Sekcija: Popularno
Za srpske junake
Ne znam kako da počnem i šta da napišem. Već neko vrjeme pratim ovaj forum i fasciniran sam. Te priče sa ratista, borbe u kojima ste vi živi a i oni o kojima ste pisali pokojni pokazali hrabrost i srce od kojih zastaje dah... U doba rata sam bio jako mlad i kad je rat počeo imao sam samo 5 godina. Ali ostale su mi neka sjećanja urezana u pamćenje. Javljam se ovdje na temu Boro Radić jer vidim da je taj čovjek zaista bio junak kakvog cjene ne samo Srbi već i muslimani. A isto tako moje porjeklo ide sa Romanije, moj pradjed je kao šumar otišao na Ozren i tu zasnovao porodicu i nastavio život, pa mi možda taj Boro dođe i neki daleki, vrlo daleki rođak jer se i ja tako prezivam. Rat je zlo koje ne treba niko poželiti ali meni nekada bude žao što nisam imao više godina da i ja stanem u odbranu svoga naroda kao i svi moji u familiji, mada niko ne zna kako bi se pokazao u trenucima kad zagusti. Hoću još da kažem po svemu što sam do sada našao na netu a i što sam čuo od ljudi, da je Sarajevsko-romanijski korpus po meni učinio nešto nevjerovatno i da svaki pripadnik zaslužuje priznanje. Zadržati toliku silu i toliko brojnijeg neprijatelja u Sarajevi i samim tim zaštiti i oslabiti snagu njegovu na ostalim ratištima je za divljenje. Volio bih kad bi bilo ljudi i sa ostalih ratišta da pričaju svoje priče, ali naravno samo istina dolazi u obzir. Živeći u Lukavcu kad je počeo rat, moji roditelji su mene i sestru pokupili i izbjegli na Ozren gdje smo imali vikendicu. Tamo i nisam osjetio baš toliko rat a i po priči moga oca. Kada sam trebao krenuti u 1. razred došli smo u Brčko i tek tada smo vidjeli kakve su strahote zadesile ove prostore. Hvala Bogu, otac mi je preživio rat ali ne voli da priča o njemu toliko tako da od njega ne mogu da čujem ništa. Ali ono što sam uspio da čujem od drugih ljudi me je dovelo do jednog imena koji mi je pa mogu slobodno reći uzor. On je nažalost poginuo prilikom oslobađanja vojnika na Majevici koji su bili u okruženju ali isto postoje teorije neke zavjere od strane srpski ratnih profitera i kriminalaca. Ime tog Srpskog junaka je Boško Perić - Peša i on je nešto kao Boro Radic u Vogošći tako je on bio u Brčkom. Nezaposlen sam student u Doboju, tako da nemam nikakvih novčanih primanja a volio bi nekada kada počnem da radim da doniram da se ljudi presele na vojnicka groblja, da se spomenici urade dolični njihovom junaštvu i da se možda neka knjiga ili film napiše o svemu tome. Jer mi moramo više da radimo na dokazivanju istine o svemu što je bilo. Takođe porodicama poginulih boraca ili boraca invalida koji teško žive treba pružiti svu neophodnu pomoć. Sramota je pustiti ljude da se pate a da li su sve za Srpstvo. Eto, samo nastavite sa pisanjima a ja ću i dalje da uživanjem i divljenjem da vas čitam. Izvinite na smetnji i upadom na forum. Bog vam pomogao i blagoslovio. |