na sceni ne zakon jačega, nego zakon najjačega.

    Velika Srbija je rasparčana, te parčiće i dalje kidaju. Vi ste nedavno bili na jednom delu koje se sada bori za nešto što odavno ima. Da li možete da nam otkrijete kako će izgledati proslava rođendana Republike Srpske?

  • Hercegovina je podigla, kako je izračunao akademik Ekmečić, jedanaest ustanaka za svoju slobodu. Imao sam sada priliku da budem u Trebinju koje je verovatno najlepši grad, ne samo u Republici Srpskoj. Tu je posle tolikih decenija nepravdi na brdu iznad grada sahranjen Jovan Dučić, koji je umro 1943. godine u Americi, a već 41 godine je napisao pesmu "Vrbas", o stradanju Srba u NDH. Ali ta pesma je bila zabranjena, mada u njoj nema ničega sem oplakivanja nevinih žrtava. I te žrtve i te jame u koje su bačeni bile su betonirane, nisu nikada popisane. Srbi nemaju svoj Jad Vašem. Nisu popisali svoje nevine žrtve da se ne zamere onima koji su te jame napunili ljudima. Drina je postala mnogo veći i tvrđi zid nego što je berlinski. Posle tolikih žrtava stvorena je Republika Srpska i ona je toliki problem. Pokazalo se da je ona neka međa među verama i civilizacijama, između superiornih i inferiornih civilizacija, nacija i vera i da je sad ta metafizika nekako ugrožena time što su ovi ljudi izborili tolikim žrtvama, da mogu da slobodno žive u 21. veku.

    Tu se pokreće neki zakon stariji od ljudskog razuma, sad to bode oči. Prigovara im se zašto slave svoj rođendan i slavu, što je zapamćeno samo u najneslavnijim i neslobodnijim vremenima.

    Pomenuli ste spisak srpskih žrtava, one ne zastarevaju, a ta uspomena? Zašto Srbija konačno ne napravi spisak žrtava?

  • To je velika greška i veliki greh, da ne samo što to ne zna svet, nego skoro i da Srbi zaboravljaju. Kad kažete da je samo za Srbe bilo sto za jednog, sto za ubijenog, pedeset za ranjenog, to malo ko zna. Kad se kaže da je bombardovana Jugoslavija, nije, bombardovana je Srbija. Pa i sad kad je NATO bombardovao. Avioni su preleteli celu Jugoslaviju da bi izručili te bombe na Beograd. Mi smo to u ime bratstva i jedinstva sakrili od samih sebe, da bi smo danuli dušom i živeli snošljivije, ali to je rezultiralo time da se tvrdi da tih žrtava nije ni bilo. Da su neki drugi bili žrtve, a da smo mi porobili one za koje mislili da smo ih oslobodili. Nemanje te čitulje, nebriga o tolikim nevinim žrtvama nam se osvetila. Da nije bilo Jevreja koji su pored one večne vatre u Jad Vašemu ispisali "Jasenovac", to bi se izbrisalo, kao što je na neki način izbrisano na jasenovačkom polju gde je podignut cvet. Gledao sam seljake sa Kozare koji kad dođu ne znaju gde da zapale sveću, jer to nije predviđeno. Ne znate da li je to simbol za pesmu leta ili će tu da se ljudi venčavaju ili će biti jedno od najvećih stratišta u Evropi, kao što je Aušvic ili Mathauzen.
    Ko danas piše poeziju? Da li taj koji piše poeziju uopšte živi u ovom svetu, posebno onaj koji piše ljubavnu poeziju?

  • To može da se pita svaki drugi narod osim Srba koji su pesnički narod. Taj narod održava veru u poeziju, kao veru u večni život. Poeziju su izdali čak i mnogi pesnici, da ne govorimo o književnim kritičarima, tumačima, izdavačima. Oni svaki dan pričaju da to više nikog ne interesuje i da je vreme poezije i pesnika prošlo. Ali to nisu uradili čitaoci, ljubitelji poezije. Kad god se negde srećno spoje dve reči, uvek ćete gde se najmanje nadate sresti nekog čoveka koji je to primetio, isekao iz novina i stavio u svoj novčanik.

    Mi smo iz vekova ropstva izneli svoju veliku poeziju. Mi smo opravdali svoje postojanje poezijom. Mi smo onaj narod za koji je Gete kazao da ni u jednoj poeziji sveta nije našao da zvezde razgovaraju, kao što je to video u srpskim narodnim pesmama. Mi smo okupljeni više oko svojih pesničkih likova i junaka, nego oko istorijskih ličnosti. Kada govorimo o Kosovu, istorija ne zna za devet Jugovića i desetog starog Jug Bogdana, ali poezija zna i kako se zovu i kako izgledaju, oblače se i gde su poginuli. Oko tih likova se skuplja naš narod, obnavlja njihova imena, živi. I dao je evropskoj kulturi baš to i po tome se među narodima prepoznaje i na taj način i u tu veru još uvek veruje.
  • bors -99483 - 09.02.2017 : Izvidjac Bijeljina - best (2)

    Kritika BORS-u i Ministru za pitanja boraca


    Sram bilo i predsjednika Boračke organizacije i ministra za pitanja boraca, a sram bilo i nas odlikovane borce. Ova isplata samo pokazuje koliko smo bitni ovoj državi i koliko joj sad trebamo. Zašto sada ćutimo a imali smo hrabrosti da skačemo u rovove da idemo na metak i granate. Zašto sada nemamo hrabrosti da se izborimo za svoje?

    Da sam na mjestu Savčića dao bih ostavku na mjesto Predsjednika boračke organizacije jer bih na taj način pokazao da mi nije stalo samo do lične promocije i lične koristi.

    Naknada odlikovanim borcima nikada ne bi smjela biti zadnja stavka u budžetu i nešto sto smije kasniti, jer nju uglavnom dobijaju jako hrabri ljudi i porodice poginulih boraca, koji su postavili temelje Republike.
    rusija -99475 - 08.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Milovan Drecun: Izazovi istine - Kuda vodi ruska i američka politika


    bors -99467 - 07.02.2017 : Tina Istočno Sarajevo - best (2)

    Naknada za odlikovanje borcima i porodicama poginulih


    Iz ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite juče je moja sestra dobila informaciju, da je koliko službenica zna završena isplata naknada, pravdajući se da su sve obaveze po tom pitanju izmirene. Nakon obrazloženja i (ne)potrebnog ubjeđivanja ipak joj je priznala da je treća zainteresovana osoba koje je to jutro zvala da se informiše o tom pitanju, učtivo se izvinila i uputila na kontakt telefone zaposlenika u ministarstvu finansija, na koje nije bilo moguće dobiti nikoga. Ovo vrludanje odveć više nije ni tužno. Siročad heroja nezaposlena, čame čekajući basnoslovnih 90 KM naknade, o borcima me sramota i da pričam. Bože milostivi smiluj se ovom napaćenom narodu.
    bors -99405 - 03.02.2017 : Zdravko Grujičić Gradiška - best (0)

    Naknda


    Ministar najavio isplatu naknada za odlikovanja, da li će biti i kad.
    politika_srbija -99385 - 01.02.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Lazanski: O kupovini Mig-29 iz Rusije i Bjelorusije


    Razgovor o kupovini aviona Mig-29 iz Rusije i Bjelorusije. Potegnuto je pitanje i da li Srbija treba da uvede redovno sluzenje vojnog roka.. . Govori se i o 6 aviona tipa Orao, koji se nalaze u Banjaluci gdje prodaju, a jedino se mogu prodati Srbiji. Govori se i o tome kolike su borbene snage Srbije.

    prava_boraca -99381 - 31.01.2017 : Zvjezdan Milic Lončari - best (0)

    Ogorčen


    Poštovani,
    nije istina da borci imaju neka prava. Kao prvo, borački penzioni staž se nigdje ne računa. A što se tiče zdravstvenog osiguranja, ja koji sam borac prve kategorije i nezaposlen, moram da plaćam zdravstveno osiguranje ocu koji je borac prve kategorije, a ima više od 65 godina i nema penziju. Toliko o tome koja su nam prava.
    bors -99373 - 30.01.2017 : Milorad Radic Bronzani Majdan - best (0)

    Naknade za odlikovanja


    Molim vas, da li će ove godine biti isplata naknada za odlikovanja ili su i to ukinuli. Hvala.
    republika_srpska -99363 - 29.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Tiho nestajanje Republike Srpske


    Autor: Mladen Kremenović nedelja, 29. 01. 2017.

    Već sedamnaest godina je u Srpskoj negativan prirodni priraštaj, s većom stopom mortaliteta od nataliteta, što nije bio slučaj u prvih pet posleratnih godina

    Banjaluka - Tragom volšebnog nestanka desetak hiljada nezaposlenih osoba sa evidencija Zavoda za zaposlenje Republike Srpske, koji su brisani iz evidencije, ali tako da, po svemu sudeći, nisu nigde zaposleni, javnost se iznova podsetila epidemijskih razmera ekonomskih migracija, koji skupa sa izrazito nepovoljnim natalitetom čine poprilično sumornu demografsku sliku srpskog naroda u BiH.

    Trenutno, po podacima Zavoda za zaposlenje RS, broj onih koji su na evidenciji nezaposlenih uistinu jeste na istorijskom minimumu, to jest prijavljene su 126. 274 osobe, što je primetno manji broj onih koji traže posao nego ranijih godina.

    Mediji su uz sarkastičnu opasku primetili kako su vlasti propustile da se "pohvale" tim rekordnim podatkom, istovremeno primetivši i to kako Poreska uprava RS ne beleži veći broj zaposlenih, kako bi to logika nalagala.

    Znajući da se godinama broj prijavljenih na Zavodu za zaposlenje kretao uglavnom oko 140. 000 nezaposlenih, neretko i više, mediji su pokušali da dokuče kuda su nestali donedavni tragaoci za poslom. Nije bilo teško pretpostaviti kako je najverovatnije reč o onima koji su iz RS otišli u inostranstvo.

  • "Gde su se ti ljudi zaposlili nije moguće utvrditi jer je broj radnika krajem 2015. i 2016. ostao potpuno isti, to jest oko 274. 000 zaposlenih", uočava banjalučka Alternativna televizija, koja tim povodom prenosi izjavu ministra rada RS Milena Savanovića, koji prepričavajući žalbe poslodavaca o nedostatku radne snage, usled sve primetnijih emigracija iz RS, privrednicima odgovara sugestijom: "Povećajte plate radnicima i taj problem će biti manji. "

    Vlada RS odgovara kako je protekle godine sa evidencije nezaposlenih posao dobilo 38. 151 osoba, dok su 31. 792 sa tog spiska brisane po drugom osnovu, uz 60. 685 novoprijavljenih na evidenciju, što je dovelo do manjka od desetak hiljada.

  • "Mi naprosto nikoga ne možemo zaustaviti da ode", vajka se ministar Savanović.

    Ma šta bila pozadina ovog statističkog rebusa i nepostojanja podataka o emigrantima, ona ne može sakriti tragične podatke da je broj stanovnika Srpske iz godine u godinu sve manji.

    Demografi godinama upozoravaju na veoma nepovoljne pokazatelje, ne samo zbog izuzetno niskog nataliteta već i radi primetnog porasta interesovanja za odlazak u inostranstvo, usled potrebe za zaposlenjem. Popis stanovništva, po podacima koje je objavila Republika Srpska, pokazali su da u RS živi 1. 170. 342 stanovnika.

    Zvanični podaci potvrđuju da je natalitet od kraja rata sve nepovoljniji. Na primer, 1996. su u Srpskoj rođene 12. 263 bebe, a već 1999. čak i nešto više, kada je rođeno 14. 500 beba, da bi 2000. bio rođen 14. 191 mališan.

    Od te godine pa sve do 2010, u Srpskoj se rađalo tek nešto malo više od deset hiljada dece godišnje, da bi napokon 2011. broj rođenih pao ispod deset hiljada rođenih na godišnjem nivou.

    Rekordno nizak broj novoređenih bio je 2014. kada je rođeno 9. 335 beba, da bi 2015 podaci bili tek neznatno povoljniji, kada je rođeno 9. 357 beba.

    Uporedo kako je broj rođenih bivao sve manji, tako je iz godine u godinu rastao broj umrlih. Od 1996, kada je u RS umrla 10. 931 osoba, a taj se broj postepeno uvećavao iz godine u godinu, 2015. je broj umrlih iznosio 15. 059, što je najveći stopa mortaliteta za dve decenije.

    Na prelazu iz komunističkog u demokratski poredak i prvim posleratnim godinama nešto veći broj rođenih i manji broj umrlih razlog su zbog kog je u Srpskoj prirodni priraštaj bio pozitivan, sve do 2001, otkad je neprestano negativan, sa rekordnom razlikom u 2015, kada je razlika bila 5. 702 više umrlih u odnosu na rođene, dok je godinu pre, u 2014, broj umrlih bio veći od broja rođenih za 5. 074.

    Konkretnih podataka o broju onih koji su napustili ove prostore u potrazi za poslom nema, pominju se desetine hiljada godišnjih odlazaka na nivou BiH, jer oni koji odlaze preko zvaničnih kanala posredstvom agencija za zaposlenje jesu tek manji deo stanovnika koji samoinicijativno nalaze posao u stranim zemljama.

    Ništa bolja situacija u pogledu emigracija nije ni u drugom entitetu Federaciji BiH, izuzev nešto vedrijih podataka kad je reč o broju novorođenih, u odnosu na RS.

    Ne čude stoga neke projekcije Ujedinjenih nacija da bi broj od oko 3, 3 miliona stanovnika, koliko živi u BiH (iako poslednji popis pokazuje 3, 5 miliona zbog uvrštavanja i nerezidenata) do 2100. godine okvirno mogao biti i preplovljen.
  • politika_srbija -99359 - 29.01.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Poklonjeni MIG-ovi


    Srbija je već kupila dva helikoptera "mi-17" iz Rusije. Sa delovima i obukom posade koštali su oko 25 miliona evra.

    U Srbiju bi ove godine trebalo da stigne i oko 30 borbenih vozila "hamer" kao donacija SAD.

    Naime, na poklon od Rusa, do marta 2017. godine, trebalo bi da dobijemo šest aviona "mig-29". Iako je reč o polovnim letelicama, u Ministarstvu odbrane tvrde da nisu za otpad i da će moći da se koriste najmanje još 10 godina.

    Prema najavama, "migovima" će biti potreban remont i to bi, prema proceni stručnjaka, moglo da nas košta između 180 i 230 miliona evra.

    Samo mesec dana kasnije, i Belorusija nam poklonanja raketne sisteme protiv-vazdušne odbrane (PVO) tipa "buk" i avione "mig-29", s tim da će Srbija platiti njihov remont i modernizaciju. Cena remonta i modernizacije za sada nije poznata.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da je svaka najava nabavke novog naoružanja dobra vest jer Ratno vazduhoplovstvo Vojske Srbije vapi za novim sredstvima, ali da se postavlja pitanje da li će biti dovoljno kadrovskog potencijala da se prihvati nova tehnika.

    Stvorena je slika da će sada, samo sa tehnikom iz Rusije, VS da odskoči od svih ali to je obmana. Reč je samo o zadržavanju postojećih mogućnosti. Ako dođe do dodatne nabavke iz Belorusije, daje se prostor avijaciji da prodiše, ali biće mnogo izazova da se izvede obuka za potrebne pilote i mehaničare, naročito ako se ima u vidu postojeća kadrovska situacija.

    Sećam se vremena pre ovih naših ratova. Dok su deca sirotinje ginula, zdušno su ih u rat slali Milošević, Vučić, Šešelj, Lazanski, Drašković, generalska bulumenta profesionalaca iz Beograda i još mnogi drugi, a oni su oslobađali vile, stanove i poslovne prostore po Beogradu. Kako su prošli ljudi koje su prevarili vidimo. Njihova deca su "brala višnje" i zarađivala prve milione ili su ih slali u inostranstvo. Dakle gospodo ako volite da Srbija bude jaka izvolite napred a ne smišljajte tuđoj deci obavezno služenje vojnog roka. Plemenitim stremljenjima počastite prvo svoju decu.

    Mi Srbi smo se devedesetih godina u ratu borili protiv NATO snaga, što kopnenih što vazdušnih, hrvati, muslimani i šiptari nisu predstavljali ozbiljniju vojnu pretnju bez podrške NATO-a.

    Srbija je pred izuzetno ozbiljnim problemima, a i nema kapacitete za bilo kakav rat.

    Ovo je samo predizborni marketing Vučića koji igra na kartu rusofilstva jer ima ozbiljan sukob u stranci na T. Nikolićem, a okruženje i njihov vazdušni prostor brani NATO, pa čak i Crnu Goru!

    RE: Poklonjeni MIG-ovi

    Nomad,

    kao prvo, drugi dio posta sam izbrisao jer je obraćanje bilo kome na ovom portalu - zabranjeno.

    Što se tiče troškova remonta tih 6 Migova, naš najveći vojni analitičar Miroslav Lazanski kaže da će on biti odrađen u Bjelorusiji i da će koštati 22 miliona dolara. Prema tome, omanuo si u cijeni bar deset puta. Pored toga, cijena 6 polovnih migova je oko 80 miliona dolara.

    Pogledaj emisiju ispod, pa će ti neke stvari biti mnogo jasnije. Nije red da na ovom mjestu širiš dezinformacije.



    Što se tiče Vojne industrije u Srbiji, pogledaj sledeći prilog:



    Što se tiče tvog laičkog komentara o nekakvim "kantama" koje su nam poklonili Rusi, poslušaj sledeći video od 32. minute. Napominjem, čovjek koji daje odgovor na ovo pitanje je profesor na Mašinskom fakultetu, jedan od najvećih stručnjaka za raketnu tehniku u Srbiji:

    politika_srbija -99357 - 28.01.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (6)

    Srbija postaje regionalna sila


    Ne tako davno Srbija je imala samo tri ispravna aviona četvrte generacije, pa nam je više nego dobro poznato kako je zbog toga prošla 1999. godine.

    Prije desetak dana, od Rusije je dobila na poklon 6 aviona Mig 29, i obezbjedila njihov remont u narednih 14 godina.

    Pored toga, Putin je Srbiji obećao da će raditi na remontu helikoptera sovjetske proizvodnje, a takvih nagovještaja ima i iz Indije.

    Danas je Bjelorusija obećala pokloniti Srbiji osam od ukupno 24 Miga 29, koje ova prijateljska zemlja ima u svom naoružanju. Moram priznati, ovaj velikodušan poklon bratske nam Bjelorusije, začinila su i dva sistema BUK, svaki ima 6 vozila sa po 4 rakete.

    Pored toga, Srbija se interesuje za kupovinu raketnog sistema S300, koji je jedan od najboljih odbrambenih sistema u Svijetu. Koliko je meni poznato, ovakav sistem je imala samo Ukrajina, ali on nije bio funkcionalan. Kruži priča da je u toku bombardovanja 1999 godine jedan takav sistem dospjeo u Srbiju, ali je nakon toga misteriozno nestao.

    Naravno, Rusi imaju S400, ali oni se još uvijek ne prodaju. I ne samo to, on ne smije da napusti teritoriju Rusije. Izuzetak je onaj koji je u Siriji, ali njega budno čuva ruska armija.

    Pored toga, Bjelorusija je zaintersovana za kupovinu oružja od Srbije, kao i ulazak u nekoliko zajedničkih projekata - izgradnje postojenja koja će ponovo dovesti Srbiju na listu relevantnih proizvođača oružja.

    Prije dva dana je u Rusiji započeto testiranje novog ruskog aviona, koji je po svojim karakteristikama veoma blizu da postane avion 5. generacije. Njegov naziv je Mig 35.

    Meni kao laiku, malo je nevjerovatno da Bjelorusija pokloni 8 aviona sa tako dobrim performansama kao što je avion tipa Mig 29. Više mi liči na to da je Putin "namignuo" Lukašenku da to uradi. Za uzvrat, Bjelorusija će narednih godina da dobije isti broj aviona tipa Mig 35. Izgleda da je i Bjelorusija na putu da u potpunosti obnovi svoje naoružanje, što je Rusija već učinila.

    Sve ove činjenice navodim iz jedno prostog razloga: ovo je potvrda da Rusija ulaže velika sredstva da preko Srba ostvari i očuva svoje interese na Balkanu. Naravno, Rusija igra na srpsku kartu jer je Beograd u više navrata pokazao da je spremna da stavi ruku u vatru za svoju rusku braću.

    Šta ovim dobija Rusija? Do kraja 2019. godine preko Srbije treba da prođe gasovod, koji je od strateškog interesa za Rusiju, ali i za Balkan. On treba da prođe i kroz Makedoniju, pa je moguće da će Srbija uskoro da postane zaštitnik makedonskih nacionalnih interesa.

    Sa svim ovom političkim previranjima najviše će da izgube Albanci, kako oni sa Kosovu tako i oni u Zapadnoj Makedoniji. Ustvari, Šiptari su sa odlaskom onog crnog čovjeka iz Bijele kuće već odavno ostali bez svog glavnog saveznika, jer Tramp svakog dana sve više potvrđuje da mrzi muslimane. Danas je za naredna 4 mjeseca zabranio ulazak u SAD muslimanima iz sedam najvećih arapskih zemalja, dok je za Sirijce ta naredba trajna - vjerovali ili ne - primaće samo manjine koje nisu muslimani.

    U isto vrijeme, u Bosni su se udružili Dodik i Čović da slome Ustavni sud BiH i istjeraju strance iz institucija BiH. Ovo bi mogla biti prva visibaba "Bosanskog proljeća" koje bi moglo donijeti velike promjene i na našim prostorima. U svemu tome, najgore bi mogao proći Bakir Izetbegović i njegova politička struja u Sarajevu.

    Otkako sam upoznao djelo Ibrana Mustafića, Dževada Galijaševića i još nekih bosanskih intelektualaca, iskreno se nadam da kod muslimana ima dovoljno obrazovanih ljudi koji će na vrijeme da shvate da je prošlo vrijeme busanja i da treba da se prisjete one narodne izreke da samo dogovor kuću gradi. Poraz Hilari Klinton je ujedno i poraz mudžahedinstva u Bosni. Ukoliko muslimani ne shvate kojom brzinom se odvijaju promjene u svijetu, onog trenutka kada se probude iz sna u koji su pali 1975. godine shvatiće da su im pod pendžer doćle ruske rakete. Vrlo je moguće da im tamo stignu upravo preko onog autoputa koji iz Višegrada preko Sokoca za Sarajevo grade Vučić i Dodik.
    rusija -99355 - 28.01.2017 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Istorijska kletva: Glavni i najveći protivnik Rusije oduvek je bila - geografija


    Predsednik Rusije Vladimir Putin u protekle dve godine započeo je znatno oštriju spoljnu politiku, što se pre svega ogleda u aneksiji Krima i intervenciji u Siriji.

    Najveća zemlja na svetu kroz istoriju često je na sličan način (osvajanjem) pokušala da se osigura od spoljnih faktora - od invazije Mongola do sadašnje pretnje koju Kremlj vidi u NATO alijansi. Glavni i najveći protivnik Rusije oduvek je bila - geografija.

    Da je Bog kojim slučajem stvorio planine u istočnoj Ukrajini, Rusija bi verovatno mnogo manje puta kroz istoriju bila meta invazije raznih osvajača. Vladimir Putin, kao i mnogi ljudi koji su vodili Rusiju pre njega, shvatio je da je za bezbednost zemlje ključna kontrola zapadnih granica, jer je odatle, kao po pravilu, dolazila najveća opasnost.

    Ogromna Evropska nizija oduvek je znatno smanjivala manevarski prostor liderima Rusije, i predstavljala ravan i otvoren put osvajačima ka Moskvi.

    Zapadni lideri kao da se muče da dešifruju Putinove motive za intervencije u Ukrajini i Siriji, ili to veoma vešto prikrivaju. Rusiju je možda najbolje opisao nekadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, rekavši da je ta zemlja "zagonetka umotana u misteriju enigme".

    Ipak, gledano iz ugla geografije i strateškog značaja, poteze Vladimira Putina nije nemoguće dešifrovati. Potrebno je samo da pogledate mapu.

    Za Rusiju, zemlju sa najvećom površinom na svetu, problemi mogu doći kako sa kopna, tako i sa mora.

    U proteklih 500 godina, Rusija je nekoliko puta bila meta invazije sa zapada. Poljaci su 1605. napali kroz Evropsku niziju, zatim je švedski kralj Čarls XII naredio ofanzivu 1707. godine. Francuzi na čelu sa Napoleonom Bonapartom udarili su 1812. godine, da bi Nemci u dva svetska rata kao glavnu metu imali Rusiju i, srećom, oba puta omanuli.

    Mane i prednosti nepregledne ravnice

    Pomenuta Evropska nizija u Poljskoj je široka "svega" 500 kilometara, od Baltičkog mora na severu do Karpata na jugu, što i nije previše prostora za braniti, ukoliko imate u vidu da se do ruske granice prostor nizije povećava na više od 3. 000 kilometara. Odatle se okupatorima prosto nudi otvoren put ka Moskvi.

    Upravo ovaj geografski aspekt objašnjava zbog čega su Rusi u nekoliko navrata kroz istoriju pokušali da okupiraju Poljsku - mnogo je lakše braniti kapije zemlje na prostoru od 500 nego na 3. 000 kilometara.

    Sa druge strane, prostranstvo je ujedno bila i slabost i snaga Rusije. Neprijateljska vojska na putu ka Moskvi suočavala se sa neodrživo dugačkim linijama snabdevanja vojske, koja biva raštrkana i sve ranjivija na ogromnom prostranstvu. To su na svojoj koži najbolje osetile armije Napoleona i Adolfa Hitlera, koje su vremenom ostale bez hrane i vode i uz svesrdnu asistenciju ruske zime doživele strahovite poraze.

    Izlaz na topla mora - vekovna boljka Rusije

    Ukrajina kao tampon zona, Krim kao prioritet broj jedan

    Podjednaku stratešku važnost imao je nedostatak izlaska na topla mora, koji je oduvek bio rak-rana Rusije. Mnoge ruske luke na Arktiku su potpuno neupotrebljive nekoliko meseci u godini jer su okovane debelim ledom. Vladivostok, najveća luka na Pacifiku, ograničena je Japanskim morem kojim dominira, pogađate, Japan.

    Podređena uloga u tim vodama ne utiče na trgovinske puteve koji vode u Rusiju i iz nje. Glavni nedostatak je što u tim vodama Japan sprečava Rusiju da deluje kao globalna sila, jer nema neometan pristup jednom od važnijih morskih puteva na svetu.

    Napad je najbolja odbrana

    Rusija kao takva datira iz 9. veka i saveza slovenskih plemena poznatih kao Kijevski Rusi, koji su nastanjivali Kijev i ostale gradove duž reke Dnjepar, koji su u sastavu današnje Ukrajine.

    Mongoli su u kontinuitetu napadali taj region i konačno ga osvojili u 13. veku. Rusi su zatim napravili seobu ka istoku, nastanivši se u Moskvi. Ova rana Rusija, pozatija kao kneževina Moskva, bila je potpuno nemoguća za odbranu. Nije bilo nikakvih prirodnih barijera za osvajače, poput planina, mora ili pustinja.

    Na scenu stupa Ivan Grozni, prvi ruski car. On je prvi vladar koji je kao najbolji koncept odbrane uveo - napad. Proširio je granice zemlje do Uralskih planina na istoku, Kaspijskog jezera na jugu, i Arktičkog kruga na severu. Kasnije Rusija dolazi do izlaza na Crno more i osvaja Kavkaz, prvu prirodnu barijeru koja ju je štitila od Mongola.

    U 18. veku došlo je vreme da se carstvo proširi. Petar Veliki, i nakon njega carica Katarina Velika osvajaju zapad i postavljaju rusku granicu na Karpatima, okupiravši teritorije današnje Litvanije, Letonije i Estonije. Oko Moskve se stvorio ogroman zaštitni prsten: od Arktika, preko Baltika i Karpata, Crnog mora, Kaspijskog jezera i Kavkaza do Uralskih planina i ponovo Arktika.

    Širenje i smanjivanje granica, NATO steže obruč

    Nakon 1945. godine Rusi okupiraju istočnu Nemačku, dok je zapadni deo nemačkog kolača bio rezervisan za Amerikance. Sovjetski savez počeo je da podseća na staro, veliko carstvo. Samo, ovoga puta na vrata nisu lupali Mongoli, već NATO.

    Pad SSSR-a 1991. godine uzrokovao je ponovno smanjivanje ruske teritorije, nakon otcepljenja Estonije, Letonije, Belorusije, Ukrajine, Gruzije i Azerbejdžana. Da stvar bude gora, NATO je sve više stezao obruč i približavao se granicama Rusije.

    Dva glavna nedostatka Rusije eliminisana u Ukrajini

    Tokom sukoba u Ukrajini, Rusija je uspela da konačno eliminiše glavne nedostatke - ranjivost sa kopna i nemogućnost izlaska na topla mora. Nakon svrgavanja ruskog saveznika i predsednika Viktora Janukoviča, na čelo Ukrajine došla je antiruski nastrojena politička garnitura naklonjena Zapadu.

    Stari alarm se odmah upalio, a dobro naučene lekcije iz istorije bile su dovoljna opomena za Vladimira Putina. Danas je istok Ukrajine praktično okupiran i pod kontrolom Rusije, hteo neko to da prizna ili ne. Time je osigurana kopnena barijera. Anektiran je Krim, dobijen je izlaz na topla mora, a širenje NATO alijanse u tom delu teritorije je onemogućeno.

    Sirija kao nastavak ukrajinskog scenarija

    Geografija, taj stari, podmukli protivnik ponovo je na meti Rusije, ovoga puta u Siriji. Još dva izlaza na topla mora osigurao je sirijski predsednik Bašar al-Asad, ustupivši ruskoj vojsci baze u Tartusu i Latakiji. Time je Rusija dobila veliku stratešku pomoć, a Vladimir Putin sigurno neće dozvoliti da ta dragocena vrata ka toplim morima, koja je strpljivom strategijom i teškom mukom otvorio, ponovo budu zatvorena.

    U sirijskom Tartusu se govori ruski

    Ruske intervencije ne treba da čude bilo koga. Kroz istoriju je oduvek bilo velikih i malih, jakih i slabih. Veliki su u svojim okršajima i borbi za nadmoć oduvek koristili male - od starih Grka i Persijanaca, preko Mongola, Napoleona, Hitlera, Hladnog rata pa sve do danas.

    A Rusi su oduvek naspram sebe imali geografiju kao protivnika koji, poput tvrdoglavog boksera, neprestano pada i ustaje.

    Izvor: Blic
    bosna_buducnost -99351 - 28.01.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

    Politički kolaps u BiH i regionu


    Idi na stranu - |1|2|