fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
krajina -102919 - 13.12.2018 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (0)

Krah operacije UNA 95 ( 2.Deo)


Operacija i njen tok

Zamisao operacije bila je nasilan prelaz reke Une kod Novog Grada i Kozarske Dubice, kao i reke Save u području Jasenovca, uspostavljanje mostobrana, ovladavanje planinom Prosarom i stvaranje povoljnih uslova za prodor prema Prijedoru. Za napad su angažovane snage zbornih područja Zagreb i Bjelovar, 1. Gardijske brigada "Tigrovi", 2. Gardijske brigade "Gromovi" i delovi 52. domobranske pukovnije, 121. do-mobranska pukovnija, 125. domobranska pukovnija, 202. brigade PZO (PVO) i delovi 303. LoB-PRS. Sa 5. korpusom tkz. ABiH odlučeno je da se sadejstvuje na pravcu Ključ-Sanski Most-Prijedor i Bosanska Krupa-Novi Grad. Na težišnom pravcu napada na reci Uni napadalo je Zborno područje Zagreb a na pomoćnom pravcu na reci Savi, Zborno područje Bjelovar.

Zadatak Zbornog područja Zagreb bio je stavljanje reke Une i Unske pruge pod kontrolu HV i ABiH, odbacivanje snaga VRS prema Prijedoru i Banja Luci i sprečavanje da snage 5. korpusa tkz. ABiH izbiju na reku Savu. Zadatak Zbornog područja Bjelovar bio je da spremnim snagama uz artiljerijsku podršku 16. topničko-raketne brigade HV izvede odlučan napad na širem području Jasenovca u zoni Gradine i u sadejstvu sa Zbornim područjem Zagreb ovla da planinom Prosarom, zaštiti bok Zbornog područja Zagreb i stvori uslove za razvoj i napredovanje HV prema Banja Luci.

Gotovost za početak napada bila je u 10 časova 18. septembra 1995. godine. Snage predviđene za napad imale su na raspolaganju desetak sati tokom kojih su trebale izraditi sva potrebna borbena dokumenta i pripremiti jedinice za nasilan prelazak reka.

Napad HV otpočeo je u tačno navedeno vreme uz jaku artiljerijsku vatru. Zadatak da naprave mostobran u Kozarskoj Dubici dobile su zloglasne "Crne mambe". Početnu prednost snage HV, pod komandom generala Vrbanca, iskoristile su za pogrom nad civilnim delom stanovništva ovog dela Pounja. Najveći zločin brigada "Tigrovi" napravila je prvog dana operacije u naselju Tunjice kod Novog Grada, na putu Novi Grad-Srpska Kostajnica. Tu su ubili 23 civila srpske nacionalnosti.

Ovo je strahovit zločin za koji do danas niko nije odgovarao!!!
Napad na Srpsku Kostajnicu VRS je relativno lako zaustavila. U Kozarskoj Dubici "Crne mambe" i Gromovi ubijaju 26, a ranjavaju 19 civila. Čim su borci VRS saznali da na topografskim kartama nađenim kod poginulih hrvatskih vojnika stoji naziv "Drina-95", odmah se znalo da odstupanje ne dolazi u obzir. Odlučeno je da se prihvati borba prsa u prsa sa snagama HV.

Srpska konsolidacija i brzi odgovor

Iz Mahovljana su poleteli borbeni avioni kako bi pomogli jedinicama VRS u odbrani.

Avijacija VRS je odigrala važnu ulogu tokom slamanja hrvatske ofanzivne operacije "Una-95″. Naime, žestok otpor srpske odbrane podržane borbenim avionima i helikopterima VRS, osujetiće hrvatske planove na tom delu fronta. Mbr<
Prvo je po mostobranu hrvatskih snaga dejstvovao jedan helikopter Gama Gazela, koji se vešto skrivao posle dejstva. Da bi oko 17:30 časova 18. septembra po snagama protivnika na mostobranu dejstvovala i dva aviona (jedan Jastreb i jedan Orao). Avioni su poleteli sa aerodroma Mahovljani, pravcem Prijedor-Knežica-Kozarska Dubica do mostobrana. Let do Kozare izveden je letom iznad oblaka, potom se par aviona spustio kroz "rupu" ispod oblaka i u niskom letu produžio do ciljeva na koje je dejstvovano nevođenim zrnima S-8-16. Oduševljenje u redovima 11. Dubičke pešadijske brigade koja je branila taj pravac, a koja je bila podržana i slušaocima Centra vojnih škola VRS bilo je veliko. Pojava avijacije odjednom je popravila poljuljani moral srpskim snagama.

Sledećeg dana 19. septembra na pravcu odbrane kod Novog Grada izvedena su presudna dejstva za stabilizaciju fronta i zaustavljanje hrvatskih snaga. U dejstvima kod Novog Grada, takođe po oblačnom danu, srpska avijacija je uspela da zaustavi i poremeti mostobran hrvatskih snaga. Po mostobranu su delovala dva aviona Jastreb, pri čemu je jedan pogođen od strane hrvatskih snaga. Pogođen je vođa u avionu ev. br. 24453. Pilot je osetio udarac. Jastreb je odjednom izgubio upravljivost. Komande su postale neupravljive. Avion je pao na srpsku stranu, na uzvišenje Kula kod Novog Grada, dok se pilot katapultirao i pao 50 metara od mesta pada aviona.

Veliki problem odbrani VRS činila je artiljerijska vatra HV, samo na područje Kozarske Dubice palo je približno 3000 granata, a na Novi Grad tada je palo oko 2000 granata. Hrvatska artiljerija gađala je i kolonu izbeglica na magistralnom putu Novi Grad-Prijedor kod sela Svodna. U pomoć snagama VRS kod Kozarske Dubice upućeni su slušaoci Centra vojnih škola VRS. U borbe sa srpske strane uveden je i manji broj tenkova.

Planirani prelazak reka Une i Save od strane HV sa većim snagama nije uspeo. Reke su prešle samo manje snage, koje su počinile zločine nad civilima, ali usred protivudara srpskih snaga nisu uspele da zadrže mostobrane. Hrvatske snage su u nekoliko navrata pokušale da pređu reke i uspostave mostobrane, ali ih je srpska vojska uvek uspešno osujetila. Tokom noći snage HV su pokušavale nasilno izviđanje, kao i pokušaj da se pomogne opkoljenim snagama. Međutim, sve planirane pokušaje osujetile su srpske snage. Posle ponoći snagama HV je naređeno da prestanu sa borbenim aktivnostima i da pređu u odbranu.

U jutarnjim časovima 19. septembra izviđački vod 34. inženjerijske bojne HV, pronašao je mesto za novi prelaz preko Save. U 10. 30 časova, sprovedena je artiljerijska priprema HV. Osam izviđača iz sastava 52. domobranske pukovnije u 10:50 časova prebačeno je u područje Ciperne, ali su ih srpske snage osujetile u planiranom iskrcavanju. Nakon toga VRS otvara snažnu ar-tiljerijsku vatru po snagama HV koje su pokušale ponovno da nasilno pređu Savu. U tim borbama srpska vojska uništava nekoliko čamaca i dva PTS transportera, dok su Hrvatske snage pretrpele katastrofalne gubitke.

Prelazak hrvatskih jedinica preko Une odvijao se u vrlo nepovoljnim uslovima kad je reč o prirodnoj prepreci kao što je reka. Mostobran preko Une hrvatske jedinice su radile pri brzini reke od 4 m/s što je vrlo rizično, nekoliko čamaca se prevrnulo, ali uprkos tome i 1. i 2. Gardijska brigada uspele su ući u Kozarsku Dubicu i Novi Grad zauzimajući delove naselja. Za prelaz preko Une bili su spremni i hrvatski tenkovi. Međutim, s druge strane Une dočekala ih je dobro ukopana srpska vojska koja je po snagama HV počela dejstvovati iz sveg naoružanja. Mostobran nije bio kvalitetno uspostavljen u takvim uslovima rečnog toka, nije bilo dovoljno snaga da se slomi takav srpski otpor.

Dan posle početka operacije 19. septembra 1995. godine, donesena je naredba o prekidu operacije i to ne zbog američkih pretnji kako se nakon toga pričalo, već zbog promašenih odluka i krivih obaveštajnih procena o stanju u srpskoj vojsci. Posle neuspele operacije, pričalo se, da je jedan deo hrvatskih snaga stradao pri samom povlačenju.

Operacija "Una-95" završava se u kasnim poslepodnevnim satima 19. septembra 1995. godine, strahovitim porazom hrvatskih snaga. Zbog velikih žrtava ova operacija smatra se jednom od najtragičnijih akcija HV, a Hrvatska javnost još ne zna potpunu istinu o tome zbog čega je, prema službenim podacima, stradalo 49 elitnih pripadnika HV, a prema neslužbenim između 90 i 130.

Ovom značajnom pobedom borci VRS, su ostvarila psihološku prednost i povratili vojničko samopouzdanje za nastavak borbe.

Još jednom se pokazala genocidna namera regularne Hv vojske i hrvatske države ka zatiranju svega Srpskog, odsustvo bilo kakvog vojnog dostojanstva samih hrvatskih vojnika, a nama Srbima još jedna lekcija iz života i istorije, koju smo najskuplje platili, životima svoje dece!
zoran_borovina -102904 - 04.12.2018 : Marko Trebinje - best (0)

Slika Zorana Borovine


Poštovani, da li igdje ima slika Zorana Borovine? Ako ima da li možete objaviti? Ja je tražim izvjesno vrijeme, ali je ne mogu naći. Ako je nema na internetu ogromna bi šteta bila da se lik tog junaka zaboravi!
krajina -102883 - 02.12.2018 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (2)

Odsudna bitka za opstanak zapadnog dela Republike Srpske - Krah operacije UNA 95


Na osnovu Holbrukovih predloga i navodno povoljnih obaveštajnih procena o slabostima srpskih snaga doneta je odluka o angažovanju HV u zapadnoj Bosni. Direktiva za napad GS HV napisana je 17. septembra 1995. godine i dobila je kodno ime "Una-95".

Operacija "Una" je bio naziv vojne operacije u kojoj je Hrvatska vojska sa teritorije Republike Hrvatske napala četiri zapadnokrajiške opštine Republike Srpske: Novi Grad, Kostajnica, Kozarska Dubica, Gradiška. Cilj akcije je bio zauzimanje Prijedora i okupacija cele teritorije istočno od puta Gradiška - Prijedor.

Operacija je počela 18. septembra 1995. a završila se već idućeg dana (19. septembra) teškim porazom Hrvatske vojske.

Zbog agresije Hrvatske na Republiku Srpsku i teškog poraza, u Hrvatskoj javnosti se veoma malo zna o ovoj neuspešnoj operaciji.

Na nagovor američkog predstavnika za Balkan, Ričarda Holbruka, Hrvati na čelu sa svojim predsednikom Franjom Tuđmanom, odlučuju da situaciju u Pounju reše u svoju korist. Naime, Ričard Holbruk je Tuđmanu još 14. septembra predlagao da hrvatske snage napadnu RS iz pravca Banije i Pounja, forsiraju reku Unu i zauzmu Novi Grad, Kozarsku Dubicu, Srpsku Kostajnicu i Gradišku i tako izbiju pred sam Prijedor i preseku Banja Luku od ostatka Republike Srpske.

U hrvatskom "Glavnom stožeru", smatrali su da postoje realni uslovi za uspešnu operaciju na potezu od Novog Grada do Kozarske Dubice i dalje prema Gradiškoj. Operacija je nazvana "Una-95" i cilj joj je bio zauzimanje celokupne Banjalučke krajine i proterivanje srpskog stanovništva sa tog područja.

Iz hrvatske perspektive činilo se da je situacija povoljna. Operacija "Maestral" bila je veliki uspeh, VRS je pretrpela niz poraza i bila je u nepovoljnijem položaju. Uz to se i izbeglički talas kretao ka Banja Luci, otežavajući tako manevar srpskoj vojsci čiji 2. krajiški korpus nije kontrolisao situaciju u zoni svoje odgovornosti.

Procenjuje se kako je u operaciji "Una-95" bilo angažovano 1.500 hrvatskih vojnika iz sastava gardijskih brigada i još toliko iz tri domobranske pukovnije. Ne znajući da se srpska vojska konsolidovala i da ih je spremno čekala, u Hrvatskoj je doneta pre svega politička a ne vojna odluka o napadu na četiri zapadnokrajiške opštine u RS.

Na osnovu Holbrukovih predloga i navodno povoljnih obaveštajnih procena o slabostima srpskih snaga doneta je odluka o angažovanju HV u zapadnoj Bosni. Direktiva za napad GS HV napisana je 17. septembra 1995. godine i dobila je kodno ime "Una-95". Direktivu je potpisao general bojnik Vinko Vrbanac.

Nastaviće se
rsk -102863 - 21.11.2018 : Nomad Srbija - best (0)

Slobo i pad Krajine


Kada se progovori o proterivanju Srba iz Hrvatske, ne može da se ne pomene "izdaja" ili "prodaja" iz Srbije.

Na internetu se pojavio snimak koji je dugo bio zaboravljen, a u kom je Slobodan Milošević otvorio dušu novinaru i rekao šta se zaista događalo tog 5. avgusta kada je kolona Srba krenula u Srbiju.

Na pitanje da li ste tražili da se brani RSK i insistirali na njoj, a desio se Bljesak i Oluja, Milošević je odgovorio:

  • "Zalago sam se da se brani. U pregovaračkoj poziciji došli bi do boljeg rešenja. Čak je takva poruka i poslata Srbima, ali nije bilo ni jednog poteza odbrane, a posle smo gledali kako se hrvatski general džipom vozi pola sata kroz ogromna skladišta vojne opreme koje su Srbi imali na raspolaganju da brane RSK, a onda su zamerili nama i optužili nas."

    On je kasnije pojasnio:

  • "Ja sam rekao grupi političarima: "Vi nećete da branite ni pola sata, a od mene tražite da pošaljem decu da ginu vaših kućnih pragova sa kojih ste pobegli glavom bez obzira".

  • "Takvu odluku ja neću da donesem. Mogli smo da odemo da im pomognemo ali ne da mesto njih branimo RSK i ne bi bilo ni pravedno da neki mladić koji je primio izbeglice iz RSK i one koji su pobegli glavom bez obzira pred ustaškim napadima ide tamo da gine dok oni ovde samo vode politiku i obaveštavaju da je to naša sveta dužnost. Sveta je dužnost svakog patriote i svakog Srbina da se brani, a ne samo Srba iz Srbije".

    da li je to bilo tako ili je istina ono što Krajišnici pričaju da je došla ekipa iz Beograda i blokirala neke ljude... kako je Sloba radio, tako je i prošao... Volim i ja Vas...

    www.youtube.com/watch?v=PBG57tbhbb4
  • poginuli -102845 - 12.11.2018 : Seoce, Breza - best (0)

    Savo (Slobodan) Bunjevac


    Počinjeno krivično djelo ratnog zločina nad Savom Bunjevcom u prisustvu njegove majke Mire, ispred njegove kuće u Seocu, opština Breza. Isti je mučen i zaklan!
    poginuli -102841 - 09.11.2018 : Jovan Čudanov Stari Ledinci - best (0)

    Sreto (Anđelko) Jovanović


    Sticajem okolnosti, danas sam saznao da je Sreto poginuo. Bili smo zajedno u JNA 1969. godine u Zemunu i spavali na istom krevetu. Žao mi je da sam upravo na ovaj način saznao za njega. Neka mu je večna slava i pomen. Bio je divan čovek!
    bihac -102839 - 09.11.2018 : Pukovnik Bihac - best (0)

    Lune u Cazinskoj krajini


    Lune, ili kako smo mi nekada zvali Volhovi, su padali uglavnom po seoskim naseljima i koliko mi je poznato, osim širenja panike nije bilo poginulih. U selima gdje su pale su prouzrokovale krater dubine nekoliko metara i širine nekoliko metara i dolazilo bi do pucanja stakala na prozorima i mislim da je bilo i rasturanja crijepa na nekoliko kuća u neposrednoj blizini pada.

    Najopasnije ispaljenje je bilo 04. 11. 1994. kada je Luna ili Volhov pao na bivše skladište Badela u neposrednoj blizini osnovne škole "Ivo Lola Ribar", Gimnazija i medicinska škola. Skladište je u potpunosti uništeno, na školi su popucala stakla i nekoliko učenika u osnovnoj školi je ranjeno staklom, a sva djeca su bila jako prestrašena. Bilo je još neke štete na okolnim kućama i zgradama i mislim nekoliko lakše ranjenih. To je bilo najopasnije djelovanje Lune. Uglavnom jaka, ali jako neprecizna raketa.

    Odmah nakon oslobođenja Ključa, u blizini Sanskog Mosta ispaljena je jedna, ili možda dvije Lune, i gledao sam je iz Kamička kako ide gore i lete... Pala je negdje na neku livadu nekoliko kilometara iza linije.
    krajina -102829 - 02.11.2018 : Milovan Ilić Šipovo - best (0)

    Borbe na Kupresu


    Malo kritike sto se slabo opisuju borbe na Kupreškom ratištu, pa nismo se ni mi igrali klikera sa neprijateljem.
    Pozdrav
    bratunac -102827 - 02.11.2018 : Wolf VojvodinA - best (0)

    Čauš


    Oko 15-16. januara te 1993. godine prebačen je i deo valjevske brigade u rejon sela Donja Ljuboviđa kraj Ljubovija, kao i VBR-ovi iz Kragujevca. Poznata mi je "kartona ra" u Bratuncu, događaji na Čaušu i pogibija nesretnog momka iz jedinice iz Novog Sada.
    1992_1995 -102811 - 27.10.2018 : Istina True Negdje - best (0)

    Srpske izbjeglice iz Dubnice i Zolja


    Ima li ko od srba iz Dubnice i Zolja a da se povlačio preko Majevice 26. maja 1992. godine. Ili neko ko ima bilo kakve informacije za tu veliku kolonu srpskih izbjeglica koji su preko Majevice prešli na slobodnu teritoriju?
    rat_sekovici -102809 - 27.10.2018 : - best (2)

    Mira Krstić, Ruža Radivojević, Ljubisav Stupar...


    Pozdrav za sve. Drugo vremea me nije bilo. Da ispravim gospodina Krstu iz Bajne Bašte: Mira Krstić (bila trudna) i majka od njenog momka Ruža Radivojević i još jedna starija žena, žao mi je što ne mogu imena da joj se sjetim, nisu žrtve masakra u Pelemišima, one su civilne žrtve poginuli od granatiranja užeg centra Šekovića, u dvorištu, od granate koja je doletjela iz pravca kote Bandijerke. Starija baka je poginula u bašti u dijelu Šekovića zvanom Sućani.. Učitelj kojeg spominjete, je ustvari nastavnik i borac Ljubisav Stupar, koji je poginuo u borbi za Bandijerku, od neprijateljske granate.
    rat_brcko -102798 - 18.10.2018 : Pele Brčko - best (1)

    Artiljerija u Brčkom


    Pozdrav svim učesnicima, i prije svega jedno veliko HVALA svim borcima VRSK, od ondašnjeg tinejdžera, kojeg su čuvali i sačuvali u Brčkom. Jedini u svojoj užoj porodici nisam bio pripadnik VRS, jer sam bio premlad za to, ali sam cijeli rat proveo u gradu.

    Male ispravke - divizioni 122 mm i 155 mm nisu bili samostalne jedinice. HAD 122 mm je bio dio Prve posavske (komandant je legenda ovog kraja bio, i ako nije odavde), dok je HAD 155 mm bio dio Korpusne artiljerije IBK, na terenu praktično podređen 1. istoj brigadi.

    Što se tiče VBR-a, nije mi jasno ovo mjesto "Čerkezovići" koje spominje "Sledge Hammer". Ako misli na Oraški džep, onda je VBR ostao u životu i do kraja rata gađao isključivo naseljeni dio grada. On je 2000. godine bio u skladištu HVO (Federalne armije) u Bukovoj Gredi (100% provjereno - rumunski APR-40).

    Trinaest izmaskariranih boraca VRS su iz Grbavice, sela na istočnoj strani grada. Priča kako su nastradali je odmah bila poznata. Njihov komandir je išao prvi u izviđanje i bio zarobljen u jednoj kući u Boderištu. Jednog po jednog je dozivao svoje saborce u klopku. Kada su razmijenjeni, tijela su im bila topla. Snimci govore o stanju u kojem su se nalazili. Tijela je nama uručio Mirsad Đapo kao njihov predstavnik komisije za razmjenu. Do dan-danas nije progovorio od koga ih je preuzeo, a ako se ne varam, bio je i kandidat za podpredsjednika RS iz bošnjačkog naroda.

    Puno zdravlja svima želim!
    16_krajiska -102795 - 17.10.2018 : Igor Galić Banja Luka - best (0)

    Hvala ti 'Jagare'


    Nije mi ugodno bilo čitati šta se sve izdešavalo taj dan. Započeo sam nešto i trebaju mi informacije neke. Ko je u mogućnosti neka na FB-u lajkuje stranicu. Правда за побијене војнике на Возући... I tamo neka me kontaktira. Ili lično Игор Галић na FB-u... A a ako ima. Novica Banović na ovoj stranici on neka mi se obavezno javi. Još jednom "Banja Luka Jagare" hvala ti!!!
    logori -102793 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (3)

    Logor Čelebići


    Piše: Strahinja Živak

    LOGOR ČELEBIĆI 1992-1994.

    Svjedok M. K.


    "Mene su optužili da sam igrala kolo s Radovanom Karadžićem i da sam velika Srpkinja. Uhapsili su me 15. maja 1992. i odveli u logor, zajedno sa suprugom. U početku smo u jednoj prostoriji bile samo nas dvije žene. Nije bilo maltretiranja dok nije došao istražni sudija Mirso Repak. Optužio me je da sam nekakvom Muji Lizdi govorila kako će njegova kuća biti moja, a pokazalo se da taj Lizdo ne postoji. Optužena sam i što sam učila djecu da pišu ćirilicu i što ne govorim "kruh" već hljeb. Stalno su izmišljali povod da bi nas zlostavljali. Skidali su nas gole, to je bilo njihovo "saslušavanje". Udarali su nas pendrecima po prsima. "Jesi li igrala kolo s Radovanom Karadžićem?" urlali bi, a ja bih rekla: "Nisam."

    I koliko god puta to kazala udarali su me po prsima, butinama i leđima. Svijećom su mi palili kosu, nožem rasecali donji veš i bokserom me udarali u usta. Sve su to činili Mirso Repak i neki što su ga zvali Bosanac, a prezime mu beše Čevra. Bio je visok, star oko 25 godina. Pričao je da je dugo živio u Švajcarskoj i da je tamo bio oženjen, a da je iz Sarajeva došao po zadatku, pa ga zato zovu Bosanac. Prijetio je da će mi odseći glavu ako se sazna šta mi rade. U logoru mi se svašta dešavalo, ali ništa naspram kako je prošla N. N. Ona je lijepa, mlada i pametna žena, i najviše puta je silovana. Silovali su nas maltene svi dežurni policajci. Kao ključari mogli su da rade s nama šta su htjeli. A nas Srpkinja u logoru bilo je 66. Ženu staru 67 godina silovao je neki Vranješ, s nadimkom Cikoja. Donio je drveni polni organ i natjerao baku A. A. da ga upotrijebi. Čak je donio i fotoaparat i slikao je dok to čini. Silovali su B. B, od 55 godina, i Ž. Ž, od 45. Iz Mostara je dovedena djevojka M. M, koja nam je kazala da su je prilikom hapšenja silovala dvojica. T. T. je silovao Hasan Toparan, a sat vremena nakon njega i Vinko Promorac. Ja sam silovana "samo" šest puta, valjda što sam starija. Silovali su me Ivan Medić, Mile Artuković, Drago Dujmović (koji je došao iz Kanade), pa neki Fiško, pa Željko Šešelj. Zapovjednik je tada bio Hektor Ćosić, zvani Dida. Jednom su nam priredili masovni čin, moglo je to biti oko 20. juna 1992. Svu su nam odjeću iskidali i odredili koji će koju da siluje. Poslije je u logor došao fratar da ih ispovjedi. Jedan debeli koga su zvali Buco, dobrovoljac iz NJemačke, govorio je: "Ja sam se danas ispovidio, ali to nije dovoljno, moram i lično da Vam se izvinim". Poslije ispovjedanja opet su mogli da čine gadosti. A onaj masovni čin: svijeće, mrak, sve je bilo jezovito. Jedan Hrvat me je uhvatio za dojku, drugi uzeo bajonet i kazao: "Sad ću ti je otkinuti". Slično se desilo i kada nas je posjetila grupa ustaša iz Mostara. Uz poklike natjerali su N. N. i Ž. Ž. da se skinu gole, zauzmu ležeći položaj i policijskim palcima imitiraju polni odnos, uvlačeći palice u sebe naprijed-nazad. Nekoliko Šiptara koji su, tobože, bili zatvoreni zbog preprodaje oružja, uhvatili su za kosu dvije naše nesrećnice i gole ih vukli po hodnicima. I tada su ih grupno silovali, uz perverzije i navijanje kao na utakmici. Jednu ženu silovala su četvorica Šiptara. NJih su naprosto izvodili da nam to čine. Jednog su zvali Ćaza, ostalima ne znam imena. hrvatski novinar Milan Vego uživao je da prisustvuje silovanju. Čula sam da je to i snimao, vjerovatno da pokaže svijetu kako Srbi siluju njihove žene. On je lično nagonio Šiptare na N. N. i uživao da gleda kako je bespomoćna. Bile smo zatvorene na spratu a muškarci u prizemlju, gdje je bio i moj muž. Mislile smo da naši muškarci ne znaju ništa o našem stradanju. Sve se radilo u nekoj tajnosti. A najviše smo stradale kad je bilo struje. Zločinci su gledali porno-filmove a onda nas izvodili. Tada je maltene svaka bila silovana.

    Niti su nas čuvali od trudnoće, niti nas za to pitali. Bilo je slučajeva da su žene kao S. S. silovali u njihovim stanovima, pa ih otud dovodili u logor. S. S. su silovali Mirso Repak i onaj Čevra što su ga zvali Bosanac. Jedna drugoj smo pričale šta nam se dešavalo i međusobno se tješile da je važno da ostanemo žive i opet vidimo svoju djecu, i sačuvamo pamet da ne poludimo. S. S. je pričala da su je silovali na očigled muža. Vodili su je i u Split da dokažu da je silovana, a potom smijenili Mirsu Repka, glavnog isljednika u logoru. Na saslušanje su nas izvodili samo da bi nas dobro istukli. Vraćale smo se modre, a noću privijale mokre krpe na uboje. M. M. mi je pričala da su je kombijem dovozili iz Mostara. S njom su bili i njena drugarica R. R. i Srbin B. B. U pratnji je bio i Sergej Bjelović, Srbin sin muslimanke, koji se deklarisao kao najokorijeliji ustaša. U kombiju je Sergej natjerao Srbina B. B. da legne na Srpkinju M. M. i da ga seksualno zadovoljava. A ta žena je 55 godina stara. K. K. nam je pričala da su nju u Mostaru silovali u zgradi policije. Poslije se nekakav inspektor potrudio da i lekari ispitaju da li je silovana. Cilj im je bio da to prikriju i medicinski. A bila je zaista divna djevojka. Sve smo im, naravno, govorile da o silovanju nećemo nikome nikad pričati.

    I Blaž Kraljević je često slao isljednike da ispituju ove slučajeve. Dovodili su i novinare. Davali su nam češalj da se očešljamo i pred novinarima smo morale govoriti da nam je u logoru dobro. Žene sa vidljivim ozljedama tada su negde sklanjane. Drago Dujmović je rekao novinarima: "Ovo su četnikuše", a ja sam se usprotivila: "Mi smo u logor dovedene iz svojih stanova!" Dujmović je tada novinarima kazao da su nam muževi četnici. Jedan ustaša iz Šibenika stalno je izvodio N. N. da je siluje, uvijek pijan. Potom su ubili Blaža Kraljevića jer im je smetao. Jednog dana su izveli nas deset da s kantama i lopatama idemo u obližnju šumu. Tamo smo vidjele izrešetan automobil.
    Prepoznala sam vozilo Blaža Kraljevića. Kada sam vidjela mozak i dijelove kose, i hiljade crva, došlo mi je zlo. Tada nam je rečeno:

  • "Što ste vidjele niste vidjele, nikome ništa ne smijete pričati".

    Narednik Ejub Buljubašić, izrekao se pred nama pijan da je ubijen Blaž Kraljević. I ranije smo čule da to planiraju, jer je Kraljević postao suviše moćan imao je 16. 000 svojih hosovaca iz svih krajeva Jugoslavije i svijeta, a i dosta iz Australije, odakle je došao. Čule smo da je za nas bio pripremio masovne grobnice. Dana 18. avgusta smjestili su nas u drugi logor. I tu su navaljivali da nas siluju. Izvodili su nas i ubjeđivali da pristanemo dobrovoljno. Ja sam jednom stražaru rekla: "Kako te nije sramota, mogu ti biti majka, i kako ti se ne gadim ovakva prljava, ti si mlad čovjek!" Nije imao više od 18 godina.

    Navalio je da me miluje, da mi stavlja ruke na nezgodna mjesta, nagovarao me da se sama skinem, a kad sam zaprijetila da ću ga prijaviti, odustao je. Prijavila sam ga Veseljku Zupcu i taj se više nije pojavljivao u logoru. Koliko znam, tu nisu silovali, ali su nas noću svaki sat izvodili na prozivku. Samo im kažeš: "Tu sam gospodine. " Nakon sat eto ih opet, izvode i muškarce i žene, i tako do zore.. . "

    (Iz knjige Strahinje Živaka, Logor Čelebići 1992-1994, izdanje "Srne", Pale Republika Srpska, 1997)

    Strahinja Živak je rođen 1932. Penzionisani inženjer elektrotehnike. U Drugom svetskom ratu muslimani mu zverski ubili oca. U Otadžbinskom ratu 1991-96. ubili mu, na sličan način, oba sina. U muslimanskom zatvoru u Sarajevu proveo tri godine, pušten novembra 1994. Predsednik Udruženja logoraša Republike Srpske, i autor memoara "Živim da svedočim", Javnost, Sarajevo, 1996.
  • 1992_1995 -102792 - 17.10.2018 : Nomad Srbija - best (1)

    Tkz. 'Logori za silovanje'


    Piše: Rajko Doleček

    OPTUŽUJEM: "LOGORI ZA SILOVANJE" - KAKO SU RASLI BROJEVI SILOVANIH MUSLIMANKI

    Kada su senzacije oko navodnih srpskih "logora smrti" počele da gube na učinku, kada se utvrdilo da hrvatski i muslimanski podaci o broju njihovih zarobljenih sunarodnika ne odgovaraju istini, kada ni CIA nije otkrila nijedan logor za likvidaciju, pojavila se nova senzacija. Srbi su optuženi da u okviru svoje ratne strategije sistematski siluju muslimanke. Političari Evropske zajednice i SAD, svesno ili iz neznanja, zloupotrebili su neistine koje su Hrvati, muslimani i zapadni mediji lansirali o planskom, masovnom silovanju. Komesar Evropske unije Hans van den Bruk (Hans van den Broek) više puta reagovao je neodmereno, govoreći o bosansko-hercegovačkim Srbima kao silovateljima. Silovanje svakako spada među najgnusnije ratne zločine, ali je njegova propagandna zloupotreba još gora.

    Histerija je izbila u novembru 1992, mada se BBC već u septembru pozivao na muslimanske izvore. Na ženevskim mirovnim pregovorima u jesen 1992. tadašnji ministar inostranih poslova vlade u Sarajevu, Haris Silajdžić, zapanjio je javnost izjavivši da je silovano 30.000 muslimanki. Potom su svetski, uglavnom zapadni mediji, podigli broj navodno silovanih žena do neverovatnih razmera. Začudo, prvih meseci rata u BiH se ništa slično "nije dešavalo" a onda su muslimanske i Hrvatske agencije i razne nevladine organizacije počele da licitiraju sa brojem silovanih, a zapadni mediji da trube o "logorima za silovanje". Kod nas je rekord postavila reporter Jitka Obzinova kada je 5. decembra 1992. u večernjoj emisiji "Ne delite Bosnu" izjavila da je silovano 100. 000(!) muslimanki, rekavši da su "sami Srbi priznali" 30.000 silovanja. I tako je tragedija obeščašćenih žena postala propagandistički hit.

    Decembra 1992, neverovatne cifre o navodno silovanim muslimankama citirane su i na samitu EZ u Edinburgu. Ne proveravajući istinitost medijskih izveštaja, članovi Evropskog parlamenta su 17. decembra 1992. izjavili: "U Bosni i Hercegovini zatočeno je nekoliko hiljada žena i devojaka koje se sistematski siluju, a mnoge su već u drugom stanju. Ti logori su očevidno logori za silovanje i logori smrti, gde se silovanje koristi kao ratna taktika..." Tim povodom, holandski profesor državnog prava sa Univerziteta u Lajdenu i predsedavajući komisije stručnjaka OUN za ispitivanje zločina u BiH, Fric Kalshoven (Fric Kalshoven), izjavio je sledeće: "Pogledajte šta se dogodilo u Edinburgu. Prvo su oštro osuđena zverstva a potom poslati istraživači da ispitaju jesu li se uopšte desila... Ljudi pričaju o jezivim događajima pošto ih je neko iz propagandističkih namera podstakao da to čine, ili pošto svi ostali pričaju o njima". Profesor Kalshoven je hteo dokaze, ne propagandu. I tako je EZ u nekadašnju Jugoslaviju poslala komisiju sa bivšom ambasadorkom Britanije u Danskoj, En Varburton (Ann Warburton), da ispita navode. Svoje dve posete od po nekoliko dana provela je u Zagrebu i Sarajevu, gde je razgovarala sa javnim ličnostima i vlastima, i sa četiri žrtve napastvovanja. Na nepoznat način, Komisija je došla do zaključka, objavljenog 8. januara 1993, da je silovano 20.000 muslimanskih žena. Posle nekoliko sedmica Varburtonova je priznala da bi valjalo smanjiti broj silovanih na 10.000, ili možda uopšte ne saopštavati brojke. Zgranuta brojkom od četiri ispitane žrtve, i nekritičkim prihvatanjem muslimanskih i hrvatskih zvaničnih podataka, gospođa Simon Vejl (Simone Veil), bivša ministarka francuske vlade i bivša predsednica Evropskog parlamenta, napustila je Komisiju iz neslaganja. Komisija je potom saopštila da su silovane i Srpkinje i Hrvatice. No januara 1993. EZ je onemogućila dolazak u Brisel delegaciji srpskih žena koje su htele da svedoče o svom silovanju.

    U januaru 1993, u okviru komisije OUN problem silovanja ispitivao je i Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazowiecki). Saslušao je 30 silovanih žena i 19 žena koje su navodno zatrudnele posle silovanja. Prema nekom proračunu došao je do brojke od 12.000 silovanih žena. No američki Njusvik (Newsweek) od 4. januara 1993. nastavio je da barata cifrom od 50.000 silovanih muslimanki. Tom Poust (Tom Post), jedan od autora tih proračuna došao je do te brojke posle razgovora sa 28 navodno silovanih žena. Kao savetnik NJusvika javila se i nemačka novinarka Aleksandra Štiglmajer (Alexandra Stiglmayer) koje je bez provere pisala o Doboju kao "gradu silovanja". Navodno, tamo su u logoru u školi "Đuro Pucar" držali muslimanku Besinu, koja je o svojim stradanjima Štiglmajerki pričala za Štern (Stern), Veltvohe (Weltwoche) i druge časopise. No novinar Martin Letmajer (Martin Lettmayer) otišao je da ispita i drugu stranu, ne našavši ništa ni nalik logorima za silovanje (Veltvohe, 10-17. marta 1994). Svojim člankom razotkrio je i druge neistine o Doboju i njegovim nepostojećim javnim kućama, o kojima je pisao E. Rotleder (E. Rothleder) u berlinskom Tagescajtungu (Tageszeitung) od 2. decembra 1992. Uprkos tome, gospođa Štiglmajer postala je vrhunski autoritet za pitanje silovanja u BiH, dobivši čak i neku novinarsku nagradu, a njeni članci su uticali na nemačke političare i političare EZ. Zanimljivu informaciju o svemu tome dala su dva danska novinara, N. Krauze (N. Krause) i M. Harc (M. Hartz), u Jitlands Postenu (Jutlands Posten) od 28. februara 1993, iznevši da je 117 raznih grupa saslušavalo uglavnom 20 istih žrtava silovanja.

    Komisija OUN za ratne zločine u nekadašnjoj Jugoslaviji je oktobra 1993. navela ukupno 330 protokolisanih slučajeva silovanja na sve tri zaraćene strane. U svojoj diskusiji o rezultatima komisije En Varburton (17. i 18. februara 1993), Profesor F. Kalshoven je izjavio da se njene tvrdnje ne bi održale na sudu. Ovo "gađanje brojevima" na osnovu neproverenih priča, bez dokaza, pa i za novac, prikazao je francuski TV novinar Žerom Boni (Jerome Bony) u programu "Specijalni izveštač" od 4. februara 1993. "Na 50 kilometara od Tuzle, rekli su mi", kazao je, "idite u gimnaziju u Tuzli, tamo ima 4.000 silovanih žena! Na 20 km od Tuzle taj se broj smanjio na 400. Na 10 km, ostalo ih je svega 40. Kada sam stigao na lice mesta, razgovarao sam samo sa četiri žene voljne da nešto kažu". Štaviše, ukoliko je masovnih silovanja zaista bilo, pratile bi ih masovne trudnoće i porođaji. Decu silovanih majki Anglosaksonci zovu "đavolja deca" (Devil's children). U raznim zemaljama Evrope, pa i kod nas, sve se spremalo za masovni prihvat te dece ali njih nije bilo. Šta je sve objavljivano u prestižnim zapadnim novinama pokazuje i slučaj DŽudi Darnel (Judy Darnell), medicinske sestre iz NJu DŽersija, SAD, koja se pojavila kao "instant stručnjak za Bosnu". Časopisu Amerika danas (USA Today) 13. januara 1993. saopštila je priču o petomesečnom odojčetu rođenom posle sistematskog srpskog, to jest, četničkog, silovanja muslimanki. Odmah posle toga u čuvenom NJujork Tajmsu (The New York Times) od 15. januara 1993. pojavila se slika dvomesečne devojčice Emine koju je rodila mlada muslimanka, navodno silovana u jednom srpskom logoru. Urednici kao da nisu znali da trudnoća traje devet meseci, a da je rat u Bosni počeo aprila 1992. Po toj logici, prvo odojče se rodilo u četvrtom mesecu a drugo u sedmom. No za zapadne medije sve je moguće, pa i takvo obaveštavanje javnosti i političara. Šta da pomisli prosečni građanin pročitavši nemački Štern, britanski Mejl on Sandej (The Mail on Sunday) ili francuski El (Elle), kad vidi sliku deteta čiji je otac: "... jedan od bezbrojnih pijanih, nekulturnih srpskih ćetnika.. . "

    a majka "devica, kada su je četnici zarobili 20. aprila"? No to dete rođeno je na vreme, novembra 1992, što znači da je "devica" bila trudna već u februaru, ili krajem januara.

    Neumorna DŽudi Darnel na američkoj TV mreži CBS 5. februara 1993. tvrdila je kako zna za 47 srpskih logora za silovanje u BiH. Istovremeno, Međunarodni Crveni krst izjavljivao je da nema podataka o postojanju takvih logora u BiH. Niko iz Unprofora niti iz CIA nije našao takav logor. Tada se pojavio i Štefan Švarc (Stephan Schwartz), član nemačkog Bundestaga, sa vešću iz Hrvatske da srpski lekari muslimankama implantuju embrione pasa. Švarc je to navodno saznao od hrvatskih lekara u Bosanskom Brodu. Što je još neverovatnije, "vest" je objavljena u britanskom Dejli Miroru (Daily Mirror) od 4. januara 1993, i u raznim nemačkim listovima. NJenim tragom holandski novinar Gert van Vijland (Gert van Wijland) stigao je u Slavonski Brod, gde su se svi lekari sa kojima je razgovarao čudili takvoj besmislici. Svoje nalaze Van Vijland je objavio u De Gelderlanderu (De Gelderlander) 16. januara 1993. Srećom, ni otupela javnost tu vest člana Bundestaga nije mogla da proguta, pa se ona ugasila brzo. Treba se samo nadati da nemački parlament nema još takvih poslanika. Ali šta reći o Dejli Miroru, Bild am Zontagu (Bild am Sonntag) i ostalim novinama koje su to objavile? Zbog sličnog, novinar Remo Urbini (Remo Urbini) iz milanske Epohe (Epoca) u tekstu od 30. marta 1993. naveo je sledeće reči jednog kolege iz BBC-ja: "Glavne urednike nekih novina trebalo bi izvesti na sud kao ratne zločince".

    (Iz knjige Rajka Dolečeka Optužujem, izdanje "Rivel Ko", Beograd, 1998)

    Rajko Doleček je rođen 1925. godine u Pragu, od oca Čeha i majke Srpkinje. Školovao se u Beogradu gde mu je otac bio češki privredni zastupnik. Posle Drugog svetskog rata radio kao sekretar ruskog vojnog atašea, i u predstavništvu UNRE kao prevodilac za ruski i engleski. Diplomirao medicinu u Pragu. Od 1963. docent Medicinskog fakulteta u Brnu. Od 1970. redovni profesor Univerziteta u Olomoucu i Beogradu (po pozivu). Živi u Ostravi, u Češkoj. Stručnoj javnosti poznat po radovima iz endokrinologije. Od raspada SFRJ u medijima i javnosti bori se za istinu o Srpskom narodu.
    poginuli -102785 - 16.10.2018 : Natasa Rakic Indjija - best (0)

    Dragomir (Borisav) Rakić


    Sin Srđan, kćerka Danijela, supruga Stojka. Posle njegove smrti, 2003. godine je na Zalazju stradao i njegov rođeni brat Savo, od posledica gaženja mine. U ratu je ranjen i njegov drugi brat, Milo.
    trebinje -102773 - 13.10.2018 : Neba Bak Srbija - best (6)

    Hum


    Navrsilo se 23 godine od, za nas velike akcije vraćanja Huma. Bilo je, kao da je juče bilo, u mojim očima, oduvali smo njihovu specijalnu Laste, kao da nisu ni bile.

    Te večeri je vraški dobar posao odradila i naša artiljerija. Poklopila ih je sa svih strana, tako da smo ima naneli velike gubitke, kako u ljudstvu tako i u tehnici. Pogođen je i glavni magacin, i još su pri tome dva dana pre akcije izgubili i njihovog zlikoca Zaima, tako da smo im napravili pravi dar-mar. Veličanstvena pobeda, ali smo mi nažalost imali i nekoliko poginulih, među njima veliki Bunjevac i ruski heroj, Sergej Mirončuk, Velika tuga! Rat je bio i verovatno je tako Bog rekao da mora biti.

    Kad se sve sabere, izvojevali smo veliku pobedu, i trebamo je pamtiti, prenositi sa kolena na koleno priču o našoj borbi, za opstanak srpskog naroda na našoj, srpskoj zemlji.

    Živi bili, svi ostali preživeli heroji našeg rata, a pokojnicima neka je laka crna zemlja.
    groblje_pijesak -102771 - 12.10.2018 : Biljana Rudovic Bakmaz Han Pijesak - best (0)

    Borovine


    Mala ispravka za mjesto Borovine kod Han Pijeska. Tu su poginula tri civila i tri borca Republike Srpske.
    1992_1995 -102769 - 12.10.2018 : Nebitno Ilijas - best (4)

    Želim da se slika moga člana porodice skloni


    Pozdrav, vec sam vam pisao. Posle toga ste pokušali da mi hakujete e-mail adresu. Nisam neko ko donosi brzoplete odluke, ne interesuje me vaš sajt, samo želim da uklonite slike sa groblja na kojima se nalazi moj član porodice. Niste imali pravo bez saglasnosti moje porodice da ih stavljate na ovaj sajt. Ko god da ste, još jednom ću vas zamoliti da stupite u kontakt sa mnom da to rešimo, i to ostaje između mas, a vi i dalje nastavite sa svojim aktivnostima. Srdačan pozdrav.
    trebinje -102763 - 11.10.2018 : Zelenikovac Trebinje - best (0)

    Kontakt sa Zengom


    Molio bi da mi se javi Zenga Split, radi podataka oko kontakta sa osobama o kojim sam ga pitao. Unaprijed hvala i pozdrav.
    poginuli -102734 - 28.09.2018 : Jednom Vojnik Bosansko Grahovo - best (0)

    Nestali hrvatski vojnik


    Pozdrav svima na forumu i molba za administratora! U periodu 12. 8. 1995. - 15. 8. 1995. odvijale su se borbe oko prevoja Derale i za cestu Grahovo - Drvar. Sudjelovale su jedinice HV-a i jedinice VRS. U ovim borbama poginulo je više boraca sa obje strane, a bilo je i nestalih.

    Hrvatska strana, suborci i rodbina mole da se neko javi ako zna za slučaj Lade Nive koja je zaustavljena negdje kod Derala. U njoj su bila četiri vojnika HV. Dva vojnika HV su zarobljena i razmijenjena, jedan je poginuo, a tijelo četvrtog vojnika (Drago Ilović, r. 1948.) nije nađeno.

    Svrha moga pisanja je da se nadam da je nekome ovaj slučaj poznat. Ne traže se okolnosti pogibije nego nas zanima samo da nađemo tijelo nestalog čovjeka.

    Ako je nekome problem platiti put do mjesta gdje se nalazi tijelo pokojnika, spremni smo snositi trošak. Nudi se također i novčana nagrada kad se potvrdi pronalazak pokojnika. Nadamo se da će ova informacija ostati na ovom forumu. Hvala unaprijed! Možete me kontaktirati preko fejsbuka

    Drago-Ilovic-171842597075682
    ozren -102689 - 17.09.2018 : Mili77Doboj Doboj - best (4)

    Odnos snaga na Vozući 10.09.1995. g.


    Poznato je da je u konačan slom odbrane Vozuće i Ozrena 10. 09. 1995. godine iz 3. korpusa krenulo oko 14.000 neprijateljskih vojnika, a iz 2. korpusa 7.200 vojnika, što ukupno iznosi oko 21.200 vojnika. U svojoj knjizi "Bitka za Vozuću 1992-1995", autor Nenad M. Cvjetković kaže da je 4. ozrenska lpbr imala 1.176 boraca, 14. lpbr oko 500 boraca. I neprijatelj se toga drži...

    Hajde da pokušamo ustanoviti tačno stanje ljudstva VRS na dan 10. 09. 1995. godine.

    Ovako je bilo:
  • 4. ozrenska lpbr je imala "na papiru" 1.176 boraca, ako odbijemo tu razne rashode (odmor kući, bolovanje, liječenje), smatram da na prvoj borbenoj liniji nije moglo biti više od 700-800 boraca.

  • 14. lpbr je imala oko 500 boraca "na papiru". Odbijmo isto rashode, smatram da je na liniji odbrane bilo 250-300 boraca,

  • 1. srbačka lpbr, ona je na papiru imala oko 860 boraca. Oduzmimo i ovdje rashode, smatram da je i njih na liniji odbrane bilo oko 600. Najveći teret podnio je 2. pb pomenute brigade, koji je držao poziciju Okretaljka-Popovo Osoje-Paljenik. Koliko je bilo brojno stanje bataljona? Smatram da ni njih na l/o nije bilo više od 250-300.

  • bataljon PJP MUP-a RS, bilo ih 400-450. Na liniji ih nije bilo više od 100-150.

    Znači ja dolazim do tog podatka da je VRS za odbranu Vozuće 10. 09. 1995. godine imala oko 1.900 boraca, a po brojnom stanju bilo je oko 2.986 boraca.

    Od OMJ neprijatelj je iz 3. korpusa imao 3. tenkovsku četu, a iz 2. korpusa 2. tenkovsku četu. Pretpostavljam, da je i njihova formacija slična ili ista ko u bivše JNA, što znači da su imali na raspolaganju oko 24 tenka, po 12 u svakom korpusu.

    Sa druge strane, jedinice VRS su na tom području imale mješovitu oklopnu četu iz sastava 2. okbr (tenkovi T-55, oklopni transporteri M-60 i samohotke ZSU 57/2). Zbog šarolikosti mješovite oklopne čete VRS, možemo reći da je i ovdje neprijatelj imao prednost minimalno 3:1.

    Artiljerijsku podršku neprijatelju su davala dva mješovita ariljerijska puka, 2. map i 3. map.

    Jedinice VRS su podržavale (dok su imale municije) dvije haubičke baterije D-30 122 mm. I ovdje je odnos minimalno 6:1 u korist neprijatelja.

    Ako uz to još uzmimo i prazne međuprostore između jedinica VRS koji su bili i do 2-3 km, rezultat se unaprijed znao.
  • ozren -102683 - 13.09.2018 : Mili77 Doboj - best (2)

    Čuvari manastira


    Malo analizirao svoje podatke, koje sam dosada sakupio, došao sam do toga da sam ukupno dosada popisao 1062 nastradala borca VRS od 1992-1995 u opštinama Zavidovići, Banovići, Lukavac (odnosno od Vijenca pa južno preko Lozna-Ribnica-Gostovići-Podvolujak-Svinjašnica-Paljenik-Podsjelovo. Odnosno zone odgovornosti 2. ozrenske lpbr i 4. ozrenske lpbr).

    Po godinama to izgleda ovako:
  • 1992. godine - nastradalo 219 boraca ili 20, 62 %
  • 1993. godine - nastradalo 78 boraca ili 7, 34 %
  • 1994. godine - nastradala 294 borca ili 27, 62 %
  • 1995. godine - nastradao 471 borac ili 44, 35 %

    U 1995. godini od 471 nastradalog borcaVRS, 253 su nastradala prilikom pada Vozuće (10. i 11. 09. ) ili 53, 71 %.

    A prilikom pada Vozuće i južnog Ozrena nastradalo je 280 boraca ili 59, 44% nastradalih od ukupnog broja nastradalih u 1995. godini.

    Ako sada ovo malo smanjimo i suzimo, tj. ako isključim opštinu Lukavac, što znači baziram se na zonu odgovornosti 1. srbačke lpbr, 1. prnjavorske lpbr, 14. lpbr, bPJP MUP-a RS i 4. ozrenske lpbr (Lozna- južno prema Ribnici- Gostovići-Podvolujak-Svinjašnica-Podsjelovo na tom potezu nastradalo je 833 borca od 1062 borca što iznosi 78, 43 %.

    Po godinama to iznosi ovako:

  • 1992. godine - nastradalo 130 boraca ili 15, 60 %
  • 1993. godine - nastradala 63 borca ili 7, 56 %
  • 1994. godine - nastradala 202 borca ili 24, 24 %
  • 1995. godine - nastradalo 438 boraca ili 52, 58 %.

    U 1995. godini od 438 nastradalih boraca VRS, 253 su nastradala prilikom pada Vozuće (10. i 11. 09. ) ili oko 72, 72 %.
    A od tog broja nastradalih boraca VRS (833), kao što sam već gore napisao 253 borca su poginula i nestala prilikom pada Vozuće 810. i 11. 09. 1995. godine) ili 30, 37 %.

    Znači faktički prema dosada prikupljenim podacima od 1062 borca nastradala u odbrani Vozuće (opština Zavidovići i Banovići) nastradalo je 833 borca ili 78,43%.

    Četvrta ozrenska lpbr VRS je od dana formiranja 01. 11. 1993. godine do kraja rata prema dosada sakupljenim podacima imala 198 nastradalih boraca. Od toga broja pri padu Vozuće poginulo je i nestalo 126 boraca ili 63,63% od ukupnog broja nastradalih boraca, što znači da su do 10. 09. 1995. godine iz 4. ozrenske lpbr nastradala 72 borca ili 36,37%.

    Ako na ovih nastradalih 198 boraca 4. ozrenske lpbr dodamo poginule (do 31. 10. 1993. godine - borci 2. ozrenske lpbr) iz opština Zavidovići (Vozuća i Gostovići) i opštine Banovići 1992-1993 njih 186, dobijamo ukupno da je poginulo 384 borca sa tih opština, što se u neku ruku slaže sa Spomen panoom 4. ozrenske lpbr u Modriči.

    Ja sakupih 280 nastradalih u septembarskim danima 1995. na Vozući i južnom Ozrenu.
  • ozren -102677 - 11.09.2018 : Cunami Doboj - best (0)

    RE: Pokojni Pantelić


    Molio bih gospodina Mehu Mehića iz Zavidivića da se javi u vezi informacije o nestalom Pantelicu ili ako naš moderator može spojiti tako što će proslijediti gospodinu Mehi moju adresu. Hvala unaprijed.
    sprzena_zemlja -102673 - 11.09.2018 : Ljiljan1975 Cazin - best (1)

    Spržena zemlja


    Želim da pozdravim učesnike u ovom razgovoru. Sasvim slučajno sam naišao na ovaj forum i drago mi je da nakon 20 i neku godinu dobijem odgovore na neka pitanja. Dobar dio ovih događanja sam hvala Bogu zaboravio tako da kao čovjek mogu mirno naveče da spavam i da se ne budim sa kricima i u znoju.

    U to vrijeme sam bio pripadnik 517. brigade i nalazio sam se na mjestu proboja. Sjećam se da je tog dana oko 8 sati ujutro počelo strahovito granatiranje. Već par dana smo se povlačili sa izgubljenih linija na Johovici. Stare linije u Krivaji su nam bile zadnje mjesto odbrane. Nalazio sam se lijevo od mezarja u Krivaji prema Lulićima.

    Kada su tenkovi krenuli u proboj, na nas je u nekoliko navrata udarala pješadija. Sjećam se da je načelnik brigade Bećo dotjerao popuno u nekom Suzukiju. Bilo nas je tu 7 kod neke dvospratne kuće od cigle kada je u nju dva puta pogodio tenk. Tu su ranjena 3 borca uključujuću i Beću koji je bio pogođen u glavu, ali lakše, tako da je pokupio i ovu dvojicu i otjerao u ih u sanitet. Pošto sam imao motorolu mogao sam da čujem Kobca kako izaziva i psuje komadanta treće Štulićke čete Vehaba.

    Vidio sam kada je T84 niz cestu otišao prema Rajaku, nisam odmah shvatio da je tenk zarobljen i mislio sam da je linija probijena. Nemoguće je opisati olakšavanje koji sam osjetio kada se začulo da je tenk ustvari zarobljen. A onda smo čuli da je rahmetli Nijaz (Keso) teško ranjen.

    Prošao sam mnoga ratišta i kroz mnoge borbe od Autonomije, GS platoa, Ripča, Grmeča, Medvjeđeg brda, itd ali ovo je bila jedna od najtežih. 20 godina poslije ovog događaja još uvijek mi je smetao zvuk gusjenica građevinskih mašina jer su me podsjećale na onaj jezivi zvuk tenkovskih gusjenica.

    Hvala ti Knindža na tako opširnom i iskrenom opisu borbe, ali vjeruj da je ofanziva bila još veća da bi bila zaustavljena jer to je bio presudan dan za Cazinsku Krajinu i znali smo da nazad dalje nema.
    rat_teslic -102659 - 05.09.2018 : Bosko Tomic Teslic - best (0)

    Samarnice


    Pozdrav svima!

    Zanima me ima li iko da je bio na Samarnicama i kakvo je tu stanje bilo između linija?
    muslimani -102653 - 04.09.2018 : Miki Sarajevo - best (0)

    Potraga za nestalim


    Pozdrav svima,

    interesuje me da li neko zna nešto o sudbini Suvada (1973) i Edhema(1949) poznatijeg kao Emin Delica iz sela Kuti, koji su sa još dva muškarca i jednom ženom zarobljeni u okolini sela Petrovići, između Sokoca i Olova u oktobru '92. godine, od kada im se gubi svaki trag. Za info o njihovoj sudbini i koji će dovesti do pronalaska njihovi posmrtnih ostataka, sledi novčana nagrada po dogovoru.
    1kk -102649 - 04.09.2018 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Proslava dana 1.bVP 1.KK VRS kasarna Kozara


    Dana 09. 09. 2018. godine u kasarni "Kozara" u Banja Luci održaće se proslava Dana 1. bVP 1. KK VRS.

    Program:

  • 10:00 - okupljanje pripadnika jedinice, porodica poginulih boraca i simpatizera
  • 11:00 - Parastos poginulim borcima
  • 12:00 - Svečana akademija
  • 13:00 - Vojnički ručak

    Dana 11. 09. 2018. - Otvaranje izložbe posvećene ratnom putu 1. bataljona Vojne Policije 1. KK VRS u KC "Banski dvor" se početkom u 16:00 časova.
  • rat_majevica -102645 - 02.09.2018 : Dejan Živković Zvornik - best (0)

    Zvonko Đokić


    Pozdrav svima,

    imam jedno kratko pitanje za poznavaoce ratnih dešavanja na Majevici. Naime, 01. septembra 1992. godine poginuo mi je ujak Zvonko Đokić kojeg do danas nisam uspio pronaći. Bilo kakva informacija o razmjeni ili mjestu gde je pokopan bi mi dobro došla.
    Molim vas za bilo kakvu informaciju.


    Unapred hvala.
    gorazde -102641 - 01.09.2018 : Sasa 073 NovoGorazde - best (0)

    RE: Tane Droca


    Moja informacija o mjestu pogibije Tana Droce na putu Jabučko sedlo - Trovrh nije tačna. Tane je poginuo u Mesićima kod Rogatice.
    dobrovoljci -102627 - 28.08.2018 : Radislav Lapadat Pancevo - best (0)

    Pogibija Josipa Lapadata


    Poštovanje,

    Ima više od 23 godine od kako mi je otac poginuo u okolini Trnova. Zvao se Josip Lapadat, rodom iz Pančeva, Srbija. Beše to 23. 7. 1995. neprijateljskim puščanim zrnom u glavu i otprilike to je sve što znam. Sve ostalo mi dolazi iz nepotvrđenih izvora.

    Koliko sam iz prica shvatio, bio je pripadnik specijalne jedinice Beli Vukovi. Voleo bih da znam kako je zaista poginuo, jer sam nekoliko verzija čuo. Ako neko ima neku informaciju bio bih zahvalan da je podeli sa mnom.

    S poštovanjem,

    Radislav Lapadat
    ozren -102591 - 23.08.2018 : Nezir Zenica - best (1)

    Blagojević Dinko, Želeća '92. godine


    Molio bih sve koji nešto znaju o zarobljavanju i pogibiji mog druga, koji se zvao Blagojević Dinko, inače iz Želeće da mi odgovore. Inače, bio je zarobljen od strane HVO iz Žepča i odveden je kao zarobljenik?
    1kk -102581 - 18.08.2018 : Kartum7193 Banja Luka - best (0)

    Parastos poginulim vojnim policajcima 1.bvp 1.KK VRS selo Umka Brod


    Danas je održan parastos poginulim pripadnicima 1. bvp 1. KK VRS kao i poginulim mješstanima i pripadnicima JNA u selu Umka kod Broda.
    bihac -102575 - 17.08.2018 : Amir J Bih - best (0)

    RE: Žuti kamion crvene boje


    Od Petrovca do Vrtoča ima 5, a ne 20 kilometara.
    zlocini -102571 - 15.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Sarajevo: Genocid nad srpskim narodom


    sprzena_zemlja -102569 - 15.08.2018 : Dado Plavi Bisce - best (1)

    Tenkovi na Kordunskom Ljeskovcu i operacija Krivaja


    Vezano za ovu temu, ako može neko da pojasni jesu li dva tenka što su pogođena u Kordunskom Ljeskovcu prije forsiranja Korane, tenkovi T84 i jesu li uništeni? I da li prilikom napada u Krivaji, tenk kojem je prilikom pogotka odvaljena kupola tenk T55?
    autonomija -102565 - 15.08.2018 : Maci Boise - best (0)

    Pehovo


    Ima li itko da se javi, tko je bio na Pehovu august 6. na 7. 1995. sa strane Petog korpusa? Pozdrav svima sa svih strana.
    poginuli -102563 - 15.08.2018 : Slobodan Jelisavac Banjaluka - best (0)


    Poginuo 12. 07. 1992 u rejonu Vlašica, iako je imao dozvolu da u to vrijeme bude na odmoru. Nije htjeo da ostavi svoje ratne drugove.
    rat_teslic -102561 - 14.08.2018 : Lerac Tuzla - best (0)

    RE: Minska polja oko Teslića


    Pozdrav,

    Da, miniran je prostor sa obije strane. Ja lično nisam tu ratovao, ali mi je to sadašnji posao. Postavljane su sve vrste mina sa obije strane, a radi se o PMA2, PMA3, PMR-2A, PROM-1, PMR Tešanj, MRUD, TMA-3, TMM-1.

    Sa strane VRS-a je postavljen veliki broj TMRP-6 mina dok je sa druge strane bilo postavljanja avio bombi tj. Krmača i MB 120 mm dirigovano iz rova.

    Ovi me bi zamolio ako bilo ko ima ikakvih minskih zapisnika da me kontaktira u vezi sa tim.
    arkan -102557 - 09.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Kako je ubijen Arkan?


    risto_djogo -102556 - 09.08.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Risto Đogo


    Idi na stranu - |1|2|