fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
16_krajiska -103321 - 15.04.2019 : Borac Šesnaesta Banjaluka - best (0)

Lipovac 27.04.1993.


Čitam razne komentare o pada Lipovca u ruke VRS. Nigde se ne spominju pripadnici 3. čete 3. bataljona koji su zajedno sa Prašinom jedinicom zauzeli Lipovac. Mislim da je tog dana i ranjen komandir 3. čete. Ako se bude i istorija pisalo o 16. kmtbr. na lažima kao i ratni put šesnaeste brigade ispašće da je major Mađar najveći borac u 16. kmtbr. Opjevaše 16. brigadu u Tesliću a znamo da je do tad 16. i ratovala. Posle 93. godine 16. kmtbr je bila kao i Lake banjalučke skupina donatora.

Pozdrav svim iskrenim borcima 16. kmtbr
16_krajiska -103313 - 10.04.2019 : Bojan Maribor - best (0)

Stanko Božić - Kobra


Pozdrav svima,

Zanima me ima li ko kakvih informacija o pokojnom Stanku Božiću - Kobri?

Hvala
pocetak_rata -103289 - 24.03.2019 : Ratko Obrenovic Detroit,USA - best (0)

Domagoj Margetić: Krvave balkanske milijarde


groblje_sokolac -103275 - 18.03.2019 : Branka - best (0)

Poginuli borci sa opštine Sokolac


Poštovani,

upravo sam pregledala sve ove vaše tekstove i slike poginulih boraca I želim da izrazim sve pohvale za vaš rad. Vidjela sam i neka imena poginulih boraca koja su sahranjena u porodična i gradska groblja, a bili su pripadnici VRS i MUP u vrijeme pogibije. Njihove porodice žive na Palama i ostvaruju zakonska prava.

Primjetila sam da kod Vukojičić Milanka fali ime oca, Radomir. Poginuo je u Srebrenici kao pripadnik policije, a sahranjen u Sokocu kod crkve.

Muharemović Novak je bio pripadnik VRS, a poginuo je na Žepi.
autonomija -103271 - 16.03.2019 : Gardabn Bijeljina - best (0)

Dragan Simionović - Siki


Pokojni Siki je stradao od snajperskog hica dok je dejstvovao PAM-om sa tenka. Čak nije bio direktan pogodak nego rikošet koji je pogodio nišan od tog mitraljeza.

Inače gubici Pantera taj dan su 3 poginula i jedan ranjen uključujući tu i Sikija.
autonomija -103267 - 15.03.2019 : Gardabn Bijeljina - best (1)

Ofanzive 5. korpusa


Peti korpus je u par dana imao dve ofanzive na Veliku Kladušu. Ne zna se u kojoj je gore prošao. Totalno pogrešna taktika upuštanja u otvorenu borbu sa mnogo bolje opremljenim snagama koje su bile na tom prostoru.

Za razliku od ostalih ratišta, gde su uzimali mali prostor i brzo se ukopavali, ovde su radili skroz suprotno. Zbog toga su i imali ovolike žrtve.

Mojoj brigadi, koja je bila vrlo dobro opremljena, a skoro sva tehnika je bila mobilna, ovo su bili idealni uslovi za borbu.
srebrenica_zrtve -103263 - 14.03.2019 : Nomad Srbija - best (0)

Šiptarka-Balinkura - monstrum


Tužilaštvo BiH: krivica Elfete Veseli je dokazana-

Na kraju suđenja Albanki za koju se veruje da je ubila dečaka Slobodana Stojanovića, tužilac Miroslav Janjić je ocenio da je ovo jedan od retkih slučajeva ratnog zločina gde se iskazi svedoka i veštaka potpuno poklapaju.

Autor: D. Stanišić, četvrtak, 14. 03. 2019.

Sarajevo U završnici jednoipogodišnjeg suđenja Elfeti Veseli, optuženoj za ubistvo dvanaestogodišnjeg dečaka Slobodana Stojanovića 1992. godine u naselju Bajrići kod Zvornika, tužilac Tužilaštva BiH Miroslav Janjić naveo je da je dokazano da je optužena počinila taj monstruozni zločin. Dokazana je, kazao je on, i krivica Sakiba Halilovića, komandanta Diverzantskog voda združenih jedinica muslimanske vojske u čijim redovima je bila i Albanka Elfeta Veseli, "žena monstrum", "žena zver", kako su je zvali njeni saborci.

  • "Smatramo da je tužilaštvo tokom postupka van svake razumne sumnje dokazalo krivicu Halilovića i Veselijeve. Nijedna činjenica iz optužnice nije ostala, a da nije potkrepljena svedočenjima i dokazima koje odbrana nije mogla da ospori", rekao je Janjić u završnoj reči u sudnici Suda BiH.

    Podsećajući na izjave svedoka, Janjić je pomenuo, između ostalih, i svedoka S1 koji je, kao očevidac, jezivi zločin nad dečakom gledao s nekoliko metara udaljenosti.

  • "Elfeta je stajala sa dečakove leve strane. Držala ga je za kosu. Izvadila je nož sa crnim koricama. Podigla mu je glavu i povukla nož ispod vrata. Dete je počelo da krklja... Kad ju je neko od prisutnih vojnika pitao "šta to radiš", ona je izvadila pištolj, duga devetka, prislonila mu na glavu i pucala, jednom ili dva puta, ne znam. Nakon toga mu je telo zamotano u plavi mantilić. Okrenuo sam glavu, nisam više mogao to da gledam", ispričao je svedok S1, inače muslimanski vojnik, na jednom od ročišta.

    Njegove navode, prema rečima tužioca Janjića, potvrdio je nalaz obdukcije i iskazi ostalih svedoka, te članovi dečakove porodice prilikom identifikacije.

  • "Ovo je jedan od retkih predmeta ratnog zločina gde su iskaz svedoka i nalaz veštaka saglasni. Može li biti slučajnost da svedok vidi četiri materijalne činjenice, a da to u nalazu potvrdi veštak, a da nije bilo teoretske šanse da se njih dvojica sretnu", kazao je Janjić.

    Optuženi Sakib Halilović, koji je znao za ubistvo srpskog dečaka, a prema nekim svedočenjima i video kad ga je njegova potčinjena počinila, nije ništa preduzeo da ona bude kažnjena. To je, ocenio je tužilac, dokazano tokom postupka, kao i to da je dete od dolaska do poslednjeg dana života boravilo s pripadnicima Halilovićeve jedinice.

  • "Halilović nije preduzeo niti jednu radnju da istraži šta se desilo s tim detetom. Nije nikog izvestio da je dete u jedinici, da je maltretirano i da se priča da ga je ubila Veselijeva. U najmanju ruku je morao znati da o ubistvu deteta mora nekoga obavestiti", naglasio je u završnoj reči tužilac Janjić.

    Slađana Crkvenjaš, sestra malog Slobodana, ispričala je tokom svedočenja u Sudu BiH, da su ona i brat zajedno s roditeljima u julu 1992. godine iz bezbednosnih razloga otišli iz mesta u kome su živeli i da se Slobodan vratio po svog psa Lesija, koji je ostao u njihovoj kući na teritoriji pod muslimanskom kontrolom.

  • "Posle nekoliko dana čuli smo da je ubijen. Svi su govorili da ga je ubila Albanka iz Vlasenice Elfeta Veseli", navela je ona.

    Nakon rata Veselijeva se skrivala, otkrivena je i na zahtev Tužilaštva BiH uhapšena u septembru prošle godine u Švajcarskoj i vrlo brzo izručena BiH.

    Iznošenje završnih reći odbrane zakazano je za 29. mart.
  • poginuli -103257 - 12.03.2019 : Goran Sikima Vojkovići - best (0)

    Vedran (Momčilo) Avdalović


    Vječna ti slava i hvala školski druže i brate!
    ratko_mladic -103251 - 10.03.2019 : NLO Gojino Brdo - best (0)

    Srećan ti rođendan Đenerale!!!


    poginuli -103247 - 05.03.2019 : Drazen Istocno Sarajevo - best (0)

    Aleksandar Aco Šehovac


    Pozdrav svima,

    moj rođak Aleksandar Aco Šehovac poginuo je na Igmanu 1993. godine. Bio je pripadnik IDV Vlasenica. Od njega imamo samo jednu sliku. Zamolio bih ako slučajno neko od njegovih saboraca ima neku fotografiju na kojoj je i Aco da mi je pošalje.
    16_krajiska -103237 - 02.03.2019 : Nemanja Dujic Banja Luka - best (0)

    Završena revizija


    Poštovani,
    ovim vas obavještavam da se postupak revizije mog invaliditeta završio kako je i očekivano. Pronašao sam majora Stankovića i zamolio ga da nadležnom referentu Ministarstva da izjavu o predmetnom događaju.
    Molim da izbrišete moj raniji post.
    Hvala vam od srca za pomoć.
    S poštovanjem,
    Nemanja Dujić
    064 4567 395
    poginuli -103235 - 02.03.2019 : German Tramosljanin Prijedor - best (0)

    Mirko (Simo) Tramošljanin


    Ovo je moj djeda, kojeg nikada nisam vidio, osim na slici. Njegova žena se zvala Novka, a njegova djeca Vladislav i Siniša. Ja sam sin od Vadislava. Moja baka Novka je preminula od teške bolesti, raka. Bio bih vam zahvalan ukoliko biste mi poslali još koju sliku moga dede, pošto moj stric i moj tata nemaju. Hvala!
    groblje_bratunac -103225 - 01.03.2019 : Radmilo Lojanica Pazarić, Sarajevo - best (5)

    Sjeti se, brate, i naših iz Bratunca


    Možda nikada ne bih ni progovorio, ma ni slova izustio, ali dužnost mi je da mojim mrtvim rođacima, saborcima, komšijama, i mom cijelom mom srpskom rodu odam počast i prislužim svijeću na Sokolačkom groblju.

    Na svega nekoliko koraka ili polu-koraka (obzirom na brojno stanje nogu) uklesan pravilnik ponašanja. Da li je moguće da Srbina treba naučiti kako se ratniku odaje poštovanje i kako se Gospoda moli za pokoj njegove duše? Vidiš li to Gospode, je li to u tvoje ime propisuju?

    Gospode svi uz opjelo sahranjeni, i tu preneseni!
    Gospode dozvoli da ratnik pozdravlja mrtvog ratnika, uz Tvoje ime onako kako su ratovali i ginulu.
    Gospode ovu svijeću što palim, palim za pokoj duše mog brata po oružju i Tvoju slavu.
    To što se krstim ja molim da mu podariš mir Božiji i slavu nebesku.
    To što drhtim možda nemam baš obje noge, to što mi štap u ruci podrhtava, možda me stižu godine kasne...
    Divim se dvoredu, troredu i svakom drugom stroju mrtvih junaka.

    Hvala ti brate što to tako lijepo smisli, osmisli i izvede.
    Mi na linijama stratiša nismo imali kada.. . Ginulo se i uz sveštenika, a nerjetko zbog snajpera i uz bagere sahranjivalo svaki dan, bez obzira na praznik, slavu, primirje i sl.

    I tako, hodam polako od groba do groba, vidim održava se, čisti i čuva mir stradalnika... Samo mi onaj pravilnik nekako zasmeta.

    E taj pravilnik mi u Bratuncu nemamo! Ali, ko nema noge ne može doći do naših heroja. Ne može na ulazu u groblje za njih prislužiti svijeću. Ne može! Ne može jer su nadležni zaključali kapiju. Pa zato te moj prijatelju iz Igmanske, Ilijaške, Iliđanske, Vogoščanske i svake nam bratske brigade SRK-a molim neku od svijeća namjeni našim herojima na Bratunačkom groblju. Možda nije baš po uklesanom sokolačkog pravilniku, a naši smo.

    Veliko ti hvala i Bog da čuva njih i ovih naših 510 heroja iz Bratunca.

    Radan iz Pazarića
    groblje_rogatica -103223 - 01.03.2019 : Salenacionale Banja Luka - best (9)

    Motika (Borko) Slađan


    Osjećam ljudsku obavezu da na ovaj način sačuvam uspomenu na mog ratnog druga Slađana Motiku, s kojim sam bio do posljednjeg trenutka.

    Kao pripadnici LARP PVO iz Sarajeva (Lukavica) sa Pragom 30/2 mm, početkom avgusta 1992. smo bili privremeno premješteni u Crnu Rijeku kod Han Pijeska da bi obučavali mladu vojsku, a ujedno bili i dio PVO odbrane Glavnog štaba. Kasno naveče 19. 08. 1992. smo dobili naredbu za pokret. Sutradan rano ujutro, bez obavještenja gdje i na koliko dugo idemo, ali to je za nas bilo sasvim uobičajeno.

    Ujutro smo otišli smo u Podromaniju gdje nas je pukovnik Miletić obavijestio da idemo u Rogaticu da očistimo neki dio terena. Stigavši u Rogaticu, okupili smo se na nekoj livadi gdje nam je Rajko Kušić objasnio da idemo u pomoć našima u Goražde, koji su ostali u okruženju i da ćemo biti obezbjeđenje konvoju. Slađan je na kratko skoknuo do kuće, ali se vratio tužan jer nije vidio majku.

    Znajući situaciju i gdje idemo, rekao je da će da sjedne na mjesto nišandžije jer bi moglo biti zeznuto. Ubrzo je formirana kolona. Na čelu je bio Dajc sa par zarobljenih muslimana, ako bude miniran put, zatim tenk T-55, mi sa Pragom, a iza nas i civilna i vojna vozila.

    Bila je nesnosna vrućina, išli smo polako, ali smo bez ikakvih problema stigli u Mesiće. Poslije inžinjerijske provjere mosta, prešli smo i krenuli makadamskim putem uz brdo prema Jabučkom sedlu. To naše penjanje uz brdo je trajalo čitavu vječnost i bili smo sigurni da nas neprijatelj očekuje. Pri samom vrhu smo upali u zasjedu. Oklop se tresao od pogodaka pješadijskim naoružanjem, a okviri na pragi su pogođeni i zapaljeni. Tenk je počeo da puca, a i mi smo odgovarali pješadijskom paljbom iz Prage i nastavili da se krećemo naprijed bez obzira na napad. Dozivao sam Motiku da puca, jer sam vidio da je top otkočen. Ujedno je prijetila opasnost i da zapaljeni okviri eksplodiraju. Motika se nije ni javljao ni pucao...

    U jednom trenutku smo stali, iza nas nije bilo nikoga iz kolone jer smo otišli naprijed. Okrenuo sam se prema vozaču i vidio da je tenk zapaljen. Jedan tenkista je izašao iz tenka, ali ga je odmah rafal presjekao. Nastavili smo da pucamo, ali više nismo mogli ni naprijed ni nazad. Na platformu Prage je tad bačena neka zapaljiva naprava i počeli smo da gorimo. Komandir naredi da iskačemo i po logici smo pojurili niz padinu. Muslimani su još jače zapucali i galamili "Alahu ekber" i "Hvataj žive". Ni danas mi nije jasno kako smo uspjeli stići do udoline jer je prštalo na sve strane. Nas četvorica iz Prage smo se okupili. Komandir je odmah pitao šta je sa Motikom, na šta sam mu rekao da je ostao na mjestu nišandžije. Tek tad smo vidjeli da je vozač ranjen u nogu, da od oružja ja imam samo bombu i pušku sa par metaka, komandir samo pištolj, vozač ništa i drugi poslužilac pušku.

    Htjeli smo se vratiti po Motiku, ali smo znali da nemamo nikakvu šansu da ga izvučemo. Odlučili smo da ja ostanem sa ranjenim vozačem, a komandir i drugi poslužilac da se vrate do ostatka konvoja koji je pružao žestok otpor, pa da onda pokušaju doći do Motike...

    Vrijeme je prolazilo, pucnjava nije prestajala, pa smo vozač i ja odlučili da se prije mraka izvučemo iz zasjede kako znamo i umijemo. Nakon dva dana lutanja po šumama i skrivanja od muslimana, uspjeli smo da dođemo do Prače, orijentišemo se i preko Mesića vratimo pješke u Rogaticu...

    U Vojnoj bolnici na Podromaniji, gdje smo obojica završili, saznali smo da su naši došli do prage i tenka, i da je Slađan pogođen ostao u oklopu nišandžije i da je zajedno s njom i izgorio. Imao je samo 20 godina, ali veliko znanje, srce i iskustvo. Uvijek je bio nasmijan, spreman za šalu, prvi ako treba pomoći. Ukratko, bio je prava ljudina!

    Počivaj u miru, druže moj, i neka ti je vječna slava i hvala!
    muslimani -103195 - 16.02.2019 : Salko Salkanović Sarajevo - best (0)

    Tražim Jasmina Katanu, nestao 1993. godine


    Pozdrav,

    Nadam se da mi neko može pomoći. Naime, dajdža mi je nestao 1993. na lokalitetu Crnog Vrha. Do dan-danas ništa nismo saznali za njega. Sa njim su nestala još dvojica mladića. Moj dajdža se zove Jasmin Katana iz sela Delijaši imao je 16 godina.

    Volio bih da saznam makar nešto, njegovom ocu a mom dedu je srce puklo za njim. Htjeo je da ide da ga proba izvući, ali su mu rekli drugi da je kasno za to. Ako neko ima neku informaciju molim vaš da mi odgovorite. Nisam ga nikad upoznao jer sam rođen poslije rata i samo sam vidio njegovu sliku.

    Taj dan u tom rovu su bili dajdža i njegovi školski jarani koje je tu sretio slučajno. Trebao je krenut sa ostalima, ali vidio je njih i došao da se pozdravi i onda su počele padati granate i od tada im se gubi svaki trag. Nikada nisu pronađeni ni puške ni uniforme, ni ništa što je njihovo. Išli su 1994 bliža rodbina i ostali da pretražuju taj lokalitet oko Crnog Vrha i poslije rata isto, ali uvijek bezuspješno ništa nisu pronašli.

    Ako neko ima neku informaciju želio bih da mi kažete.
    zaboravljeni -103192 - 15.02.2019 : Vuk Bikic Bijeljina - best (0)

    Miodrag Vikić Ribin, MUP


    Pozdrav za Slavicu Vikić,

    Pročitah skoro jednu knjigu koja je njemu posvećena, pa sam pokušao malo da se raspitam. Ono što sam napisao je jedino što sam saznao, možda čak i nije tačno. Pretpostavljam da niste učestvovali u akcijama, ali me interesuje da li je stvarno bila ta eksplozija? Ako jeste, da li je živ? Zna li se nešto više o tome?

    Sve me ovo nekako podsjeća na, u to vrijeme aktuelne atentate na Kneževića, Mauzera i slične.

    Hvala što ste je javili. Bikić umjesto Vikić, pogrešno sam napisao prošli put.
    zepa -103184 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (4)


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA RBiH VOJNA TAJNA
    285. IBlbr Žepa STROGO POVJERLJIVO
    Str. pov. broj:08-22. 509/95
    Žepa, 26. 07. '95. g.
    oper. vrij. : 22. 25 h

    URGENT
    PREDSJEDNIK PREDSJEDNIŠTVA
    GOSPODIN ALIJA IZETBEGOVIĆ

    Gospodine Predsjedniče, oko 21 čas završeni su pregovori u rejonu Bokšanice (Rogatica) kojem su prisustvovali general Smit, Torlak Hamdija predsjednik IO Žepa i ratni zločinac Ratko Mladić. Na te pregovore kako me je obavjestio danas general Šuvalić trebao je da se donese ugovor o razmjeni "svi za sve" prihvaćen i od naše strane. Tim pregovorima je trebao da prisustvuje ministar Muratović ali nije zbog toga što mu nije garantovana bezbjednost. To me je isto obavjestio general Šuvalić. Na pregovorima general Smit je izjavio da naša strana nije prihvatila ugovor o razmjeni "svi za sve" i da naša strana traži neke dodatne ustupke. Na mjestu pregovora Bokšanica ostao je Hamdija Torlak kome je rečeno da ako smo spremni na razmjenu "svi za sve" da se u toku noći odnosno ujutro do 08:00 sati izvjesti general Smit kako bi se pravio plan helikopterske evakuacije.

    Predsjedniče, ja vas u ime moje brigade molim, koja je na ivici nervnog sloma, da poduzmete sve da naša strana prihvati ugovor i da konačno i nas riješite muka. Mi ne možemo da vjerujemo da ovaj problem izgleda nećete Vi da riješite. Ovaj problem ako se ne riješi u toku sutrašnjeg dana moram se odlučiti sutra naveče na proboj prema Vama sa 2000 ljudi i sa 10000 metaka pa ko prođe, a imate sliku Srebrenice I prikupljene obavještajne podatke da smo sa svih strana blokirani i da nam nema spasa bez obzira što ćemo krenuti u proboj.

    Sutra će se završiti evakuacija civila i odmah se povlači UNPROFOR tako da ćemo vjerovatno sutra ostati prepušteni sami sebi. Gospodine predsjedniče ja vas molim u ime boraca koji su se zadnjih petnaest dana lavovski borili, molim Vas u ime poginulih boraca a u mojim redovima imam sinove ili roditelje tih poginulih, molim Vas u ime evakuisanih porodica i djece koja jedva čekaju da se sretnu sa svojim očevima koji su ostavljeni na Žepskoj planini da budu poklani ili na drugi način uništeni, molim Vas opet u ime mojih boraca da nam omogućite da na nekim BiH ratištima branimo Bosnu, da je oslobađamo i da ginemo kao ljudi. Nemojte dozvoliti da umiremo od gladi, od najobičnije bolesti jer nemamo ni jednog doktora a već ima bolesnih koji ne mogu ako krenemo u proboj preći na slobodnu teritoriju te Vas molim nemojte dozvoliti da ubijam svoje borce jer ih ja ne mogu ostaviti žive četnicima, a ne mogu ih ni ubiti jer sam sa njima ratovao tri godine, oni su tri godine branili Žepu i Bosnu i Hercegovinu i zasluŽili da umru časno ili časno poginu na nekim od ratišta širom BiH.

    Molim Vas još jednom poduzmite sve što je u vašoj moći da se izvrši helikopterska evakuacija vojnika i u toku noći nas izvjestite jer me sutra u 09 čekaju vojnici postrojeni da ih obavjestim šta ste uradili. Poslije večerašnjeg Vašeg odgovora u slučaju da bude negativan vjerovatno se više nećemo čuti a isto tako nećete čuti niti imati od koga saznati kako su mi završili borci. Ja u svojim redovima imam još oko dvadeset ranjenika koji nisu smjeli sjesti da se evakuišu kopnom, ostali su nadajući se helikopterskoj evakuaciji, među njima je i moj Načelnik štaba koji je 80% invalid iz helikopterskog udesa u Žepi. Mogao je juče otići sa ranjenicima ali nije htio ostaviti svoje saborce htio je znati do kraja kakva će im biti sudbina i podjeliti sa njima istu. Čekaću Vaš ogovor nadajući se da ćete ovaj problem uspješno riješiti.

    KOMANDANT
    pukovnik
    Avdo Palić
    zepa -103183 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (3)


    RUP-12 kan. 406 U: KONAK-1, -3, BAGAT, GALIJA, IRAC, PIROT, MAKS,
    LEGENDA, BADEM, REKS, KOREJA, SSARAC,
    KONAK-1 zis
    KONAK-3 top
    GALIJA artiljerija

    Napomena: Ove jedinice su 08. 07. 95. god. zauzele punkt UN-a
    FQ: 153. 775 U:CHICHIN, JEZZ, ORAO, SOKO, (artiljerija)
    KAN. 305 , KAN. 210 U:LUTALICA, BORAC-1, POSKOK, KOSOVO,
    MALINA, MEKENZI

    Mekenzi - starješina (pretpostavljeni mu kap. Dasić) BORAC lično je moguće da je kap. Dasić

    FQ:149. 750 U:MOSTAR, CEZAR, VUK
    KAN. 213 U:VAREŠ, KOSOVO
    RAZGOVOR R. CARDAKOVIĆ - GEN. SULJEVIĆ

    Ovdje general Suljević upućujem selame i možemo razgovarati. Prijem ovdje Ramo NSS. u 19:00 h počeo je do sada najači artiljisko-pješadiski napad na Žepu sa svih strana imamo informacije da se oko 18:00h u Žepu uputio zamjenik gen. Smita i oficir iz Ukrajinskog bataljona radi pregovora, mi smo odbili da idemo na pregovore na Bokšanicu tražimo da pomenuti oficiri dođu u Žepu da li će doći do tog susreta ne znamo. Tražimo od vas da upoznate gen. Delića i prjesednika Izetbegovića o ovim zbivanjima te daoni traže obustavu vatre i pregovore na državnom nivou. Tražimo da poduzmu sve ovo su nam najteži trenuci. Ne znamo da li su nam linije pomjerene. PRIJEM Što se tiče četničkih dejstava čudno je da su u večernjim časovima preduzeli te napade, vjerovatno radi psihološkog pritiska radi primoravanja na pregovore. Vi ste konkretne zadatke oko pregovora dobili ranije ja ih sada neću ponavljat. Izvijestit ću komandanta Delića o situaciji kod vas, a pregovore ne može Unprofor izvoditi bez naše strane. Mislim da ste pravilno postupili što na pregovore niste išli van Žepe. Četnicima i Unproforu nikad ne treba vjerovati. Ja vam mogu reći da izdržite. Preduzimamo razne mjere da vam olakšamo stanje Naše jedinice uspešno izvode ofanzivna dejstva na južnom djelu ratišta, u dolini r. Prača a i prema vama se pripremaju razni oblici neposrednih kontakata. Prijem Sve sam razumio ali bojim se onog najgoreg za sada toliko o novim informacijama izvjestiću vas. Selam i čujemo se! I ja vas Selamim i sutra je 21. jul četnici nisu ostvarili svoj plan prema kojem su bili zacrtali da osvoje Žepu jer navodno međunarodna zajednica im je do tog vremena dala prećutno odobrenje. Svi smo uz vas i želim vam uspešnu odbranu. Alahimanet. Prijem.

  • Hoćete li nam reći šta za nas znači 21. jul i hoće li nam od sutra imalo biti lakše??? Prijem.

    Sutra je sastanak u Ženevi Kontakt grupe i sastanak Islamskih zemalja ocjenjujemo da će to biti jedan preloman događaj u odnosu svijeta prema Bosni a posebno prema zaštićenim zonama. U jednoj informaciji iz OUN preko četničkih medija govori se navodno da Karadžić može raditi do 21. jula a kasnije ne. Prijem.

    Daj Bože da tako bude selam i prijem.

    Selam i vama, selam za operatora i čujemo se hvala i čujemo se!

    Pored mene je gen. Suljević
    PRIJEM: Ovde je N SS, gospodine generale našim RI otkrili smo da četnici ujutro u 05:00 h treba da izvrše opšti napad na Žepu sa izričitom naredbom ulaska u Žepu. Večeras smo dobili podatak od komandira UKRAJINSKE čete Andreja koji je u Žepi sa vojskom da sutra presjednik Izetbegović i general Smit imaju dogovor oko konačnog raspleta o Žepi. Saznali smo da je predsjednik u Kaknju možete li nam provjeriti tačnost ove informacije: PRIJEM.

    General Suljević: Ne znam gdje je trenutno predsjednik Izetbegović, ali mi je poznato da su sve vaše depeše naslovljenje njemu dospjele do njega. Jučer je imao sastanak sa Turskim predsjednikom Demirelom u Zenici. Sigurno je da je na tom sastanku dogovoren zajednički stav po pitanju zaštićenih zona i ulogi Islamskih zemalja u Ženevi na razrješavanju ove naše krize zauzeti su povoljni stavovi.

    Što se tiče napada četnika danas u 05:00 časova na Žepu sve je moguće, ali da li je jasno Ukrajinskoj četi šta će biti s njom u tom slučaju PRIJEM.

    UKRAJINSKOJ četi je jasno šta će biti sa njima isto ko što je i nama jasno. Saznali smo iz kabineta predsjednika da se on nalazi u Kaknju (Crni labudovi) PRIJEM.

    Gen. Suljević: Šta vama treba predsjednik u ovom trenutku, bilo gdje da se nalazi on prima podatke o stanju u Žepi. PRIJEM:

    Kad ne znate gdje se nalazi ne vjerujem da prima podatke o Žepi, a on nam je trebao da nam kaže je li bio u kontaktu sa generalom Smitom to sam na početku testa već rekao. Selam i čujemo se.

    Gen. Suljević: Ja ću tražiti podatak da provjerim da li je kontaktirao predsjednik sa gen. Smitom jučer pa ću vam javiti. Javiću vam i ostalim podacima bitnim za Žepu. Četnici su razvili ogromnu propagandu zastrašivanja građana i boraca Žepe. Čak su u stranim medijima već nekoliko dana izjavili da su Žepu osvojili, da su se Žepljani predali i slično. Ja vas puno selamim i nemojte se mnogo plašiti njihovih prijetnji. Dok su Ukrajinci pod vašom komandom četnici imaju strah od intervencije NATO, jer im više ne može pomoći Akaši pošto su sada udari NATA direktni bez posredstva komandanta umprofora. Da li imate još nešto da mi kažete? PRIJEM:

    Četnici nas ne plaše nit nas mogu zastrašiti ali problem je u tome što više ni jedan naš borac neima više od 30 metaka, zato smo ovih dana a to nam je i obaveza redovno Vas izvještavali o svemu pa i u kasne sate. Za sada toliko prijem.

    Gen. Suljević: Ovo zadnje je problem, ali izdržite, preduzimaju se mjere da vam se pomogne. Nadam se da ćete i vi iznaći neko riješenje da dođete do povoljnijeg odnosa sa municijom. Ja vam želim uspješnu odbranu i vjerujte mi smo stalno sa vama. Selam. Kraj.

    Kad se možemo nadati informaciji od predsjednika Izet. prijem.

    Čim bude došla bit še vam odmah prenesena. PRIJEM:

    Ja Vas molim da nam dostavite ove informacije što prije. Kraj.

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    SKUPŠTINA OPŠTINE ŽEPA VOJNA TAJNA
    RATNO PREDSJEDNIŠTVO STROGO POVJERLJIVO
    Broj:01-124/95
    Žepa:21. 07. 1995. g. VRLO HITNO
    PREDSJEDNISSTVO URGENT Žepa VRLO HITNO <
    oper. vrij. :23:50
    2. KORPUS TUZLA
    n/r NAČELNIKA ŠTABA

    Molim Vas da nam u najkraccem roku a najkasnije do sutra u 10:00 h dostavite sljedeće podatke putem fajla:

    1. Liniju rasporeda naših snaga prema ulazu u Kladanj iz našeg pravca
    2. Liniju rasporeda četničkih snaga prema ulazu u Kladanj iz našeg pravca
    3. Moguće varijante prolaza kroz četničku liniju iz našeg pravca u pravcu Kladnja
    4. Ugrubo skicirati ako je moguće na fajlu približnu liniju prolaza
    5. Naglasiti koja je varijanta po Vama bolja prema podacima kojima raspolaže 1. muslimanska podrinjska brigada
    6. Naglasiti da li je kanjon Jezernice još uvijek prohodan ili nije ili se mora ići lijevo od njega iz našeg pravca
    7. Dostaviću Vam tačne frekvencije motorole na kojoj bi neko iz Prve muslimanske brigade trebao da dežura kako bi u slučaju potrebe diverzantska grupa mogla izaći u susret (iskoristite ljude koji su već tamo i koji znaju prolaz).

    OVO SHVATITE OZBILJNO JER VEĆ POSTOJE USLOVI DA DIO LJUDSTVA KOJI NE SMIJE PASTI U ČETNIČKE RUKE KRENE U PRAVCU KLADNJA I DA IM SE POKUŠA POMOĆI. Vjerovatno ste obavješteni da sa PMCV Konjuh imamo ugovorenu fonijsku vezu na RMR 52a i da oni već vrše 24-oro satnu dežuru. Molim da neko iz Prve muslimanske dežura na frekvencijama motorole koje ću Vam dostaviti.

    Do konačne pobjede!! NAČELNIK ŠTABA
    RCH/HJ Ramo Čardaković



    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1598 STROGO POVJERLJIVO
    Tuzla, 24. 07. 95. god.

    Dostava RI podataka
    Dostavlja: Komanda 285. brigade
    n/r obavještajnom organu

    Na osnovu detalja iznesenih u razgovoru NN učesnika koji je vođen u 08:55 saznajemo sljedeće: -desno krilo je uspjelo da probije našu l/o (glavna odbrana Žepe na desnom krilu: Brezova ravan, Vratar i zaseok Vratarac)
    -proboj su izvršile jedinice iz sastava 1. romanijske br. (pod komandom NSS 1. romanijske br. ppuk. Milan Savčić) i spec. brigade MUP -u toku napada u pozadinu nasih jedinica, četnici su ubacili IDG koje su vršile navođenje artiljerije po našim l/o -24. 07. će se nastaviti napad na Ljubomišlje.

    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1610 STROGO POVJERLJIVO
    POVJERLJIVO
    Tuzla, 24. 07. 95. god.
    H I T N O !!

    Dostava RI podataka
    dostavlja: Komanda 285. brigade
    n/r obavještajnom organu

    U 22:25 puk Obrad Vikić je primio informaciju od puk. Cerovića sa IKM DK da će naše jedinice iz Žepe pokušati da se u toku noći izvuku kroz obruč i krenu prema slobodnoj teritoriji. Naređeno je da se pojačaju linije i da se cijeli prostor zatvori. Ista informacija je odmah proslijeđena u OC 1. podrinjske br. u Rogatici i naređeno je pojačavanje linije kao i da se po dubini teritorije preduzmu mjere (postavljanje zasjeda, ojačavanje seoskih straža i aktiviranje CZ po selima na potezu od Žepe do Goražda i od Žepe prema Kutima gdje je vec od ranije MUP trebao da postavlja zasjede u slučaju da borci i civili iz Žepe krenu prema Kladnju.

    OOP PK za ObP 2. korpusa
    dr Esad Hadžić


    OOP Obavještajni odjel
  • zepa -103181 - 13.02.2019 : Nomad Srbija - best (0)

    Presretnuti razgovori (2)


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    GENERALŠTAB ARMIJE VOJNA TAJNA
    STAB ARMIJE STROGO POVJERLjIVO
    Broj: 1-1/126-1
    Kakanj, 18. 01. 1993. godine

    1. Z. bbr.
    n/r puk. Palić Avde

    Naređenje dostavlja

    Odmah obezbjedite prihvat helikoptera na dogovorenom mjestu
    (loženje vatre, obezbjeđenje šireg rejona heliodroma). Ova naznačena pošiljka će se dovući helikopterom u dvije ture a rasporediti po sljedećem:

    --SrebrenicaŽepa
    1. metak 7,6239 127400. kom 100.000 27400
    2. metak 7,62x 54 19360. kom 15 000 4360
    3. tromboloni (KRTM) 46. kom 35 11
    4. trenutna tromblonska mina 50. kom 35 11
    5. bomba ručna 100. kom 80 20
    6. RPG-7, laser sa optikom 5. kom 4 1
    7. raketa RPG-7 60. kom 44 16
    8. lanser 107 mm 2. kom 1 1
    9. mina sa RB 60. kom 44 16
    10. Lanser TF-8 "Crv. Strijela" 1. kom 1 kom
    11. raketa za lanser 107mm 40. kom 28 12
    12. upaljač za rakete 107mm 40. kom 28 12
    13. raketa sa TF-8 8. kom 8 kom
    14. snajperka puška 12,7 sa opt. 1. kom 1 -
    15. 12,7mm metak za snajper 550. kom 400 150
    16. RV Motorola GP-300V (komp.) 15. kom 15 -
    17. RV Motorola GP-300U (komp.)15. kom 15 -
    18. rez. baterija za GP-300 30. kom 30 -
    19. grupni punjač za GP-300 2. kom 2 -
    20. Aspirator 1. kom - 1
    21. Abdominalni set 1. kom - 1
    22. Traumatološki set 1 kom 1
    23. Doboši veliki 4 kom 4
    24. Mantili hirurški 4 kom 4
    25. Komprese za grariranje
    26. Soli 300 200 100
    27. Cigareta 10. kart 7 kar. 3. kar
    28. NGM-nitro. glic. metra 100. kom 100


    Sve je spremno. Ako se ovo ne realizuje noćas čekajte do daljnjeg ili dok vam se ne javim. Čuvajte tajnost od svih, a posebno od UNPROFOR-a. Frekvencija na kojoj će raditi pilot i oficir za navođenje je Kanal 6S, a ovom turom u povratku pošaljite V/O (vojne obveznike) koje smo naveli u aktu za obuku u NC Bjelave, ODMAH MI POTVRDI SPREMNOST ZA OVO, ČEKAM.


    AN/SF NAČELNIK ŠTABA brigadni general Enver Hadžihasanović

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    Broj: 08-20-44/95
    Žepa, 18. 01. 1995. g.

    URGENT

    GENERALŠTAB ARMIJE
    ŠTAB ARMIJE KAKANj
    n/r brigadni general Enver Hadžihasanović

    Veza vas broj: 1-1/126-1 od 18. 01. 1995. g.

    Sve je spremno, od 21:00 sati noćas biće upaljene vatre.

    KOMANDANT pukovnik Avdo Palić


    ARMIJA REPUBLIKE BiH ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 28. DIVIZIJE VOJNA TAJNA
    Str. pov. broj:01-150/95 STROGO POVJERLJIVO
    Srebrenica, 29. 06. 1995. godine
    Obavještenje, dostavlja. - KOMANDI 2. KORPUSA TUZLA
    T U Z L A
    KOMANDI 285. IBLbr. ŽEPA
    Ž E P A
    Borbenim izvještajem Komande 285. IBLbr. str. pov. broj:08-21-244/95 od 28. 06. 1995. godine, adresiran na Komandu 2. korpusa A R BiH i 28. divizije KoV, obavješteni smo o borbenim rezultatima diverzantskih akcija snaga 28. divizije KoV izvedenih u rejonima kako je to pomenutim izvještajem rečeno.

    Komanda 28. divizije KoV nije zadovoljna načinom pisanja predmetnog borbenog izvještaja iz razloga što je napisan tako da se može izvesti osnovan zaključak da su diverzantske akcije izvedene isključivo od strane pripadnika 285. IBLbr. Smatramo da je ovakav način izvještavanja viših Komandi nekorektan i neobjektivan i da izaziva opravdano nezadovoljstvo Komande 28. divizije i ostalog njenog vojničkog sastava a pogotovo jedinica i pripadnika koji su u tim akcijama učestvovali sa pripadnicima 285. IBLbr. Naime, predmetna diverzantske akcije izvedene su na agresorske ciljeve po Naredbi zastupnika k-danta 28. Divizije KoV str. pov. broj: 01-127/95 od 20. 06. 1995. godine u cilju odvraćanja četnika od Sarajevskog ratišta i vezivanja dijela njegovih snaga za z/o 28. divizije KoV. Radi što kvalitetnijeg planiranja i uspješnog izvođenja diverzija u Komadni 285. IBLbr. uputio sam PK za obavjesstajne poslove 28. Divizije i komandante 280. i 281. IBLbr. Istom Naredbom određen je sastav DIG naših snaga a njega su ccinili cjelokupni izvidjaccko-diverzantski
    vodovi 280. IBLbr. , 281. IBLbe. , 284. IBLbr. , izvidjačko-diverzantska desetina 28. BB i desetina iz DICC-e-prisstabska jedinica. Istina je da je iz sastava 285. IBLbr. u ovim akcijama uccestvovala grupa vojnika jačine od jedne LPCC. Od pripadnika pomenutih taktičkih jedinica formirane su manje DIG i
    upućene u više pravaca na PZT radi izvođenja prepadnih borbenih dejstava na agresorske ciljeve cciju su Vam rezulatati poznati. CCini nam se da je Komanda 285. IBLbr. svoj borbeni izvjesstaj namjerno konceptirala tako da se kod predpostavljene Komande stekne dojam da je sam njen vojnički sastav izvodio ova borbena dejstva radi pripisi-vanja zasluga isključivo toj brigadi. Prema ovakvvom načinu pisanja izvještaja mi smo naprijed izrazili svoj stav ostajući pri konstataciji da to nije pošteno ponajprije prema vojnicima koji su iz sastava drugih jedinica a učestvovali su u akcijama. O prednjem Vas obavjesstavamo radi objektivnog informisanja nadajući se da će Komanda 285. IBLbr. iz predmetnog izvući odgovarajuće pouke i ubuduće se ponaćati u skladu sa duhom Armije R BiH i svoje izvještaje pisati fer i korektno ne umanjujući ničije zasluge.
    AM/SSZ
    Zastupa k-danta
    Načelnik štabaž
    m a j o r
    Ramiz Bećirović

    ARMIJA REPUBLIKE BiH ODBRANA REPUBLIKE
    KOMANDA 2. KORPUSA VOJNA TAJNA
    Str. pov. br. 02/8-01-1142 STROGO POVJERLJIVO
    Tuzla, 10. 07. 95. god.
    U R G E N T
    Podaci dobijeni RI ,
    dostavlja. - KOMANDA 28. divizije
    n/r obavještajnom organu
    PK za bezbjednost u GSS tzv. VRS je upoznao gen. Nikolaja sa svojim primljenim izvještajem o nepostojanju konflikata između predstvnika UNPROFOR-a, tzv. VRS i muslimanskog civilnog stanovnisstva. Prema lažnim podacima gen. Tolimira koje servira gen. Nikolaju, tzv. VRS ima problema na jugu enklave sa A RBiH koja želi da spoji Žepu i Srebrenicu zbog čega je preduzela ofanzivne akcije u tom pogledu a koje je navodno tzv. VRS spriječila. Isti optužuje n/s da koriste teško naoružanje koje nisu u potpunosti predale kao i da koristi 6 oklopnih transportera koje su oduzeli od pripadnika UNPROFOR-a.

    Izvjesni Mekenzi agresorski starješina koji učestvuje u ofanzivi na Srebrenicu je u 17:50 otišao na drugu lokaciju po naredjenju kap. Dašića. Četnici smatraju da postoji mogućnost da naši mediji puštaju snimke od 1993. god. Pravac napada dolinom Jadra prema četničkim podacima ide dobro a cilj je da izađu "gore desno uz Jadar" da bi pomjerile n/s koliko mogu prema gradu. Navodno trenutni cilj nije ulazak u Srebrenicu a ukoliko se ukaže prilika mogu i to. Četnički podaci govore da Srebrenica nema veze sa Tuzlom sem radio-veze koje agresorski PEB ometa. ROmSt agresorskog PEB-a se žali da se RSt iz Žepe uopšte ne javljaju. U akciji zauzimanja punkta UN-a učestvovala je i jedinica "VUKOVI sa DRINE" pod vodstvom kap. Legende.
    Registrovane RMr agresora u opsegu 30-70 MHz i 130-170 MHz u z/o 28. dKoV:

    RUP-12 kan. 406 U: KONAK-1, -3, BAGAT, GALIJA, IRAC, PIROT, MAKS, LEGENDA, BADEM, REKS, KOREJA, ŠARAC,
    KONAK-1 zis
    KONAK-3 top
    GALIJA artiljerija

    Napomena: Ove jedinice su 08. 07. 95. god. zauzele punkt UN-a
    FQ: 153. 775 U:ČIČIN, JEŽ, ORAO, SOKO, (artiljerija)
    KAN. 305 , KAN. 210 U: LUTALICA, BORAC-1, POSKOK, KOSOVO,
    MALINA, MEKENZI
    Mekenzi Š- starješina (pretpostavljeni mu kap. Dašić) BORAC lično je moguće da je kap. Dašić

    FQ:149. 750 U:MOSTAR, CEZAR, VUK
    KAN. 213 U:VAREŠ, KOSOVO

    OOP
    PK za ObP 2. korpusa
    dr Esad Hadžić
    16_krajiska -103179 - 13.02.2019 : Nemanja Dujic Banja Luka - best (0)

    Potrebni svjedoci u vezi mog ranjavanja


    Dragi moji suborci,

    Pišem vam u nadi da će se neko sjetiti događaja iz 10. oktobra 1991. godine ili mi dostaviti telefonski broj operativca majora Miroljuba Stankovića.

    Otac i ja smo se dobrovoljno javili, pridružili se 16. mtbr u Mašićima i u konvoju prešli u Slavoniju 19. septembra 1991. Moj otac Dušan Dujić je sa činom kapetana 1. klase bio u komandi u Lađevcima, a kasnije je prebačen u Titovu vilu kod Pakraca, dok sam ja bio u četi pri komandi.

    10. oktobra 1991. pretpostavljeni mi je naredio da na prvu liniju odnesem neke zapečaćene koverte. Ispred komande me čekao vozač sa zelenim IMV kombijem. Krenuli smo starom cestom prema Paklenici, vozili smo se dok nismo došli do kamionskih guma položenih na cestu kada su Hrvati zapucali po nama sa svih strana. Pogođen sam metkom u kičmu i pored mene je eksplodirala granata. Od tad mi je sve u magli. Kombi je ostao na mjestu gdje su zapucali na nas. Ne sjećam se kako smo došli do našeg rova ni kako su me odvezli odatle. Probudio sam se ispred hirurgije u Banja Luci.

    Liječen sam mjesec dana nakon čega me NVLK pri VMC zbog problema s hodom i ravnotežom premjestila u sanitetski bataljon korpusa u kom sam ostao do 20. 02. 1996.

    Imam kod sebe uvjerenje o ranjavanju koje je 1992. izdao major Stanković, otpusnicu iz VMC-a i rješenje NVLK iz 1991. godine.

    Invalidninu sam primao od rata do prije šest mjeseci bez problema. Opštini sam tokom godina na njihov zahtjev dostavljao svježe medicinske nalaze kad god su to tražili.

    Prije šest mjeseci palo im je na pamet da revidiraju moj status i u nekakvoj evidenciji ministarstva nema mog imena u spisku ranjenih. Poništili su mi rješenje o invalidnosti i najavili da će tražiti mišljenje Boračke organizacije. Predsjednik BO Banja Luka mi je rekao da su dokummenti koje sam mu predao validni ali da će ministarstvo tražiti i izjavu svjedoka.

    Da ponovim: molim da me kontaktira neko ko se sjeća događaja iz 10. 10. 1991. ili da mi pomogne da kontaktiram majora Miroljuba Stankovića.

    Hvala vam od srca i želim vam svako dobro.
    Nemanja Dujić, Banja Luka
    Telefon 064 4567 395
    zaboravljeni -103175 - 10.02.2019 : Slavica Bijeljina - best (2)

    Miodrag Vikić - Ribin


    Vuče Vikiću iz Bijeljine,
    Šta te tačno interesuje u vezi pomenutog?
    Lijep pozdrav
    Slava Vikić, Bijeljina
    zepa -103173 - 08.02.2019 : Nomad Srbija - best (1)

    Presretnuti razgovori tkz. ABiH


    Presretnuti razgovori Srebrenica-Žepa

    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Stab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM Kakanj STROGO POVERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1504-1
    Kakanj, 28. 11. 1994. godine

    Odgovor na dopis broj:
    130-01-SP/94 od 27. 11. 1994.

    (na ruke Nasera Orića brigadira)
    preko KM 1. žepačke brigade

    Vama je vrlo dobro poznato da je ovo prvi put da smo uvezali bilo kakve konce i da želimo vojnički stvarati preduslove za uspješnu deblokadu Srebrenice i Žepe. Izvršili smo razmjenu podataka o ciljevima i načinu realizacije operacije i to je jako dobro. Istinu za volju, vrijeme nam ne ide na ruku ali snalazit ćemo se. Iz predloženog plana vašeg odgovora o mogućnosti realizacije istog potrebno je uraditi i naći rješenje za prostore Cerske i Kamenice (Prva i Druga borbena grupa) što na terenu praktično radimo ja, K-dant 2. K (komandant Drugog korpusa), K-dant Og-6 (komandant Operativne grupe 6) i K-dant 1. podrinjske muslimanske br. Ja i danas u vezi sa tim idem na teren. Tvoja osnovna zamisao je u potpunosti prihvatljiva zajedno sa K. dantom ž1. žepačke brigade i u vezi sa tim vršite pripreme. Lično sam i životno zainteresovan da učinim i činiću i dalje sve što mogu za ovu čim na terenu uvezemo ostale detalje. Kale i Ziko ne smiju odlagati stvari pa ako se slažeš da njihove dogovore rješavamo naređenjima pa da znamo ko izvršava precizno. Vrlo dobro znate za sva dešavanja u Bihaću i za taj prostor se vrlo intezivno radilo ovih dana. Upotreba helikoptera je potpuno sada rizična. Cjenim da ćemo provaliti u ovom momentu sami sebe ako to sad učinimo. I ako učinimo, lokacija mora biti van slobodnih prostora Žepe i Srebrenice o čemu ćemo vam javiti. Uvažite i to da će vremenski uslovi diktirati ovaj zadatak. Što se tiče humanitarne pomoći vidite da se što češće oglašavaju ljudi iz politike i organa vlasti na radiju i televiziji. Situacija sa UNPROFOR-om se u potpunosti usložila i ovi su nemoćni da izvršavaju humanitarne zadatke. Čim se vratim sa terena i ako mi uslovi dozvole javit ću se odmah i sa terena i dati slijedeće informacije i upute. Molio bih kada pišete ako je moguće razdvojite u informacijama vojničke od drugih stvari. Maksuz selam i čujemo se akobogda brzo i slijede detaljniji podaci oko zajedničkog zadatka.

    Zamjenik komandanta ujedno načelnik SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović


    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Štab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM KAKANj STROGO POVJERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1514-1
    Kakanj, 01. 12. 1994. godine

    Odgovor
    1. žepačka brigada (n/r Palica A. )
    (n/r Orića N. )

    Veza: Vas akt broj: 130-01-SL/94 od 27. 11. 1994. godine

    - Vas prijedlog se usvaja.

    Dana 02. 12. do 15:00 časova čeka ko prije dođe. Od momenta dolaska vrijeme čekanja je 24 sata.
    - uputiti 40 ljudi koji će preuzeti sredstva. Pored toga pošaljite još bar 30 ljudi koji će se sa našom ekipom vratiti kod nas i opremiti, a nazad i oni mogu ponijeti dosta TMS. Realizaciji zadatka pristupiti krajnje ozbiljno sa svih aspekata, a posebno bezbjednosti i zaštiti života ljudi. Po drugim pitanjima bićete naknadno obavješteni.

    - ODZIV: LED
    - LOZINKA: LEMEĆ

    ADZ/AK Zamjenik komandanta ujedno načelnik SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović

    3.

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    BROJ 180-73/94
    DATUM, 12. 12. 1994.

    SVK KAKANj NAČELNIKU ŠTABA BRIGADNI GENERAL ENVER HADžIHASANOVIĆ

    VECERAS OKO 20. 00 SATI POČEO JE ŽESTOK ARTILjERIJSKI NAPAD NA ŽEPU. NAPAD I DALjE TRAJE. SELA PURTIĆI I ČAVČIĆI SU NAPUSTILI SVOJE KUĆE ZBOG JAKOG GRANATIRANjA. DOSAD JE PALO OKO 500 (PESTO) GRANATA. UNPROFOR NIŠTA NE PREDUZIMA.

    KOMANDANT pukovnik AVDO PALIĆ

    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    ARMIJA REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE VOJNA TAJNA
    1. ŽEPSKA LAHKA BRIGADA STROGO POVJERLjIVO
    BROJ: 180-78/94
    DATUM, 13. 12. 1994.

    URGENT

    SVK OS R BiH
    KM KAKANj
    n/o zamjeniku k-danta ujedno nacelniku SVK
    brigadni general ENVER HADžIHASANOVIĆ

    k-di 8-OG SREBRENICA
    n/r komandanta
    brigadir NASER ORIĆ

    Pješadijske četničke snage držimo pod stalnim nadzorom, duž čitave zone odgovornosti. Vatreni položaj Vrtače - Stoborani - Ruišta mogu kratko osujetiti ubačenim diverzantskim grupama. Cijeneći sve napore SVK Armije R BiH o planiranim dejstvima što konkretno možete predložiti ako bi nasilno uzeli predato oružje UNPROFOR-u i krenuli u odsudnu bitku. Ako neće biti tih aktivnosti od vas ja moram koristiti svaku šansu da bi sa manjim ubačenim grupama nanosio što jači udar posebno u pravcu Sokolca i Han-Pijeska. UNPROFOR odnosno ukrajinska četa jos metka nije ispalila u cilju odbrane civilnog stanovništva Žepe. Njen komandir ništa konkretno ne preduzima već samo slijepo izvršava naredbe komandanta ukrajinskog bataljona iz Sarajeva. Da li čekati dalje aktivnosti posmatrača UN i da li raspolažete sa kakvim informacijama u vezi sa nastalom situacijom i tražim kraće upute.

    KOMANDANT pukovnik Avdo Palić

    Republika Bosna i Hercegovina ODBRANA REPUBLIKE
    Štab vrhovne komande OS R BiH VOJNA TAJNA
    KM KAKANj STROGO POVJERLjIVO
    Str. pov. broj: 02-1/1597-1
    Kakanj, 13. 12. 1994. godine

    Orgаnizacija preventivnih mjera odbrane, naređenje
    1. žepačka brigada


    Pozitivni i negativni primjeri ratovanja na BH prostorima uče nas da moramo biti svjesni činjenice "ko želi da se brani" - odbranće se. Vi ste to na najbolji način potvrdili na vašem primjeru odbrane. Taktika i jeste vještina ratovanja. Ima lošijih i boljih rješenja, ali nema bezizlazne situacije. U vezi s tim, a u cilju pronalaženja u novonastaloj situaciji najpovoljnijeg rješenja odbrane stanovništva i slobodne teritorije.

    N a r e đ u j e m

    1. Procjeniti novonastalu situaciju što realnije, izraziti težište odbrane rejona i pravaca i precizirati zadatke za svaki pravac ili objekat posebno.

    2. Posebno se angažovati na organizaciji višekatnog sistema vatre, sistema zaprečavanja i utvrđivanja, u skladu sa raspoloživim snagama i sredstvima. VP (vatrene položaje) artiljerije i drugih sredstava utvrditi u stepenu koji posluži-borcu garantuje potpunu sigurnost od dejstva sa zemlje i granatiranja bilo koje vrste.

    3. Sve pravce moguće upotrebe tehnike zapriječiti priručnim sredstvima i pripremiti više mjesta za rušenje objekata. Zaprečavanje jednog pravca vršiti po dubini na više mjesta. U sistemu zaprečavanja uključiti i moguća mjesta za spuštanje helikopterskih desanata.

    4. Na izabrane pravce odbrane izvršiti razmjestaj - eseoniranje rezervi hrane i lijekova i obezbjediti potrebne uslove za čuvanje istih.

    5. Moguće osjeke za forsiranje rijeke Drine (jezera) zapriječiti MES, a u nedostatku istih priručnim sredstvima.

    6. Za svaku odbranu pravca ili objekta imati i rezervnu varijantu ili po potrebi i više varijanti.

    7. U slučaju napada na stanovništvo i naseljena mjesta predvidjeti mjesta za sklanjanje građana i upoznati ih u vezi s tim, a ista zaštititi priručnim sredstvima od dejstva projektila manjih kalibara i gelera granata.

    8. Jedinici UNPROFOR-a dati zadatak da u slučaju NAPADA MORA da Vas brani. Izlazak-napuštanje Žepe od strane UN snaga NE SMIJETE dozvoliti. Sva sredstva za odbranu moraju Vam biti na raspolaganju.

    9. Radimo na načinu ubacivanja UBS u čemu ćete biti naknadno obavješteni.

    Zaštitite centar veze i ne dozvolite ulaz nepozvanim licima, kao i dokumenta koja dobijate paket vezom. Radio veze što manje upotrebljavajte. Tim putem vam otiče najviše podataka. Kako vas slušaju četnici tako i mi čujemo. Koristite razgovornike i često ih mjenjajte jer se isti brzo provale.

    Selam.

    ADZ/AK ZAMJENIK KOMANDANTA UJEDNO NAČELNIK SVK
    brigadni general Enver Hadžihasanović



    REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA ODBRANA REPUBLIKE
    1. ŽEPSKA LAHKA BRIGADA VOJNA TAJNA
    BROJ: 180-93/94 STROGO POVERLjIVO
    15. 12. 1994. g.

    SVK KM KAKANj
    n/r brig. gen.
    ENVERA HADžIHASANOVIĆA

    Veza Vaš broj str. pov. 02-1/169-1 od 13. 12. 1994. g.

    Na osnovu Vašeg telegrama str. pov. gore navedeni broj, izvještavamo
    Vas o slijedećem:
    1) Izvedene su dvije diverzantske akcije u rejonu Laze-Mislovo. Akcije su izvedene 12. 12. 1994. g.

    2) Nismo imali gubitaka niti bilo kakvih povreda u ovim diverzijama. Na strani cetnika bilo je 5 poginulih, od toga jedan oficir.

    AP/AG KOMANDANT pukovnik AVDO PALIĆ

    bihac -103147 - 02.02.2019 : Ljuti Krajišnik Novi Sad - best (1)

    Breza '94.


    Pitanje za Bracu iz Banjaluke: Da li možeš da napišeš nešto za operaciju Breza '94.? Zašto je ta naša operacija krenula po zlu? Da li je bilo neke izdaje u našim redovima? Ovo me interesuje jer sam gledao njihov film na YouTube, gdje ovi iz Bužimska 505. pričaju o tome kako su pobedili. To je sramota koliko su se izlagali, kažu da su pobedili osam hiljada Srba, koji su imali 800 tenkova. Ovakvih laži nema čak ni u američkim filmovima! Pozdrav za sve, a posebno za moju braću Krajišnike!
    bihac -103140 - 01.02.2019 : Braco Banjaluka - best (0)

    Breza '94


    Pozdrav za sve napacene duše.
    U životu, tako je kako je.

    Nisam dugo pratio ovaj portal, zbog odsustva i obaveza. I dalje nema nikog sa druge strane, bar od komandira vodova i udarnih jedinica da pojasnimo dešavanja operacije Breza. Moguće da čitaju, ali neće da se jave, neće ni taj "mudan" što je ranjenika u obe potkoljenice čizmom udarao, a zatun i u nos, bradu, grkljan. Sve se to dešavalo dole na obroncima Ćorkovače.

    Ćorkovače, tu gdje je ostao tenk, bst, pat, i Ćarliji, gdje je ujutro oko 08:30 moj drug bio na straži, primjetio je da se primiču nepoznati vojnici, sasuo. rafal, a onda su oni bacili bombe, par komada. Geler ga je udario u glavu, onda su ga odnijeli saborci, a mi smo ostali još. Sjetiće se neko u jednom potoku su dvojica zarobljeni živi, a potom ubijeni pred razmjenu. A Izet jeste tako poginuo.
    poginuli -103137 - 31.01.2019 : Bojan Stanković Bratunac - best (0)

    Ranko (Milovan) Stanković


    Rodjen: 11. 09. 1957. godine
    Mjesto rođenja: Drivuša, Zenica
    Supruga Jovanka Stanković
    Sinovi: Boško i Bojan
    brigade -103127 - 27.01.2019 : Dragan Milinković Brcko - best (0)

    2. semberska brigada


    Da li neko zna nešto o 2. semberskoj brigade, ili može da opiše neke događaje na njenom ratnom putu? Da li je neko poznavao njenog borca, Dragana Milinkovića.
    zaboravljeni -103110 - 22.01.2019 : Vuk Vikic Bijeljina - best (1)

    Miodrag Vikić RIBIN


    Pozdrav svima,


    Često pratim objave na ovom portalu i drago mi je kad vidim razgovor nekada "zaraćenih" strana. Svi na kraju imaju istu muku. Teško je nositi se sa tim posleratnim sindromom, sjećanja naviru - tako da svako traži sebi slične, one koji ih razumiju; kako bi im bilo lakše.

    Da li se neko sjeća č Miodraga Vikića Ribina iz Bijeljine, jednog od komandanata u 4. odredu Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske (Janja)? Ima li koga da je učestvovao u akcijama sa njegovom ekipom?Učestvovali su u borbama na Majevici, Brčkom, Brodu, Bihaću, Trnovu i oko Bratunca koliko se sjećam, a ako se ne varam vjerovatno na još nekoliko mjesta.

    Krajem februara 1997 desila se eksplozija u vojnom magacinu u kom je često bio u svom rodnom selu, pod sumnjivim okolnostima. Od tad mu se gubi svaki trag.

    Ako se neko nečega sjeća, bio bih mu zahvalan.

    Srdačan pozdrav!
    bihac -103043 - 20.01.2019 : Ado Bihac - best (0)

    Napad na sela Gata, Mala Peć preko Bugara


    Pozdrav,

    zanima me da li neko od učesnika napada na Gatu ima možda koji snimak, naravno koji ga ne kompromituje, ili neke slike akcije. Ako je neko voljan iste podjeliti, ili dati nam više informacija o akciji iz novembra 1994. ili januara 1995. gocine. Hvala puno i vojnički pozdrav.
    ozren -103017 - 12.01.2019 : Srbko Vedski VINČA - best (0)

    Srbi, narod najstariji i narod Božji


    OZRENSKI MUČENICI

    Braćo moja Srbi i sestre Spkinje, svedoci smo dešavanja u najsiromašnijoj državi na Arabijskom poluostrvu u Jemenu, gde već četiri godine bukti građanski rat. Gde svakih deset minuta, po podacima UNICEF-a, umire jedno dete od gladi.

    Mnogi on bi se sad zapitali, kakve to veze ima sa Vozućom i Ozrenom?! Najstrašnija zverstva nad zarobljenim srpskim borcima i civilima, kojih su se čak i naši muslimani užasavali, počinili su upravo građani Jemena.

    Jesu li bili Suniti ili Šiti, za nas Srbe je nevažan podatak.
    Iza ovih prvih stoji Saudijska Arabija a iza Sauda stoji SAD.
    Iza ovih drugih stoji Iran.
    Sad su nam stvari malo jasnije.
    A ko stoji iza nas Srba sad je pitanje?
    Ne, nisu Rusi.

    VINČA VEDI ILIRI SRBI
    Potražite malo, ove pojmove na YouTube i ne verujte u istoriju u koju su nas učili!
    Braćo moja iza nas stoji Stvoritelj.
    Verujte u Boga i molite se Bogu, on sam kažnjava naše neprijatelje, jer mi smo ne moćni da ih kaznimo.
    Molite se zajedno sa mnom za izmučenu decu koja umiru od gladi u Jemenu.
    poginuli -103011 - 09.01.2019 : Aleksandra Avlijaš Sarajevo - best (1)

    Srpko Avlijaš


    Poštovani,

    hvala vam na podacima koje ste napisali. Voljela bih da još dodate da je Srpko Avlijaš bio dobar čovjek, muž, otac i prijatelj. Bio je eseljak, volio je pjesmu i društvo. Svi su ga voljeli i poštovali. I dan-danas kada me neko prepozna kao njegovu kćerku čujem te riječi.

    Najstarija kćerka Tanja ima dva sina i živi u Istočnom Sarajevu. Srednja kćerka Zorica ima jednog sina i živi u Švedskoj, najmlađa kćerka Alekandra se udala u Bijeljini, živi blizu majke Živane.

    Kako sam saznala iz priča, naš kum Golubović Jovan je bio ranjen i tata je pošao da ga izvuče ali ga je snajper pogodio i ostao je na mjestu mrtav.

    Vječna mu slava i hvala!
    poginuli -103009 - 09.01.2019 : - best (0)

    Veljko (Pajo) Plakalović


    Kćerka Veljka.
    ozren -102993 - 04.01.2019 : Dragan Jovanovic Doboj - best (0)

    Milenko Nikolić - Nidžo


    Da li neko zna i može da podijeli sa nama pravu istinu pogibije komandanta Milenka Nikolića - Nidže?
    ratko_mladic -102986 - 02.01.2019 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (2)

    Smenjivanje Generala Mladića (3)


    Feljton NIN-a

    Sutradan je Vojska izdala saopštenje u kojem je upozorila da primena takvog zakona o odbrani može imati nesagledive posledice za odbranu i Republiku. Međutim, ni ovo saopštenje, nijedno sredstvo informisanja u RS nije prenelo.

    Važnu ulogu u rušenju Glavnog štaba VRS i antivojnoj propagandi odigrao je Štab Republike Srpske Krajine (RSK) u Banjaluci. U okviru ovog štaba radi novinska agencija "Fles" (finansira je Soroš fondacija, a koja je u Republici Srpskoj sprovela više istraživanja javnog mnjenja za potrebe američkog Galupovog instituta). U saradnji sa SDS pokrenut je i sedmični list "Knin" , koji je glavni i odgovorni urednik pomoćnik ministra za informisanje RS Miro Mlađenović, a zamenik urednika lista sadašnji ministar za informisanje RS Svjetlana Šiljegović. List " Knin " bio je prepun stavova protiv Vojske i Glavnog štaba, posebno protiv generala Mladića, Gvere i drugih. Mnoge tekstove iz ovog lista po nalogu političkih moćnika prenosili su državni radio i televizija. U takvim tekstovima posebno se isticao penzionisani general-potpukovnik Ilija Rašković "studioznim" razmatranjima razlika između "srpskih" i "komunjarskih oficira" i njihove, navodno, izdajničke uloge u proteklom ratu, upravo u vreme - dok se on skrivao u ogromnom stanu u Beogradu. Inače, njegovi stavovi o potrebi formiranja srpske vojske i izgradnji srpskih oficira bile su gomila neadekvatnih citata vojnih teoretičara.

    Za izuzetan doprinos rušenju Glavnog štaba VRS zamenik glavnog urednika "Knina" Svjetlana Šiljegović postala je ministar informacija RS, a njen šef Miro Mlađenović i u novoj vladi zadržao je mesto pomoćnika ministra. Milan Martić je u razgovoru sa generalom Mladićem tvrdio da iza toga ne stoje njegovi ludi. Međutim, šef njegovog kabineta Ilija Prijić izjavio je na Srpskoj radio-televiziji da u okviru štaba RSK deluje agencija "Fleš" i list "Knin". Verovatno su gospoda iz RSK želela na ovaj način da prenesu bogata iskustva oko uređenja vojske, što bi trebalo i prihvatiti ako se očekuje sličan kraj i u Republici Srpskoj.

    Mesecima je Glavni štab VRS optuživan da ne izvršava naređenja vrhovnog komandanta Biljane Plavšić za otpust studenata iz vojske. Međutim, Glavni štab je još aprila 1996, i kasnije, pismeno zatražio od Vrhovne komande i vlade da se reši pitanje popune jedinica kako bi se pravovremeno izvršio otpust studenata. Niko od nadležnih na takav zahtev Vojske nije reagovao. Istovremeno, neke opštinske organizacije SDS, u cilju stvaranja većih tenzija protiv Vojske i Glavnog štaba, organizovale su besplatan prevoz roditelja do jedinica da bi oni tamo protestovali i svoju decu (studente-vojnike) odveli kućama.

    Mnogi su zaboravili da je odmah posle završenih izbora Glavni štab VRS javno istakao da će poštovati glas naroda, prihvatiti predsednicu Biljanu Plavšić, odnosno dok tu funkciju ne preuzme Momčilo Krajišnik, član Predsednistva BiH, koji je shodno Dejtonskom sporazumu, i civilni komandant oružanih snaga Republike Srpske. Međutim, takva izjava nije umirila političke moćnike.

    Predsednica Plavšić je boravila u Glavnom štabu VRS (poslednji put pred smenu) 29. oktobra 1996. godine. U razgovorima generala Mladića i predsednice Plavšić, prema njenoj tadašnjoj oceni, ispoljen je visok stepen saglasnosti i dogovoreno je da se za narednu sednicu Vrhovne komande pripreme odgovarajući predlozi. Sednica Vrhovne komande očekivala se za desetak dana pa se užurbano radilo na pripremi.

    Posle podne, 6. novembra, u Glavni štab stigao je kurir predsednice Plavšić, koji je generalu Ratku Mladiću doneo poziv za sastanak Vrhovne komande. Biljana Plavšić je tražila da general Mladić, sutradan, 7. novembra, sa svojim pomoćnicima prisustvuje sednici Vrhovne komande na Palama. General Mladić nije bio u mogućnosti da prisustvuje sednici jer je general Manojlo Milovanović bio u inspekciji jedinica u Krajini, general Zdravko Tolimir na sednici o razoružanju u Beču, a general Milan Gvero na službenom putu. U isto vreme, IFOR je vršio inspekciju kasarni u okolini Han Pijeska i trebalo je pratiti njihov rad i postupke. Takođe, njegov pokret ka Palama bio je u takvim uslovima veoma riskantan.

    General Mladić je zamolio predsednicu za razumevanje i tražio odgodu sednice za dva dana. Overen odgovor generala Mladića poneo je kurir predsednici Plavšić istog popodneva.
    ratko_mladic -102984 - 02.01.2019 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (3)

    Smenjivanje Generala Mladića (2)


    Feljton NIN-a, Beograd

    Tokom 1996. godine, po nalogu najodgovornijih ljudi u RS, organizovane su beskrupulozne propagandne akcije na blaćenju čelnih ljudi VRS. Preko državnih sredstava javnog informisanja neprekidno se zahtevalo čišćenje oficirskih redova "gvozdenom metlom" od "komunjara i izdajnika". Međutim, svestan pogrešnih procena i tromosti državnog rukovodstva, Glavni štab VRS je, ne čekajući posebna naređenja, od januara 1996. godine, obezbeđivao planirani tempo implementacije vojnog dela Dejtonskog sporazuma. Istovremeno je sprovođena planirana reorganizacija Vojske (koju je odobrila Vrhovna komanda) uz nastojanje da se obezbedi potreban stepen borbene gotovosti i spreče sva moguća iznenađenja. Ocene i izjave pojedinih komandanata IFOR-a pokazuju da su oni bili zadovoljni kooperativnošću VRS na realizaciji planova.

    Neprekidno su tražena "planirana" finansijska i materijalna sredstva od državnih organa kako bi se obezbedile jedinice i provereni borački kadrovi kao profesionalci zadržali u Vojsci. Međutim, tokom cele 1996. godine sredstva nisu stizala. Vojni specijalisti su napustali Vojsku, što je nenadoknadiv gubitak. U isto vreme, od državnih organa zatraženo je više brige za borce, ratne vojne invalide i porodice boraca. Od toga nije bilo ništa.

    Najodgovorniji u Republici Srpskoj zaboravili su, ili nisu hteli da znaju, da se muslimanske i hrvatske snage neprekidno naoružavaju savremenim naoružanjem i opremom i da ih američki i instruktori drugih stranih zemalja obučavaju i pripremaju za borbu. Neodgovorno se posmatraju i borbeni pokliči Alije Izetbegovića i muslimanskih generala za nasilnu reintegraciju i oslobađanje cele BiH. Naši državni organi morali bi da shvate da prisustvo međunarodnih snaga i obećanja svetskih moćnika nisu garant slobode srpskog naroda i da se takav garant mora tražiti u redovima vojnih starešina i boraca.

    Računalo se da će se dolaskom Biljane Plavšić na mesto predsednika sukob lako prevazići. Ali prvi sukob predsednice Plavšić i generala Mladića izbio je već 10. avgusta, kada je ona bezuslovno zahtevala da Glavni štab VRS na komandnom mestu u Han Pijesku odmah dopusti inspekciju IFOR-a. General Mladić pokušao je da objasni predsednici da se moraju skloniti određena tehnička i borbena sredstva, što je ona shvatila kao neposlušnost.

    Sutradan, Biljana Plavšić dogovorila se sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom, komandantom snaga NATO-a za Evropu generalom Džordžom Džulvanom i komandantom IFOR-a admiralom Džozefom Lopezom o novom terminu inspekcije IFOR-a u Han Pijesku za 24 časa, a postupak Glavnog štaba ocenjen je krajnje neprihvatljivim. Tom prilikom, predsednica Plavšić najavila je i ubrzane kadrovske promene u Vojsci i pripremu formiranja vojnog kabineta, jer, kako je istakla, "ne može se više tolerisati samovolja i nedisciplina pojedinih generala".

    Vec sutradan, komandant kopnenih snaga IFOR-a general Majkl Voker je sa predsednicom izvršio inspekciju komandnog mesta Glavnog štaba VRS u Han Pijesku. Pronađeno je uredno stanje i poštovanje Sporazuma od strane VRS. General Voker je izrazio svoje zadovoljstvo zbog odnosa pripadnika VRS prema IFOR-u i na organizovanom ručku generalu Gveri rekao: "Lako je generalu Mladiću sa tako sposobnim generalima i oficirima." Po završenoj inspekciji, general Voker je javno rekao: "Otklonjeni su nastali nesporazumi sa VRS."

    Ovaj događaj kasnije je dobio sasvim drugo viđenje i tumačenje od strane državnog rukovodstva. Neki "saradnici" međunarodnih organizacija iz najvišeg državnog rukovodstva, prvenstveno razni savetnici srpskog porekla (Jovan - Džon - Omer) Zametica, Đorđević, Prica i drugi bili su, navodno, zaplašeni mogućim komplikacijama odnosa sa međunarodnom zajednicom. Oni su zatražili od međunarodnih institucija i komande IFOR-a pomoć za smenu neposlušnih generala i viših oficira VRS koji, prema njihovom mišljenju, mogu otežati dalji tok primene Dejtonskog sporazuma.

    Sada je sve više potvrda koje upućuju na zaključak da su pojedinci iz državnog rukovodstva RS zatražili i akciju IFOR-a na uništavanju minsko-eksplozivnih sredstava u vojnom magacinu Margetići, 17. avgusta 1996, kako bi se kod naroda i uopšte javnog mnjenja podigle tenzije protiv Vojske. Trebalo je time pokazati nesposobnost generala i starešina Vojske da pravilno uskladište eksplozivna sredstva. Treba reći da je uz posredovanje diplomatije Jugoslavije nakon prvog dana zaustavljeno uništavanje eksplozivnih sredstava, ali je ono nastavljeno već sutradan, pošto je general Džordž Džulvan dobio saglasnost Pala da se akcija IFOR-a na uništavanju eksploziva sprovede do kraja.

    Vlasti su krenule i u privatizaciju značajnih vojnih objekata. Vlada je zatražila da se na Pale prenese Vazduhoplovni zavod "Orao" , koji je inače bio već preseljen u Bijeljinu, a i otpočeo sa proizvodnjom. Glavni štab je 20. avgusta 1996. godine, odbio zahtev vlade za njegovo ponovno preseljenje i suprotstavio se imenovanju bivšeg premijera Dušana Kozića za novog direktora "Orla". Zatim, 28. avgusta odbačena je odluka vlade da se privatizuje Ratna bolnica "Koran" koja je, prema ranijoj odluci, trebalo da predje u nadležnost Ljiljane Zelen Karadžić. Glavni štab je imao na umu da je na prostoru Srpskog Sarajeva bio izuzetno veliki broj boraca i invalida bez materijalnih primanja kojima je trebalo obezbediti besplatnu lekarsku pomoć.

    Još ranije Radovan Karadžić je doneo odluku o potpunom izuzimanju vojnog sudstva i vojnog tužilaštva iz nadležnosti Vojske. Oni su stavljeni pod nadležnost Ministarstva odbrane kako bi se obezbedilo poništavanje odluka vojnih organa. Tokom 1996. godine, vojni sudovi doneli su više odluka po kojima su ranijim donatorima isplaćena znatna finansijska sredstva iz navodnog budžeta Vojske. Kažem navodnog, jer budžet Vojske nikad nije bio ni usvojen. "Donatori" su požurili da naplate "donacije" na osnovu potvrda koje su tokom rata dobili od jedinica. To je čist kriminal, jer su donacije tokom rata davane kao pokloni jedinicama, a darodavci su, već ranijim odlukama, za te iznose bili oslobođeni plaćanja poreza za Vojsku. Istovremeno, sudskim odlukama isplaćeno je više navodnih šteta biranim pojedincima za "oštećenja stambenih objekata" koji su bili u blizini izvođenja borbenih dejstava. Takve odštete naplatili su isključivo stranački lideri i opštinski moćnici koji su zbog položaja u vlasti tokom proteklog rata profitirali i obogatili se.

    S obzirom na dobro poznati stav Glavnog štaba o nestranačkoj prirodi vojske, nekoliko meseci pred izbore naređenjima je zabranjena stranačka aktivnost oficira i organizovanje stranaka u jedinicama. Time su još jednom energično odbačeni svi zahtevi državnih organa i SDS da Vojska RS bude stranačka vojska.

    Baš u vreme predizbornih aktivnosti SDS u RS, masovno su preko državnih sredstava informisanja najavljivani mitinzi podrške Radovanu Karadžiću i generalu Ratku Mladiću protiv zahteva Haškog suda za njihovo izručenje.

    Ipak, osim najava podrške i masovnog nošenja slika generala Mladića o njemu se nije govorilo na mitinzima. Njegovo ime neprekidno je korišćeno za okupljanje što većeg broja ljudi oko politike SDS kao da se radi o stranačkom lideru. Zbog takvih manipulacija general Mladić je u listu "Srpska vojska" , juna 1996. godine, izjavio: "Ja sam vojnik, pripadam svome narodu i svojoj vojsci, ne pripadam nijednoj stranci, niti ću pripadati dok nosim uniformu. Mene mnogi svojataju, nose moje slike na mitinge, prave neku scenu, oni mene štite. Sve su to gluposti. Ja pripadam sebi. Zato kažem - uzaludan je posao svima onim koji nose moje slike na mitinge, a sve u želji da me iskoriste u političke svrhe." Ovu izjavu generala Mladića ni jedan medij u RS nije preneo.

    Privlačne stranačke ponude, bez obzira na stavove Glavnog štaba VRS, prihvatili su general-major Dragomir Milošević, pukovnik Pero Čolić, Vinko Pandurević i još neki. Kasnije im se to isplatilo.

    Na zahtev Glavnog štaba, 2. septembra 1996. godine na Palama je održana sednica Vlade RS kojoj je predsedavao predsednik vlade Gojko Kličković. Sednici su prisustvovali generali Manojlo Milovanović, Milan Gvero, Petar Škrbić, pukovnik Ratko Miljanović... Razgovaralo se o preseljenju Vazduhoplovnog zavoda "Orao" , predlogu izmena i dopuna Zakona o odbrani, očuvanju vanstranačke prirode Vojske i rezultatima reorganizacije Vojske. Na sastanku je ispoljen visok stepen saglasnosti vlade i vojske o svim pitanjima.

    Nekoliko dana kasnije, predsednik vlade RS Gojko Kličković, potpredsednik vlade Miroslav Vještica, ministar odbrane Milan Ninković, ministar finansija Novak Kondić sa saradnicima boravili su u Glavnom štabu. General Mladić i njegovi pomoćnici detaljno su ih obavestili o rezultatima reorganizacije. Predstavnici vlade bili su zadovoljni. Premijer Kličković je tvrdio da će vlada u narednom periodu obezbediti prioritet finansiranja vojske. Tom prilikom usaglašena je 21. tačka konkretne aktivnosti vlade, što je i predsednik Kličković javno istakao u izjavi za SRT.

    Ali, svi dogovori o prihvatanju predloga vojske o izmenama i dopunama Prednacrta zakona o odbrani brzo su pali u vodu. Zakazana je 63. sednica Narodne skupštine za 12. septembar. Sednica je kasnila nekoliko časova zbog mitinga SDS na Palama. Predsednik Skupštine Momčilo Krajišnik i poslanici iskoristili su stari sastav skupštine da bi dan pre izbora, na brzu ruku, u paketu, usvojili više od dvadeset zakona za 15 minuta. U paketu, bez skupštinske rasprave, usvojen je i Zakon o odbrani. Ako se tome doda i činjenica da nije prihvaćen ni jedan predlog stručnih timova Vojske, onda mnogo šta postaje jasnije. Nezadovoljni takvim postupkom predstavnici Glavnog štaba VRS napustili su salu pre glasanja.
    ratko_mladic -102981 - 02.01.2019 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (3)

    Odsudna odbrana Krajine i smenjivanje Generala Mladića (1)


    Feljton NIN-a Beograd

    Nakon pada RSK vojno-politička situacija u Republici Srpskoj postala je znatno teža. Stotine hiljada izbeglih tražilo je krov nad glavom. Jedinice Srpske vojske RSK izvlačile su se u neredu, a vojni obveznici iz RSK bacali su naoružanje i vojnu opremu odlazeći, najvešim delom, zajedno sa porodicama u Srbiju. Linija fronta jedinica VRS povećala se za nekoliko stotina kilometara.

    Pod utiskom nezapamćenog egzodusa srpskog naroda iz RSK, kolale su priče o izdaji i prodaji, svođenju teritorije RS na 49 procenata bivše BiH, kako je to državno rukovodstvo ranije dogovorilo i potpisalo.

    Neki stranački lideri SDS i službenici DB RS mešetarili su po Dinari, Šatoru, Glamoču, Grahovu, Drvaru, Petrovcu, Ključu (o tome je Glavni štab imao podatke) i govorili da se "narod pakuje i bježi, jer se na taj prostor sprema velika ustaška ofanziva koju VRS vojska neće moći zaustaviti" . Takvi postupci takođe uzuju na igre vlasti RS i tajne dogovore srpskih predstavnika sa Hrvatima o čemu svedoci i izjava tadašnjeg ministra informacija RS Miroslava Toholja u Banjaluci da ga "Krajina uopšte ne interesuje jer mu je svejedno da li se u njoj nalaze komunisti ili ustaše."

    Početkom septembra, usledilo je snazno bombardovanje avijacije NATO-a po vitalnim objektima infrastrukture, telekomunikacionim sistemima, centrima veze, komandi vojske i značajnijim vojnim objektima i položajima. Nekoliko dana kasnije usledili su napadi hrvatske i muslimanske vojske koje su veoma izdašno, neposredno, podržale Snage za brza dejstva NATO-a (iako komandanti Unprofora to nisu hteli da priznaju, bar za sada). Mnoge krajiške opštine bile su ugrožene snažnim artiljerijsko-raketnim dejstvima združenih snaga, a Tuđman i Izetbegović su javno izjavljivali da će "uskoro piti kafu u Banjaluci".

    Posle gubitka nekoliko krajiških opština, početkom septembra 1995. godine, predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić napokon je proglasio ratno stanje u Republici Srpskoj. Tome je prethodila sednica Narodne skupštine, na kojoj je doneta odluka da se ratna predsednistva opština ne potčinjavaju komandi Vojske u zonama izvođenja operacija, što je mimo strategije i savremenog načina vođenja rata. Na ovaj način u Republici Srpskoj je uvedena dvojnost rukovođenja i komandovanja odbranom: po jednoj liniji, preko ratnih predsedništava komanduje lično predsednik Republike, a po drugoj, komandant Glavnog štaba jedinicama VRS. Tako nešto nije zabeleženo u vojnoj teoriji i praksi. Ratna prededništva opština, koja su direktno od predsednika Republike dobijala naređenja, u trinaest zapadno-krajiških opština "samoinicijativno" su donela odluke o iseljavanju stanovništva i napuštanju teritorija bez konsultacija sa komandantima Vojske na terenu. Umesto organizacije odbrane gradova ratna predsedništva opština, bez ikakvog plana i često bez realnog razloga, napuštaju opštine. Primer radi, predsednik opštine Drvar gospodin Knežević hvalio se na SRT kako je on "poslednji napustio grad", iako su jedinice VRS još 40 dana bile ispred grada na 15-20 kilometara. Ratna predsedništva opština odmah su, po donošenju odluka o napuštanju gradova, slala emisare SDS u jedinice Vojske koji su pozivali vojnike da iseljavaju svoje porodice. Zbog toga su linije odbrane jednostavno napuštane. Neretko se dešavalo da su neprijatelju ostavljana i borbena sredstva. Takvi postupci mogu se meriti s izdajom, ali za to niko nije odgovarao. Naprotiv, mnogi su za "takav rad" kasnije nagrađeni najvišim državnim odlikovanjima, ministarskim položajima i visokim funkcijama u organima vlasti i vodeće stranke.

    Zbog gubitka nekoliko zapadno-krajiških opština, general Ratko Mladić je krajem septembra 1995. godine napustio lečenje na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Iako mu je predlagana hitna operacija i duži oporavak, Mladić dolazi u Banjaluku kako bi se na licu mesta organizovala odsudna odbrana Krajine.

    U Banjaluci, 22. septembra 1995. godine, održano je referisanje komandanata jedinica i organa Glavnog štaba. Starešine su generala Mladića detaljno obavestile o stanju na frontovima, ljudskim gubicima, izgubljenim borbenim sredstvima, problemima izvođenja borbenih dejstava i pozadinskog obezbeđenja i predlagale mere za stabilizaciju linija odbrane. General Mladić je oštro zamerio generalu Taliću ćto su jedinice pod njegovom komandom prve popustile na Glamoču i Mliništu, tražeći odgovornost komandanata za neizvršene zadatke. Veoma oštre reči prekora uputio je komandantu 2. krajiškog korpusa general-majoru Radivoju Tomaniću: "Sram vas bilo, generale! Vi ste izgubili zonu odgovornosti korpusa, izgubili ste narod i vojsku. Kako imate obraza da tom narodu pogledate u oči? Zar se zbog toga ne stidite?"

    Starešine su govorile o problemima obezbeđenja neprekidnih veza s potčinjenim komandama, samovolji ratnih predsedništava opština, gubljenju pojedinih gradova odmah nakon boravka državne delegacije s Radovanom Karadžićem na čelu i, na kraju, urednog pražnjenja poslovnih banaka i SDK u tim mestima. Mnogi komandanti navodili su primere kako su odredi MUP-a samoinicijativno napuštali položaje i to najčešće u ključnim momentima, i isticali neprihvatljiv odnos Srpske dobrovoljačke garde, odnosno Željka Ražnatovica - Arkana, Božovića i Filipovića prema narodu, borcima i invalidima. Oni su maltretirali ljude, šišali, zatvarali, a bilo je i pojedinačnih ubistava, otimanja tenkova i transportera od jedinica vojske i sprovođenje policijskog nadzora u zonama borbenih dejstava jedinica, bez odobrenja njihovih komandi. General Mladić je pitao generala Milovanovića (on je rukovodio operacijom) ko je zvao Srpsku dobrovoljačku gardu u Krajinu. Milovanović je odgovorio: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske.

    Vojni organi bezbednosti istakli su da komandanti SDG poseduju pismeno ovlašćenje za streljanje ljudi sa potpisom i pečatom Radovana Karadžića. General Mladić je na trenutak prekinuo sastanak i telefonom pozvao predsednika Karadžića. Pozdravio ga, onako vojnički, i rekao mu da je prekinuo lečenje i stigao u Banjaluku. Pitao je predsednika ko je dao ovlašćenja SDG da strelja ljude. Radovan Karadžić je, navodno, bio iznenađen. General Mladić je zahtevao da SDG u roku od 48 časova napusti RS.

    Na kraju referisanja general Mladić je naredio odsudnu odbranu Krajine. Zahtevano je hitno sprovođenje istrage i pokretanje krivične odgovornosti protiv starešina koje nisu izvršile dobijene zadatke. Naređeno je brzo formiranje prekih vojnih sudova pri Glavnom štabu i korpusima. Za svako novo uzmicanje ili neizvršenje naređenja zahtevano je preduzimanje najrigoroznijih mera, uključujući streljanja po presudi sudova. Zahtevano je da se svi vojnosposobni muškarci odmah mobilišu. Zabranjen je ulazak i izlazak lica iz zona borbenih dejstava uključujući i zabranu boravka organa vlasti i SDS u jedinicama bez posebnih pismenih ovlašćenja Glavnog štaba. Naređeno je organizovanje odlaska SDG za 48 časova iz Krajine i zabranjeno je da organi Ministarstva unutrašnjih poslova prisustvuju referisanjima u Glavnom štabu. Naloženo je da Narodni patriotski radio Krajina intenzivno radi, tim pre što je Ministarstvo informacija RS zabranilo rad svim lokalnim radio-stanicama, što je veoma uticalo na širenje glasina.

    U Banjaluci je tih dana intenziviran rad Srpskog intelektualnog foruma, a sve političke stranke i udruženja ujedinili su se u Patriotski front.

    Zaustavljeno je napredovanje hrvatskih i muslimanskih snaga. Ohrabrene i potpomognute jedinice su na većem delu fronta već narednih dana, po naređenju Glavnog štaba, krenule u protivnapad.

    A dok traje odsudna odbrana, Narodna skupština, 16. oktobra 1995, na sednici u Banjaluci donosi odluku o smeni i penzionisanju general-potpukovnika Milana Gvere i Đorđa Đukića, general-majora Zdravka Tolimira i Gruje Borića i pukovnika Milovana Milutinovića. General Mladić odbija da sprovede takvu odluku.

    Da li slučajno ili namerno, pokazaće vreme, ali Izveštaj Komande 2. krajiškog korpusa, dostavljen Glavnom štabu VRS 1996. godine, o gubicima zapadnokrajiških opština, u jesen 1995. godine, govori i o odgovornosti nekih starešina koje su zbog toga obilato nagrađeni od vlasti RS. U izveštaju se ističe da je komandant Drinske brigade pukovnik Vinko Pandurević (sada zamenik načelnika Generalštaba VRS) odbio da sa brigadom posedne naređenu liniju odbrane Oštrelja, već je krenuo za Ključ, a potom sa brigadom napustio ratište odlazeći u Zvornik. Slično se navodi i za komandanta Zaštitnog puka pukovnika Milomira Savčića (sada načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba VRS) koji je odbio da sa pukom posedne položaje za odbranu Bravskog polja, već je samoinicijativno sa pukom otišao u Ključ, a potom se preselio u Sanski Most i Prijedor.

    U istom Izveštaju navodi se da je u realizaciji Naredbe generala Mladića o protivudaru snaga, od 23. septembra 1995. godine, komandant Operativne grupe Prijedor pukovnik Radmilo Zeljaja odbio da sadejstvuje 2. korpusu ostavljajući potpuno nezaštićen desni bok i objekat Stanica brdo preko kojeg su muslimanske snage 9. oktobra, bez borbe, ušle u Sanski Most. Istovremeno, komandant 5. brigade pukovnik Pero Čolić (sada načelnik Generalštaba VRS) dobio je zadatak da napada u pravcu Ključa i Velagića, ali se sa brigadom tih dana "prekinula radio veza" i ona je ostavila potpuno ugrožen levi bok snaga 2. korpusa.

    Ne želeći da se prejudicira bilo kakav zaključak o odgovornosti pojedinih starešina, kako se kaže u ovom izveštaju, a što je nedavno izjavio komandant 2. krajiškog korpusa general-major Radivoje Tomanić, jedinice navedenih starešina nisu izvršile dobijene zadatke iako su svi bili visoko vrednovani i gotovo svake ratne godine vanredno unapređivani.

    Cudna je slučajnost (!?) da su imenovane starešine u Izveštaju postale osnovni kadar za formiranje novog Generalštaba VRS, posle smene generala Mladića. Imajući na umu da je verifikaciju za nove visoke dužnosti u Generalštabu dao Glavni odbor SDS i državno rukovodstvo, može se pretpostaviti da je gubitak vekovnih srpskih prostora plod prljavih političkih igara.

    Zbog propusta i slabosti u rukovođenju i komandovanju do sada su odgovarale samo starešine 2. krajiškog korpusa na čelu sa general-majorom Radivojem Tomanićem. Neki su smenjeni, neki suspendovani a protiv nekih je istovremeno pokrenut i krivični postupak.
    poginuli -102959 - 26.12.2018 : Bosa Simic-Korugic Saviese-CH - best (0)

    Ranko (Aćim) Bunijevac


    Počivaj u miru, školski druže!
    poginuli -102957 - 26.12.2018 : Bosa Simic-Korugic Saviese Svajcarska - best (0)

    Zoran (Jovo) Simić


    Da u šestom redu brat do brata, sinovi Jove Simića iz sela Brda, opština Vareš, le'e jedan pored drugoga u zagrljaju tuge. Slava im!
    poginuli -102956 - 26.12.2018 : Bosa Simic-Korugic Saviese Svajcarska - best (0)

    Slaviša (Jovo) Simić


    Brojevi i redovi, tužno. Moj brat Slaviša, ostavio je svoj mladi život na Žuči, i iza sebe suprugu Dobrinku i još nerođenog sina Slavena. A nama tugu i žalost, vječnu.
    krajina -102925 - 16.12.2018 : Nomad Srbija - best (0)

    Duboka je bila Una River za Hrvate


    Pripadnici 11. dubičke brigade, tih dana napada (septembar 1995) HV na RS nalazili su se u Posavini (Krepšić). U rejonu Kozarske Dubice dobrim osmatračkim radom HV je ubacila grupu diverzanata koji su imali cilj da naprave zonu u koju će se ubaciti ostatak dobro uvežbane vojske. "Crne mambe" upadaju na teritoriju Republike Srpske, naša strana iznenađena ne zna da su oni tu već dva dana. Civili ne znaju da su Hrvati ovladali putem Kostajnica-Kozarska Dubica, mnogi su stradali u automobilima koje su Hrvati zaustavljali ne sluteći ko ih zaustavlja, pobijene su i radnice iz jedne fabrike tekstila.

    Crne mambe su se rasporedile po dubini od Une sve do srpskih sela koje se nalaze i po 10-15 km vazdušne linije od Une. Seljani (zaseok Drljići) koje se nalazi na lokalnom putu K. Dubica-Knežica uočavaju grupu HV-a. Organizuju se pripadnici VRS-a u tom kraju koji nisu bili sa ostatkom brigade koja je još u Posavini. Hrvati prodiru u dubinu prema Knežici, u okolini sela Slabinja dolazi do okršaja sa našom vojskom, ranjen je jedan vojnik VRS, ubijen je i jedan vojnik Hrvata između sela Slabinja i Drljići, ostatak Hrvata se izvlači linijom kuda vodi dalekovod na nekih 300-400 metara od samoorganizovanih srpskih boraca i vraćaju se prema Uni.

    U selu Drljići seljani su primetili Hrvate koji su znali da tu nema organizovane odbrane, ali su uspeli da dojave našoj vojsci o upadu Hrvata. Hrvati su najmanje dva dana bili u dubini srpske strane, u selu Drljići su se čak i otvoreno kretali osmatrajući teren, jedan njihov ofcir je pušio cigaretu i dvogledom osmatrao, na mestima gde su boravili u rejonu Drljića, nađeni su ostaci pakovanja SDO-a američke proizvodnje, ko je viđao takva pakovanja obroka zna o čemu se radi.

    Posle dojave gde su Hrvati i posle obračuna sa njima, pripadnici VRS-a koji nisu bili sa ostatkom 11. dubičke brigade VRS-a uspevaju da potisnu Hrvate prema Uni (oko 10 km terena) i zaustavljaju zbegove stanovništva iz K. Dubice i Kostajnice, žene i decu propuštaju muškarce zaustavljaju i te vojno sposobne muškarce uključuju u borbu.

    Glavnina 11. dubičke brigade VRS-a pristiže sa Posavskog ratišta, situacija na terenu se solidno stabilizovala. Hrvati artiljerijom tuku po dubini prema Knežici, gine jedna žena, koliko se sećam, K. Dubica trpi teška razaranja. Hrvatski diverzanti u okolini K. Dubice su potisnuti do same Une, ali još pružaju jak otpor, radi se o dobro uvežbanom neprijatelju. Pontone koje su Hrvati postavili neutrališe avijacija VRS-a, dejstvuje se i po jednoj njihovoj brigadi u pokretu u dubini Hrvatske, tu su oni pretrpeli velike gubitke.

    Oni hrvatski vojnici (Crne mambe) koje su još na strani upada u Republiku Srpsku trpe gubitke, ali još odolevaju. VRS izlazi na samu obalu Une i borba je žestoka, prema Drakseniću Hrvati nadiru sa jakim snagama, ali naši odolevaju, iako su osujećeni pokušavaju forsiranje Save kod Jasenovca da amfibijama, na obalama Une kod Draksenića naši pogađaju jednu amfibiju, u njoj ima ranjenih i živih Hrvata, nasukani su i ne predaju se. Naši ih dozivaju i prete, dok iskusni borci nude garancije za predaju Hrvata, međutim u jednom trenutku odjekuje prasak ručne granate, iako malte ne na dohvat našima, Hrvati se odlučuju na samoubistvo.

    Među tim poginulim Hrvatima iz amfibije je i jedan za njih važan čovek, koliko se sećam zvao se Macan. Pročulo se da je bio vozač pomoćnika ministra policije i Hrvati su tražili njegovo telo po svaku cenu. Koliko sam čuo Hrvati su za njega dali kamion brašna. U amfibiji je bilo dosta opreme, pa je izgleda bila preteška, a čini mi se da se i pokvarila, to je samo olakšalo da je naš borac pogodi RB-om.

    Neodgovornim ponašanjem nekih naših boraca ostali smo bez zarobljenih Hrvata koje bi smo razmenili za naše zarobljene.

    Odbrana je konsolidovana, hrvati posustaju, posle čišćenja terena nađeni su njihovi papiri u kojima se videlo da je akcija ozbiljno pripremana.

    O poginulim Hrvatima su se pobrinuli komunalci, a među njima je bilo i Srba koji su bili pripadnici HV-a, mobilisani u Zagrebu. Poginule iz gardijskih brigada (diverzanti) naši su pokazali stanovništvu, samo da napomenem da su to bili oni koji su pobili naše civile, među kojima je bilo i dece i tako mrtvi bili su strašni za naše ljude koji su podneli velike žrtve tih dana septembra 1995. godine.

    Međutim, odbranjena je važna i velika tritorija naše zemlje. Jedan zarobljeni hrvatski vojnik nam je rekao, da su oni znali da bi te osvojene teritorije morali da vrate, ali su hteli da imaju još koji adut za pregovore koji su kasnije usledili krajem rata, naši ljudi su dokazali da mogu da se odupru dobro organizovanim Hrvatima, i da se samo borbom moglo doći do slobode, dok mi se čini da su druge teritorije padale po dogovoru za koji su i srpski političari znali.

    Hrvati su bili osokoljeni padom naših teritorija u RS Krajini i nekim delovima Bosne, pa su bili alavi misleći da će olako ovladati zapadnim delom Republike Srpske, ali eto u Sisak i Zagreb su doneli okrvavljene gaće.

    Što se tiče naše strane presudilo je to što se posle početnog iznenađenja krajnjim naporom uspelo doći do položaja u kojem su borci sa Posavskog ratišta u borbe oko Une stupili bukvalno iz kamiona i autobusa.

    Imalo bi tu da se piše još mnogo, ali evo nekih sećanja, za Hrvate duboka je bila Una river (reka). Reč Hrvat sam namerno pisao malim slovom, jer ne zaslužuju bolje, zbog zločina koje su počinili nad srpskim civilima...
    krajina -102919 - 13.12.2018 : Aleksandar Popović Rakovica, Beograd - best (9)

    Krah operacije UNA 95 ( 2. deo)


    Operacija i njen tok

    Zamisao operacije bila je nasilan prelaz reke Une kod Novog Grada i Kozarske Dubice, kao i reke Save u području Jasenovca, uspostavljanje mostobrana, ovladavanje planinom Prosarom i stvaranje povoljnih uslova za prodor prema Prijedoru. Za napad su angažovane snage zbornih područja Zagreb i Bjelovar, 1. Gardijske brigada "Tigrovi", 2. Gardijske brigade "Gromovi" i delovi 52. domobranske pukovnije, 121. do-mobranska pukovnija, 125. domobranska pukovnija, 202. brigade PZO (PVO) i delovi 303. LoB-PRS. Sa 5. korpusom tkz. ABiH odlučeno je da se sadejstvuje na pravcu Ključ-Sanski Most-Prijedor i Bosanska Krupa-Novi Grad. Na težišnom pravcu napada na reci Uni napadalo je Zborno područje Zagreb a na pomoćnom pravcu na reci Savi, Zborno područje Bjelovar.

    Zadatak Zbornog područja Zagreb bio je stavljanje reke Une i Unske pruge pod kontrolu HV i ABiH, odbacivanje snaga VRS prema Prijedoru i Banja Luci i sprečavanje da snage 5. korpusa tkz. ABiH izbiju na reku Savu. Zadatak Zbornog područja Bjelovar bio je da spremnim snagama uz artiljerijsku podršku 16. topničko-raketne brigade HV izvede odlučan napad na širem području Jasenovca u zoni Gradine i u sadejstvu sa Zbornim područjem Zagreb ovla da planinom Prosarom, zaštiti bok Zbornog područja Zagreb i stvori uslove za razvoj i napredovanje HV prema Banja Luci.

    Gotovost za početak napada bila je u 10 časova 18. septembra 1995. godine. Snage predviđene za napad imale su na raspolaganju desetak sati tokom kojih su trebale izraditi sva potrebna borbena dokumenta i pripremiti jedinice za nasilan prelazak reka.

    Napad HV otpočeo je u tačno navedeno vreme uz jaku artiljerijsku vatru. Zadatak da naprave mostobran u Kozarskoj Dubici dobile su zloglasne "Crne mambe". Početnu prednost snage HV, pod komandom generala Vrbanca, iskoristile su za pogrom nad civilnim delom stanovništva ovog dela Pounja. Najveći zločin brigada "Tigrovi" napravila je prvog dana operacije u naselju Tunjice kod Novog Grada, na putu Novi Grad-Srpska Kostajnica. Tu su ubili 23 civila srpske nacionalnosti.

    Ovo je strahovit zločin za koji do danas niko nije odgovarao!!!
    Napad na Srpsku Kostajnicu VRS je relativno lako zaustavila. U Kozarskoj Dubici "Crne mambe" i Gromovi ubijaju 26, a ranjavaju 19 civila. Čim su borci VRS saznali da na topografskim kartama nađenim kod poginulih hrvatskih vojnika stoji naziv "Drina-95", odmah se znalo da odstupanje ne dolazi u obzir. Odlučeno je da se prihvati borba prsa u prsa sa snagama HV.

    Srpska konsolidacija i brzi odgovor

    Iz Mahovljana su poleteli borbeni avioni kako bi pomogli jedinicama VRS u odbrani.

    Avijacija VRS je odigrala važnu ulogu tokom slamanja hrvatske ofanzivne operacije "Una-95″. Naime, žestok otpor srpske odbrane podržane borbenim avionima i helikopterima VRS, osujetiće hrvatske planove na tom delu fronta. Mbr<
    Prvo je po mostobranu hrvatskih snaga dejstvovao jedan helikopter Gama Gazela, koji se vešto skrivao posle dejstva. Da bi oko 17:30 časova 18. septembra po snagama protivnika na mostobranu dejstvovala i dva aviona (jedan Jastreb i jedan Orao). Avioni su poleteli sa aerodroma Mahovljani, pravcem Prijedor-Knežica-Kozarska Dubica do mostobrana. Let do Kozare izveden je letom iznad oblaka, potom se par aviona spustio kroz "rupu" ispod oblaka i u niskom letu produžio do ciljeva na koje je dejstvovano nevođenim zrnima S-8-16. Oduševljenje u redovima 11. Dubičke pešadijske brigade koja je branila taj pravac, a koja je bila podržana i slušaocima Centra vojnih škola VRS bilo je veliko. Pojava avijacije odjednom je popravila poljuljani moral srpskim snagama.

    Sledećeg dana 19. septembra na pravcu odbrane kod Novog Grada izvedena su presudna dejstva za stabilizaciju fronta i zaustavljanje hrvatskih snaga. U dejstvima kod Novog Grada, takođe po oblačnom danu, srpska avijacija je uspela da zaustavi i poremeti mostobran hrvatskih snaga. Po mostobranu su delovala dva aviona Jastreb, pri čemu je jedan pogođen od strane hrvatskih snaga. Pogođen je vođa u avionu ev. br. 24453. Pilot je osetio udarac. Jastreb je odjednom izgubio upravljivost. Komande su postale neupravljive. Avion je pao na srpsku stranu, na uzvišenje Kula kod Novog Grada, dok se pilot katapultirao i pao 50 metara od mesta pada aviona.

    Veliki problem odbrani VRS činila je artiljerijska vatra HV, samo na područje Kozarske Dubice palo je približno 3000 granata, a na Novi Grad tada je palo oko 2000 granata. Hrvatska artiljerija gađala je i kolonu izbeglica na magistralnom putu Novi Grad-Prijedor kod sela Svodna. U pomoć snagama VRS kod Kozarske Dubice upućeni su slušaoci Centra vojnih škola VRS. U borbe sa srpske strane uveden je i manji broj tenkova.

    Planirani prelazak reka Une i Save od strane HV sa većim snagama nije uspeo. Reke su prešle samo manje snage, koje su počinile zločine nad civilima, ali usred protivudara srpskih snaga nisu uspele da zadrže mostobrane. Hrvatske snage su u nekoliko navrata pokušale da pređu reke i uspostave mostobrane, ali ih je srpska vojska uvek uspešno osujetila. Tokom noći snage HV su pokušavale nasilno izviđanje, kao i pokušaj da se pomogne opkoljenim snagama. Međutim, sve planirane pokušaje osujetile su srpske snage. Posle ponoći snagama HV je naređeno da prestanu sa borbenim aktivnostima i da pređu u odbranu.

    U jutarnjim časovima 19. septembra izviđački vod 34. inženjerijske bojne HV, pronašao je mesto za novi prelaz preko Save. U 10. 30 časova, sprovedena je artiljerijska priprema HV. Osam izviđača iz sastava 52. domobranske pukovnije u 10:50 časova prebačeno je u područje Ciperne, ali su ih srpske snage osujetile u planiranom iskrcavanju. Nakon toga VRS otvara snažnu ar-tiljerijsku vatru po snagama HV koje su pokušale ponovno da nasilno pređu Savu. U tim borbama srpska vojska uništava nekoliko čamaca i dva PTS transportera, dok su Hrvatske snage pretrpele katastrofalne gubitke.

    Prelazak hrvatskih jedinica preko Une odvijao se u vrlo nepovoljnim uslovima kad je reč o prirodnoj prepreci kao što je reka. Mostobran preko Une hrvatske jedinice su radile pri brzini reke od 4 m/s što je vrlo rizično, nekoliko čamaca se prevrnulo, ali uprkos tome i 1. i 2. Gardijska brigada uspele su ući u Kozarsku Dubicu i Novi Grad zauzimajući delove naselja. Za prelaz preko Une bili su spremni i hrvatski tenkovi. Međutim, s druge strane Une dočekala ih je dobro ukopana srpska vojska koja je po snagama HV počela dejstvovati iz sveg naoružanja. Mostobran nije bio kvalitetno uspostavljen u takvim uslovima rečnog toka, nije bilo dovoljno snaga da se slomi takav srpski otpor.

    Dan posle početka operacije 19. septembra 1995. godine, donesena je naredba o prekidu operacije i to ne zbog američkih pretnji kako se nakon toga pričalo, već zbog promašenih odluka i krivih obaveštajnih procena o stanju u srpskoj vojsci. Posle neuspele operacije, pričalo se, da je jedan deo hrvatskih snaga stradao pri samom povlačenju.

    Operacija "Una-95" završava se u kasnim poslepodnevnim satima 19. septembra 1995. godine, strahovitim porazom hrvatskih snaga. Zbog velikih žrtava ova operacija smatra se jednom od najtragičnijih akcija HV, a Hrvatska javnost još ne zna potpunu istinu o tome zbog čega je, prema službenim podacima, stradalo 49 elitnih pripadnika HV, a prema neslužbenim između 90 i 130.

    Ovom značajnom pobedom borci VRS, su ostvarila psihološku prednost i povratili vojničko samopouzdanje za nastavak borbe.

    Još jednom se pokazala genocidna namera regularne Hv vojske i hrvatske države ka zatiranju svega Srpskog, odsustvo bilo kakvog vojnog dostojanstva samih hrvatskih vojnika, a nama Srbima još jedna lekcija iz života i istorije, koju smo najskuplje platili, životima svoje dece!
    zoran_borovina -102904 - 04.12.2018 : Marko Trebinje - best (1)

    Slika Zorana Borovine


    Poštovani, da li igdje ima slika Zorana Borovine? Ako ima da li možete objaviti? Ja je tražim izvjesno vrijeme, ali je ne mogu naći. Ako je nema na internetu ogromna bi šteta bila da se lik tog junaka zaboravi!

    Idi na stranu - |1|2|