fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
rat_sekovici -100798 - 20.06.2017 : Srdzan N.Sad - best (0)

RE: Poginuli srpski vojnici


Pozdrav za Mikija Šekovići,

pitanje koje sam postavio se odnosi na dan 10. 6, kada je bila objava da su na taj dan poginuli boraci koji imaju imena a nema mjesto pogibije. Pozdrav za sve iz Novog Sada.
rat_sekovici -100789 - 18.06.2017 : Miki Sekovici - best (0)

Poginuli Srbi u Šekovićima


Kojih osam momaka iz Šekovića što su poginuli? Gdje si to našao? Moraš biti određeniji. Pozdrav!
rat_pale -100761 - 14.06.2017 : Zoka - best (1)

Penziju trošila na srpske ranjenike


U današnjim Večernjim novostima objavljen je članak o promociji knjige holanđanke Jeni Ligtenberg.

Jeni Ligtenberg je kao dobrovoljac 1993 god. stigla u ratnu bolnicu Koran Pale sa kombijem punih lijekova i medicinske opreme. Planairala je a ostane nekoliko dana a ostale je sve do kraja rata i čitavo vrijeme je vodila dnevnik koji je sada objavljen. Jeni Ligtenberg Ratni dnevnik Pale 1993-1995.

Na promociji kjige su govorili dr Mirko Šošić i dr Dragan Kalinić. Dr. Šošić je podsjetio kako je Ligtenbergova na Pale došla kao dobrovoljac i posvetila se brizi o ranjenicima. Svoje ogromno farmaceutsko iskustvo je prenosila radnicima bolnice.

Umjesto da svoju penziju koju je stekla jula 1993 troši i mirno živi u Holandiji ona je svoj novac trošila na liječenje srpskih ranjenika rekao je dr Kalinić. Osim svakodnevnog rada Ligtenbergova je slala i dopise zapadnim redakcijama, obraćala se na mnoge međunarodne adrese i ukazivala na diskriminatorski odnos prema Srbima.

U jednom poglavlju dnevnika se spominje i Srebrnica tj. događaji oko nje. Zahvaljujući svojim kontaktima sa pripadnicima holandskih snaga UN Jeni je dolazila do povjerljivih podataka i sve bilježila u dnevnik. Tako je 4. jula 1995 zapisala da je od prijatelja iz mirovnih snaga čula da će se uskoro desiti nešto prljavo što će odjeknuti kao grom i dati novi preokret ratu. Zavjera između Amerike i Izetbegovića.

jeni Ligtenberg je trenutno teško bolesna i o njoj se brine njena kćerka. Kada sam prije tri godine bio u Hagu Jeni me pozvala i dala dnevnik. Rekla je da s njim ne može ništa da uradi jer je stara. To je bio motiv da taj dnevnik objavim rekao je dr Šošić

Uz Johanu Merkus, holandsku princezu koja je 1875. u Hercegovačkom ustanku ušla u legendu kao barjaktar, Bojana Jeni je na častan način kao heroina upisana u srpsku istoriju. Pišu bogradske Večernje Novosti


Dodao bih da se odlično sjećam gospođe Ligtenberg jer dok sam ležao kao ranjenik u bolnici Koran ona bi često prolazila kroz sobu i porazgovarala s nama, po najviše sa težim ranjenicima. Jedne prilike nekoliko dana po mom dolasku me upitala: Kako jutros? Ja sam samo odmahnuo rukom jedva razumjevajući a ona je rekla: "Biće dobra mlado zdrav ćovjek!" Malo sam se nasmijao zbog čudnog naglaska a ona reče -eto već dobra

U ime svih ranjenika ratne bolnice veliko hvala na pomoći gospođo Ligtenberg.

Ratni dnevnik je trenutno dostupan samo na holandskom jeziku.

U Večernim Novostima ima i fotografija Jeni Ligtenberg pa ako ste u mogućnosti da je objavite jer ja nisam trenutno u mogućnosti da vam je pošaljem.

Zoka
rat_teslic -100736 - 12.06.2017 : Kozilar VRS Teslic - best (0)

Kozila


Željeznopoljac,

Ja sam bio sa druge strane brda, pitaj šta te zanima. Mene zanima vaše viđenje našeg napada na objekat na Manjači? Koliko ste duboko ulazili u našu teritoriju sa izviđanjem i sa kolikom ste vojskom napadali kada ste zauzeli selo i u napadu par dana ranije na rovove iznad sela?
poginuli -100733 - 12.06.2017 : Zoran Samardzic Brcko - best (0)

Dimitrije (Ostoja) Samardžić


Poštovanje,

Na današnji dan 12. 6. 1992. pogino je moj tata na izvlačenju municije za potrebe VRS, vojna policija. Komandant mu je ranjen, on je pogino. Dosta muslimanskih zarobljenika je tada poginulo. To je sve što znamo. Znali neko više o ovom događaju neka mi piše na zoransamardzic365Žyahoo.com.
rat_sekovici -100724 - 11.06.2017 : Strela M53 Kladanj - best (0)

Pelemiši


Pozdrav za Mikija Šekovići. Bio sam kod Simine vikendice, kota naspram Zeca na pruzi.
rat_sekovici -100719 - 10.06.2017 : Srdzan Novi Sad - best (0)

Šekovići


Pozdrav svim na ovoj stranici. Imam jedno pitanje u vezi ovih osam momaka iz Šekovića koji su u poginuli. Interesuje me gdje su i kako su poginuli? Da li je bila neka zasjeda ili su poginuli negdje na liniji? Veliki pozdrav!
nevesinjska -100707 - 07.06.2017 : Hvo Capljina Capljina - best (2)

Operacija Lipanjske zore


07. 06. 1992, tog dana krećemo u akciju oslobadjanja desne obale rijeke Neretve (Prebilovci, Tasovčići Klepci)

Krećemo iz pravca Metkovića na selo Klepce kojega drži JNA i paravojne srpske formacije. U selo ulazimo s nešto lakše ranjenog, sa boka uz nas ide HOS, a HV ide s desna. Selo ubrzo pada (2-3 ) sata, ostala samo starčad, JNA se već povlači prema Tasovčićima i dalje prema Dubravskoj visoravni.

Sledeći dan padaju Tasovčići i Prebilovci. U Prebilivcima zarobljavamo tenk i Vbr. Naši VBR-ovi prevrću zemlju ispred nas, JNA u totalnom rasulu se povlači prema Stocu, tek tad smo vidjeli koji haos vlada među njima.

Svim poginulim borcima neka je laka zemlja!
zlocini -100703 - 06.06.2017 : SaSrbin Canada - best (4)

Zločini nad Srbima


Svjedoci smo kako se posljednjih godina a i ovih dana stidljivo pojavljuju članci o hapšenjima muslimanskih zločinaca ili o još nekažnjenih muslimanskim zločinima tokom rata u BiH. Tako možemo pročitati o nekakvoj "Azri četiri noža", Ilfeti Veseli, o streljanju zarobljenika u Velikom parku u Sarajevu, o hapšenju monstruma koji su silovali maloljetne Srpkinje po Sarajevu, o ubistvu civila u Presjenici, Rogatici, Foči, Sijekovcu, Bihaću, Zenici, Tuzli, Konjicu, Visokom, Goraždu, Srebrenici... Praktično nema mjesta u BiH gdje nije bilo zločina nad Srbima a veliki broj tih zločina dogodio se na početku rata, u jeku antisrpske medijske kampanje. Što bi rekli "povika na vuka dok lisica jede meso".

Mišljenja sam da treba organizovati međunarodnu konferenciju u Banjaluci, pozvati sve ambasadore i relevantne evropske i američke novinare i političare koji imaju želju da saslušaju i srpsku stranu i da se i na taj način bar malo osvjetle događaji iz rata u BiH. Taj početak je jako bitan jer je umnogome kasnije odredio tok rata. Kako je moguće da "nenaoružani" muslimani još 1992. izvrše toliko broj ratnih zločina? Treba tražiti da se pod hitno pravdi privedu i ratni zločinci iz Sarajeva koji su odgovorni za zločine u Pofalićima, Hrasnom i ostalim sarajevskim naseljima. Tu prije svega mislim na Dževada Topića - Topu, Kerima Lučarevića, veliki broj pripadnika 9. i 10. brdske brigade pod komandom Cele i Cace, pripadnike Vojne policije tzv. ARBiH, pripadnike "Ševa", Envera Zornića i njegove ubice i silovatelje iz Hrasnog...

Srpske žrtve vape za pravdom!
ozren -100695 - 06.06.2017 : Mehaga Mehemed Blizna - best (0)

Blizna zeleno kamenje Kazići


Pita čovjek kako su Srbi zauzeli ili ušli u Kaziće. Malo čudno pitanje. Između Dolac i Bočinja se nalazio nepokrivren prostor od strane VRS, ABiH su bili na brdu Previla ili Previa i povremeneo silazili i napadali prolaznike ili poneko motorno vozilo. Istim tim putem tj. pravo od rjeke Bosne na to brdo u cik zore, u februaru ili martu '94. godine izašla je omanja grupa VRS i istjerala risove i lavove u ušla u napušteno selo.

Eto, to je sve. Nemaju nikakve veze sa tim prodaja cigareta na Bližnoj i Sreto Pekara sadašnji poslanik u Dobojskom džematu.
zaboravljeni -100683 - 05.06.2017 : Pavlovic Doboj - best (1)

Zeljko Pavlović


Da li neko zna kako je poginuo Željko, sin Jove Pavlovića, Osječani, Doboj, 4. juna 1992 kod Vile?
poginuli -100667 - 02.06.2017 : Zorana Simic Bijeljina - best (0)

Slaviša (Jovo) Simić


Bračno stanje: Oženjen
Supruga Dobrinka Sin Slaven
rsk -100657 - 31.05.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (3)

Vukovar '91: Zauzimanje naselja 6.proleterske


Nakon zadnje velike ofanzive 16. 10. 1991. godine, komanda se odlučuje na drugu taktiku tako da elitne jedinice zajedno sa nama prebacuju na zapadni dio Sajmišta, tj. Cvjetno Naselje, ul. Otokara Kersovanija, 1. maja, Minimarket, 6. proleterske.

Išlo se na fingirane napade tako da razvučemo njihove snage jer se pretpostavljalo da ne raspolažu većim snagama. Na našem pravcu napada išla je TO Vukovar i rezervisti, dobrovoljci oni na minimarket a mi na naselje 6. proleterske. Moja četa podjeljena u BG u desetinama ja sam bio u paru sa Slobom i nosio sam samo pumpericu sa puno patrona, te bombi bez svog PM da se lakše krećem jer okretnost i brzina znače život. Otvorili smo vatru da otkrijemo njihove položaje a nas par smo se prikradali da rješimo te položaje, već sam prije razvukao zolju i držao je zakočenu. Vidio sam da se puca sa malog prozora od špajiza, opalio sam bez puno nišanjenja i pogodio 20 cm ispod prozora. Slobo i ja smo odmah zasuli kuću bombama, te otvorili paljbu po svim otvorima na kući a to su uradili i naši preostali.

Čekali smo 5 minuta da krenemo u čišćenje te kuće. Pucao sam pumpericom po svim sobama, onako sa boka. Čim sam zakoračio na vrata, naišli smo na njihove čaure, krvave zavoje, međutim izvukli su se u kuće sa druge strane ulice, tako je to išlo u vukovaru, opet borba za sledeću kuću.

Odjednom pade bomba kraj nas i rikošetira se od zida i kroz ulazna vrata izlazi i eksplodira. Bila je to bomba koju su zvali "pijani ustaša". Promjenili smo položaj jer smo znali da će još da ih doleti. Ušli smo u jednu ljetnu kuhinju gdje sam ja punio pumpericu a Slobo i Miki naizmjenice pucali tromblone. Dovučen je naš PAT koji je otvorio vatru po kućama preko puta ulice, a i ostatak čete se poredao po kućama i tukli smo nemilice. PAT će nas pokrivati a mi idemo u juriš. Moja BG, poručnik je rekao ako zauzmemo tu kuću da su gotovi pošto major Tešić kaže da je minimarket pao i da se oni moraju povući ka Desnoj Supoderici i dalje ka gradu.

Prekrstio sam se, ubacio metak u cjev i čekao komandu. Ostatak će nas pokrivati, a mi moramo pretrčati nekih 30-ak metara čistine bez ikakvog zaklona. Dat je znak i jurnuli smo. Strah je trajao tri sekunde i onda osjećaj smirenosti. Zenge su otvorile vatru na nas, ali iz kuća 50-ak metara dalje a ne iz ove koju smo očistili. Slobo, Miki i ja, opet klasično bombe, brzo pucanje, brzo kretanje, moja desetina nije imala nastradalih, a 2. vod je imao jednog poginulog i tri ranjena.

Opet smo imali problema sa bombama iz pijanih ustaša. One su nas usporavale jer padale su sa krovova i aktivirale se u vazduhu. Do kraja dana smo uspjeli da očistimo naselje i povežemo se sa našim kod minimarketa.
rsk -100649 - 28.05.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (1)

Pohod na Vukovar


Nakon velikih, i nažalost bezuspješnih, ofanziva, komanda Gardijske brigade odlučuje prebaciti špic probijanja na naselje 6. proleterske, Minimarket, Desna Supoderica. Mi smo imali prvi napad na Novu Ulicu, domaća TO i dobrovoljci SRS takođe su učestvovali ali bez podrške JNA ne bi pomjerili Zenge jer nas pesto smo krenuli u napad na njih plus naši tenkovi, PAT-ovi, artiljerija, sravnili smo sve sa zemljom.

Zenge su držale špic u tom naselju, mini-market. Gardijska sa nama sa majorom Tešićem smo zauzeli naselje 6. proleterske i Desnu Supodericu.

Kao što vidite, istina je ovo što pričaju ova dva vojnika zng i srs. iz ove priče. Vukovar je najveća bitka ratova u bivšoj Jugi. Šteta što ne mogu da sve ispričam, izvinite i razumite me.
vojnicko_groblje -100648 - 28.05.2017 : S. Stojanovic Brcko - best (0)

Slavko Stojanović


Поштовани, замолила бих Вас да напишете ове податке о мом оцу Славку Стојановићу.

Датум и година рођења: 09. 08. 1961.
Мјесто рођења:Бреза
Датум погибије: 01. 01. 1993.
Мјесто погобије: Жуч-Вогошћа

Опис догађаја и оштећење организма: На првој борбеној линији борац је погинуо од метка непријатељског снајпера. Погођен је у главу због чега је борац одмах преминуо.
Брачно стање: Ожњењен
Жена: Цвија Стојановић

Дјеца: Маринко, Драгана и близанкиње Славка и Славенка (рођене после његове смрти)
rsk -100639 - 27.05.2017 : Razvigor Srbija - best (2)

Oslobodjenje Vukovara 1991.


Hvala puno svima koji su pisali o Vukovaru, voleo bih da nastave da pišu. "Neba Bak" i Zeljo svoja sećanja na borbe i saborce, a Vitez Koja da nastavi citat iz knjige Karlovica, ako nije završio.

Vukovar je izuzetno bitna priča za srpsku istoriju. Mnogo toga nosi samo jedna rečenica koju je napisao "Neba Bak" i koja glasi: "Ekipa je bila da se smrzneš..." Onda on nastavlja nabrajanje članova ekipe.

Zašto je to bitna rečenica? Nakon skoro 47 godina komunističke okupacije Srbije, u početku građanskog rata u SFRJ, na bojno polje stupaju srpski ratnici pod srpskim obeležjima i zastavama koji otvoreno za sebe govore da su četnici. Odlaze u Vukovar, u taj pakao na zemlji, gde se ne zna šta se dešava i ko tu stvarno protiv koga ratuje. Oni malobrojni staju ispred raspomaljenih ustaša, a za leđima su im komunističke ubice KOS-a, koji samo gledaju koga će od Srba da ubiju sa leđa, kao što su to radili 1941. u ustanku. Ti momci dobrovoljci u Vukovaru su bili avangarda Srbije i Srpstva, što su kasnije dokazali po mnogim ratištima Republike Srpske gde su nastavili da ginu i prolivaju krv u odbrani Srbije i svete pravoslavне vere. Bez obzira kakav je ko od njih lično bio, oni su bili spremni na žrtvu i to im se mora večno zapamtiti.

Voleo bih da i "Neba Bak" i Zeljo nastave priče o konkretnim akcijama, po mogućnosti sa datumima i pre svega o podvizima svojih poginulih drugova, kao što možemo da pročitamo u ovoj knjizi gde Marko Ljuboja govori o podvizima svojih mrtvih drugova. Te junake ne smemo zaboraviti.

Tesko je i pretpostaviti koliko je neizvodljivo u urbanoj borbi nožem likvidirati protivničkog stražara, kao što se to desilo kad su naši zauzeli taj čuveni položaj Minimarket? To je neverovatno delo, a to je uradio izvesni Mićko Vukovarac, kako ga naziva Marko Ljuboja u knjizi.

Treba pomenuti velikog junaka iz Niša Dragana Mladenovića zvanog Gale, koji je poginuo na Moševačkom brdu 1994. a bio je i u Vukovaru. Bješe to veliki junak.
rsk -100635 - 26.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (2)

Moja borba za Vukovar


Nekima na ovom forumu baš smeta nečija borba i prošlost. Za informaciju, pošto vidim da pojedinci ništa ne znaju, pa čak i ne pročitaju moje tekstove do kraja, a potom nostavljaju replike na moje tekstove, mogu reći da svaki događaj mogu da potkrepim nekom pričom.

Kao što sam i naveo u mom prethodnom postu, ko zna okolinu i teritoriju, zna gde su se nalazili minobacači od moje kuće levo, tj. iza komande TO Vukovar, i tu je bilo kukuruzno polje.

Mnogo se polemike podigne oko nekog nevažnog faktora, bolje da pisci pišu o borbama, o ratu, a ne o vođenju tuđe politike, a ima mnogo učesnika koji pišu svašta, samo ne o borbama. Ja nisam neki pisac, kao što ovde ima učesnika koji, kao da su ne znam ni ja koje škole završili i kojima skidam kapu, ali se ipak trudim koliko mogu, da opišem i prenesem svoje doživljaje kroz sećnja, a ima ih mnogo, koja naviru u datim trenucima da od ushićenja i samog prisećanja i zaboravim. Jeste da mi teško ide, ali šta ću, dosta imam za opisati, i kad se ukaže prilika uskočim na forum i opišem događaje koliko mi dozvoljavaju prilike.

Hotel "Dunav" je oslobođen u potpunosti, kao što sam opisao, 16. novembra, prvi je zastavu na isti okačio kapetan Beli, tj. Fetahović Redžep, a ne Safet kao što sam prošli put napisao. Momak je muslimanske veroispovesti, rodom iz Bara, prekršten i učestvovao u borbama rame uz rame sa nama Srbima, a kasnije i na Vogošćanskom ratištu pod mojom komandom.

Groblje isto, kao što sam opisao, prošli smo ga, tu je recimo pokojni Crvenko, snajperom vređao ustaše, jer je na groblju bila česma ili bunar, ne sećam se tačno, gde su se snabdevali vodom, jer kako smo bili obavešteni nisu u tom periodu imali gde da uzimaju vodu. Jednom prilikom sam sa pokojnim Crvenkom i Kujom i sam učestvovao na sačekuši, ali su već tad ustaše postavili duž njihove putanje kretanja do vode, neke limove, podizali zidove noću i još mnogo toga, samo da se zaštite od Crvenkovog snajpera. Tog dana je Crvenko baš bio raspoložen, reče:
  • "Sacekajte čas, odmah se vraćam.
    Prišunjao se on lepo njima što je bliže mogao, Kuja ga je pokrivao njegovim snajperom, dok sam ja gledao svojim očima šta se dešava. Crvewnko je opalio zoljom po njima na mestu gde je čžesma-bunar, gde je u tom trenutku bio nekakav kamion kojim su došli po vodu, i baš ih je bilo poprilično. Posle zolje tu je ostala čistina, kamionče je odletelo u stranu, ršum je napravio. Crvenko se vratio, uzeo snajper, ali nažalost u tom periodu koje smo proveli nigde nikog da se pojavi, znali su za jadac.

    Inače, pokojni Crvenko i Kuja su bili bokseri niškog "Radnicčog", pod rukovodstvom vojvode Vakića. Oni su svoje žene doveli na ratište, koje su rame uz rame išle sa nama, a za to postoje snimci na Youtube, i mogu vam reći da su bile istinski heroji, kao i njihovi pokojni muževi. Laka im crna zemlja, strašni junaci su bili, kao i mnogo naših četnika koji su položili svoje živote za Srbstvo.

    Evo prenosim tekst koji je objavljen pre tacno 5 casova:PAŽNJA!OVOG TRENUTKA DOBIJAM OBAVEŠTENJE IZ PRIŠTINE, OD ADMINISTRATIVNOG RADNIKA HOTELA GRAND, INAČE DRŽAVLJANA SAUDIJSKE ARABIJE, KOJI JE U NIŠU ZAVRŠIO MEDICINSKI FAKULTET, MOJ PRIJATELJ, KOJI KAŽE:KAMENICA NA GOČU, GDE JE CENTAR ŽANDARMERIJE, VRŠI SE SONDAŽA TERENA, PRISUTNO OKO 20 VOZILA UGLAVNOM PINCGAUERA I MERCEDESA(TERENACA). OKO 100 AMERIČKIH VOJNIKA, U NAŠIM UNIFORMAMA I TABLICAMA NA VOZILA! OČEKUJE SE NAPAD MUDZAHEDINA IZ OKOLINE NOVOG PAZARA. Ne daj Boze da se zarati, ali, nesto se sprema, sto se kaze ko rat voleo, dabogba mu u kuci bio. Opet kazem, ali na muci se poznaju junaci, i dragi moji, videcemo ko je u pravu, a cvrsto stojim iza svojih reci, kako u dosadasnjem pisanju, tako i sad, mnogi sa ovog foruma, rata nisu videli, VEC SAMO U SVOJIM GLAVAMA, a i ne daj Boze, opet kazem, prvi ce da uhvate maglu. Ko razume , shvatice. Pozdrav draga moja braco Srbi, ali kad kazem Srbi, to i mislim, jer ima i takvih, koji se ovde predstavljaju kao n
  • poginuli -100633 - 26.05.2017 : Bratunac Bratunac - best (1)

    Milivoje (Gojko) Stjepanović


    Rodjen u Slapašnici. Ne znanm tačno, ali majka mu se preudala kada je imao manje od 10 godina. Odrastao je sa djedom i babom od svoga oca, koji je jako rano umro. Djed i baba su ga tjerali da puno radi, pa je pobjegao od njih čim je malo odrastao.

    Do početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Milivoje je živio u Novom Sadu. Sa početkom rata u Hrvatskoj odlazi u Pakrac, gdje se borio do početka rata u Bosni. Nakon toga se vraća u Bratunaci, gdje dobija čin kapetana. Bio je izuzetno hrabar i nije se krio od neprijatelja. Ta njegova prevelika hrabrost ga je i koštala života. Ubijen je u zasjedi, od muslimanskog snajpera.

    Vječna ti slava, junače!
    zaboravljeni -100631 - 25.05.2017 : Milos Vukasinovic Krusevac - best (0)

    Ratković Slavko Ćaha


    Rado čitam ovaj forum, pa bih zamolio, za jednu informaciju. Mmoj drug iz JNA, Ratković Slavko Ćaha, rođen u Pucarevu 1970, dobih, nezvanične informacije da je poginuo 1993. od potezne mine. Može li mi neko, nešto reći o tom tužnom događaju?
    ratko_mladic -100629 - 25.05.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Izostanak pomoći


    Posle ovako dramatične vesti o zdravstvenom stanju Đenerala Mladića, jedino šta mi preostaje je da se zapitam gde su sada vajne "patrijote" (namerno sa j, jer su tako izgovarali oni koji su bili najglasniji), a pogotovo nosioci državnih funkcija sa obe strane Drine. U Srbiji navodno patriotska vlast na čelu sa A. Vučićem koja ćuti kao riba, a znamo kako su bili grlati devedesetih i kako su ti isti koji su sada na vlasti u Srbiji tapšali Đenerala Mladića po ramenima...

    Za vlast u R. Srpskoj važi isto, a pogotovo što je aktuelni predsednik R. Srpske da bi odbranio svoje pozicije kontramitingom nedavno u saradnji sa "ortakom" iz Beograda doveo sina Đenerala Mladića, Darka Mladićau Banja Luku da bi "udario kontru" političkim neistomišljenicima. Na mitingu opozicije u Banja Luci govorila je ćerka bivšeg predsednika R. Srpske, a na kontramitingu (omiljena opcija pok. S. Miloševića) za održanje na političkoj sceni vladajuće stranke , kod Mileta govorio je Darko Mladić. Vlasti su dokazale da opet dele narod na "patrijote" i one koji "to nisu", tako da još više produbljuju podele unutar srpskog nacionalnog korpusa, kao da podela u našem narodu nema i previše, ali zarad fotelja gaze sve pred sobom.

    Zamislite kada bi srpski vlastodršci tu energiju kojom brane svoju vlast uložili u pravnu i svaku drugu pomoć onima koji se sada nalaze u nezavidnoj situaciji u Haškom pritvoru. Kada su se oni koji se sada nalaze u haškom pritvoru odazvali pozivu da brane rodnu grudu svi su ih dizali u nebesa, sada kada se nalaze u situaciji koja je ponižavajuća, državna rukovodstva ni ne pomišljaju da im pomognu, pa se onda otvoreno pitamo ko bi sutra ako zatreba stao na branik otadžbine...

    Pa braćo Srbi pamet u glavu i koristite je da sa istom razmišljate.

    A Srbima u Hagu neka je samo svevišnji u pomoći, od ljudi pomoći nikakve nemaju!

    P. S. Proletos u jednom parku u Beogradu sretoh jednog haškog osuđenika, htedoh da pozdravim, ali onda rekoh samom sebi sedi tu i ne pipaj rane duboke i tog osuđenika i svoje... Bolje je tako!
    ratko_mladic -100627 - 25.05.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Mladić umire...


    ŽIVOTNA DRAMA GENERALA U HAGU: Mladić umire, a "leče" ga masažom!

    S. J. M. - 25. maj 2017.

    Porodica i odbrana generala Ratka Mladića tvrde da ga u Tribunalu u Hagu neadekvatno leče. Tešku bolest holandski lekari leče paracetamolom i masažom.

    GENERAL Ratko Mladić već neko vreme ima kraće gubitke pamćenja, koje mu se posle vraća. Desna strana tela mu je slabije pokretna. Za bolove od kojih noću ne može da spava lekar u pritvoru mu daje paracetamol. Za grčenje mišića predlažu mu masažu. To je apsolutno nizak nivo zdravstvene zaštite i neophodno mu je ozbiljno kliničko lečenje.
    Ovo govori generalov sin Darko Mladić, navodeći da su brojni propusti u lečenju proteklih godina doveli do toga da se zdravstveno stanje njegovog oca pogorša. u Holandiji, kako kaže, prima neodgovarajuće terapije.

  • General je imao dva moždana i jedan srčani udar, a od decembra stanje mu je konstantno loše. Početkom marta u snu je imao jedan kraći tranzitni moždani udar koji je trajao pet minuta. Lekari su rekli da je bio koji minut duže, ne bi se ni probudio - navodi Darko Mladić.

    On navodi da je porodica zabrinuta jer su veštaci koje su angažovali utvrdili propuste u rangu nesavesnog lečenja.

  • Njihovi stručnjaci nisu osporavali te nalaze, ali sud ih nije uvažio i odbio je da generala pusti na lečenje u Rusiju - kaže mlađi Mladić. - Po nizu odluka stiče se utisak da za Mladića ne važe pravila kao za druge. Njihov odnos prema garancijama Rusije je skandalozan i pokazuje političku opredeljenost.

    Jedan od Mladićevih branilaca Dragan Ivetić kaže da je odluka pretresnog veća o nepuštanju Mladića na lečenje šokantna i pogrešna i da se nadaju da će je Žalbeno veće ispraviti.

    Ivetić je uporedio Mladićev slučaj sa slučajem Ramuša Haradinaja kada ga je 2006. godine Tribunal pustio na slobodu.

  • Među sudijama koji su ga pustili bili su Pokar i Meron, iako se tužilac protivio, jer je strahovao za svedoke. Haradinaj nije pušten zbog lečenja, već eto tako - ukazuje advokat.

    GARANCIJU POTPISAO PUTIN

    RUSKA istoričarka Jelena Guskova ukazala je da je Rusija uradila sve da bi se Mladić pustio na lečenje:

  • Garanciju je potpisao predsednik Putin, a Mladića su pregledali najeminentniji ruski lekari. Odbijanje Tribunala je poricanje uloge Rusije i oni očigledno ne računaju da zbog toga mogu biti zatvoreni.

    Izvor: Novosti
  • poginuli -100621 - 23.05.2017 : Snezana Uscumlic Melburn - best (0)

    Milenko (Branko) Savić


    Hvala Iliji koji je još jednom oživio sjećanje na mog brata Milenka i iskreno prijateljstvo koje je dijelio sa njim.

    Milenko (Mišo) bio je brat kakav se samo poželjeti mogao. Krasila ga je dobrota, bio je uvijek spreman da pomogne, razumije, i da ono što ima podijeli sa bližnjima. Bio je dobar sin, brat, suprug, prijatelj. Volio je svoju zemlju, porodicu, prijatelje.

    Nažalost, djece iza sebe nije ostavio, poginuo je u 24-toj godini života, šest mjeseci nakon ženidbe.

    Srećna sam što je bio dio mog života i tužna zbog njegovog preranog odlaska.

    Počivaj u miru brate moj, neka ti je vječna slava i hvala!

    Tvoja sestra Snežana
    rsk -100615 - 23.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (2)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (4)


    Nastavljamo dalje razgovarati o " doktorovoj kući" jer su je gotovo isti dan izgubili nakon što su je osvojili i naši su opet u nju uletjeli. Tada su se u toj kući pomiješali naši i njihovi i ponovo je Mare sa svojom skupinom osvojio kuću. Tada sam i ja pokušao spriječiti njihovo napredovanje iz kuće preko puta, odakle smo nemilosrdno tukli po njima.

    Na toj kući iz koje smo pucali po njima bila je izvješena hrvatska zastava, a u njoj sam boravio 3 dana. Desetak bombi koje su bačene na tu kuću upravo je Mare bacio, ali, na moju sreću, nijedna nije uspjela učiniti nikakvu štetu niti ikoga od nas ubiti jer nije mogao pogoditi prozor od granja koje mu je smetalo izmedju tih dviju kuća. Imao je namjeru ispaliti tromblon na mjesto odakle smo ih tukli vatrom, ali zbog granja i žestine naše vatre nije uspio ni to. Inače bi ispalio " zolju" ali nije mogao zbog zatvorenog prostora u kojem se nalazio. Jer prvo što vojnik o ručnim raketnim bacačima nauči jeste da ih ne ispaljuje u zatvorenom prostoru, darem što se tiče istočnih inačica tog oružja. Strašno ih je živcirala naša zastava, pa je njihov mitraljezac Joja ispucao bezbroj rafala nebi li je skinuo i uništio. Kad bi je i uspio skinuti, mi bismo je ponovo objesili iako je već bila potpuno podrapana. Pričao mi je da je, nakon što su zauzeli tu " doktorovu kuću" bio pod strašnom vatrom upravo iz kuće u kojoj smo bili i djelovali moji suborci i ja. Na to mu ja u šali govorim kako mogu zhvaliti Bigu što ga nisam pogodio. Ja mu pokušavam objasniti da nisam samo ja pucao jer su tu bile još dvije kuće koje su držali naši suborci i svi smo pucali po njima, ali njemu je zanimljivije da samo mene okrivi kako sam ga htio ubiti. Naravno, uz stalno bockanje: " Eto kakvi smo, mi ujke, čede nas spašavaju, a ujke bi čede u jamu" Činjenica je i to da sam imao namjeru ubiti bilo koga tko bi se od njih pojavio, pa tako i njega. Žalio sam se na tromblone koji su neprestano padali po nama i kako su nam oni bili najveća opasnost. Objasnio sam mu dvije situacije u kojima me je pogodio " tromblon" . Tako sam konačno i ja dočekao svojih " pet minuta" kako bih ga zezao da nije ništa bolji od mene što se tiče želje da me ubije. Saznao sam da su Kinez , Mare i njihovi suborci ispalili i bacili oko 24 sanduka bombi i tromblona zajedno, a da je od njegovih ljudi on bio najveći potrošač tromblona, tih opasnih projektila, za pješaštvo.
    Razgovaramo o još nekoliko situacija u kojima smo bili blizu jedan drugome.

    Kuće sa druge strane Prvomajske prema školi, iz kojih smo pucali po šešeljevcima, Mare i njegova skupina zapalili su napalmom te nas tako iz njih istjeravali. Nisu ni imali drugog izbora jer smo mi znali da se na tim kućama prelama bitka pa su bacali zapaljive smjese u kuće iz kojih smo mi nemilosrdno tukli po njima.

    Prepoznali smo kako smo se borili i na još jednom položaju, a to je bilo na križanju Markovićeve i Prvomajske. Bio sam u jednoj kući u kojoj sam zauzeo položaj nakon što su iz cvijetnog naselja namjeravali izbiti na Prvomajsku. Pričao sam mu kako sam pucao na neke njihove vojnike na pedesetak metara udaljenosti i da su bili iza nekog zida. Objašnjavam kako su bila dvojica četnika sa kacigama i jedan sa smećkasom četničkom šubaricom koji je stalno provirivao iza tog zida. Govorim mu kako sam se ljutio na sebe jer ga nikako nisam mogao pogoditi zbog toga što je mijenjao svoje pozicije iza tog zida dužine možda desetak metara. Osim mene pucao je i moj suborac Marko Rogić koji je cijelo vrijeme bio sa mnom.

  • Takodjer, Mare mi je ponovio da je glavni planer četničkog napada prema našim položajima bio upravo zapovjednik Milan Lančužanin - Kameni, domaći Srbin koji nije bio aktivna vojna osoba, a čiji plan su u početku oficiri JNA ignorirali. Na neki način se taj plan pokazao presudnim za zauzimanje tog cijelog prostora koji smo držali pod kontrolom. To je kasnije dovelo do toga da je neprijatelju bio otvoren put u centar grada, što je značilo konačni slom našeg otpora.

    Razgovaram s njime o tome kako nam katkad nije ništa bilo jasno jer su oni znali granatirati i usred svog napada pa su njihove mine pogadjale i jedne i druge. Dok o tom raspravljanju, on me iznenadjuje izjavom da je njihov glavni topnik iz Titove garde bio musliman, oficir JNA, i da je zbog toga često pucao i po jednim i po drugim. Mare misli da je njemu, ustvari bilo svejedno tko gine.

    Upravo na svim pravcima napada na kojima se ja borim i povlačim djeluje Mare sa svojom grupom i ponovno na nekoliko pozicija prepoznajemo trenutke kad smo pucali jedan na drugoga.

    Sve što usporedjujemo i analiziramo preklapa se i pričamo iste dogadjaje samo sa suprotnih strana. Cijelo vrijeme ratujemo jedan protiv drugoga i on me prati u mojim pravcima povlačenja prema centru grada pokušavajući me ubiti, kao što i ja želim u svom povlačenju ubiti što više neprijatelja, pa tako i njega. Mare je u tom napredovanju prvo ranjen 6. na 7. studenog kad je od eksplozije imao traumu glave, pri čemu mu je puknuo bubnjić. Drugi put je ranjen kod Milovog brda od minobacačke mine, kad su ga pogodila dva gelera u desnu nogu, a treći put je teže ranjen snajperom u lijevu ruku, i to u blizini mog smjera povlačenja, prije nego što ćemo se mi povući preko rijeke Vuke kod " farbare".

    Dok razgovaramo o svemu, Mare me pita:
  • Da li se sećaš kad smo vas zvali da se predate?
  • Pa zvali ste nas stalno! Čak jednom kad smi išli u neki napad koji nije uspio, vi ste nas zvali da se predamo!
  • Pa nismo mogli verovati da još uvek želite napadati, pa smo mislili da nam prilazite da nam se predate! ¿ smješka se Mare.
  • Ma nije nam padalo na pamet da se predamo, pogotovo što smo znali da ste Šešeljevi četnici! Eto, koji apsurd, kad me na kraju dva Šešeljevca spasila!
  • Pa cela je moja jedinica bila apsolutno protiv bilo kakvih zločina, pogotovo što su na čelu te jedinice bili Kameni i Kinez, a ja bih vas prihvatio u toku predajena Prvomajskoj. Koja je to kontradikcija svega; da ste se predali nama ništa vam se nebi dogodilo, a vi hoćete JNA i tamo vas dočeka Štuka sa svojim mesarima!
  • Dobro, na sreću, meni je Štuka ipak bio od koristi! Stvarno je to nevjerojatno da me odlučio spasiti!
  • Ma rekao sam ti već, psihopata se igrao Boga s tobom!

  • Znao sam da je sve o čemu govorimo potpuno neshvatljivo, ali sam svjestan da cjela ova nevjerovatna priča izmedju mene i njega toliko neobična, gotovo nerealna, da me ništa više ne može iznenaditi, čak ni to da bi Šešeljevi četnici pod vodstvom kamenog sigurno poštivali sve ratne običaje. Jasno je i da razgovaraju dva vojnika koji su prekaljeni ratnici i o svemu tome mogu razgovarati na potpuno drugačiji način nego " obični" ljudi.

  • Iz naših razgovora i analiza o tome šta se dogadjalo zaključujem da ni oni nisu mogli nigdje probiti niti napredovati dok nas nisu potisnuli sa Prvomajske ulice. Zaključili smo da smo se i jedani i drugi potpuno potrošili zbog velikih gubitaka i neprestanog ratovanja.

  • Mi smo imali oko pedeset poginulih i sedamdeset ranjenih, a njihovi gubici su na tom dijelu bojišta bili petnaest mrtvih i tridesetak ranjenih. To su veliki gubici za tako mali prostor i bojišnicu na kojoj smo ratovali. Prostor gje je najveći broj ljudi poginuo bio je izmedju " doktorove kuće" , " Minimarketa", Prvomajske i Osnovne škole II. Kongresa. To je mogao biti prostor veličine dvjesto puta dvjesto metara.

  • Znam da na tom prostoru za koji smo ratovali nije bilo zločina niti je bilo vremena da to netko čini; ratovali su s obje strane ratnici koji su željeli pobijediti u ratu.

  • Kroz cijeli razgovor i analizu koju vodimo osjećam s njegove strane poštovanje naših boraca i vojnika, a u nekoliko navrata mi odaje priznanje kako smo se dobro borili tih dvadesetak dana. Priznaje mi da im je bilo teško i da su tek po uzimanju naših položaja osjetili da je bitka za Vukovar gotova. Bez obzira na to koliko mi nije drago, sada, s odmakom od toliko godina, morao sam mu priznati da su nam napravili veliki nered, i da se nisam mogao načuditi njihovoj želji za ratovanjem i koliko su bili spremni ginuti. Rekao sam mu da smo ponekad mislili da su ih nečim drogirali, na što se on samo nasmijao i potpuno demantirao bilo kakvu mogućnost takve motivacije vojnika.
  • Pričao je i o tome kako su glavni teret borbe nosili stalno isti ljudi i da je s njihove strane bilo jako puno onih koji su izbjegavali direktne borbe. Uvijek je to prisutno, na svim stranama i u svim bitkama, jer i mi smo imali glavnu snagu koja je nosila veći teret, zbog prevelikih gubitaka i stalnog povlačenja nismo se mogli " izvlačiti" od borbi. Moram priznati da je motivacija kod naših ljudi bila izrazito visoka pa je i to bio razlog što nismo imali problema da ljudi koji su odlučili ostati u gradu sudjeluju u borbama i obrani.
  • rsk -100610 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (3)


    Svi smo kasnije jeli samo ta sledovanja!

  • Pa istina je da je zadnjih 10, 15 dana bilo gotovo nemoguća logistička potpora u gradu jer su mnogi koji su se brinuli i dostavljali bilo šta kroz grad izginuli od granata! Na svoje oči sam vidio kad je tako jedan čovjek koji je dostavljao hranu na položaje poginuo od granate! Možda na 20 metara od mene, Mare!

  • Pa ja nemam takav osećaj, da su toliko padale granate po gradu!
  • Ma Prvomajska je bila nešto drugo jer smo tamo bili preblizu, ali zato su tamo radili ovi manji kalibri, to i sam znaš!
  • Mi smo dobijali i od svojih i od vaših!
  • Dodaje Mare, na što mu ja uzvraćam pitanjem:
  • Misliš da mi nismo? ¿ pa se obojica nasmijasmo. Mare nema osjećaj o količini granatiranja grada jer na Prvomajskoj nije bilo teške artiljerije zbog blizine izmedju njih i nas, pa je i logično to što mi govori.
  • Vraćam se na moje spašavanje i prisjećanje nečega što sam zapamtio za cijeli život, što me je uvijek sa čudnim osjećajem vraćalo na tu noć:
  • Uvijek razmišljam o onome što si mi rekao onu noć, kako si ti Srbin koji vjeruje u Boga, kad sam te pitao zašto me spašavaš!
  • Ma vidi, Vilime, ja sam imao 22 godine i bio sam klinac kao i ti, ali znao sam dobro šta se u ratu sme, a šta ne sme! Znao sam dobro da tu postoje neke ženevske konvencije i prava o zarobljenicima! Drugo, tu je bila i moja verska crta koja mi nije dozvoljavala da svoju dušu ukaljam grehom!
  • Ma sjećam se dobro kako si mi pričao o časti srpske vojske u prvom svjetskom ratu!
  • Sav sam bio u pričama o srpskom vojniku koji hrabro gine i časno vojuje, a pogotovo inspirisan i nadahnut prvim svetskim ratom, sećam se! - pa još dodaje:
  • Nikako nisam smeo niti hteo bilo kakav zločin počiniti niti sudelovati u njemu!
  • Znaš, ja sam u jednom trenutku pomislio da se možda vi svi sa mnom dobro sprdate! Kao i ono, vi me spašavate pa me onda opet date njima na mučenje! Ali to je bio samo jedan trenutak moga pesimizma jer mi je sve ono bilo užasno velika muka"
  • Ma šta ti je! Pa znaš kako si se ti dobro držao! Ti nijednog trena nisi pokazao strah!

    Što misli o predaji neprijatelju, najbolje mi je opisao u jednom detalju sa sarajevskog ratišta na kojem je teško ranjen:

    Što misli o predaji neprijatelju, najbolje mi je opisao u jednom detalju sa sarajevskog ratišta na kojem je teško ranjen:

  • Bio sam na jednom položaju u Sarajevu teško ranjen i ostao u okruženju, a muslimani me okružili! Znao sam da im neću doći živ u ruke. " Kokarda" na čelu, srpski grb na desnoj ruci i na levoj strani grudi sa malo većim belim orlovima a uniforma maskirna! Mislim da bi me totalno izmasakrirali da su me zarobili! ¿ malo zastajkuje pa nastavlja:
  • Držao sam dve bombe u ruci, izvukao osigurače i čekao da mi pridju kako bi ih aktivirao da i njih što više povedem sa sobom! Srećom, Gospod je hteo da me muslimani ne nadju u toj medji, a bilo je to dobro i za mene i za njih! - malo kroz smeh nastavlja.
  • Mada to oni i ne znaju! - pojačava smeh.
  • Pa kako si se izvukao?
  • Na kraju su došli naši i jakom efikasnim vatrom izvukli me iz okruženja! Zato se tebi divim što si prošao kao zarobljenik!

    ******

  • Nikad nisam mogao zamisliti da je neki četnik u stanju spasiti nekoga, a pogotovo Hrvata!

  • To što sam ja po opredelenju četnik ne znači da odobravam zločine! Ja sam srpski nacionalista i ako bih mogao, rado bih živeo u Srbiji sa drugačijim i prirodnim granicama, ali sada to ima i svoju drugu stranu! - nastavljam i dalje objašnjavati:

  • Ljudi u Srbiji ne mogu verovati zbog agresivne propagande, da postoji neko ko je spreman poginuti za Srbiju bez razmišljanja. Jedno sam vreme razmišljao o tome kako bi bilo lepo napraviti junačko deolo i poginuti kao vojnik.

  • Bio sam na jednom položaju u Sarajevu teško ranjen i ostao u okruženju, a muslimani me okružili! Znao sam da im neću doći živ u ruke. " Kokarda" na čelu, srpski grb na desnoj ruci i na levoj strani grudi sa malo većim belim orlovima a uniforma maskirna! Mislim da bi me totalno izmasakrirali da su me zarobili! ¿ malo zastajkuje pa nastavlja:
  • Držao sam dve bombe u ruci, izvukao osigurače i čekao da mi pridju kako bi ih aktivirao da i njih što više povedem sa sobom! Srećom, Gospod je hteo da me muslimani ne nadju u toj medji, a bilo je to dobro i za mene i za njih! - malo kroz smeh nastavlja.
  • Mada to oni i ne znaju! - pojačava smeh.
  • Pa kako si se izvukao?
  • Na kraju su došli naši i jakom efikasnim vatrom izvukli me iz okruženja! Zato se tebi divim što si prošao kao zarobljenik!

    ******

  • Nikad nisam mogao zamisliti da je neki četnik u stanju spasiti nekoga, a pogotovo Hrvata!

  • To što sam ja po opredelenju četnik ne znači da odobravam zločine! Ja sam srpski nacionalista i ako bih mogao, rado bih živeo u Srbiji sa drugačijim i prirodnim granicama, ali sada to ima i svoju drugu stranu! - nastavljam i dalje objašnjavati:

  • Ljudi u Srbiji ne mogu verovati zbog agresivne propagande, da postoji neko ko je spreman poginuti za Srbiju bez razmišljanja. Jedno sam vreme razmišljao o tome kako bi bilo lepo napraviti junačko deolo i poginuti kao vojnik.

    Razgovor nastavljamo o zločinu i mržnji pa mi objašnjava nešto što me dovelo u nevjericu.

  • Sećam se Sove, jednog od naših najboljih vojnika, ali jednom je uradio nešto što me je razočaralo i razbesnilo. Ubili smo jednog vašeg snajperistu, pogodili smo krov te kuće tromblonom. Taj vaš vojnik je imao mnoge rane od gelera po telu, bio je trenutno mrtav od tog pogotka. Sova ga je mrtvog dovukao na ukicu, podigao pušku i uperio je u tog mrtvog Hrvatskog vojnika. Prišao sam mu i proderao se: " Da li si ti puko, poludeo, šta?!" U tom trenutku to je značilo više od pitanja, značilo je da je on psihički popustio kao vojnik i da se uplašio, a pogotovo zato što sam ga gledao prezrivo. Sve je to Sova osetio.

  • Ljudi u navali adrenalina i nekad iz nekog straha znaju postupiti kao što ne bi nikada!

  • Kod njega je bilo nešto drugo. Te večeri smo se vratili u isturenu komandu na Cvetnom naselju i dok smo se mi spremali na počinak, on mi poče pričati i opravdavati se što se u njemu dogodilo. Pa mi kaže: " Znaš Mare, ja sam do vas ovde došao kroz njive i minska polja, a pobegao sam sa obale Drave ¿ sa streljanja!" Pitam ga: " Kako, Sovo, sa streljanja?" On mi samo kratko kaže: " mare, u Osijeku postoji jedan komandant grada i po njegovom naredjenju do sada je ubijeno ili streljano oko 200 Srba".

  • Jel ti pričao još neke detalje o tome?

  • Više ga nisam ispitivao, na žalost! Ni sam ne znam zašto sam sumnjao u njegovu priču, ali sam razmišljao o tome da je možda i istina što mi reče. Čak ga nisam pitao ni za roditelje koji su verovatno ostali u Osijeku! Jedino što sam rekao, da nikad više tako nešto ne pokuša, a njegov odgovor je bio da neće i na tome se sve završilo! Do kraja bitke za Vukovar više nije nešto slično uradio. Shvatio sam da on psihički nije popustio, nego je u njemu prevelika mržnja.
  • rsk -100607 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (2)


  • Znaš, da se nije dogodio takav zločin prema vama, naša pobeda na Vukovaru bila bi historijska, bez obzira na to što smo bili nadmoćniji u lakoj artiljeriji od vas! - dodaje još nešto: - ali vi ste imali daleko bolje pešadijsko naoružanje od nas! To me malo iznenadilo pa mu pokušavam pojasniti da mi nismo mogli ni pružiti jači otpor s obzirom na odnos snaga na cijelom vukovarskom bojištu, iako je on mislio na područje gdje su se naše postrojbe borile jedne protiv drugih.

  • Pa nas je u Vukovaru bilo možda do dvije i po tisuće u najjače vrijeme, nije to neka snaga za obranu! - ubacujem se.
  • Brate Vilime, mi smo jednu veliku pobedu pretvorili u poraz! Našu bitku za Vukovar će srpska deca pamtiti samo po Ovčari i zločinu, jer niko ne pamti kako mi je tada pričao danas pokojni Vukovarčanin, da su Hrvati do 01. 10. '91. pobili 300 Srba, što u Veslačkom klubu što na drugim mestima. Kasnije ću u specijalnom sudu saznati da je broj postradalih poimenično na temelju dosad prikupljenih dokaza, oko 160 Srba. Nešto kasnije ću doći do informacije da je 167 Srba pobijeno pre bilo kakvih ratnih dešavanja u Vukovaru. Ti kažeš da ćeš pisati knjigu o stradanju tvog naroda i već oplakuješ svoj narod na Ovčari što ja cenim i poštujem. Ima li iko ko je pisao i zabeležio bol i patnju tih Srba koji su odvedeni u Veslački klub i kako su oni molili za život ili kako su oni jaukali u mukama? Da li je neko u Srbiji ili u Hrvatskoj napravio ozbiljnu istragu ili namerava pokrenuti postupak? Slušao sam od Vukovarčana da su im tela zakopana u stare vukovarske grobove dok je drugi deo tih žrtava isečen i bačen u Dunav. Kad i ako se utvrdi broj tih mučenika, hoće li im iko podići spomenik kod Veslačkog kluba kao nevinim žrtvama? I tebi ovo pričam drugi put, no ti mi ne veruješ, kao ni za Osijek, a ja ti kažem da su tog krvnika, koji je bio glavni u zločinu, tvoji čak u gepeku izveli iz Vukovara i odveli za Zagreb. Još sam ti pokušao objasniti ostrašćenost Srba u Vukovaru koji su pustili bradu i stavili kokardu, koje ti zoveš četnicima a mnogo puta ti ponovih: Četnik se postaje na frontu i nige drugde.

  • Ne znam, Mare, glupo je da ti bilo šta kažem na to nemam pojma da se tako nešto dogodilo! Ne vjerujem da je to moguće! ¿ malo sam iznenadjen i nisam pametan što da mu kažem jer mi ta informacija zvuči jako ružno i ne želim da je to istina. Nakon toga vraćamo se na borbe na Prvomajskoj, pa Mare kaže:

  • Vi ste se tamo odlično borili, nismo vam dugo ništa mogli! Mnogo ste nam vojnika pobili, i to dobrih boraca! Poginuo komandir Joja dok smo pokušavali da zauzmemo " Kongres školu", Oko 4. novembra, to je onaj isti koji je držao mitraljeskom vatrom doktorovu kuću i sve ispred nje!
  • Čekaj malo, tamo su nam poginuli ljudi koji su " fićekom" krenuli prema minimarketu, a izašli su iz " doktorove kuće" !
  • E tako je, on je ubio tu četvoricu vaših vojnika ispred doktorove kuće!
  • Pa meni nije bilo jasno zašto su se vozili autom na takvoj borbenoj liniji kakva je bila naša! Jer tamo gdje smo se mi borili i 10, 15 metara izmedju nas i vas bilo je sigurno udaljenosti, tako da nije čudo ¿to se ginulo! ¿ dodajem na to.
  • Ako se sećaš, Joja ti je onaj što vam je rušio zastavu na kući preko puta doktorove, a vi ste je sve vreme ponovo postavljali!
    Koliko god čudno zvučalo, ipak mi je zanimljivo slušati svog neprijatelja o tome kako je bilo na drugoj strani i kako je to kod njih izgledalo, pa i dalje sa zanimanjem slušam sve što mi priča.

  • Samo znam, ujko da ste nam mnogo dobrih boraca pobili u borbama! Moje celo odelenje sa Prvomajske je mrtvo, mislim na najuži deo, okosnicu odelenja. Ja sam poslednji preživeli, doduše sačetiri rane, ali opet živ!

    U meni se javlja čudna mješavina osjećaja dok slušam o tim njegovim mrtvim suborcima. Ni sam ne znam bih li trebao biti sretan zbog toga što su moji neprijatelji mrtvi ili bih, dok slušam Mareta, trebao suosjećati s njim. Jer slušajući njega, dok mi to govori oči u oči, svim svojim osjećajima, iskreno osijećam ono što se očekuje da čovjek osjeća prema svom neprijatelju. Mare i dalje nastavlja dok ga pažljivo slušam.
  • Istina da oni nisu svi poginuli u Vukovaru, ali su daljne ratovanje i ranjavanja bila fatalna. Pslednji je umro Džo, 2004. godine. Umro je od mrcvarenja istražitelja kako bi ga slomili i optužili zajedno s nama. Privodili su ga na ispitivanje 12 puta, i na kraju, izrnjavani organizam je podlegao.
  • Saznajem od Mareta kako je i on, dok je bio u zatvoru Klisa kod Novog Sada od ruba deka napravio omču za slučaj da ga počnu tući i mučiti jer nije htio biti svjedok pokajnik koji je trebao optuživati druge ljude za zločin. Bio je spreman oduzeti si život jer ne bi mogao podnijeti da ga tuku zbog nečega što nije učinio i pogotovo da mu to rade njegovi. Srećom, nije nikad dobio ni jedan udarac tijekom istrage pa je i ta omča ostala neupotrebljena.
  • Mare i dalje želi pričati o svojim suborcima pa nastavlja:
  • Niko od tih momaka, osim Džoa i Pirketa, nije imao više od 25 godina. Sad su svi pod zemljom. Ginuli su noseći Srbiju u srcu, a niko danas u Srbiji ne zna za njih. To su: Sova, Mićko Snajper, Damir, koji je imao 19 godina, Kurir, Džo, Vuk, Pirke. Jedino za Plavog ne znam ništa, da li je mrtav ili živ. Znao sam na ratištu trojicu ili četvoricu koji su se zvali Pirke, ali ovaj koga ste vi ubili bio je poseban.
  • Kako misliš poseban? -ubacujem se ja.
  • On je negde od 25. oktobra do 4. ili 5. novembra, odlazio noću u vaše redove! Napunim mu ruksag bombama, on se izuje i uzme samo pištolj i tako trži noću vaša skrovišta. Kurir i ja odemo i popnemo se na " siporeks hangar" i gledamo gde se vidi svetlost od eksplozije bombi. I tako do 2- 3 sata ujutro, dok se ne vrati na našu stranu.
  • Čuo sam za to, kod nas se pričalo o tome mada nisam vjerovao! On je iz tvoga odjeljenja?
  • Jeste, o njega sam se mnogo ogrešio. Negde 4. ili 5. novembra on se nije vratio, a ja sam pred borcima pričao kako ne mogu da verujem da je Pirke dezertirao, pobegao iz Vukovara kao " p.. . 2", a ni jednom nisam pomislio da je možda poginuo, to nisam uzimao ni kao mogućnost.
  • Ma dobro, to je samo znak koliko si imao povjerenja u njegove sposobnosti.
  • I još sam mu na predzadnje ubacivanje i odlasku na vašu teritoriju dok sam mu punio ranac bombama rekao: " Pirke, ja ovo ne bih imao hrabrosti da radim". On me pogledao i reče s osmehom: " Stvarno Mare?" Ja odgovorih: " Stvarno"! Video sam da mu je bilo drago što odajem poštovanje njegovoj hrabrosti. Mada tebi moram sad priznati: ja stvarno nisam imao smelosti da činim što i on.
  • Šta se dogodilo s njim?
  • Našli smo ga negde 10. ili 11. novembra na 20 metara od ulice koja razdvaja Milovo brdo od naselja Boško Buha bez pola glave! Ja nisam prilazio lešu. Video sam ga s neki 10 metara, a i drago mi je zbog toga, jer sad ga pamtim po njegovom zadnjem osmehu. Ovi moji su ga detaljno pregledali i kazali su mi da je uzrok smrti bio hitac iz neposredne blizine.
  • Znam da je negde u naselju Boško Buha noću ubijen jedan vaš, ali znam da su jedan ili dva naša poginula u tom okršaju. Znali smo da se netko od vaših ubacuje pa ga je netko dočekao ili u okršaju ubio!

  • Da ne poveruješ! On je od " siporeks hangara" u Cvetnom naselju, gde sam ga ja ispratio oko 22 sata, otišao na vašu teritoriju skoro dvesto metara.
  • Ponovo iskazuje žaljenje što ga je u jednom trenutku smatrao dezerterom pa ponavlja:
  • Tako se ja ogreši o toga hrbrog vojnika, mnogo!
  • A šta je s ostalim dijelom vaše postrojbe?
  • Jojino odelenje se raspalo posle njegove pogibije dok je napadao " Kongres školu " i pola je pridodato mom odelenju. Mićo Vukovarac, koji je rešio Minimarket tako što je hladnim oružjem ubio vaša dva stražara, poginu je u okršaju njegove grupe sa vašima dok su zauzimali Minimarket. Znam da je u tom okršaju još vaših 7 poginulo, mi smo potom zauzeli taj važan položaj, a njegova se grupa potom raspala.
  • Uz doktorovu kuću taj položaj je bio presudan za vaše dalje napredovanje i teško nam je palo to gubljenje Minimarketa, gotovo zbog 9 poginulih! - ubacujem se, a Mare nastavlja sa pričom o svojim borcima:
  • U proširenom sastavu mog odelenja bilo je pojedinaca i grupa koje su se izvanredno borile, kao grupa sa Banjice iz Beograda, grupa Srba iz okoline Vukovara i iz samoga grada, grupa iz Zemuna, momci iz Novog Sada i okoline, Grupa sa juga Srbije koju sam posebno poštovao zbog upornosti i hrabrosti.
  • Vidim da je i kod vas bilo ljudi sa svih strana, slično je i kod nas bilo ! Recimo, ti što su izginuli kod " Minimarketa" bili su iz Čakovca, sa nama su se još borili policajci iz Vinkovaca, pa jedna ekipa dobrovoljaca iz Našica koja je bila strašna, moja ekipa iz Zagreba se sa domaćim Vukovarcima borila oko doktorove kuće! E zanimljivo je da je kapetan Ceca ranjen u borbama baš oko doktorove kuće, geler mu se zaustavio u srčanom mišiću, imao je težak bol u grudima ali je ipak ostao do kraja pada Vukovara, skoro mese dana, i danas je 70 % vojni invalid.
  • Od moje grupe iz Zagreba svi su uglavnom invalidi od 50 % na dalje zbog rnjavanja, S tim da imamo jednog 100 % invalida, Borisa Trifunovskoga ( koji je danas nepokretanjer je dobio geler u kičmu ). - kratko dodajem kako bih mu pokazao koliko smo i mi postradali na Prvomajskoj, pa ga pitam nešto o Kinezu:
  • Kakav je Kinez bio kao zapovjednik? Pitam to zato što se sjećam njegovog autoriteta one večeri kad ste me spašavali!
  • Kinez je znalački prenosio naredjenja od Kamenog i veoma precizno sa nama, komandirima odelenja zamišljene akcije primenjivao na terenu. Hrabar čovek i pravi ratnik, ali onda protiv vas nisi ni mogao drugačije nego samo hrabro i mudro! Pružali ste žestok otpor!
  • Ma bilo bi to još žešće da smo mi imali municije i granata ali mi smo bilo potpuno bez ičega! Ja sam zadnjih tjedan dana imao samo 3 okvira municije! A zadnje dane je veliki problem bilo i gladovanje!
  • Čudno je što mi to kažeš, jer sam u zgradi preko puta dvorca Eltza video oko 40 sanduka punih municije i mi smo se tu snabdeli raznim vrstama i kalibrima municije. Kažeš i da si gladovao, ali u podnožju naselja Boško Buha, sa strane Vuke .. . oni podrumi koji liće na pećine, jel znaš?
  • Ne znam, ne sjećam se da sam to vidio!
  • E, tu vam je u jednom od tih podruma bio ceo kamion porcija američkih NATO-vih jednodnevnih sledovanja za vojnike!
  • Ne, zaista nemam pojma o tome!
  • Izgleda da se vama pozadina totalno raspala.
  • rsk -100603 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    Iz knjige hrvatskog vojnika (1)


    Kao što sami i obećao, delovi poglavlja u kojem razgovaraju:
    Vilim Karlović pripadnik ZNG iz Zagreba i Marko Ljuboja dobrovoljac SRS iz Beograda i pripadnik odreda Leva Supoderica. Sve vezano za Vukovar i borbe u njemu.

    Marko me odlučio počastiti večerom u jednom dobrom restoranu koji ima dobru srpsku kuhinju. Čekajućo večeru počeli smo razgovarati o svemu što se dogodilo one noći kada su me spasili. Nakon svih godina konačno smo imali priliku o tome razgovarati oči u oči. Imao sam strahovitu potrebu ponovno mu zahvaliti i pokazati koliko mi je drago što me spasio, ali njegov odgovor bio je onakav kakav je možda i očekivan za čovjeka koji vjeruje u Boga.

    Znaš, Vilime, ja bih bio nasrećniji da te nikada nisam upoznao! Tvojim spašavanjem bio sam mnogo drag Gospodu. Voleo bih da te nisam upoznao na ovaj način, da mi nisi morao vratiti uslugu!

  • Ma moja usluga je nemjerljiva tvojim djelom mog spašavanja!- Odgovaram mu, ali on nastavlja:- Ne sme da se traži plata kod Gospoda za dobro delo! Da te nisam morao zvati na svedočenje, imao bih više Božije milosti! I znaš, nisam te ja spasao, ja sam ti samo bio orudje u Božijim rukama!

  • Bog je odabrao zbog nekog razloga da to budeš ti, on uvjek djeluje kroz ljude ali je iz nekog razloga poslao onog momka iz kuće da ode po tebe!

  • Kojeg momka? Nije niko došao po mene!
  • Kako nije? Pa zar nije netko iz kuće došao po tebe?
  • Ma jok bre! Tamo su bacali neke bombe i bančili, moj vojnik Plavi je došao i preneo mi da se tamo neko žali na njih. Pre toga on je sve vreme sa mnom i otišao je na deset minuta da to izvidi, tako sam ja dobio informaciju od njega, a on je potom otišao na Cetno naselje.
  • Pa, šta si ti, brate, slučajo došao u tu kuću?
  • Tako nekako. Da su oni bili tiši ti danas ne bi pričao sa mnom! Sećaš li se onog svog pogleda kad sam ušao u onu sobu i video te onako izrezanog s rupom na čelu? Kao da si mi pogledom govorio spasi me!
  • Vjeruj mi, Marko, da sam upravo to i mislio! Ali doslovno tako, mislio sam: "Daj me spasi odavde, izbavi me od ovog mučenja!"
  • Ma video sam ja u tom pogledu da ne smem dozvoliti da ovog čoveka ubiju! Rekao sam sebi: "Mare moraš ga spasiti od ovih krvoloka!"

  • Ali ti si se brzo vratio nakon 3-4 minute, s Kinezom.
  • Ma da, odmah tamo gde sam provalio u šupicu da uzmem cipele bila je komanda! Jel se sećaš?
  • Ma znam ali ne mogu se sad sjetiti gdje je to točno bilo. Sjećam se šupice, dvorišta i kuće u njemu!

  • E, odmah je tu iza bila komanda! Tu je Kinez večerao sa Kamenim, Radićem i još nekim oficirima! Ja tu udjem i odmah Kinezu kažem: " Eno Kinez, tamo u onoj kući one pijane budale uhvatile nekog mladog ustašu i hoće da ga kolju, već su celog isekli!" On mi kaže da će odmah samo da završi večeru, a ja mu opet ponovim:" Ma neće biti vremena, moramo odmah jer samo što ga nisu ubili!" Kinez na to prekine Večeru, uze svoj "PM" iz hodnika i odmah krene za mnom.

  • Ali kad ste upali u kuću ništa mi nije bilo jasno!- ubacujem se nakratko dok smo dobivali predjelo.

  • Ma Kinez je poludeo, počeo je psovati na njih! Ništa ja ne bih mogao da nije njega bilo! Kinez se baš jako zauzeo za tebe, bio je spreman pucati na njih!Časno je ratovao na Prvomajskoj i nije trpeo ničiju nedisciplinu, a kamoli zločin!
  • Čekaj brate, ti si se borio na Prvomajskoj? - iznenadjeno ga pitam.
  • Pa da, gore sam bio mesec dana, na ovom području!
  • I ja sam se gore borio, negdje negdje od 20. listopada pa na dalje!
  • Pa eto, brate, ja sam negde od 15. oktobra gore ratovao!
  • Ovo je zaista zanimljivo! - kratko komentiram.
  • Kameni ti je prvi uvideo strateški značaj pada Prvomajske. On je ubedjivao oficire, Tešića i ostale, da je naše napredovanje u tom pravcu ključno za pad Vukovara. Oni su se prvo bunili, ali Kameni mi je pričao da je kapetan Stijaković prvi uvideo težinu i važnost njegovih predloga. Potom su se i oni složili da naša jedinica udari punom snagom u pravcu naselja Boška Buhe i Milovog brda preko Prvomajske. Kameni i ja smo mnogo cenili operativne sposobnosti kapetana Stijakovića! Znaš mi smo oficire JNA zvali komunjare, ali ne one niže oficire koji su s nama ratovali i ginuli, nego tu mislim na potpukovnike i više, a to su ovi niži oficiri i razumeli!
  • Pa gledaj, Mare, i mi smo svoje iz JNA zvali "komunjare" isto tako misleći na sve one koji su bili po nekim kancelarijama i s većim činovima!
  • Vraćamo se na noć mog spašavanja i kako je ono izvedeno, a Mare mi sa smijehom govori koliko sam ga ispitivao o svemu i svačemu. Kaže mi da sam bio toliko dosadan da sam svojim insistiranjem uspio od njega saznati čak i njegovo puno ime i prezime. Takodjer mi govori i da je znao zašto ga "zapričavam" te da sam želio psihološki utjecati na Kineza i njega jer sam bio u strahu za život. Iako ga je malo živciralo to što sam bio nepovjerljiv prema njima dvojici nakon onakvog spašavanja ipak, me shvaćao, pogotovo kad bi mi pogledao onako izmasakrirano tijelo i rupu na čelu.
  • Zatim se malo uozbilji pa me pita: - Ujko, sjećaš se onog zavoja gde si me pitao da te pustim?
  • Iako sam mu rekao da se ja nikad nisam osjećao ustašom i da mi se ta ideologija ne svidja, a pogotovo sve ono što su učinili, on me ipak uporno naziva " ujkom". Uglavnom me tako naziva u trenucima kad se želi našaliti, sjetiti se nečeg smješnoga.
  • Sjećam se, brate, kako ne! Odgovaram mu.
  • E pa, dobro da te nisam dole pustio! Posle sam saznao da je celo ono polje bilo minirano!
  • Ajde, dobro da me nisi poslušao i nasjeo na moje molbe!
  • Ma pusti, ti si bio "mudrov" ! Ujko je mudrovao sve vreme! - kroz smjeh mi govori dok već polako jedemo večeru.
  • Morao sam psihološki djelovati na vas da mi se smilujete! - S mješkam se dok mu odgovaram pa ga još pitam: - nije mi jasno kako to da je Kinez imao na beretki petokraku? Znam da četnici ne vole komuniste kao ni mi!
  • Ma to je malo specifična priča! Kinez je bio zamenik komandanta, pa da bi ga ovi "partizani", mislim na visoke oficire JNA, malo ozbiljnije shvaćali i uvažavali nosio je petokraku. Jednostavno da si olakša komunikaciju s njima! Ti visoki oficiri JNA nisu nas baš voleli, ali su nas poštovali, hteli su da ratujemo za njih jer su dobro znali da vas bez nas ne mogu nikada pobediti.

    Takodjer mi je pričao o tome kako je njihov vodja, Vojislav Šešelj, obilazećo prvu crtu na Cvijetnom naselju 04. 11. rekao Kamenom:

  • "Pazi, Kameni, da te ne uvuku u neki zločin!"

    Mare je sve to čuo jer je bio u njihovoj pratnji, a misli da je do toga komentara došlo jer je Šešelj obilazeći prvu borbenu crtu ugledao mrtve hrvatske vojnike. Još jednom je Šešelj dolazio u Vukovar, 12. 11. i tad je, podržavajući Kamenog, otjerao nedisciplinirane vojnjike kao i neke prije toga. Šešelj je sve ponovio oko 25. 11. u svojoj kancelariji u starom sjedištu stranke na Slaviji, ali detaljno, čemu je prisustvovalo i Mare. Rekao je da im zabranjuje bilo kakvo sudjelovanje u masakrima i bilo kakvom ubijanju civila ili ranjenih zarobljenika. Mare mi govori kako su te riječi i zapovjedi koje im je izdavao Šešelj kasnije dovele do zaključka i sumnji u to da su mu "komunjare" htjeli namjestiti ratni zločin i u to uvući njega i njegovu vojsku. Zanima me što Mare misli o Šešelju i kako danas gleda na njega i njegovu ideju pa ga pitam:

  • A šta danas misliš o Šešelju?
  • Šešelj svojim stradanjem i dostojanstvenim držanjem u Hagu staje u red najvećih srpskih vojvoda koji su hodali srpskom zemljom! - pa mi dodaje još nešto aludirajući na njegov položaj u Hagu: - Ako ga ubiju njegova nacionalistička ideologija tek će zaživeti za 10, 20 godina. Ako li ga pak puste i dodje ovde on je nerešiva energija za sve koji imaju interes na ovim prostorima.

    Njegovo mišljenje o Šešelju me nije iznenadilo, ali isto tako se nadam da njegova nacionalistička ideologija nikad neće zaživjeti, jer znam da bi to značilo nove ratove izmedju naših naroda. Saznao sam da je Šešeljeva skupina bila satavljena od oko 100 vojnika dobrovoljaca, većinom iz Srbije, a jedan dio vojnika bio je iz Vukovara. Do kraja operacija za Vukovar broj njihovih boraca je porastao na 350, ali Mare mi objašnjava da nikad u akcijama nije sudjelovalo više od 60 do 70 vojnika. Šešeljevi ljudi bili su pridodani postrojbama gardijske brigade. Jedinicom je zapovjedao Milan Lančužanin zvan Kameni, dok je Kamenom zapovjedi izdavao major Tešić. Jedinica se zvala "Leva Supoderica" , zamjenik Kamenog je bio Kinez, a zapovjednici odjeljenja koji su vodili akcije na Cvijetnom naselju bili su pokojni Joja iz okoline Zrenjanina i Mare. Kaže mi da su ta dva odjeljenja pretrpjela najteže gubitke i da su njihovi pripadnici bili nosioci borbi na Prvomajskoj. Govori mi i o nekim zapovjednicima grupa, pa tako spominje Kapetana ili Cecu, a kasnije, na kraju bitke za Vukovar, zapovjednik jednog odjeljenja će postati i Džo zbog hrabrog držanja u borbama. Dok spominje ta imena izgovara ih s posebnim poštovanjem te mi govori da su to sve bili hrabri pošteni ratnici i da nikome od njih zločin nije padao na pamet. Ja mu sve to ne mogu zamjeriti i ne želim jer i ja o svojim suborcima i dobrim ratnicima govorim kao on o svojima. Mare mi je još rekao da je njega Kameni promaknuo u zapovjednika drugog udarnog voda dan ili dva prije njegovog ranjavanja u lijevu ruku, odnosno nekoliko dana prije završetka borbi. Kameni je svim svojim vojnicima i dobrovoljcima strogo zabranio sudijelovanje u bilo kakvom zločinu. Dok mi to priča, pitam se koliko je njih zaista poslušalo tu zapovjed i koliko ih je sudjelovalo u zločinima na Ovčari. Po onome što sam saznao od Mareta, nitko od zapovjednika iz njihove jedinice nije imao veže sa zločinom i nedjelom na Ovčari. Mare mi je objašnjavao da je ponosan što nitko iz njegovog odjeljenja i nitko od ljudi s prve crte na Prvomajskoj nije osumnjičen niti osuđen za Ovčaru. Večer provodimo cijelo vrijeme razgovarajući od tom zločinu, a on ima i svoje viđenje cijele situacije:
  • rsk -100601 - 22.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (0)

    Leva Supoderica


    Hvala Neba Bak! To je kraj koji su Srbi zvali Petrova gora i nalazi se na zapadnom ulazu u Vukovar, a Mitnica je na južnom. Pitao si zašto se jedinica zvala Leva Supoderica. Prema dostupnim informacijama stvar je veoma prosta. Kad je Milan Lančužanin Kameni doveo prvu grupu dobrovoljaca u Vukovar polovinom oktobra u komandi 1. jurišnog odreda od njega je traženo da smisli neko ime radi lakše komunikacije, izdavanja zadataka, koja jedinica je na kom pravcu itd. tad je on dao taj naziv jedinici, a sam naziv predstavlja jedan kraj u Vukovaru koji se tako zove, i mislim baš na Getrovoj gori.
    rsk -100581 - 20.05.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (1)

    Vukovar '91.


    Odred "Leva Supoderica" je dobio ime po naselju koje se nalazi u sastavu Sajmišta, koliko se sjećam, oni su bili zapadni dio Sajmišta ljevo od kasarne gdje su poslje 16. 10. prebačene naše najjače snage uzeto je Cvetno naselje i krenulo se kroz ul. 1. maja i izašlo se na Milovo brdo ispod kojeg se vidi Vukovar kao na dlanu. Tu je bio kraj za njih.

    Ulice kod groblja Josipa Kraša i Masarikova nisu pale do kraja kao i hotel "Dunav" jer bio sam na drvenoj pijaci 16. 11. a hotel je bio ispred nas i nisu naši bili na njemu.

    Da budem iskren, na Sajmištu nisam vidio kukuruze, tu su bile samo kuće, kukuruze smo prošli u 9. mjesecu između Negoslavaca i Sajmišta.

    Vuteks smo zauzeli u akciji 14. i 15. septembra, to je što sam ja vidio i znam, ponavljam ja ne negiram nikog.
    rsk -100545 - 19.05.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    Leva Supoderica


    Ne želim da polemišem, ali čisto istine radi pravi naziv je Leva Supoderica.

    Pozdrav braći Srbima!
    NOMAD
    rsk -100539 - 19.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Vukovar


    Malo da pojasnim o mom ratnom učestvovanju. Kao prvo, da se zahvalim Vogošćaninu Pravom na lepim rečima. On je živi svedok mog učestvovanja, moje jedinice na Vogošćanskom ratištu, mada je ovde priča o Vukovaru. Ja stojim iza svojih pisanja kao i uvek, i osim istine mene ništa nije zanimalo.


    Šljivavčanin je za mene bio general, to mi je prva reč bila, tako sam ga i oslovio, bio je tata za JNA, nije me jednostavno interesovalo ko je i šta je, pogotovo što nas je gurnuo u vatru, u minirano, sve je to bila njegova komanda, tako da je mogao da bude ne zna ko. Ja nisam imao potrebe da pamtim imena ničega, jer je naš posao je bio danas na jednom a već sutra na drugom mestu. Naredba pretpostavljenih se uvek izvršavala, tako da gde god je bila borba, ispomoć, straža, čišćenje lopatom, pravljenje bunkera i slično, uvek sam išao bez pogovora.

    Uz pomoć vojvode Baneta došao sam do nekih podataka, koje iste imaju glavniji ljudi. 30 oktobra 1991. godine smo iz Ohridske ulice, br 1, Vračar, sedište SRS, koja nažalost "nekih neistomišljenika", i dan-danas postoji. Krenuli smo u popodnevnim satima u kasarnu 4. juli u Beogradu. Tu smo zadužili opremu, a oružje ispred Vukovara gde smo se smetili prvu noć, a ujutru došli na odredište. Ne znam ko je napisao da Mitnica nije bila naša, meni se to urezalo u glavu zato sam i pisao o njoj. U ulici gde smo se raštrkali i svako od ljudstva sebi pronasao kuću za spavanje, ja sam se smestio u kući na raskrsnici, gde je komanda bila udaljena nekih 200-tinak metara. U tom delu su mahom bile montažne kuće, još ima i anegdota o borcu iz Leskovca, Borku, koji se zaljubio u jednu meštanku, babu od 70 godina i verovatno je ostao sa njom da živi.

    Da opišem moju okolinu. Izlaskom iz kuće, u kojoj sam spavao ja i moji saborci, u blizini, gledajući iskosa sa desne strane nam je bila fabrika Vuteks, nit me zanima ni deo grada niti bilo šta, jednostavno događaji se pamte. Kao što sam i opisao, sa moje leve strane u blizini, a lično sam obilazio to mesto, bila je jedinica minobacačlija, a iza njih poprečno sa ulicom koja je vodila ko zna gde, je bilo kukuruza, i na tom delu su delovali ustaški snajperisti. Svaki odlazak na liniju je prvobitno bio skup ispred komande, sa moje leve strane, u tom periodu je bio i vojvoda Šešelj u poseti, i posetio je lično nas, u pomenutoj komandi je prespavao noć, i lično sam bio te noći na straži ispred komande, odakle je neko ćapio balon rakije iz garaže komande, oko čega se digla velika halabuka. Morao sam to da napišem, jer ima što reče Razvigor materijala za dve knjige, a ne za jednu.

    Ja lično, nisam omalovažavao nikoga na forumu, pa ni JNA kao što to pominju ovde, jednostavno, davali su punu i veoma tačnu i preciznu podršku, minobacačima, i tenkovskim granatama. Vojska JNA je u tom periodu, dok sam ja bio u Vukovaru, uvek bila iza nas, a kako su ginuli i to se zna, od minibacača, snajpera, i naravno od alkohola. Pa i meni je dosta prijatelja iz grada izgubilo živote zbog ludosti i pijanki, to je opšte poznato, a sad kome se ne sviđa, šta da mu radim.

    Uglavnom, ja nisam ratovao rame uz rame sa našom vojskom, JNA, već isključivo sa dobrovoljcima SRS, na čelu sa našim istaknutim, mogu reći herojem Srbstva, vojvodom Vakićem. Što se tiče samog dejstvovanja i ratovanja, bilo je bez osporavanja dosta gubitaka, smene na zauzetim pozicijama, ma bilo je svega i svačega, ne ponovilo se, jednom rečju - strahota.

    Ovo je moje neko malo objašnjenje i dopuna, ko ima nešto protiv toga neka me zaobiđe, ili neka se informiše kod naših učesnika-veterana, a hvala Bogu ima nas dosta...
    zaboravljeni -100535 - 19.05.2017 : Orlovic Trebinje - best (0)

    Halilović Ragib, 19.05.1992. godine


    Samo jedno pitanje. Da li je porodica Halilović Ragiba koji je poginuo na današnji dan ostvarila sva boračka pravaprava?
    rsk -100481 - 18.05.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (2)

    Pohod na Vukovar


    Započeo bih, kao prvo, o broju žrtava na našoj strani. Bilo ih je i previše, tačan broj ne znam a što je i najgore oni koji bi trebali to znati (JNA) u kojo smo tad bili. Zbog čega to govorim? Oni su dali ono najviše, svoj život, bilo bi nepošteno prema njima da se to umanjuje kao i to što se ovdje piše da JNA nije učestvovala, jer da nije bilo JNA Vukovar nikada ne bi bio oslobođen.

    Postojale su dvije oprativne grupe: Sjever - Borovo naselje i Jug - Sajmište, gdje smo nastupali mi.

    Što se tiče Mitnice, Zenge su je držale od početka do kraja, mi smo se sa Sajmišta jednim djelom naslanjali na nju u djelu Sslavija, desno od kasarne koliko se sjećam.

    Od 2. oktobra bilo je akcija po cjeloj dužini Sajmišta jer tu je bila intezivna i svakodnevna borba. Pucalo se svaki dan, ali bez nekog pomaka. Sljedeća veća akcija na obe OG Sjever i Jug, kreće 16. 10. 1991. godine. Tada opet kreće napad kroz čitavo Sajmište od ulice 1. maja, Pionirske, Preradovićeve itd, pa sve do nas u Josipa Kraša. Sa nama ide i ATJ. Pančevo koji su bili dobro opremljeni: pancirke, hekleri, mp-9... Krećemo iz Dalmatinske, Sajmište prema groblju i ul. Josipa Kraša pa dalje u grad. Naše lijevo krilo ide kroz Masarikovu sa drugu stranu groblja.

    16. 10. 1991 krećemo u konačno osvajanje Vukovara, duž cjelog Sajmišta, kasnije sam saznao od komšije dobrovoljca koji je napadao na Borovo naselje istog dana da su oni trebali da raspolove Borovo Naselje, čini mi se kroz Vinogradsku ulicu gdje je poginuo Blago Zadro, njihov komadant. Međutim napadali su bezuspješno, ostali su bez dosta tenkova i to M-84, i dosta pješadije.

    Mi napadamo ljevom stranom a Pančevački specijalci desnom stranom ulice. Nakon ranjavanja dobijam novi pm-72 i dobijam od ranjenog druga pumpericu koja je idealna za ulične borbe je ne treba nišaniti, samo naneseš u željeni smjer i neprijatelj je zasut sa snopom sačme. Ponavljam, ova puška je idealna za ulične borbe.

    Nakon artiljerijske pripreme, koja je tukla većinom tempirnim MB-minama, kreću naši tenkovi, naravno M-84, dva komada. Prvi nailazi na minu i strada mu gusjenica, drugi tuče par granata i pokriva ovog te ga kači i izvlači. Ustaše tuku tromblomima po njima i nama, tenkovima ne mogu ništa, ali za naš su ubitačni. Jednog specijalca izvlač, dobio je po nogama. Mi pucamo zolje po kućama ispred i napredujemo. Kad smo došli do njihovi položaja, groblje je bilo iznad nas, u visini krovova kuća od dva sprata oni su nas pustili namjerno u zamku, bacali su bombe i pucali zolje i nešto što do tad nisam vidio - bacali su tromblone rukama, Bombe smo uspjeli odbacivati od nas, međutim trombloni su eksplodirali odmah. Jedna bomba je eksplodirala metar od mene i nevjerovatno ništa me nije zakačilo. Uvalili smo se u par kuća, a sprcijalci su otišli dalje. Jedan komadant je preko motorole tražio vazdušnu pomoć, boga smo molili da se to ne desi jer bili smo izmješani sa ustašama.

    Tu smo se borili oko dva sata ali bez nekog pomaka. Ostale jedinice kroz ul. 1. maja, Preradovićevu i ostale imale su polovičan uspjeh. Mi smo odradili jedan dio, ali smo ušli u potkovicu pa smo pri povlačenju imali najveće gubitke. Ustaše su znale kuda ćemo nazad i čekali su da krenemo sa povlačenjem. Postavili su snajperiste i mitraljeze, rasporedili se u manje grupe i počeli da tuku. Jedan moj drug i zemo iz Bočinje kod Maglaja, je nosio zolju kao i većina. Metak mu je prošao kroz stomak i aktivirao raketu, koja ga je raznijela tako da mu nije bilo pomoći. Bio je to strašan šok za sve, a posebno za mene. Uzeli smo nosila i ponjeli ga. Tada mitraljez pogađa prvu dvojicu sa nosilima. Padamo svi od prevrtanja metaka i ostalog. Jasno im je bilo da nas imaju, specijalci počinju da nas pokrivaju ali i njih zasipaju paljbom i zoljama, ja ih više nisam vidio pošto je komanda bila da čekamo oklop. Nakon nekog vremena dolazi tenk BOV i transporter koji otvaraju ubitačnu vatru po groblju gdje mi ubacujemo mrtve ranjene i ostatak nas unutra. Ostali su, zaklonjeni uz oklop krenuli nazad prema kasarni.
    rsk -100449 - 17.05.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (3)

    RE: Vukovar


    Ovo je sad malo škakljivo možda ne bih trebao da se mešam, ali moram da napišem svoj utisak. Nešto slično sam primetio i na drugim forumima kad diskutuju ljudi među kojima ima i ljudi koji su direktni učesnici borbi a i onih drugih koji to nisu bili iz bilo kojeg razloga.

    Nema nikakve dileme da su direktni učesnici najveća dragocenost svakog foruma pa i ovog našeg, i ja zaista prema tim ljudima imam najveće poštovanje. Ali, najgore su one situacije kad neko od njih zaista napiše neke stvari koje ne stoje i ako se desi da neko krene da ispravlja napisano, često može da dobije onu uzvratnu, "Ma gde si ti to bio da ti meni pričaš?"

    I ja sam iz pisanja člana pod pseudonimom Neba Baka primetio neke nelogičnosti, na koje je delimično ukazao i Nomad, ali on je to uradio na jedan zaista provokativan način i mogu da razumem ljutnju autora teksta.

    Primera radi, meni iz napisanog nije jasno, na kom je pravcu na kraju Neba Bak bio, zato što spominje i kukuruze, i Mitnicu, i izlazak na Vuku, i napredovanje kroz kuće... Pošto je poznato da su dobroviljci SRS bili u odredu Leva Supoderica (a ja ću uskoro postaviti neke zanimljive odlomke) i da su bili smešteni u Novoj ulici na pravcu prema Cvetnom naselju u zoni odgovornosti 1. jurišnog odreda, a kukuruzi, i prvac prema Mitnici su bili u zoni 3. jurišnog odreda?
    rsk -100437 - 15.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (2)

    Vukovar


    Mitnica, naše odredište odakle idemo u bitku. Desilo mi se dva puta, kao što verujem da se svakom može da se desi, konačno strah, nije, nesto tu oko toga. Nisam išao jednog jutra, jednostavno mi se nije dalo, nisam smeo, nisam bio dovoljno hrabar tog jutra, šta li ga znam šta me je obuzelo.

    Nekoliko sati nakon toga nam je javljeno da imamo gubitke. Među njima je bio i moj dobar prijatelj, Žika, srećom samo ranjen u nogu i poslat za Beograd. Naš glavno-komandujući za sve dobrovoljce, vojvoda Bane Vakić, dolazi sa naredbom o pregrupisavanju, opremanju i polasku da pojačamo liniju.

    Naravno, dobio sam elana, još kada sam čuo da mi je prijatelj ranjen, veoma brzo sam se spremio. Pošto sam uvek kod sebe imao oko desetak okvira, već spremnih, što duplih, što običnih, uvek opasan bombama, i naravno zolju okačenu o rame. Za nepunih pola sata smo svi bili spremni za pokret. Lagano smo se pridružili našima, i preko groblja, koje je uzvišeno, raštrkali se i kao tajfuni projurili, uz sporadičnu pucnjavu. Spuštali smo se lagano ka unutrašnjosti grada. Granatiranje kao dobar dan. Naši su odrađivali vraški dobar posao, ali ni ustaše nisu zaostajale, ruku na srce, naši su dosta ginuli od njihovih granata, više nego od metaka, kao i od nagaznih mina, a to im je bila specijalnost.

    Ekipa je bila da se smrzneš, čiča Đole, Zenga, Djetić, Topola, Legija, Goksi, pokojni Kuja kao i Crvenko koji nas je pokrivao snajperom. Mnogo muka su nam zadavali njihovi snajperi, bilo je dosta, tadašnjih Čehoslovaka i Poljaka, ali smo mi to prolazili munjevito tako da smo se približavali sve bliže centru. Lagana nizbrdica, čiča Đole pretrčava, ne sećam se ko je je bio drugi, ja treći, kad iz kanalizacije, ujka potprasi i meni dva metka kroz butinu. U prvi mah nisam ni osetio.

    To je bilo to, što mi se tog jutra nije išlo, predosetio sam i posle ljudi kažu ovo, ono. Nećega tu ima. Malo sam se i uplašio. Dok sam pretrčavao prema spomeniku, evo i slike gde se to odigravalo, video sam mu lice, izduženo, sa sitnim brčićima, a malo poduža. Kosica mu viri ispod šlema. Da ga sad vidim prepoznao bih ga. Toliko su bili snabdeveni podzemnim putevima, kao vijetnamci. Dotrčavam do jaruge, jer se kod spomenika račva put, obliva me znoj i krv, sreća rane su bile prostrelne.

    Čiča se zajebava, uzeo prutić da me šiba, nisam ga poslušao da ostanem na sigurnom već sam krenuo za njim. Inače, čiča Đole je poznat po tome, što za svo vreme ratovanja nikada nije bio ranjen, a meci su mu prolazili kroz rukave, nogavice, udarali su ga u šlem više puta. Taličan je bio da se metak prosto odbijao od njega. Ja sam ubrzo otišao na previjanje, i tako se završio taj dan, u kome smo dosta prevalili. Kad kažem dosta, mislim u smislu po kvartovima, celo groblje i još par ulica. Granatiranje je trajalo tokom celog dana, tukli su i sa jedne i sa druge strane...

    Dva do tri dana sam bio van stroja, mada sam mogao, ali mi nisu dozvoljavali Čiča i ostali da idem da izvršavamo aktivnosti na frontu. Inače, naša jedinica se zvala- LEVA SUPODESNICA, ni dan danas ne znam, niti je iko od nas bio u stanju da mi objasni šta je to ime značilo.

    Nakon odmora se desila nezgoda na groblju, koju sam već ranije opisao. Inače moj komandir Crni, moram da napomenem, morao je iz Vukovara da ode jer se i tu desio incident. Nime, neko je imao neki pik na Crnog, jer je po mnogima trebao izvojevati od Šešelja zvanje vojvode za svoje zasluge, pa su povodom toga planirali da ga sklone. Otišao je kod svog dobrog prijatelja u dalje borbe, kod vojvode Brneta.

    Svaki dan smo imali aktivnosti. Nije bilo predaha, u toku dana se dešavalo da idemo i po tri puta na intervencije, popunjavanja prilikom kontra-napada ustaša. Nije da nisu bili dobri borci, ne mogu da ih omalovažavam, ali, dosta njih je bilo na drogama, pa stoga moram da opišem jedan događaj. Desilo se po nas iznenađenje, i to veliko. Prilikom vraćanja sa linije, inače sve se to radilo pešaka, nista kamioni, auta, iza naših leđa najednom pucnjava. Tom prilikom dvojca naših boraca su bili ranjeni. Nadrogirane ustaše, na motoru Jamaha, sa uperenom 84-kom kojom je pucao po nama, iza njega, legendarni Fiat 750-Fića, unutra njih petoro, i rafalima po nama. Napravili su nam faktor iznenađenja. Mi onako umorni, zaleganje, kud koji mili moji, uskakanje u dvorišta i odmah uzvraćanje istom merom. Od njih šestoro, troje je preživelo, na što su kasnije konstatovali da su bili drogirani. Niko ne zna odakle su došli, niti gde su prošli.

    Isto tako su nas u par navrata iscimali snajperisti sa fabrike Vuteks. I to sve u vreme ručka. Bila je opšta panika, i vojvoda Bane je dao naređenje da se uđe u krug fabrike i dok se ne pohvataju nema izlaska. Međutim, od toga nije bilo ništa, ni žive duše nismo našli, jer su svuda imali podzemne prolaze, čak smo izlazili na priručnike iz 72. godine na temu kako se sačuvati od rata. To dokazuje da su se oni spremali mnogo pre toga.

    Iz rata pamtim i jedan jeziv prizor, za mene strešan. Kako smo tako svakodnevno išli na čišćenje terena, pozivali smo civile da izađu iz podruma, a neretko se dešavalo da se i ustaše presvlačile u građanska odela i krili sa ženama i matorcima. Tako su pomogli jednoj staroj bakici da izađe iz podruma, i bakica ko bakica, niko nije obraćao pažnju na nju, ona je uzvikivala: "Mi nismo niš krivi", i odakle izvadi kratež, i opali po najmlađima. Jedan mali meštanin, Rajko, je izdahnuo na licu mesta, a imao je samo 16 godina, dok je momak iz Svilajnca teže ranjen u predelu grudi. I to je bio jos jedan faktor iznenađenja od strane ustaša.

    Nedugo posle toga se desio i napad u pravcu hotela Dunav. Vodila se bitka, sigurno nedelju dana. To je bilo danonoćno gruvanje, obostrano. To je bilo već pred sami kraj. U međuvremenu su oni dobili dosta naoružanja od zapadnih saveznika.

    Treba još napomenuti da su njihovi snajperi bili vrhunski, i oni su nam zadavali mnogo muke. Puno naših je poginulo, jer nikoga od nas nisu obučili da oni namerno ranjavaju da bi potom ubijali svakoga ko priđe da pomogne. Kod hotela smo imali dosta gubitaka, dosta ranjenih, i neznatan broj mrtvih. Na svakom su prozoru, čini mi se imali po jednog snajperistu, pa je to bilo pravo puškaranje. Ali i to smo uz pomoć naše artiljerije prevazišli, i osvojili hotel, sobu po sobu, sprat po sprat. Naš borac, inače musliman i moj dobar prijatelj, Fetahović Safet, je prvi izašao na vrh hotela i okačio srpsku zastavu, iako hotel još uvek nije bio u potpunosti osvojen. U to vreme je još uvek pretila opsanost i da ga okruže ustaše, međutim, brzo smo napredovali i uspeli da se popnemo i mi do vrha i da mu se pridružimo pored naše zastave.

    Safeta sam kasnije odveo u Vogošću, gde se rame uz rame borio sa nama Srbima.
    rat_teslic -100423 - 14.05.2017 : Mrki Delic Vitkovci - best (0)

    Poklani srpski vojnici na Kužnom groblju


    Podrav svim učesnicima ove stranice! Ima li neko iz Tešnja ko je bio na Kužnom groblju '93. godine kada su oni majmuni poklali onu trojicu što su nosili hranu. Interesuje me da li je bilo mudžahedina jer sam uvjeren da to ne bi uradio ni jedan Tešnjak. Za to moraš biti drogirana ili bolesna budala. Interesantno je da niko od domaćih na to nije reagovao.
    rsk -100415 - 13.05.2017 : Vogošćanin Pravi VogoŠ'a - best (0)

    RE: Oslobođenje Vukovara


    Kod nas se kaže za nekoga ko traži dlaku u jajetu da rđavom k.... i dlake smetaju. Zašto to kažem? Kao prvo, poznajem Nebu Bak i neke od te njegovih ratnih drugova, pa mogu da potvrdim da je to bila jedna od najboljih jedinica satstavljena od dobrovoljaca iz Srbije, koji su dolazili u Vogošću tokom rata.

    Po njegovom pisanju sam primjetio da je zaboravio kako se koja čuka oko Vogošće zove i da je pobrkao nazive. Nikada ga nisam ispravio, jer sam siguran da ni tada ne bi zapamtio naziv nekog sela ili brda. A i kako bi zapamtio kad te nazive više od 90% ljudi koji su odrasli na tim prostorima su prvi put za njih čuli. Ako mi domorodci znamo bolje te nazive, ne znači da treba one koji to ne znaju omalovažavamo i ponižavamo svojim komentarima! Zato Neba Bek samo ti piši, ima nas dovoljno koji smo odlično razumili tvoj tekst o borbama u Vukovaru.
    rat_danas -100413 - 13.05.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    (13.05.1992) Formirana jedinica 'Vukovi sa Drine'


    Na današnji dan, 13. maja 1992. godine, formirana je Specijalna jedinica VRS pod nazivom "Vukovi sa Drine".
    rsk -100411 - 13.05.2017 : Razvigor Srbija - best (0)

    Oslobodjenje Vukovara 1991.


    Za Nebu Baka,

    hvala puno brate na ovom tekstu i na nekim potvrdama mojih navoda. Inače, najviše cenim od svih ratnika dobrovoljce poput tebe, koji su trčali na sve strane gde je Srpstvo bilo ugroženo. Najiskrenije. Malo je ljudi koji su prošli i Vukovar i Sarajevo.

    Ti možeš sa tim stažom iz Vukovara da napišeš jednu omanju knjigu. Da li si se borio na Sajmištu? Mene interesuje kako su izgledale te borbe po ulicama, pošto nije bilo klasičnog utvrđenog fronata kao u Sarajevu ili Mostaru, nego se linija razdvajanja par puta dnevno menjala. Išli su naši napadi pa njihovi kontranapadi. Oni su na ugrožene tačke slali iz celog Vukovara svoje intervetne grupe, sastavljene uglavnom od hrabrijih ustaša, mahom Hercegovaca ili domaćih naseljenika iz Hercegovine. To su im bez sumnje bili najbolji borci.

    Ako budeš imao snage i volje, opiši par akcija iz uličnih borbi. Takođe bih te zamolio da kažeš nešto o našim gubicima u Vukovaru, ono što si ti mogao da vidiš, koliko su naši ginuli u borbama.

    Još treba naglasiti da od tih 7.000 vojnika JNA, teritorijalca i dobrovoljaca, bar dve petine nisu bili Srbi već pripadnici drugih nacionalnosti. Kad se sve pogleda, mislim da nije bilo više od hiljadu ljudi na našoj strani koji su ulazili u pešadijske borbe, a možda je taj broj još manji. Hrvata je bilo najmanje 1500 i to skoro svi pešadinci. Bili smo nemerljivo jači u artiljeriji, ali u pešadiji smo bili tu negde. Tu sve njihove priče o "šaki branitelja protiv sto puta brojnijeg agresora" padaju u vodu.

    Za Viteza Koju,

    Znam na koju knjigu misliš, to je knjiga Vilima Karlovića. Pročitao sam delove te knjige koji se mogu naći na netu. Odnose se na borbe u Vukovaru i slažem se sa tobom da je on jedini Hrvat koji je iskreno pričao o borbama. On jasno kaže: "Srbi nas neprekidno napadaju, ne možemo da ih vidimo, jer nam prilaze kroz kuće, a uvek mnogo više nas gine nego njih." Kaže da su ih često naši razvaljivali kad krenu u kontranapad. Taj deo gde on i taj Kinez razgovaraju nisam čitao, postavi to ako možeš.

    Mislim da bi jedna, samo jedna naša knjiga potpuno oduvala sve njihove izmišljene mitove o Vukovaru, ali je nije jednostavno napisati. Treba prikupiti građu, dokumenta, sagledati širi okvir. Detaljno se upoznati sa lažima neprijatelja. Zatim naći bar 20 naših teritorijalaca, dobrovoljaca, pravih boraca koji bi o tome pričali i detaljno objasnili kako su se te borbe vodile i izgledale. Nije loša ona knjižica Gorana Ivankovića: "Vukovarski dnevnik". Ima je na netu. To je solidna odskočna daska za dalja istraživanja. Treba pokazati da Srbi nisu svakog jutra trčali na cevi ustaša i da ih nije svakog dana ginulo na stotine, kao što skoro svaki ustaša tvrdi koji o Vukovaru nešto piše ili govori. Svaki od njih tvrdi da je uništio par tenkova i slične gluposti.
    zaboravljeni -100409 - 13.05.2017 : Siki Breza - best (2)

    Tomislav Tomo Simić


    Na današnji dan je ubijen Tomislav Tomo Simić. Bio je četiri godine stariji od mene. Poznavao sam mu sva tri brata. Boro se uglavnom družio sa muslimanima. Njegov najmlađ brat je bio moje godište. Tomu je na prevaru ubio jedan snajperista iz Breze. Znam ko je taj bio.
    rsk -100407 - 12.05.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Svašta ti napisa...


    Ne znaš prijatelju kada si krenuo, SRS Vračar odavno ne postoji, ne znaš prijatelju u koju si kasarnu u BG-U otišao, kako je moguće da si se smestio na Mitnici kada su ujaci držali tu Mitnicu do poslednjeg trena, čak su koristili i kanalizaciju za pregrupisavanje i kontrolu borbenih zona, 4 borca na Mitnici spada u domen naučne fantastike, pominješ kukuruzna polja koja složićeš se nisu bila ni blizu Mitnice, ostrvio si se na JNA, i kao oni su bili u pozadini, a ti hrabri radikal u jurišu, zašto si prijatelju unapredio pukovnika Šljivančanina u generala, a kada je došao u Vukovar, Šljivančanin je bio major po činu, au radikalu jedan šta napisa... gomila praznih fraza, nemoj da se ljutiš, tako ispada kada se pročita šta si napisao.
    rat_zavidovici -100406 - 12.05.2017 : Drago Sarac Podsijelovo - best (0)

    Podsijelovo 01.06.1994


    Ima li i jedan pošteni borac tkz. Armije BiH koji je učestovao u napadu na Podsijelovo 01. 06. 94. godine? Tada je još uvijek Podsjelovo pa do rijeke krivaje liniju držala Vučijačka brigada. Da li bi on mogao da kaže istinu o tim napadima i njihovim gubicima? Napad je trajao oko 7 dana, Vukovi se nisu ni milimetra pomakeli, mada je bilo gubitaka. Tada se dešava neko čudo - odjednom dolazi do premještaja Vučijačke brigada, a na položaje dolazi Laktaška brigada. Nakon par dana dolazi do pucanja linije.

    Idi na stranu - |1|2|