fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
grahoviste -103710 - 14.08.2019 : Jelena Grahoviste - best (0)

Mržnja u srcima muslimana sa Kobilje Glave


Prelistavajuci ovu stranicu i čitajući neke od komentara moram nešto dodati. Uprkos tome što mnogi tvrde da je pokolj na Grahovištu bio odmazda za pogibiju Demirovića moram da tvrdim suporotno.

Sve i da se Demirović nikada nije desio Grahoviste bi opet bilo poklano i spaljeno.

Pamtim da sam kao devojčica sa bratom i sestrom od ujaka bila zaustavljena po povratku iz obližnjeg granapa od strane grupice naših vršnjaka, komšija muslimana sa Kobilje Glave.

Zaustavili su nas , napravili krug oko nas svojim telima i jedan od njih je rekao :"Vas Vladušiće mi ćemo sve pobiti, zaklati i uzećemo vam zemlju!"

Bila sam uplašena u tom trenutku, uplašena i zbunjena mržnjom koju nikada do tada nisam osetila. Mržnju koju i dan-danas pamtim i verovatno je nikada neću zaboraviti, niti je potpuno shvatiti.

U tom trenutku je jedan stariji mještanin naišao i nasmejao se ponosito sceni koju je video. Mržnji koju je posejao u srca tih dečaka i rekao:

  • "Ajde, pustite ih sada, nije još vrijeme!"

    I ponosito sa smeškom ih poveo prema kući... Valjda ponosan mržnjom koju je posadio u njihova srca.

    Nije Grahovište pobijeno i spaljeno zbog pogibije Demirovića nego zbog mržnje komšija muslimana sa Kobilje Glave prema Srbima sa Grahovišta.

    Mržnje koju nikada neću razumjeti ali, danas su valjda srećniji kada su poklali tolike ljude, sigurna sam da se danas osećaju mnogo bolje?
  • muslimani -103707 - 13.08.2019 : Nermin Mujkic Hadzici - best (0)

    Nagrada za informaciju o grobnici


    Mole se svi koji znaju gdje se nalazi grobnica 46 Hadžićana da pomognu. Slijedi nagrada za tačnu informaciju. 061235401. Ali samo za tačnu informaciju.
    autonomija -103697 - 10.08.2019 : Dudy Schweiz - best (0)

    O romanima 'Babo' i 'Kumarica'


    Želi bih skrenuti pažnju na par greški koje su navedene na Forumu Autonomija u vezi pisanja u romanima "Babo" i "Kumarica".

    Prvo: Za Akciju na Gladno Brdo odgovora je Kole koji je sa četom "Rambo" i borcima od Legije preko Huskarica brda pokušao zauzeti Gladno Brdo. Sam Legija je možda i stigao na Gladno brdo sa par svojih boraca, ali bez borbe i vratio sa nazad. Jer u svitanje krenula je kolona terenskih vozila preko Huskarica brda i ubrzo je počela paljba. Nakon dva sata Legija nas je pozvao i u panici naredio da se obruč po svaku cjenu mora probiti. Moja jedinica je bila dalje od tog mjesta, taj zadatak je morao da izvrši "Lovac" svojom četom, koji je to uspješno obavio ali sa velikim žrtvama.

    Drugo: Siki iz Pantera nije poginuo dejstvujući sa tenka, nego je poginuo nekih 20 metara od tenka dejstvujući sa PM M-84. Nakon pola sata tu je pored tenka ranjen i Legija kada je protivnik dejstvovao po tenku iz Topa B1 tada sam mislio da je to bila Granata MB.

    Treće: Legija mnogo više opisuje akciju na Gladno brdo, jer to je bila planirana akcija i prva akcija sa toliko poginulih. A poslije nje Legija je postao k-dant TG 2.

    A na Kumarici u obje Korpusne akcije i mi smo pripremali napad samo po planu jedan sat poslije napada Korpusa. (Slučajnost ili nešto drugo, nikad nećemo saznati)

    Kada je probijena linija i krajem januara pravcem Pupinovac-Latica brdo- Barake mi smo već nekoliko dana izvodili napade prema Domu i Pupinovcu.

    A tako i početkom Marat bili smo sakupljeni na polaznom položaju Dizdarevići-Havica dolovi. U romanu "Kumarica" navodi se velika zasluga "Kobca" što je daleko od stvarnosti, jer jednostavno su se sve kockice složile u našu korist i na to vrlo mali uticaj imao je "Kobac" sa naše i Dudak sa protivničke strane. Najveće "zasluge" "Kobac" je imao što poslije ranjavanja Legije nije dozvolio popunu tenka municijom ili dovoženje još jednog tenka, što smo tražili i poslije za sumnjivo izvlačenje pripadnika Korpusa iz obruča.

    To je istina, ali svako ima pravo na svoje viđenje. Bilo ne ponovilo se!
    muslimani -103693 - 09.08.2019 : Neshco Sokna - best (0)

    Maša


    Pozdrav Željko,

    Već nekoliko puta sam na svom fb profilu Podelio ovu tvoju priču. Našao sam na netu i jedan nekrolog izvesnog Bošnjaka (pojma nemam ko je on) gde piše kako ga je ubila granata ispaljena sa položaja agresora. Pitam se sada, da li je Maša zaista znao tada ko je ispalio tu granatu (podmetnuo bombu zapravo) ili Vi samo verujete da je on to naslutio?
    Pozdrav i hvala na odgovoru.

    RE: Maša

    Poštovani,
    informacija da je Maša vjerovao da granata redu za hljeb nije ispaljena već bačena sa krova nije slučajna. Ona je dobijena od strane njemu bliskih ljudi. To je ujedno bio i razlog zašto je napustio Sarajevo i otišao u Kanadu.

    Inače, takvih podmetanja je bilo mnogo. Tipičan primjer je Zlatko Lagumdžija, na koga je takođe pokušan atentat ispred Ekonomskog fakulteta. Jedina razlika između Maše i Zlatka jeste što je granata u Redu za hljeb u ulici Vase Miskina bačena sa krova, a na Zlatka Lagumdžiju je gađano iz Minobacača 60 mm, iz neposredne blizine Fakulteta.
    zaboravljeni -103691 - 08.08.2019 : Neba Bak Srbija - best (1)

    Pomen našem Buci


    Navrsišo se godinu dana od smrti našeg komandira Buce. Otela ga je teška bolest, iznenada kao iz zasede. Komandir, veliki brat, proživeo je mnogo što-šta, čovek velikog srca i još veće duše, patriota, veliki ratnik, dao je veliki doprinos za odbranu otadžbine. Draga moja braćo, nikada ne zaboravimo naše heroje, slava našem komandiru...
    poginuli -103689 - 08.08.2019 : Branislava Stevanović Niš-Brzi Brod - best (0)

    Ćirić (Jovan) Dejan


    Ja sam rođena sestra poginulog borca Ćirić Dejana. Želela bih da vam pošaljem sliku, da je postavite gde piše da je poginuo. Ako vam još nešto treba ili zanima pošaljite mi na meil, a ja ću vam proslediti. Srdacan pozdrav.

    RE: Ćirić (Jovan) Dejan

    Branislava,
    email adresa moderatora je slavicnetŽhotmail.com. Treba da pošalješ sliku groba i kopiju male fotografije.
    ozren -103685 - 05.08.2019 : Paćina Miletic Odzak - best (0)

    Goran Miletić iz Odžaka, Posavina


    Poznaje li ko Gorana Miletica iz Odžaka, Novog Grada u Posavini? Bio je pripadnik Druge pešadijske brigade 1992 godine? Kao vojnik je bio u Pelagićevu i okolini. Tamo mu je bila i komanda jedinice. Poginuo je 1992. u novembru u Laništu kod Brčkog. Razmena tela bila je na Ozrenu. Jedno vreme se pričalo da je živ i da se nalazi negde kod Splita i da je promenio ime? Ako neko zna nešto o njemu neka piše. Hvala.
    poginuli -103678 - 31.07.2019 : Mlađenka Klepić Trnovo - best (0)

    Klepić (Petar) Savo


    Klepić (Petra) Savo rođen 16. 12. 1948. je bio oženjen sa Kristom Vasić-Klepić i sa njom je imao troje djece: Klepić Miodrag rođen 6. 4. 1982., Klepić-Despotović Milijana 12. 10. 1972. i Klepić Mlađenka 31. 10. 1974.
    poginuli -103673 - 28.07.2019 : Sinisa Bjelica Trnovo - best (0)

    Siniša Bjelica


    Siniša Bjelica poginuo 4. 7. 1992. je bio oženjen Gordanom Stojanović-Bjelica, i ima sina (tj. mene) rođenog 28. 7. 1992. godine, koji je dobio ime po njemu.
    rat_doboj -103658 - 15.07.2019 : Aleksandar Beograd - best (0)

    Komemoracija u Petrovu, Jugoslav Jokić - Turšija 1970 - 2017


    rat_doboj -103657 - 15.07.2019 : Aleksandar Beograd - best (4)

    Veliki heroji Otadžbinskog rata koje ne smemo zaboraviti


    Grad heroj Doboj, Ozrenska, Pod-ozrenska i Vozućka regija su uz Sarajevsko ratište, neupitno bili predeli najkrvavijih borbi tokom čitavog rata, zbog svog strateškog položaja. Ozrenska i Vozućka herojska epopeja, će se proučavati decenijama, kako je relativno malobrojna grupa ljudi, odolevala toliko dugo, višestruko nadmoćnijem neprijatelju, gde se na visovima iznad reke Krivaje, branio grad Doboj, i vrata Posavine, kao ključ ishoda rata u tom strateški važnom delu Republike Srpske.

    Neki od tih velikih zaboravljenih heroja nisu među nama, kao, Zoran Tomušilović - Mušac, Marko Žarić - Žara, Milan Božić - Terzija, Radivoje Blagojević - Rusak, Jugoslav Jokić - Turšija... kao i oni koji su među nama, Branko Kuđeljić - Kuđo, Slađan Spasojević - Ciga, Dragan Jokić - Bekša, Brano Panić - Brancola, Dušan Nikić - Vidra, Zoran Blagojević - Zoka... imena svih velikana ne možemo nabrojati, jer za tako nešto bi nam bila potrebna knjiga.

    Vučijačka herojska epopeja, da podsetimo je počela u prva tri meseca Otadžbinskog rata 1992. godine na liniji odbrane od Modriče i Doboja, na planini Vučijak, na koti Lipa, gde zaustavljen je prodor regularnih jedinica Hrvatske vojske, njihovih šest brigada i paravojnih muslimansko - hrvatskih snaga iz pravca Broda i Dervente u dubinu srpske teritorije na Trebavi i Ozrenu. Za manje od tri meseca poginula su 124 borca sa Vučijaka i 47 vojnika bivše JNA, nadčovečanski braneći liniju odbrane dugu 25 kilometara.

    Komadant Vučijačkih Nemanjića Vladeta Živković je rekao: - Ovo je bila najteža bitka za ljude sa ovih prostora. Lipa je sveto mesto, gde se vodila sudbonosna bitka za život, slobodu i ljudsko dostojanstvo. Bitka za Lipu mora ući u istoriju Republike Srpske. Baš na tom mestu se istakla grupa mladih i najhrabrijih sinova Vučijačke brigade, koji su sebe nazvali Vučijački orlovi, koji će kroz sve svoje bitke do kraja rata ući u legendu. Ovu izviđačko - diverzantsku grupu je predvodio Zoran Tomušilović - Mušac, gde je u svom rodnom mestu Dugom Polju, okupio svoje drugove sa kojima je odrastao i zajedno sa njima, ispisao jednu veliku herojsku priču.

    Nakon uspešnog proboja koridora i oslobođenja Srpske Posavine, Vučijački orlovi ulaze u Izviđačku četu OG 9. Doboj, kao njena udarna pesnica, gde učestvuju u svim kritičnim tačkama kompletnog Dobojsko- Ozrensko - Vozućkog ratišta, gde krajem 1994. godine na Pod paljeniku gine Mušcev zamenik Marko Žarić - Žara, u borbi sa inostranim mudžahedinima. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata je sahranjen u Dugom Polju.

    Komandant Mušac je pobedio sve sile ovoga sveta u ratu, i kada je trebao da uživa u slobodi i u svojoj Republici Srpskoj, za koju je toliko Vučijačkih orlova život dalo, srpska izdajnička ruka je prekinula život ovog više puta odlikovanog heroja otadžbine, februara meseca 1996. godine u Modriči. Svoj večni mir je našao u svom rodnom Dugom Polju, sa svojim Orlovima. Danas, sećanje na ove heroje, na najplemenitiji način čuva, KUD "Zoran Tomušilović- Mušac" iz Motajnice, gde se širom sveta čuva zavet koji je svima nama ostavio Mušac i njegovi Vučijaćki orlovi.

    Jugoslav Jokić - Turšija, je kao 23-godišnjak, postao nosilac ordena Miloša Obilića. Početkom otadžbinskog rata, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Vidre", u svom rodnom Petrovu, i njegov legendarni put je krenuo preko Ozrena, deblokade Smoluće, svake tačke Vozućke tvrđave do Doboja. Ovaj diskretni junak je postao i heroj Odbranbenog rata Srbije, 1999. godine od NATO agresije, gde je sa Crvenim beretkama učestvovao u svim bitkama za Kosovo i Metohiju, kao desna ruka Radojice Božovića. Svoj veliki i po mnogo čemu jedinstven život je okončao, leta 2017. u saobraćajnoj nesreći na putu Doboj- Tuzla u Gračanici. Toga dana je u Petrovu, proglašen i dan žalosti povodom smrti Vuka sa Ozrena, koji je ostavio neizbrisiv trag u stvaranju Republike Srpske.

    Ozrenska regija je i u drugom svetskom ratu bila rasadnik izvanredno sposobnih boraca, koji su se proslavili i u Kraljevoj vojsci u Otadžbini. Ovo je deo priče o njihovim naslednicima u našem otadžbinskom ratu koji su proslavili 2. i 4. Ozrensku brigadu VRS.

    Dragan Jokić - Bekšo , iz sela Gornja Brijesnica je svoj veliki ratni put započeo u Vukovaru. Čim je opstanak Srpskog naroda na Ozrenu, sve do Gostovića bio ugrožen, formirao je izviđačko- diverzantsku jedinicu "Bekšine sokolove", sa najsposobnijim momcima iz svog kraja. Prvi veliki borbeni uspeh, ova jedinica je imala, kada je uspela da probije obruč oko Vijenca i izašla na tu kotu. Tada se spojio sa srpskim snagama koje su bile u okruženju, zajedno sa civilima i srpskom nejači, spasivši Babicu, Treštenicu, Vijenac i mnoga sela iz opštine Banovići. Bekšo je nosilac ordena Miloša Obilića, nije bilo tačke u Ozrensko-vozućkoj regiji, gde on nije branio svoj narod. Ovaj veliki čovek je četiri puta ranjavan, a kada je ostao bez noge, nije pitao za nju, već za svoje Sokolove i u takvom stanju je otišao u borbu. Takva dimenzija herojstva se retko viđa i rađa, a ovim putem velikom komadantu i čoveku želim da poručim, sreća i zdravlje da ga prate u životu!

    Dušan Nikić- Vidra, svoj ratni put počeo u sadejstvu zajedno sa Bekšinom herojskom jedinicom, kada su njegove Crvene beretke sa Sokolovima probile obruč oko Vijenca. Vidra je postao komandir izviđačko- diverzantske jedinice Crvene beretke, 2. ozrenske brigade, nakon teškog ranjavanja komandira Mileta Malčića u oslobađanju Seone. Ovaj izvanredni komadant iz sela Malćić, ranjavan je tri puta, noslac je ordena Miloša Obilića. Svoje herojstvo je pokazao u najkritičnijim momentima, od Bandijere, Podsjelova do Maglaja. Vidra i Bekšo su od samog početka rata usko sarađivali sa velikim herojem, starešinom Zoranom Vukašinovićem.

    Još dve izviđačko- diverzantske grupe su proslavile 2. ozrensku brigadu. Jednu grupu je osnovao Radivoje Blagojević- Rusak, u selu Tumare, pod nazivom Rusakovi tigrovi. Rusak je nažalost preminuo 2012. godine. Ovaj više puta odlikovani heroj Republike Srpske, je tri puta ranjavan u jednom danu, gde se posle svakog ranjavanja vračao u borbu. Drugu grupu je okupio u svom Panjiku, Slađan Spasojević- Cigo, poznatu pod imenom Cigini Panteri. Ovaj veliki heroj otadžbinskog rata, je nosilac ordena Miloša Obiliča, učestvujući sa svojim hrabrim momcima u borbama od Smoluće do Doboja.

    Ono što će istorija zauvek pamtiti, svi ovi pomenuti heroji, Mušac, Bekšo, Rusak, Vidra i Cigo, sa svojim momcima, su onog odsudnog septembarskog dana 95. godine, zauzeli Đurića vis, (jedini izlaz iz Vozućkog džepa ka Ozrenu ) i držali ga 24. časa protiv mnogostruko nadmočnijih mudžahedina, omogućivši razbijenim delovima 2. i 4. ozrenske brigade da se povuku na Srpsku teritoriju, iz bezizlazne situacije.

    Rane 1992. godine, u Vozući je formirana prva izviđačko-diverzantska jedinica, u kojoj su se našli najhrabriji momci, spremni u svako doba dana i noći, suočiti se sa svakodnevnim napadima muslimansko- mudžahedinskih formacija. Tolika je bila teško održiva pozicija Vozuće, da su muslimanski diverzanski napadi bili svakodnevna pojava. Crvene beretke, 2. ozrenske brigade (4. ozrenska brigada je nastala od dela 2. ozrenske, 1993. godine), su od samog početka rata morale sebe profilisati kroz svakodnevne borbe, što je i uloga svake interventne jedinice.

    Za njenog prvog komandira je postavljen Zoran Blagojević- Zoka, inžinjer iz Zavidovića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. U toj prvoj postavi beretki su bili: Zoka, Terzija, Brancola, Zokija, Leno, Žuti, David... Nakon formiranja 1993. godine 4. ozrenske brigade, Zoka Blagojević postaje komadant Udarnog bataljona.

    Komandir Crvenih beretki, postaje Milan Božić- Terzija (Terzija, je naziv za krojača, čija je porodica šila stare Srpske narodne nošnje) iz Stoga. Lucidan, hrabar, pouzdan i kako kažu njegovi saborci, rođeni vođa. Svoj mladi život u temelje republike Srpske je položio leta 1993. godine na Žednom vrhu iznad Krivaje, u borbi sa mudžahedinskom diverzantskom grupom. Odlikovan je ordenom Miloša Obilića, a njegova herojska smrt je bila nenadoknadiv gubitak za njegovu herojsku jedinicu.

    Njegov neslednik, do kraja rata je postao, Brano Panić- Brancola, hrabri momak iz Pejića, četiri puta ranjavani heroj otadžbinskog rata, nosilac ordena Miloša Obilića. Ova hrabra jedinica je prošla velika iskušenja, od ofanzive velikih razmera na Podsjelovo 94. godine, do Vozućke katastrofe, na kraju otadžbinskog rata.

    Moje skromno mišljenje je, da samo afirmativnim pisanjem o našim herojima i njihovim podvizima, malim korakom danas, činimo korak od hiljadu milja za budućnost Republike Srpske, jer naše buduće tekovine će biti onoliko velike, koliko budemo pisali o onima koji su stvorili našu državu. Ti hrabri momci su temelj našeg postojanja, a njihovim zaboravom, izgubićemo sve.

    Ovom prilikom pozdravljam svog prijatelja, heroja ali pre svega velikog Srbina i čoveka, Želju Predojevića iz naše Banja Luke.
    pocetak_rata -103647 - 12.07.2019 : Biko Memic Ilijad - best (0)

    Obruč oko Sarajeva


    Što se tiče komentara Nenada sa Pala, apsolutno se slažem sa njegovim viđenjem "baliluka" i sarajevskog mangupluka u liku tamo nekog prijeratnog izbijača trafika Fejsala i Pere.

    Svaka prijeratna opština je imala nekog ili neke svoje Fejsale ili Perislave.

    Ali me čudi kako niko ne pominje "vlaški" mangupluk, koji je nadmašio ne samo sarajevski balijski mangupluk, nego sve mangupluke širom Evrope.

    Opkoliti grad sistematski u sedmostruki obruč, izaći iz njega na okolna brda a sve do juče živjeti u tom gradu sa komšijama balijama Turcima u nekakvom bratstvu i jedinstvu i Jugoslaviji u prevodu Srboslaviji i onda se na to sve posrati i popisati i zamisli kojeg mangupluka popeti se na obližnja brda okolo grada i sistematski ubijati, ne pljačkati nego ubijati građane Sarajeva, dojučerašnje komšije kumove i na kraju svoju braću po vjeri koji su ostali vjerni gradu i državi Bosni i Hercegovini.

    U tom svom mangupisanju vi ste sistematski ubijali malu djecu kako granatama tako i snajperima, ciljano i svjesno.

    Rat je bio, pa su i ta djeca bili opasni vojnici vjerovatno džihadisti.

    Nemojte brisati nego objavite ovaj tekst neka se vidi i pročita na svim stranama a svi oni koji su čiste duše i ruku će se javiti i reći svoje viđenje tog mangupluka.

    RE: Obruč oko Sarajeva



    Još u 34. direktivi Glavnog štaba Patriotske lige Bosne i Hercegovine od 25.02.1992. godine, Sefer Halilović piše da Patriotska liga ima na raspolaganju 120.000 obučenih i naoružanih vojnika, a da se očekuje priliv još 30.000 dobrovoljaca iz Srbije, Kosova i Sjeverne Makedonije. Prema tome, hajde da se ne lažemo, Srbi su već tada znali da će biti rata i oni su se za to pripremali.

    Na našu sreću, Srbi su imali par velikih stratega unutar beskorisne JNA, joja je bila prepuna suprotnosti, nemara i nesposobnih kadrova, koji su se uz prve pucnje pokazali i kako kukavice. Upravo ti stratezi su još prije početka rata napravili plan kako da izađu na kraj sa brojčano jačim muslimanima na teritoriji BiH.

    Za Srbe je jedina varijanta bila da drže muslimane opkoljene u Sarajevskoj kotlini. Zahvaljujući toj mudroj strategiji oko 100.000 potencijalnih boraca su bili "zarobljeni", i što je najvažnije prvih par godina nakon početka rata nisu mogli da budu upotrebljeni na drugim ratištima širom Bosne i Hercegovine. Svega 10.000 boraca Sarajevsko-romanijskog korpusa je držalo u šah poziciji 100.000 muslimanskih bojovnika, i uz to odolili napadima oko 30.000 mudžahedina iz "Vanjskog prstena" tj. sa područja Visokog, Zenice i drugih mjesta.

    Upravo ova odluka Srba je, koliko god ona bilna bolna za tebe, dovela do toga da su oni izašli kao vojnički pobjednici iz poslednjeg rata. Nije vam pomoglo ni 30.000 dobrovoljaca iz Sandžaka, Kosova i Sjeverne Makedonije, kao ni 5000 mudžahedina koji su ratovali na vašoj strani!

    Za to što si ti ostao u Sarajevu treba da optužuješ Aliju Izetbegovića i SDS. Dobro se sjećam da je Radovan Karadžić, koga organski ne podnosim, od prvog dana rata zagovarao da Sarajevo bude "otvoreni grad" tj. da se omogući koridor kroz srpsku teritoriju kroz koji bi u Centralnu Bosnu bili evakuisani svi civili koji hoće da dobrovoljno napuste Sarajevo. Međutim, tome se oštro usprotivio SDA, jer su znali da bi tako oslabili odbranu Sarajeva. Na taj način su bespomoćna djeca i civili postali stvarne žrtve "odbrane Sarajeva". Mene ova politika SDA nije nimalo iznenadila, jer su oni bili njoj doslijedni do samog kraja rata, po principu da cilj opravdava sredstvo.

    Ono što mene stvarno iznenađuje jeste da Međunarodna zajednica nije preduzela ništa da zaštiti bespomoćnu djecu i da im omogući da bezbjedno napuste Sarajevo. Na žalost, samo oni koji su imali novca da plate su bili evakuisani od strane UNPROFOR-a. Time je ova "humanitarna organizacija" još jednom pokazala svoje pravo lice.

    Prema tome, govoriti o nekakvom "vlaškom" mangupluku je pomalo smješno. Njega su "izmislili" srpski generali, kao jedinu alternativu da se zaštite od višestruko jačeg muslimanskog protivnika. To je ujedno bila i pobjednička karta u ratu koji je danas poznat pod nazivom Otadžbinsko odbrambeni rat.
    ozren -103639 - 12.07.2019 : Amaros Tuzla - best (0)

    Ubijani Srbi


    Čitam mnoge komentare i između ostalog zašto su nas komšije ubijale na Ozrenu.

    Ja mislim da je lako naći odgovor. Godina 1994. Lisača na Majevici je oslobođena i zarobljeno je bilo preko 70 srbskih boraca i postupalo se fer prema njima i niko nije bio ubijen.

    Godina 1995. godine je pala Srebrenice, gdje je izvršen pokolj nad muslimanskim narodom.

    Eto to je odgovor. Sirotinja uvijek ispašta svugdje i još nisu svjesni da nas političari zavađaju. Dok je ovaca biće i vune. Nadam se da se neše niko naći uvrijeđen.

    RE: Ubijeni Srbi



    Ovo je svakako jedan od najbanalnijih komentara koje sam pročitao do sada. Ovo je ujedno I klasičan recept kako se u politici manipuliše podacima da bi se jedna strana prikazala žrtvama.

    Da voda proključa treba naložiti dobru vatru. A "vatre su ložene" još I u vrijeme prije zvaničnog početka rata u Bosni I Hercegovini. Da podsjetimo, prvi zločini nad srpskim stanovništvom su se desili u Posavini I Hercegovini, još prije 6. aprila 1992. godine, koji se uzima kao datum početka rata. Sjetimo se, naprimjer, Sjekovca, gdje su formacije HVO upale još u martu 1992. godine I izmasakrirale srpsko stanovništvo, uglavnom žene I starce.

    Zločini u Sarajevu su se desili odmah nakon početka rata. Srbi nikada neće zaboraviti javne kuće po sarajevskim hotelima, niti kazamate po podrumima. Neće zaboraviti ni Kazane, kao ni Čemerno. Svaki od ovih zločina je promjenio odnos među zaraćenim stranama, smanjio prag tolerancije I pomjerio granicu dozvoljenog. Pri tome, treba obavezno pomenuti mudžahedine, čije slike sa odsječenim glavama nikada neću zaboraviti. One su nešto najstrašnije što sam u životu vidio.

    Ne prođe ni jedan članaka, a da u njemu muslimani ne pomenu Srebrenicu, koja je (nažalost) isfabrikovana priča, napravljena od strane Zapada, u cilju ostvarivanja njihovih ciljeva na Balkanu. Jer, kako objasniti činjenicu da imaš paravo optužiti nekoga za zločin, a da pri tome optuženi nema pravo da se brani. Zašto u poslednjih 20 godina nije pokrenuta detaljna istraga, onako kako zakon nalaže, da se taj zločin detaljno istraži i dokumentuje. Odgovor je jednostavan: broj poginulih je višestruko napumpan, pa Sarajevu ta varijanta ne odgovara.

    U srpskom narodu se kaže da je zvijer najopasnija kada se satjera u ćošak. Tako je I u prošlom ratu, ako se uzuzmu zločini koji su napravili mudžahedini u Federaciji BiH, najveći zločini napravljeni nad srpskim selima u okolini Srebrenice. U 1992. i 1993. godini je na području Srebrenice i Bratunca, pod komandom još uvijek neosuđenog ratnog zločinca Nasera Orića, popaljeno oko stotinjak sela i zaseoka i ubijeno oko 3600 Srba. Među njima ima I onih koji su bili moji poznanici I prijatelji, pa čak ni ja ne pokazujem izvjesno žaljenje za taj počinjeni zločin. Zbog toga imam I izvjesno, racionalno objašnjenje, zašto su se preživjeli članovi porodica okomili na ratne zarobljenike (isključivo muškarce) I pobili ih po onom, već nekoliko milenijuma starom pravilu, da u prva 24 sata nakon pada neke teritorije, ne važi civilno pravo.

    Mi Srbi ćemo na Srebrenicu gledati istim očima samo ukoliko se složimo da slučaj treba dobro istražiti I svaku pojedinačnu žrtvu posebno ispitati. A sve dok se to ne desi vi ćete pričati o nekakvom "masakru" a mi ćemo govoriti bez imalo sažaljenja: "neka, to su I zaslužili!".

    Srebrenica je samo početak. Treba ispitati i napraviti detaljnu studiju o sukobu u Bosni i Hercegovini. Mi se čak ne slažemo ni u pogledu toda da li je bilo rata? Imamo suprotna mišljenja i o tome ko je počeo rat, ko je bio žrtva istog, kao i ko je izašao kao pobjednik. Da nije žalosno, bilo bi smiješno!
    1kk -103567 - 01.07.2019 : Kartum7193 Banjaluka - best (5)

    Monografija 1.bVP 1.KK VRS - Koridor


    Hvala k-diru voda P. P. na ispričanom sjećanju na proboj KORIDORA...

    "Moj bataljon vojne policije 1. KK samo što se vratio iz dejstva oko Ključa i Jajca. Odmaramo vojsku i gluvarimo po kasarni Mladen Stojanović.

    Kažem svom najboljem prijatelju:
  • "Ubij me ako ovo izdobri, na sve strane gori, a mi plandujemo u sred Banja Luke".

    Sutradan ujutro nas poziva komandant, pokojni major Lakić, i kaže:
  • "Diži vojsku i pravac Duge njive".
    Mislim u sebi:
  • "Kakve crne Duge njive, đe ti je to pobogu?"

    Gledam u svog nerazdvojnog prijatelja i druga iz srednje vojne i akademije poručnika A. A. i očima ga pitam: "Kuda?" Sliježe ramenima. Jebiga, oba smo prije mjesec dva dobrovoljno dosli u prekomandu sa službe u Nišu. Nekako ispod glasa pitam: "Nije problem Lakiću, samo nam reci gdje je to i šta ćemo tamo?..." To ti je iznad Doboja, tamo je IKM Korpusa, javite se gen. Taliću za obezbjeđenje IKM."

    Izlazimo, kažem ja mom vjernom drugu: "Kakvo crno obezbjeđenje, a idemo svi.. podveži gaće i opanke, trpaj cijeli magacin na kamione idemo mi u borbu"

  • "Ejs, ti uvijek nesto čitas između redova, pa rekao bi nam Lakić.."
  • "Dobro, dobro.. a šta ako ni on nema pojma?!"

    Dižemo vojsku, Bogami trpamo sve što imamo, i krećemo preko Prnjavora i Doboja na Duge njive. Talić nas upućuje Simiću. Gledam u A. A . i gorim od želje da kažem:

  • "A?!?! Čitam između redova? Obezbjeđenje sa cijelom četom?"..

    Ćutim ali ne mogu, a da se ne smijuljim. Trpi on moje smijuljenje i ćuti. Javljamo Lakiću kuda idemo, a Lakić, pokoj mu duši, šalje svo preostalo ljudstvo za nama. Čekamo ih kod Simića. Dovodi ih kap. Rašo. Simić nam saopštava da moramo na udarni pravac: Živkovo polje- Čardak- Garevac -rijeka Bosna. Prije nas tu bio Pajin bataljon, ispalili granatu iz tenka pa se izranjavali. 14 ranjenih od vlastite granate. I neće u borbu. E Pajo, Pajo.. izvikani Pajo.

    Posjedamo liniju na prilazu selu i tu noćimo. Ujutro krećemo u napad. Komanduje Rašo "Car". Napredujemo munjevito i u naletu. Na samom ulazu u selo ugledam žicu preko kolskog puta. Zaustavljamo se. Mine. Ostavljam vojsku da me obezbjeđuje, a ja idem da demontiram mine. Neki hoće sa mnom. Ne. To su mahom rezervisti i mlada vojska tek stigla. Nikoga nisam ja obučavao pa ne znam šta znaju.

    Skidam 15-ak mina. Uništio sam lovački nož što mi je otac dao da imam čime jesti konzerve kopajući oko poteznih mina u strahu od nagaznih. Ulazimo u selo Živkovo polje. Pretresamo kuće. Nema ljudi ni vojske al' ima cigara. Izašli smo iz borbenog rasporeda. Izginućemo. Galamim, komandujem. DŽaba. Dočepala se vojska cigara poslije dugo vremena pa daju duši oduška taman izginuli. Stajemo. Lažem Simiću da je sve u redu. Naređuje napredovanje prema Čardaku. Tovarimo cigarete u BOV. Opet smo u rasporedu. Lakše se diše. Idemo putem i vidimo Čardak. Odjednom neko viče: "Eno ih!". Svi zaliježemo i počinje borba. Gori sveta zamlja. "Šta je ovo u pičku materinu?!" Sat vremena se bjesomučno puca. Kažem A. A.:

  • "Ovi šenluče gore nego mi"
  • "Da nisu naši" kaže on..

    Vičem: "Ima li ko našu zastavu?". Nema.. Jebem ti vojsku bez zastave. Zovem i pitam komandu dokle su stigli Posavci jer se tučemo, a po rasipanju municije mogu biti da su naši. Odjednom paljba jenjava i polako staje. Kreću psovke jedni drugima.. Vidim neko maše srpskom zastavom. Kažem A. A. "Naši!!!".. "Ko će im ga znati" veli on. Izlazimo iz zaklona pa šta bude. Bogami otuda izlaze dvojica trojica šeširana. Prilazimo. Nekakvi dobrovoljci. Ljubimo se, slavlje. Napokon KORIDOR spojen.

    Rastajemo se sa šeširanima. Oni idu nazad i desno, a mi lijevo i preko polja prema Garevcu. Na sred polja, malo iza ludnice dočekuje nas jaka vatra iz minobacača i snajpera. Imamo puno ranjenih, na sreću niko nije mrtav. Prebacujemo se prema ustašama, tražimo blisku borbu ali se oni izvlače. Modriča nam ostaje sa lijeve strane, izbijamo na glavni put gđe se sada nalazi "ROX" benzinska pumpa. Tu stajemo.

    Čekamo druge jedinice koje sporije napreduju. Tu dobijam i crnu vijest. Poginuo Milivoje Rašuo.

    Ujutro nastavljamo i nekim putem skrećemo ka Bosni. Idem sa grupom trideset metara ispred tenka na kojem stoji kapetan Rašo. Ođednom eksplozija. PT mina. Vraćam se nazad. Rašo leži u koprivama. Zagluvio, ali mu nije ništa. Iz tenka izlazi mladi ppor. XX i plače za tenkom.

  • "Jeb'o te tenk! Promjenićeš gusjenicu i točak. Šta cmizdriš?! Nek' niko nije poginuo. "
  • "Ubiće me Suzić"
  • "Jebo te Suzić!"

    "Na Bosni ostajemo dva dana. Čekamo druge da izbiju na istu liniju. Tuče nas snajper. Gine nam prvi vojnik. Ćurlić. Slava ti mladi ratniče.

    Poslije dva dana stiže nekakva brigada penzionera da čuva liniju, a mi kao najistaknutija jedinica u proboju koridora idemo za Banja Luku na kraći odmor."
  • poginuli -103493 - 25.06.2019 : Radiša Arilje - best (0)

    Stojan (Miladin) Šarac


    Neka ti je večna slava. Počivaj u miru.
    kazani -103487 - 21.06.2019 : Nedeljko Žugić Pale - best (1)

    Sokolac: Kazani - Zaboravljeno stratište bez obilježja i pomena


    poginuli -103484 - 20.06.2019 : Nada Djuric Nevesinje - best (0)

    Đurić Vide


    Dali neko zna nešto u vezi Đurić Vida, koji je nestao 15. juna 1992. godine u Mostaru, lokalitet Bišće Polje.
    zaboravljeni -103481 - 20.06.2019 : Marko Kovac Srpsko Sarajevo - best (0)

    Božidar ( Milanko) Kovač


    18. 06. 1992. godine je izvukao tijelo saborca i prijatelja sa Dobrinje. Dan kasnije, 19. 06. 1992. godine, između 10 i 11 sati je krenuo tom prijatelju na sahranu. Kada je prešao nekoliko metara počelo je jako bombardovanje neprijateljskih snaga. Njegov otac Milanko je odmah istrčao vani prema Božidaru, ali je Božidar na mjestu bio mrtav.
    Nek mu je slava!
    losi_srbi -103473 - 18.06.2019 : Neko iz mase Vogosca - best (7)

    O trgovini ljudima, oružjem, teritorijom


    Na nekoliko adresa sam čitao da je Sonja Karadžić bila ljubavnica Juke Prazine. Tačno je da su se lično poznavali, jer su oboje živjeli kod druge ginmazije. A da li je rezultat rata mogao biti bolji po Srbe, da se Sonja nije kurvala sa Jukom, može biti dobra tema na ovom forumu.

    Nekoliko mjeseci pred rat, tačnije krajem januara 1992. godine, u hotel Park je došao kamion pun oružja. Srbske straže su to razotkrile i ustanovile da kamion u toku noći treba da bude istovaren u džamiji u Ugorskom. Alarmiran je Štab SDS-a, Joja je napravio sastanak, čuo se sa Radovanom, i kamion sa oružjem nije otet, nego je dopušteno da nesmetano ode u Ugorsko i da muslimani preuzmu oružje.

    Nekoliko prijeretnih kamiona oružja koje je trebao SDS da primi, zahvaljujući Joji Tintoru, SDS članstvo nije dobilo, nego je otišlo u ruke muslimana.

    Trgovina oružjem nije prestala ni u toku rata, sve dok nisu poginuli Ratko Blagovčanin i Čedo Vuković, dok se nije ustanovilo da su sa muslimanskih položaja ispaljene granate, skoro proizvedene u Pretisu.

    Početak rata je takođe indikativan, kad su muslimani iz Sokolja, sišli u Rajlovac i iz Kasarne preuzeli oko 500 pušaka, kako tvrde "muslimanski heroji obrane Sarajeva".

    Pad Brda Žuč je sa vojničnog apekta neobjašnjiv. U ranijim ratovima, vojska koja je držala brdo Žuč, nije ga gubila. JNA je uoči rata izvukla artiljeriju na Žuč, ali se povukla "bez znanja Kriznog štaba Vogošće".

    Pofalići i Grahovište su poharani bez opaljenog srbskog metka. Niko nije htio da Pofalićima ni mještanima Grahovišta pritekne u pomoć. A onda je Orlić ostao u klinu i sasvim je bilo za očekivati da ga muslimani lakše mogu zauzeti. Pokušaj povratka Orlića u septembru '92. godine je propao, jer su na nekoliko dana do početka akcije muslimanima javili za našu ofanzivu, i tako izgubismo 15-tak najboljih Vogošćana.

    Takođe i ona bruka koja se desi par mjeseci posle toga, kad su najeltnijju srbsku formaciju na Betaniji pobili penzioneri.

    Hapšenje rukovodstva Vogošćanske brigade nije bilo bez osnova. Jer gdje ima dima, tu ima i vatre.

    Da li je Sonja Karadžić preko Joje Tintora, a ovaj opet preko Vukote Vukovića, majora Škipine (koga su Hadžićani htjeli da ubiju) i komande Blagovačkog bataljona pravila krvavi biznis sa svojim ljubavnikom?
    Na linkovima

  • www(.) vreme. com/cms/view. php?id=423999
  • 6yka(.) com/blogovi/zrtvovani-su-cyr
  • www(.) rtvbn(.) com/3929308/petrovic-i-ndp-na-sastanku-u-palati

    ...ima nekih zapažanja koja ozbiljno optužuju Radovana i Sonju za, slobodno se može reći, antisrbsko djelovanje.

    A na nekoliko foruma, i srbskih i muslimanskih, se može naći da je Sonja bila u intimnim odnosima sa Jukom, i da je zahvaljujuci tome, muslimanska vojska obilno naoruzana.

    Ovde je neko pisao kako je posle pada Pofalića Pena napravio kontru i oslobodio Kobilju Glavu. Ali došlo je naređenje da se Srbi povuku, na mnogo nepovoljnije linije. Da je linija formirana na Kobiljoj Glavi lakše bi se vratili Pofalici, Velešići bi pali za par dana, uvezale bi se jedinice preko Grbavice, Sarajevo bi bilo prepolovljeno, granica se mogla postaviti kod kino Radnika i Srbi ne bi morali 96. da bježe sa svojih vjekovnih ognjišta.

    Osim toga, ubijanja i ranjavanja velikih komandanata koji su mogli da oslobode Vogošću i koji su se protivili izdaji i predaji Vogošće, opravdavaju sumnju, da je kćerka svome ljubavniku prodavala oružje, a tata svome nesuđenom zetu, teritoriju.

    Čitao sam i to, da su borci lako probijali muslimanske linije na Sokolju, Žuči, Ugorskom... ali onda bi neobjašnjivo morali da se povuku, da su i sami sumnjali da su izdani.

    Ja ne tvrdim 100% da je tačno svo ovo moje pisanije, ali sada, 20 godina nakon rata, moglo bi se diskutovati o tome, ko je nama bio veći neprijatelj u prošlom ratu: muslimani ili poturice sa Pala i Beograda koje su nas kao stoku na Bojniku (gradska stočna pijaca u Sarajevu, opština Ilidža) prodavali muslimanima.
  • 1kk -103467 - 17.06.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Monografija 1bVP 1.KK VRS - Ratna zastava


    rat_policija -103454 - 13.06.2019 : Oklop Visegrad - best (0)

    Specijalna brigada Policije


    Evo pogledah na RTRS-u, specijala davala parastos svojim poginulim sabracima.

    Kako na ovom forumu ne može da se postavi video, poput onog na YouTube, evo objavljujem link na koji možete otićI ako kliknete ovdje.

    I na videu sam prepoznao Lunu. Jeste da su godine učinile svoje, ali rat i posle ratna stradanja, od momka, manekenskog izgleda su napravile mučenika čije se stradanje ne može sakriti na izrazu lica.

    Vječna slava i hvala Specijalnoj brigadi policije i njenom heroju Luni, kojega sam jedino lično poznavao.
    poginuli -103440 - 05.06.2019 : Aleksandar Beribaka Istočno Sarajevo - best (0)

    Tihomir (Kojo) Beribaka


    Molim Vas da promjenite ime oca, zvao se Kojo a ne Kosta. Spomenik pored mi je stric Tihomir, prvi rođak.
    poginuli -103429 - 02.06.2019 : Olja Puhalo Visegrad - best (0)

    Momir (Ostoja) Kokošar


    "Poštuj svoga oca, jer neko bi mnogo dao da ga još jednom vidi i bar jednom zagrli"

    Moj otac Momir je iza sebe ostavio nas troje djece Marinu (1980) Nikolu(1992) i mene Olju(1976). Ostavio je uspomene sačinjene od njegovog vedrog duha, pozitivnog stava, ljubavi prema nama, našoj mami Vesni, ljubavi prema životu, koji je prekinut zbog ljubavi prema ovoj zemlji. Nije morao, kao ni mnogi drugi borci što nisu morali, ostati i boriti se, imao je hljeb u rukama, bio sposoban, vrijedan, nije želio da neko drugi gine za njegovo ognjište.

    Zato, dragi moj tata neka ti je laka crna zemlja, tebi i tvojim saborcima, vječna slava i HVALA! Vole te tvoji Vesna, Nikola, Marina i Olja❤️
    grahoviste -103425 - 31.05.2019 : Jelena USA - best (0)

    Da li se bliži dan pravde za ubijene na Grahovištu?


    Godišnjica zločina nad Srbima na Grahovištu

    rsk -103415 - 23.05.2019 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Da se ne zaboravi, Gradiška


    Danas je otvorena izložba o ratnom putu 1. bVP 1. KK VRS u Zavičajnom muzeju Gradiška. Ovim se želim u moje i ime mojih saboraca zahvaliti svestranoj i mladoj ekipi iz muzeja na velikoj i nesebičnoj pomoći oko organizovanja izložbe.

    Za više informacija o ovoj izložbi kliknite ovdje
    poginuli -103401 - 18.05.2019 : Željko Jovanović Pančevo - best (0)

    Krsto (Cvijetin) Jovanović


    Pokojni Krsto Jovanović je moj brat po ocu. Moj pokojni brat je od oca Cvijetina i Majke Slavujke rođen 17. 01. 1955. godine u selu BanjevićI, opština Bratunac. Bio je izuzetno lep i svi u Bratuncu su ga voleli, bez obzira da li je neko Srbin ili Bošnjak. Po bratunačkoj čaršiji zbog izuzetne lepote i figure zvali su ga Delon - po čuvenom francuskom glumcu Alenu Delonu.
    gorazde -103395 - 17.05.2019 : Mladic Svugdje - best (1)

    Tane Droca


    Lijep pozdrav želim svima. Prije par dana sam otišao kući i razgovarao sam sa ocem o tome. On mi je rekao da se to desilo u mjestu Mesićima, nedaleko od onih nesretnih Kukavica.

    Koliko se on sjeća, njih je tada u autu bilo 5. Inače, tuda je ponekad put bio prohodan, odnosno manje grupice ljudi su se uspjele provući do Rogatice. Međutim, nesretni momci nisu uspjeli. Upali su tu u zasjedu, svi su poubijani i tako su ostavljeni u autu. Akcije je organizovana tek poslije nekoliko dana i kaže da, čim se sjeti rata, da mu Tane bude pred očima.

    Toliko od mene. Inace, otac mi je bio u Višegradskoj brigadi, a djed u Rogatičkoj.
    poginuli -103375 - 04.05.2019 : Mike Sarajevo - best (0)

    Ljuban (Mato) Boljanović


    Ljuban Boljanović je poginuo u Aerodromskom naselju, hrabro braneći srpsku Ilidžu od dušmana. Prilikom pretrčavanja ulice, u povratku iz smjene, pogodio ga je snajper u čelo. Umro je na VMA u Beogradu trinaest dana nakon ranjavanja. Neka mu je vječna slava!
    gorazde -103373 - 02.05.2019 : Mladic Svugdje - best (1)

    Tane Droca


    Lijep pozdrav,

    Tana Drocu nisam lično poznavao jer sam rođen par godina nakon završetka rata. Inače, moj otac je bliži rođak pokojnog Tana. Njegova porodica danas živi u Višegradu, a njihova porodična kuća u selu Glamoč je obnovljena prije nekoliko godina. Takođe, otac mi je učestvovao u borbama oko Goražda, a izbjegli su 28. 08. 1992. godine. Tačna je informacija da je Tane sahranjen kod crkve Svetog Đorđa u Novom Goraždu. Sljedećom prilikom kada budem kući, raspitaću se kod oca i babe o tim događajima.
    rat_sekovici -103350 - 30.04.2019 : Miki Šekovići - best (0)

    Borbe na koti Bandijerci, 16. april


    Pozdrav za Željka. U Šekovićima, dole u gradu ništa posebno se nije desilo. To su bile civilne žrtve koje su stradale od muslimanskih granata, koje du padale po užem centru grada, su sahranjene. Šekovići su tada tugovali, linija je vraćena kao i uvjek, Bandijerka je takođe vraćena. Tako je uvjek bivalo, oni uzmu a mi vratimo.
    bihac -103341 - 27.04.2019 : Bojan Pecanac Beograd - best (1)

    Vrtoče


    Vrtoče se nalaze 5 kilometara od Drvara, ne Petrovca. Ja sam rodom iz Drvara i nikada nisam čuo za Vrtoče kod Petrovca, ispravite me ako grešim.

    Zanima me šta se dešavalo u Bihaću pošto ispada da se VRS tamo borila sa muslimanskim civilima i pobila ih na hiljade a ovi ispod komentari govore suprotno. Čak je i onaj primitivni divljak mudžahedin, što je zaklao Radeta Rogića i ona četiri zarobljena vojnika kod Bužima, ako se ne varam posle rata živeo u Bihaću, tako da mi ništa nije jasno.

    Meni je otac poginuo u tom prokletom ratu, i to na samom kraju, a nikoga nije ubio. Ni dan-danas mi nije jasno zašto niste na vreme pobili taj politički ološ i sprečili krvoproliće.

    Ubacite ćirilično pismo!
    srebrenica -103337 - 27.04.2019 : Refik Babajić BiH - best (0)

    Nije istina


    Ja, Refik Babajić, nemam uopšte nikakve veze sa pomenutim događajima, i svako pominjanje mog imena za navedene događaje je neistinito. Nadam se da će oni koji su greškom postavili moje ime u ovaj tekst to ispraviti. Lijepi pozdrav Refik Babajić.
    rat_sekovici -103329 - 21.04.2019 : Krsto - best (0)

    Rat Šekovići


    Poštovanje i hvala na odgovoru. Ipak, napomenuo bih da je i granatiranje ratni zločin. Ako neko namjerno granatira civilne ciljeve i ubiju trudnicu Miru, svekrvu Ružu Radivojević, baka Maru Milić pa i to je ratni zločin i zaslužuje krivične prijave protiv onih koji su to počinili. Na sudskim organima je da identifikuju koja muslimanska jedinica je dejstvovala i granatirala civilne objekte. Namjera je bila da se ubiju civili i nedužni. Ovako se pravi dojam da su to "kolateralne, slučajne žrtve" i kao takve legitimni cilj. Još malo će ih bošnjačka strana i naoružanim borcima proglasiti.
    zoran_borovina -103327 - 17.04.2019 : Vlado Vidanovski Kitchener - best (0)

    Goran Borovina


    Sjećam se ovih događaja kao da je juče bilo. Imao sam tada dvanaest godina. Išao sam u tada Osnovnu školu "Petar Petrović Njegoš" skupa sa bratićem pokojnog Zorana Borovine, Goranom. Išli smo u sedmi i osmi razred.
    rat_sekovici -103323 - 16.04.2019 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Šekovići, 16. april 1993. godine


    Može li neko da napiše šta se desilo na području opštine ŠekovićI 16. aprila 1993. godine. Miki je pomenuo da se vratio u Šekoviće iz Trnova na vraćanje linije, ali nije ništa napisao na ovu temu.
    16_krajiska -103321 - 15.04.2019 : Borac Šesnaesta Banjaluka - best (0)

    Lipovac 27.04.1993.


    Čitam razne komentare o pada Lipovca u ruke VRS. Nigde se ne spominju pripadnici 3. čete 3. bataljona koji su zajedno sa Prašinom jedinicom zauzeli Lipovac. Mislim da je tog dana i ranjen komandir 3. čete. Ako se bude i istorija pisalo o 16. kmtbr. na lažima kao i ratni put šesnaeste brigade ispašće da je major Mađar najveći borac u 16. kmtbr. Opjevaše 16. brigadu u Tesliću a znamo da je do tad 16. i ratovala. Posle 93. godine 16. kmtbr je bila kao i Lake banjalučke skupina donatora.

    Pozdrav svim iskrenim borcima 16. kmtbr
    16_krajiska -103313 - 10.04.2019 : Bojan Maribor - best (0)

    Stanko Božić - Kobra


    Pozdrav svima,

    Zanima me ima li ko kakvih informacija o pokojnom Stanku Božiću - Kobri?

    Hvala
    pocetak_rata -103289 - 24.03.2019 : Ratko Obrenovic Detroit,USA - best (0)

    Domagoj Margetić: Krvave balkanske milijarde


    groblje_sokolac -103275 - 18.03.2019 : Branka - best (0)

    Poginuli borci sa opštine Sokolac


    Poštovani,

    upravo sam pregledala sve ove vaše tekstove i slike poginulih boraca I želim da izrazim sve pohvale za vaš rad. Vidjela sam i neka imena poginulih boraca koja su sahranjena u porodična i gradska groblja, a bili su pripadnici VRS i MUP u vrijeme pogibije. Njihove porodice žive na Palama i ostvaruju zakonska prava.

    Primjetila sam da kod Vukojičić Milanka fali ime oca, Radomir. Poginuo je u Srebrenici kao pripadnik policije, a sahranjen u Sokocu kod crkve.

    Muharemović Novak je bio pripadnik VRS, a poginuo je na Žepi.
    autonomija -103271 - 16.03.2019 : Gardabn Bijeljina - best (0)

    Dragan Simionović - Siki


    Pokojni Siki je stradao od snajperskog hica dok je dejstvovao PAM-om sa tenka. Čak nije bio direktan pogodak nego rikošet koji je pogodio nišan od tog mitraljeza.

    Inače gubici Pantera taj dan su 3 poginula i jedan ranjen uključujući tu i Sikija.
    autonomija -103267 - 15.03.2019 : Gardabn Bijeljina - best (1)

    Ofanzive 5. korpusa


    Peti korpus je u par dana imao dve ofanzive na Veliku Kladušu. Ne zna se u kojoj je gore prošao. Totalno pogrešna taktika upuštanja u otvorenu borbu sa mnogo bolje opremljenim snagama koje su bile na tom prostoru.

    Za razliku od ostalih ratišta, gde su uzimali mali prostor i brzo se ukopavali, ovde su radili skroz suprotno. Zbog toga su i imali ovolike žrtve.

    Mojoj brigadi, koja je bila vrlo dobro opremljena, a skoro sva tehnika je bila mobilna, ovo su bili idealni uslovi za borbu.

    Idi na stranu - |1|2|