fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
rat_sekovici -100327 - 28.04.2017 : Mlad Borac Beograd - best (0)

Dole, Tovice, Klještani


Da li bih neko mogao da mi kaže nešto u vezi vođenja borbi u rejonu sela Dole, Tovice, Klještani?
gorazde -100315 - 27.04.2017 : Milan Marković Gorazde - best (0)

RE: Leva i desna obala Drine od 04. maja do septembra


Nisam ga poznavao mislim da je on bio na levoj strani i bio je mlađi od mene. Kod nas na desnoj strani je bio Tane ali iz Bara, našeg naselja na desnoj obali Drine. Kuća mu je bila iznad Pejkine kuće u Barama, ko je iz tog kraja zna o čemu pišem!

Eto što ti je život! Sledeće nedelje je 04. maj 2017. godine, godišnjica početka nesretnog rata za Srbe iz Goražda.

Pozdrav!
civili -100305 - 25.04.2017 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

RE: Spomenici civilnim žrtvama u Odbrambeno-otadžbinskom ratu


Mislim da se ovoj temi trebalo više posvetiti, jer to govori o našem stradanju, koje je jako malo prikazano kod nas a kamoli u svijetu, bolje reći nije upošte prikazano da je srpsko civilno stanovništvo stradalo.

Međutim, što se tiće srpskih spomenika za civilne žrtve, nije tako crno kao što izgleda, ali se i dalje tome ne daje dovoljan poblicitet. Naime u Bijeljini postoji spomenik poginulim srpskim borcima i civilnim žrtvama, stim što su imena civilnih žrtava razdvojena od imena poginulih boraca.

Spomenik sa imenima poginulih na teritoriji opština Rajlovac i Vogošća nalazi se u krugu predivnog manastira na "Pet Jezera", nedaleko od Bijeljine.

Ko do sad nije obišao taj manastir, toplo preporučujem da ga obiđe i vidi predivnu pravoslavnu građevimu i spomenik sa ispisanim imenima svih poginulih, Rajlovaca i Vogošće.
civili -100294 - 24.04.2017 : Nemanja Jovanovic Banja Luka - best (0)

Spomenici srpskim civilima stradalim u Otadžbinsko-odbrambenom ratu


Kada će Republika Srpska da posveti bar malo pažnje civilnima - žrtvama rata? U Republici Srpskoj je podignuto 2000 spomenika za vojnike i borce, a civile svi ignorišu. Podsetio bih da postoje spomen sobe koje su izričito namenjene borcima dok za civile tu nema mesta. Tu su takođe i brojni spomenici gde su istaknute slike boraca dok su imena civila upisana sitnim slovima na samom dnu, bez fotografija. Umesto da pričamo o stradaloj deci i ističemo njihove fotografije, namerno se ćuti i stavlja u drugi plan stradanje srpskih civila.

U Bratuncu se obeležava 12 juli kao dan žrtava rata, a tada ni jedan civil nije stradao, dok se datum napada na Skelane (16. januar) ignoriše i zanemaruje iako su tad stradali žene i deca.

Sa druge strane, u Federaciji vlast ne dozvoljava podizanje spomenika vojnicima već samo civilima. Ali se niko iz RS nikad zato nije ni setio da zatraži spomenik stradalim civilima po Sanskom Mostu, Jajcu iako je tamo stradalo na desetine srpske dece. Dok muslimani zahtevaju da se u Prijedoru podigne spomenik nekakvoj deci navodno ubijenoj od Srba, ko se od Srba setio da traži spomenik za srpsku decu i civile u Sanskom Mostu i Jajcu? Niko!

Posle se svi čude što je u svet otišla slika kako su na srpskoj strani stradali borci a na muslimanskoj samo vojnici.

Obaveza srpskih boraca i vojnika je da prvi pričaju o stradanju dece i civila i da se bore za podizanje spomenika i fotografija, ali vidim da je to ovde skroz stavljeno u neki deseti plan.
rat_teslic -100277 - 22.04.2017 : Mrki Delic Vitkovci - best (0)

Vitkovci


Ma želim nešto da kažem ovim što pišu o Tešanjskom ratištu. Pa mi smo svoje Vitkovce branili dok ovi kraišnici nisu bili ni blizu nas pa šta se vi napravili u Vitkovcima sa tom tehnikom i tim svojim specijalcima koji su hodali po selu i lokali, a i ovaj Pusorac štp piše o kakvim Nišlijama, tu nije bilo nikoga dok smo mi mještani Vitkovaca radnje vrela i čečave bili to do septembra '93. posle su Krajišnici bili. Tu sam bio i ja.
rat_zvornik -100261 - 21.04.2017 : Major Pukovnik Zvornik - best (0)

Stražbe, pećina


Zainteresira me mnogo toga, ali slabo se o "nama" piše. Kao da na ovom forumu ima malo onih sa ovog kraja fronta.

Interesuje me na liniji Stražba- pećina koji dijelovi su razminirani, pošto sam išao gore i prolazio ispod oznaka sa minama, a tamo imaju dobro ugažene staze. Da li nema mina, da li neko sklonio ili jednostavno sam se igrao pa imam sreće. Eto, to me interesuje.

Zanima me je li staza izmedu Stražbe i Pećine deminirana, jer i tu ima dobro ugažen puteljak i jednom prilikom sam došao gotovo do Pećine ali nisam smio ići do kraja jer sam znao da sam u minskom polju, a tako mi je malo bilo ostalo.

Isto me zanima i ulaz neki u pećinu, čuo sam da ima, neki kažu da je miniran i da je prilikom muslimanskog napada 1. augusta došao kao dobro sklonište suprotnoj strani koja nije mogla na vrijeme da se izvuče.

Volio bih da se neko javi ko je bio na tim linijama, nije bitno na kojoj strani. Ko god zna kako i šta da se javi pa da malo prodiskutujemo.
krajina -100259 - 20.04.2017 : Krajisnik Kitchener - best (0)

Početak rata u Bosanskoj Krupi


Veliki pozdrav Moderatoru!

Konstatacija da su Srbi 21. 04. 1992. napali Bosansku Krupu je u najmanju ruku netačna, da ne kažem gruba. U tom gradu je toga dana počeo oružani sukob, nažalost. A šta je tome predhodilo, to ćemo nekom drugom prilikom.

Živi i zdravi bili!

Početak rata u Bosanskoj Krupi



Izvinjavam se, moja greška. Već sam ispravio. Tačnije rečeno, za rubriku "Na današnji dan" sam koristio više izvora, ovaj se pokazao netačan.
ozren -100249 - 19.04.2017 : Nina Radojcic Vozuca - best (2)

10.09.1995.


Pesma posvećena onima koji su dali život za Vozuću

Što nas pogubiše komšije bivše
Što nas pogubiše komšije nove
Udruženi protiv izdanih
Izdan sam bio, znao sam to
Znao sam kome ću u ruke dopasti
Ali znam i ko sam, odakle sam
Ali znam za koga život dajem
Da sam je ostavio izdao bih sebe
Da sam pobegao izdao bih pretke svoje
Teška nas je sudbina zadesila
Gorak kraj slatkog života
Gde sam se rodio tu sam i poginuo
Gde sam znoj tu sam i krv prolio
Gde su kosti moje tu je vaša zemlja
Jer zemlja je vaša tamo gde su kosti vaših predaka
Ostavljam vam zemlju natopljenu krvlju junaka
Junaka izdanih, ali vernih do poslednjeg časa.
poginuli -100244 - 18.04.2017 : Nevenka Erceg Banja Luka - best (0)

Predrag (Desimir) Podinić


Predrag Podinić bio je oženje Milanom rođenom Novosel, sa kojom je imao sina Nemanju koji je rođen 24. maja 1995. godine. Živio je u Sokolcu i radio u Vatrogasnoj brigadi.
rat_teslic -100239 - 17.04.2017 : - best (1)

RE: Priča iz Bugarinovića


Pozdrav za onu priču iz Bugarinovića, ima tu dosta istine, može da počasti svoje komšije Srbe koji su bili svoji na svome i nisu počinili nikakva nedjela.
rsk -100237 - 17.04.2017 : Vitez Koja Tamo daleko - best (1)

1.PGMBR u ratu 1991.


- 1. pgmbr: do sredine decembra stradalo je ukupno 26 pripadnika.

O ratnim poukama u listu "Narodna Armija" krajem 1991. komandant 1. pgmbr pukovnik Vučić je govorio: "Naša najvažnija iskustva tiču se upotrebe OMJ u naseljenim mestima. Ona su vrlo poučna. Praksa je potvrdila da upotreba tenkova u prvoj liniji borbe u naseljenim mestima ne daje optimalne rezultate i dovodi do nepotrebnih gubitaka. A mi smo bili prisiljeni da tenkovima dejstvujemo baš na takav način, jer nismo imali dovoljno obučene pešadije. A bez podrške pešadije tenkovi su veoma osetljivi. Raspolažemo najsavremenijim tenkovima M-84 i T-72, ali smo se uverili da je čelik ranjiv, da ga probijaju savremena protivoklopna sredstva. A protivnik je raspolagao najsavrsenijim sredstvima. To oružije probija svaki oklop. Pogotovu što je upotrebljavano često s malih odstojanja od 10 do 15 metara. Mi smo se osvedočili da su najelitniji delovi protivničkih snaga ostrašćeno vodili borbu protiv naših tenkova, unoseći u borbu mržnju, doktrinarnu zaslepljenost, neretko opijeni alkoholom i drogama. Pred nama nije bio klasičan front, a proboj fronta i prodor u dubinu nije bio glavni metod borbe. Mi smo iza svakog ćoška ulazili u novu borbu. Zbog toga smo neke postupke morali menjati. Recimo, držali smo otvorene lukove, jer u slučaju da bude tenk pogođen, na taj način se smanjuje pritisak od eksplozije i olakšava spasavanje posade. Takođe se pokazalo korisnim vešanje vojničkih denjkova sa vanjske strane kupole, jer oni stvaraju dodatni sloj zaštite. Velike teskoće smo imali i sa neprijateljskim minama različite proizvodnje, naše i strane, koje su masovno rasipane bez ikakvog reda. A mi nismo imali dovoljno snaga za protivminsko obezbeđenje. Problem nam je bio i pokazivanje ciljeva komandiru tenka, jer nije bilo dovoljno obučene pešadije za pratnju tenkova da uočava ciljeve i navodi posadu tenka. U stvari, najveće teškoće smo imali zbog manjka pešadije. Kada bi u brigadi bilo što do dvesto specijalaca, njena borbena vrednost bila bi višestruko uvećana, naročito u ovakvim uslovima borbe..."
groblje_trnovo -100233 - 16.04.2017 : Slobodan Timotija Banja Luka - best (0)

Ispravka prezimena


Poštovani,

Pregledom stranice za Milan (Pero) Timotija kada se na istu uđe stoji u lijevom uglu Timotijević umjesto Timotija. Predpostavljam da je greška u kucanju. Slava mu!
gorazde -100231 - 16.04.2017 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

RE: Leva i desna obala drine od 4. maja do septembra 1992. godine


Pozdrav za Milana Markovića iz Goražda. Interesuje me da li je poznavao Drocu Taneta, inače mog dobrog drugara. Zajedno smo služili JNA 1990/91. Pronašao sam u Virtuelnom groblju da je poginuo 1992. godine, ali nisam siguran da je to moj Tane Droca. On je negdje 1972. godište.
dobrovoljci_ru -100212 - 12.04.2017 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (1)

Iznad Višegrada postavljen krst u čast ruskih dobrovoljaca


Na brdu Grad, iznad Višegrada, otkriven je i osveštan spomen krst, u znak sjećanja na sedam ruskih dobrovoljaca, koji su poginuli braneći Srbe na području Višegrada.

Obilježavanju Dana ruskih boraca, koji su organizovali Vladin odbor za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova, BORS i opština Višegrad, prisustvovale su brojne delegacije iz Srpske, Srbije, Kosmeta i Crne Gore.
Na ove prostore ruski dobrovoljci su došli da pomognu srpskom narodu. Život su položili braneći Republiku Srpsku.

Duško Milunović, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske kaže da su ruski dobrovoljci branili srpsku slobodu, srpsku teritoriju i zajedničku čast i vjeru.

Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević ističe da je krst simbol koji pokazuje zahvalnost srpskog naroda ruskom narodu na pomoći u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

Ruski dobrovoljački odred, sa 700 boraca djelovao je u zonama odgovornosti Sarajevsko-romanijskog i Drinskog korpusa.

Ratni komandant Druge Podrinjske brigade VRS Luka Dragičević izrazio je zahvalnost ruskom narodu i borcima.

- Јa sam im neizmjerno zahvalan, prije svega što se borbeni moral boraca brigade peo do neslućenih visina - rekao je Dragičević.

General Vojske Republike Srpske Milan Torbica ističe da su se srpski borci uz ruske dobrovoljce osjećali jačima, jer su znali da neće odstupiti i da će im oni pomoći.

Trideset i sedam ruskih dobrovoljaca ugradilo je život u temelje Srpske. Spomenici u Višegradu ostaju vječni pomen, da bi budućim generacijama svjedočili o njihovom herojstvu.

gorazde -100209 - 12.04.2017 : Milan Marković Goražde - best (5)

Leva i desna obala Drine od 04. maja do septembra 1992. godine


Mislim da je najbolje da ovom momku iz Bjeljine ništa ne pišem jer se nema šta ni napisati.

Ni levu, a ni desnu stranu, koju su Srbi kontrolisali nisu imali pravog komandanta koji bi od samog početka uzeo stvar u svoje ruke i ne bi dozvolio da se desi ono šta se desilo. Brno Petković, koji je pobegao u Srbiju, ne zaslužuje ni da mu se ime spomene, na desnoj su se menjali u rukovođenju i sve je nekako išlo dok dok im Simić nisu poginuli kod Fakovića pod nerazjašnjenim okolnostima, lično znam istinu ali ne bih javno!!!

Momci koji su bili u fabrici "Viogor" poslati su u čistu smrt i samo njihova hrabrost ih je sačuvala. Ko je bio svedok zna o čemu pričam, jer sve pogibije su se dešavale uglavnom u viogoru. Imena tih momaka neću da spominjem ako ovo budu čitali znaće na koga mislim, ali napominjem da sam i ja bio jedan od njih.

Umesto da se ukopamo, jer smo držali sve ključne kote i na levoj i na desnoj strani, naši su mislili da će doći neko sa strane da to sve oslobodi. Naravno, kada su muslimani shvatili da mi nemamo snage ni ljudi, krenuli su u ofanzivu, prvo na levoj strani a onda i na desnoj.

Sve dalje što bih napisao bilo bi ukratko rečeno jedna tragedija u koju su narod uvukli oni koji sad po Beogradu ili belom svetu igraju uz GOCI BEND i pevaju o tome kako su ratovali i izgubili GORAŽDE.

Naravno da su svi zločini koje su muslimani učinili su za osudu i žalosno je da nikada niko iz Goražda nije osuđen za to. Primjera radi da spomenem kako su masakrirali Bojana Radovića, jako dobro se zna i ko je to uradio ali ništa!!

Ono što je osvetlalo obraz na Goraždu jeste 1994. godina i ofanziva koje je bila perfektno isplanirana. Tada je Svet spasio muslimane od poraza i oni su svesni toga, ja sam bio u jednoj brigadi koja je krenula iz Rogatice preko Bule pa onda smo se spustili iznad Kopača i došli do Crkve Svtog Đorđa. Tu smo stali jer je stiglo naređenje da se srpska vojska povuče tri kilometra od centra grada.

Ako ja mogu da priznam da su muslimani te '92. godine uspeli uz naše greške da oslobode Goražde, red bi bio da i oni priznaju da ih je svet spasio '94. u aprilu, baš u ovo doba pre tačno 23 godine. Danas bi "grad-heroj" trebao da kaže kako su pakovali stvari da pobegnu iz "grada-heroja" te '94. godine, ali ih je UNPROFOR spasio.

Puno toga bi se moglo pisati, čak bi se i jedna cela velika knjiga mogla o tome napisati, ali mislim da je to sada davno iza nas i mlade generacije treba da gledaju napred u bolju budućnost jer rat nikom ništa lepo nije doneo, možda samo onima koji su otišli u Kanadu, Ameriku i danas uz Goci Bend slave pobede.
rsk -100189 - 10.04.2017 : Zeljo Poskoci Doboj - best (1)

Pohod na Vukovar


Bog je bio na mojoj strani 2. oktobra. Granata iz mb 120mm je pala između točkova BOV-3 i digla ga na drvo zajedno sa mnom koji sam od detonacije odletio dobrih deset metara. U dvorište obližnje kuće, dobivši u šljem rikošet gelera veličine pedlja koji je ostao zabijen u šljemu. Usput sam se onesvjestio, a bio sam garav kao dimnjačar. Moj pm-72 bio je bez nogara i cijevi, rap je pokupio dva gelera tako da sam u borbi bio već 8. oktobra.

Bio sam pripadnik 1. PGMB a poslje sam prošao ratišta kroz Bosnu. Ipak, ništa nije bilo kao Vukovar, koji je bio klaonica a i borba je bila konstantna prsa u prsa. Ko ovo nije doživio teško je opisati taj intezitet borbi, granatiranje, pogibije, ranjavanje.

Teško je reći koliko je oklopa uništeno, jer ukoliko tenk ne izgori može se popraviti. Ranjen je bio maltene svako bar jedan put, a neki i u više navrata, pogotovu pripadnika TO, lokalni i dobrovoljci.
ozren -100179 - 08.04.2017 : Refik Taletovic Banovici - best (0)

Zehrudin Ikanović


Pozdrav svima. Želio bih jednu informaciju sa Vozućkog ratišta od srpskih boraca ako se neko sjeća ovog događaja kojeg ću opisati.

Da li je neko bio prisutan 10. 06. 1993. godine kada srpski borci zauzimaju kotu "Homar" iznad našeg sela Ribnice? Držali su je dvanaest sati prije nego što smo je vratili. Tom prilikom zarobljen je moj saborac i komšija, Zehrudin Ikanović i odveden u Vozuću. Pouzdano znam da je bio živ, lično smo čuli riječi: "treba nam živ". Naravno, tada nismo znali o kome se radi, o tome smo saznali tek poslije 5-6 sati.

Razmijenjen je poslije 3 mjeseca mrtav i dostojno sahranjen. Bilo je neprovjerenih priča da je na nekoj lokalnoj TV viđen u bolnici. Čovjek se ne moze vratiti, ali ono što mene 24 godine pecka jeste pitanje da li je bio ranjen i od čega je umro. Ako neko posjeduje informaciju neka napiše.
rsk -100177 - 08.04.2017 : Lexa Nord-west - best (0)

Bilans brigade


Željo, koji je na kraju bio bilans tvoje brigade? Koliko ste imali poginulih vojnika i koliko uništenih tenkova i transportera? Ovo kako si napisao, ispada da se malo ko od vas čitav vratio.
pocetak_rata -100097 - 01.04.2017 : Aleksa Beograd - best (5)

Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 3. deo-nastavak


Beše 1. april te '92. goddine. Proleće nastavi da miriše na nevolju. Te večeri je igrala Zvezda u Kupu Šampiona protiv italijanske Sampdorije, i to je bio dobar razlog da se bar na trenutak zaborave sve napetosti, da se bar na kratko oteraju loše misli.

Zvezda je, kao aktuelni prvak Evrope i Sveta, pomno praćena u svim domovima pa su čak i oni koji se ne razumeju u sport bili uz TV ekrane. Samo navijanje i praćenje Zvezde u toku njenog gaženja fudbalske Evrope i Sveta je u većini ljudi pored sportskog izazivalo i nacionalni naboj. Međutim, ljudi su bili totalno podeljeni. Jedni su zvezdine uspehe doživljavali kao snagu zajedničke države, opstanak pojma Jugoslovenstva, drugim riježima uspeh bratstva i jedinstva. Drugi su, kanališući nacionalni naboj doživljavali Zvezdine uspehe kao pobedu nekog novog, nadolazećeg talasa, nekih novih generacija odraslih na slušanju priča o Drugom svetskom ratu, zločinima u Jasenovcu, preko događaja iz ranih sedamdesetih pa sve do aktuelnog rata koji je već besnio u Hrvatskoj..

Iako je moj stari bio zakleti Željovac i u našoj kući se pažljivo pratila Zvezda, pa je on te večeri organizovao (uz pivo i meze) gledanje utakmice u našem domu. Pozvao je par svojih drugova tj. komšija. Ono što mi je tada bilo jako zanimljivo jeste da se te večeri, na eventualnu pobedu Zvezde gledalo mnogo dublje nego na samu sportsku pobedu. Zvezda je zbog sankcija bila kažnjena neigranjem na Marakani, pa je tu utakmicu igrala u bugarskoj Sofiji, što joj je umnogome otežavalo da ponovi prošlogodišnji uspeh. Kako se bližio početak utakmice tako je u našoj kući rasla energija, ali i stopa decibela. Stari je naravno pojačao TV "do daske" a uz pivo i rakiju je krenulo interno zezanje sa komšijama. Te večeri je Zvezdi pobeda značila prolaz u naredno kolo takmičenja, pa je samim tim i značaj utakmice bio još veći.

  • "Valjalo bi ispaliti koji metak ako prođemo dalje"- dobaci komšija Rade mom starom. Stari ga samo smrknuto pogleda i napravi se da ga nije čuo.

    Utakmica poče i svi se zalepismo za ekran. Zvezdine pobede su u tim danima neizvesnosti i straha ljudima bile melem na ranu i skretanje misli sa svakodnevnice koja uopšte nije bila sjajna. Posmatrao sam starog i komšije kako bez daha gledaju utakmicu, kako prate svaki potez zvezdinih igrača i kao da bi im eventualni gol i pobeda odredila dalju budućnost. Kada bi Zvezda zaigrala dobro, na njihovim licima se mogla otkriti nit zadovoljstva i vere u lepu budućnost, ali čim bi Zvezdini igrači napravili loš potez u njihovim očima se prepoznavao strah i zabrinutost.

    Stvarao se utisak da će, ako Zvezda pobedi, cela situacija da bude bolja i da će da splasne ogromna tenzija koja se tih dana svuda osećala. Ukratko, kao da je sudbina Jugoslavije i bih zavisila od te utakmice...

    Negde oko dvadesetog minuta Mihajlović dade gol za Zvezdu iz slobodnog udarca. U našoj kući vriska, galama, radost. Stari i komšije nazdravljaju uz obavezne komentare: "Ponovo osvajamo Evropu", "ne može nam niko ništa", "jaka je bolan Juga još!". U jeku euforije, samo nekoliko trenutaka od postignutog gola u sobu uleti moj stric, rođeni brat od moga oca, koji je živeo na spratu iznad nas. Pogleda unezvereno po sobi, smrknutog pogleda i nadmenog stava. Na glavi je imao crnu kapu "smitovku" a na sebi jaknu vijetnamku ispod koje je za pojasom virio lovački nož, koji je kupio u Trstu. Sećam se da mi je povremeno davao da se igram tim nožem, ali znam da mu je on bio neka vrsta amajlije i da ga je nosio u lov ili na planinarenje. Stric je voleo borilačke veštine i neke ekstremne stvari, pa mu fudbal čak ni te večeri nije bio preterano zanimljiv. Kako bi nadjačao galamu stade na sred sobe i prilično glasno prozbori:

  • "Vi ovde pevate i pijete a mitraljez se iz šljivika preko reke svako malo oglašava. Meni meci zvižde iznad glave a vi se ovde zajebavate!".

    Prepoznah na licima starog i komšija onaj isti strah. Za njih je utakmica bila završena. Ustadoše, na brzinu obukoše jakne i krenuše za stricom. Mama otera mene i sestru na spavanje, a baka poče da plače. Posle nekog vremena ja se vratih, i pošto je stara već bila legla, odgledah utakmicu do kraja ali sa smanjenim tonom da me niko ne otkrije.

    Strah, strepnja i napetost se ponovo vratiše u našu kuću. Da je kojim sučajem Zvezda povela i sa 10:0 teško da bi moglo da pomogne.

    Stari se vrati kući u gluvo doba noći i uđe u našu sobu.

  • "Sine"- probudi me -"koliko je završila Zvezda"?
  • "Izgubila 3:1" - kroz san mu odgovorih.
  • "Jebaji ga!" - promrmlja i izađe iz sobe.

    Meni đavo ne dade mira. Počeh da se vrtim po krevetu i razbudi me znatiželja da saznam gde su to oni bili i sta se ustvari desilo. Ustadoh, privukoh se do roditeljske sobe ne bi li kroz vrata čuo šta pričaju on i stara. Uspeo sam da načujem starog kako kaže:
  • "Ma šenluče, sutra im bajram".

    Stara ga opet nešto upita, ne razumeh najbolje šta.

  • "Ma spavaj bona, ko im jebe mater, nek'dođu ako smiju".
  • bihac -100090 - 01.04.2017 : James V.Kladusa - best (0)

    Varešine


    Pozdrav,
    na jednoj stranici o 505. brigadi sam pročitao sam da je oslobodila Varešine. U vojničkom smislu to nije bila akcija vrijedna pažnje. Interesuje me da li je netko od forumaša iz 505. tada bio učesnik te akcije.
    rsk -100047 - 30.03.2017 : Poskoci Zeljo Doboj - best (6)

    Pohod na Vukovar


    2. oktobra počinje daleko najjači napad na Vukovar, naš zadatak je da kroz ulice Sajmište, istarska, dalmatinska, probijemo kroz ognjena priče i dodjemo na groblje iznad Vukovara i spustimo se u grad u sadejstvu sa drugim jedinicama. Ostale jedinice doći će kroz ul. 1. maja, Preradovićevu i Masarikovu. Pamtim to jer je bila komanda da ne pobijemo jedni druge.

    Veče prije obavezno brijanje, zbog gas maski jer ujutro je na cjelo područje ispucano suzavca za poluditi. Naša četa ide kao podrska pola u OT-60, pola pješice, kao podrška 4 tenka m-84.

    Istarsku smo probili, ali u Dalmatinskoj ulici sljedi žestoka borba. Prvu m-84 pogađa osa, na našu sreću jer nas OT pogađa kumulativni tromblon, oštećuje oklopni transporter. Imamo par ranjenih i napuštamo OT, pod paljbom se prebacujemo u dvije kuće. Očekujemo da će tenkovi da probiju ustašku liniju, međutim ustaše uništavaju jednu M84 a drugu oštećuju. Komanda je da se ide napred, otvaramo vatru, bacamo bombe pokrivamo jedni druge i uspjevamo napredovati.

    Međutim, kada dolazimo do groblja ono je na visočijem položaju i ustaše odatle ne uzmiču i otvaraju žestoku vatru po nama gdje nam gine zastavnik i još tri vojnika, a tri su ranjena. Najgore je što ranjene treba iznosit, pa nam odlaze deset vojnika a mi smo prepolovljeni. Tada njima vjerovatno dolazi pojačanje i počinju kontranapad, gadno je kada na vaš prozor puca desetak pušaka. Ustaše sada žestoko navaljuju na nas. Mi nemamo zastavnika, a u OT nam je ranjen i poručnik, a samo što se pojavio desetar i njega snajper pogađa u oko i on pada mrtav.

    Neke od vojnika hvata panika a u ratu je to najgori mogući neprijatelj. Moj komšo, koji je poginuo 16. 10. '91. godine, i ja sa još par vojnika odlučujemo da se povučemo u Istarsku ulicu koja je poprečna u odnosu na ostale ulice i da čekamo oficire i šta dalje. Vidimo da dolaze naši tenkovi za izvlačenje uništenog oklopa i vidimo šansu da pod njihovom zaštitom uspijemo da se povučemo prema kasarni. Tada dolazi sa njima BOV-3 i kapetan koji nam komanduje za njim napred i jedan vod ljudi mi krećemo, ali tada pada mrak i nastaje zujanje u mojoj glavi jer među nas pada mb-120. Sledeće čega se sjećam je bio ambulantni Pincgauer, iz koga me vade u Negoslavcima.
    ozren -100019 - 28.03.2017 : Dalibor Radonjic Prnjavor - best (4)

    1. laka pješadijska Prnjavor


    Kao prvo, da odgovorim ovom gospodinu što je pisao o zarobljvanju Čička. Da napomenem, bio sam tada prisutan. Sjedili smo zajedno u rovu dok je stigla policija. Pokušao sam da ga malo oslobodim, čovjek se prestravio. Pitao sam ga je li oženjen ima li djecu, a on mi je odgovorio da ima dvije kćerke i da živi u Zenici, ulica zmajevačka. Pitao me može li zapaliti cigaretu i tad sam se začudio jer je čovjek izvadio makedonski partner, a takve cigarete smo upravo mi dobijali u sledovanju.

    Pomislio sam da je od nekog našeg zarobljenog vojnika, pa sam ga pitao otkuda mu te cigarete, a on je tvrdio da ih je dobio u svojoj jedinici kao sledovanje.

    U daljem razgovoru rekao mi je svoj broj telefona, pa sam isto veče preko nekog radio amatera iz Zenice stupio u kontakt sa njegovom suprugom. Tad sam znao i njeno ime, ne mogu se više sjetiti. Pokušao sam da njoj objasnim da je zarobljen, ali da je živ. Nije htjela razgovarati, samo je govorila da to nije istina. Uradio sam to iz sažaljenj prema njegovim kćerkama u nadi da će ga odmah prijaviti u Crveni Krst, jer i ja sam imao oca na tom ratištu u rejonu Čevaljuša.

    Prije godinu dana sam pitao jednog trgovačkog putnika da li nešto zna o njemu, pošto je iz Zenice. Poslije nekog vremena javio mi je da je živ. Više ne znam ništa o njemu.
    pocetak_rata -100013 - 27.03.2017 : Aleksa Beograd - best (0)

    Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 3.deo


    Proleće je mirisalo na neizvesnost, pa smo čak i mi deca osećali veliku dozu napetosti koja se jednostavno osećala u vazduhu. Iako je čoveku u tim godinama mnogo toga bitnije od kojekakvih političkih i nacionalnih previranja, bilo je neizbežno da se svuda oko nas oseća napetost i pominje rat.
    rat_sekovici -100011 - 27.03.2017 : Miki Sekovici - best (0)

    Pogibija dvojice momaka


    Za Strijelu M53,

    još jedan pozdrav i pitanje: možeš li mi reći tj. potvrditi da li su pružili otpor i da li ste imali vi gubitaka na vašoj strani. Činjenica je da su njih dvojica ostali istureni, da bi ostali mogli da se povuku. Međutim njihovi saborci su se previše povukli, tako da su njih dvojica ostali sami i ubrzo su bili opkoljeni u okruženju. Pozdrav!
    poginuli -99999 - 26.03.2017 : Aleksandar Glavonjić Beograd - best (0)

    Predrag (Stojan) Glavonjić


    Molim Vas, ako je moguće, da ispravite ime oca za ovog poginulog borca. Naime, njegov otac se zvao Stanoje a ne Stojan kako je navedeno. Hvala.
    trebinje -99997 - 26.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Hercegovina Trebinje,

    dobro si rekao da su se silom prilika svugdje rasuli, jedino se ih se još prijatelji sa ratišta sjete i koliko-toliko se ti kontakti još održavaju.

    Pitanje za Zengu,

    da li ste zatekli civile u Vukovićima kad ste ušli?
    mudzahedini -99987 - 25.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Terorista iz Londona KLAO SRBE u Bosni!


    Boris Knežević, 25. 03. 2017

    Radikalni islamista Halid Masud, koji je izvršio teroristički napad u Londonu, za vreme rata u BiH bio je pripadnik odreda "El mudžahid"!

    U posedu našeg lista nalazi se spisak imena 1. 774 borca "El mudžahida", među kojima se nalazi i ime teroriste koji je pre tri dana u britanskoj prestonici ubio četvoro i ranio 29 ljudi. Odlično obavešteni izvori "EuroBlica" iz obaveštajno-bezbednosnih struktura otkrivaju da je okrutni terorista, koji je svojim zlodelom šokirao svet, kao islamski "sveti ratnik" u BiH došao 1. maja 1993, kada se priključio arapskim borcima iz zloglasnog odreda koji se nalazio pod komandom Trećeg korpusa tzv. Armije BiH.

    Rođeni Britanac Edrijen Rasel Adžao početkom devedesetih godina primio je islam i dobio ime Halid Masud. Postoje brojni dokazi da su izvršioca terorističkog napada u Londonu, kao i brojne druge britanske državljane, početkom poslednje decenije prošlog veka radikalizovale poznate vehabijske vođe Abu Hamza al Misri i Omar Bakri Muhamed. Reč je o ljudima koji su početkom građanskog rata u BiH odigrali presudnu ulogu u formiranju zloglasnog odreda "El mudžahid", koji je delovao u sklopu Trećeg korpusa tzv. Armije BiH i koji se "proslavio" stravičnim zločinima nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima - ističu naši izvori.

    Oni dodaju da se imena Masudovih verskih "učitelja" pominju u gotovo svim spisima tužilačkih i istražnih organa RS i BiH, koji su odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma krenuli u istraživanje zločina koje su počinili pripadnici odreda "El mudžahid".

  • Abu Hamza al Misri je egipatski državljanin koji je došao u BiH odmah nakon izbijanja rata i obučavao mudžahedine i arapske dobrovoljce u Jablanici kod Tešnja. Postoje brojni dokazi da je on lično naredio ubistvo i obezglavljivanje trojice zarobljenih srpskih vojnika na Crnom vrhu kod Tešnja, čije su fotografije obišle ceo svet.

    Što se tiče Sirijca Omara Bakrija Muhameda, on je za vreme rata bio zadužen za dovlačenje arapskih dobrovoljaca u odred "El mudžahid", o čemu se kasnije otvoreno hvalisao u brojnim medijima. I jedan i drugi su se početkom 2000. godine preselili u Veliku Britaniju, gde su nastavili sa svojim ekstremističkim učenjem i mobilizacijom budućih terorista. Zbog toga je Al Misri pre nekoliko godina završio u zatvoru, dok je Bakri Muhamed uspeo da pobegne u Liban - otkrivaju izvori našeg lista.

    Član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević za naš list takođe tvrdi da je prema podacima s kojima raspolaže terorista Halid Masud za vreme rata u BiH bio pripadnik "El mudžahida".

  • Ubica iz Londona je u maju 1993. u BiH došao s istim imenom koje je nosio do pre tri dana, kada ga je likvidirala britanska policija. Uz ime Halid Masud tada je imao još dodatak Abdula, koji su koristili brojni pripadnici "El mudžahida". Iz BiH je otišao tek 25. decembra 1995.

    Inače, zanimljivo je da su gotovo svi veliki teroristički napadi u Evropi i SAD imali neku vezu sa BiH. Ili su teroristi učestvovali u ratu u BiH, kakav je bio slučaj sa napadom na SAD 11. septembra 2001, ili su imali državljanstvo BiH, kao u napadu na Madrid 2004.

    U drugim slučajevima je, pak, dokazano da su koristili oružje nabavljeno u BiH, kao što je to bilo prilikom napada na Pariz i Brisel. To je nasleđe koje nam je ostavila politika Alije Izetbegovića i SDA, koji su belosvetski šljam i psihopate raznih vrsta doveli da ovde stvaraju islamsku državu. Poslednji teroristički napad u Londonu samo je još jedan u nizu dokaza gde nas je dovela takva politika - kaže Galijašević.
  • dobrovoljci -99985 - 25.03.2017 : Radan Nikolic Podgorica - best (2)

    Poginuli borci VRS iz Crne Gore


    Poštovani Željko,

    Nađoh na portalu ratnih veterana VRS Vaš mejl i, kako ste naveli da ste radili u FAMOS-u. Molim da mi, ukoliko ih imate, pošaljete podatke o okolnostima pogibije Sekulović Vujice Ratka - mašinskog inženjera koji je radio i bio jedan od rukovodilaca u FAMOS-u.

    Ratko je rođen 1955. godine u Sarajevu i bio rezervni poručnik, a ubijen je pod nepoznatim okolnostima 6. 05. 1992. godine u Srajevu (Dobrinja).

    Takođe molim da me povežete sa nekim ko zna o okolnostima pogibibje Pejović Pavla Gorana iz Pogorice, starijeg maloljetnika- dobrovoljca u sastavu VRS u Srajevu.

    Goran Pejović je rođen 18. 03. 1976. godine u Podgorici. Ubijen je 25. 10. 1993. godin u Hadžićima, Sarajevo po zarobljavanju od strane muslimanskih oružanih formacija.

    Ja se zovem Radan Nikolić i predsjednik sam Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore. Trenutno radim na objavljivanju spomen knjige borcima iz Crne Gore palim u ratovima 1991-1999. Godine. Među njima su i poginuli borci VRS iz Crne Gore.

    Bio bih Vam zahvalan da me povežete sa predsjednikom boračke organizacije iz Sarajeva.

    Inače, 1974. godine završio sam Fakultet za fizičku kulturu u Sarajevu i stanovao privatno na Marin Dvoru i u studenjaku na Bjelavama.

    Kontakt: Udruženje boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, Arsenija 3 Čarnojevića broj 2, Podgorica, mob. tel. 067 817 629 i 068 872 840 - Radan Nikolić, mejl. ubrŽt-com. me i radan. nikolicŽuip. gov. me

    Srdačan pozdrav iz Podgorice.
    rat_teslic -99964 - 23.03.2017 : Slobodan Bugarinovic Novi Sad - best (7)

    Poslednji put u kući


    6. maj 1992.

    Bio sam sa roditeljima na slavi kod djeda na Banji Vrućici. Pada mrak i vreme je da se krene kući. Prošli smo kroz Teslić i stižemo do Kaloševića. Dolazimo na most gde nas zaustavljaju naoružani vojnici.

  • "Gde si Bugarinoviću"
  • "Dobro veče momci"
  • "Gde ste bili?"
  • "Bili kod punca na slavi"
  • "Tako rano se vraćate se slave?"
  • "A ujutro na posao, pa se mora!"
  • "Ako, ako vidimo se ujutro."

    Odlazimo iz Kaloševića i vozimo se prema Vrelima u Bugarinovice. Za mene je to izgledalo kao na filmu, ali ne i za moje roditelje.

    Došli smo kući. Mama mi daje mlađeg brata da ga pričuvam dok ona spakuje stvari. Pitam tatu gde ćemo sada.

  • "U Radnju kod tetke na slavu."

    Meni drago, opet uživancija. Nisam ni bio svestan bio da je to za mene bio poslednji sat vremena u rodnoj kući. Došao sam tu ponovo posle mnogo godina i zatekao pustoš. Sve je bilo spaljeno i minirano.

    Rat je ukrao moje djetinjstvo pa zato nemojte dozvoliti da ga ukrade i vašoj djeci.
  • rsk -99963 - 23.03.2017 : Kursum - best (0)

    Žarko Milačić iz Merdara, Kuršumlija


    Posle 26 godina pronađeni su posmrtni ostaci Žarka Milačića iz Merdara kod Kuršumlije. Žarko je poginuo 19. 12. 1991. godine na Mašićkoj Šagovini.

    Pošto sam vas pitao u vezi tog događaja imao sam i obavezu da vas obavestim da je Žarko sahranjen i da je našao mir u svom rodnom mestu. Pišem i ostalima koji prate sajt.

    Pomozite da se pronađu svi nestali u prethodnim ratovima!
    poginuli -99960 - 23.03.2017 : Stanislava Šiljak Prnjavor - best (0)

    Grujo (Miroslav) Andrić


    Često te se sjetim. Počivaj u miru!
    trebinje -99945 - 22.03.2017 : Hercegovina Trebinje Trebinje - best (0)

    RE: Vlaštica


    Za Mali Zlikovac,

    Hvala, dobro pamćenje imaš. Naravno da se sjećam svakog od navedenih. Dobra i složna ekipa je to bila, neki su izranjavani, ali od države zaboravljeni, neki su i sada u Trebinju, neki na brodovima, neki u bijelom svijetu, a najvažnije svi su prezivjeli i sa čistim obrazom dočekali kraj rata. Bili su uz Ćelavce udarna snaga pješadije 3. bataljona.

    Pozdrav.
    rat_doboj -99943 - 22.03.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Odrekli se malog heroja


    Lj. ĐURIĆ, 22. mart 2017

    Spomenku Gostiću drugi se više odužuju nego njegov Doboj

    DOBOJ - Kao nikada do sada od početka obeležavanja 20. marta i godišnjice pogibije najmlađeg borca koji je poginuo u odbrani i stvaranju RS, nisu skromnije pokazali poštovanje prema njegovoj žrtvi u njegovom Doboju.

    Nije čak bilo ni dosadašnjih redovnih dolazaka iz najviših institucija vlasti iz Banjaluke i Doboja, pa tako ni protokolarnih obećanja od onih koji je trebalo mnogo ranije da se pobrinu da se RS barem delimično oduži hrabrom dečaku.

    Jedino su u porti Spomen-hrama novosagrađene crkve u Doboju služeni liturgija i parastos poginulom dečaku. Sveće kraj već izbledele biste prislužili su malobrojne njegove nekadašnje komšije i poštovaoci njegovog dela i žrtve. Simbolično je takođe malobrojna delegacija nedavno formiranog Udruženja dece poginulih boraca "Nasleđe" u zaseoku Jović kod Maglaja (FBiH) položila cveće na njegov grob. Na mestu gde je sahranjen počivaju, takođe poginuli, njegove majka i baka.

    Sa druge strane, u dalekom Višegradu tim povodom su, obeležavajući datum pogibije Gostića u naselju Garča, njemu neznani postavili spomen-ploču i tablu sa imenom ulice date po njegovom imenu.

    Ni Gostićev grob u zaseoku Jovići u blizini Bočinje nije izmešten na teritoriju RS. BORS, pokretač inicijative pre više godina, nije održao obećanje da će to biti urađeno.

    FILM KAO APEL

    SPOMENKO je za svog kratkog života molio da njegovi vršnjaci i prijatelji širom sveta pomognu u lekovima i hrani nemoćnima i gladnima. Apelovao sam na zvaničnike u RS da pogledaju film, jer će poželeti da jednu ulicu ili školu nazovu po njemu - ostala je do sada neostvarena želja Mila Savića, autora dokumentarnog filma "Spomenko na večnoj straži", koji nakon prikazivanja u gradovima Republike Srpske sada imaju prilike da vide i izvan njenih granica, pa i u Rusiji.
    rat_sekovici -99931 - 21.03.2017 : Orkan Sekovici - best (0)

    Pelemiši


    Pozdrav za Strijelu,

    na kojoj si koti bio sa suprotne strane Pelemiša? Da li si bio u rovu ili nekom idc? Sigurno si bio i na Pelemišima tih ratnih godina. Veliki pozdrav sa Zeca, a ti sigurno znaš gdje je to.
    trebinje -99929 - 21.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Hercegovina Trebinje,

    Rasko, Sveto, Sale, Radmijo, Nikša, Slavan, Ćamil, Bido, Rođak, Pirić, Stevo, Đuka, Dejo i ostali da ne nabrajam.
    ozren -99927 - 21.03.2017 : Elme ARBiH Rujnica - best (0)

    Bližna, Zeleni kamen i Kazići


    Pozdrav,

    Zanima me da li ima neko iz VRS da je bio na ovim linijama? Bilo bi mi drago kada bi neko rekao kako ste ušli u Kaziće. Pozdrav svim članovima.
    poginuli -99917 - 20.03.2017 : Mirko USA - best (0)

    Goran Damjanović - Bećo


    Sa Goranom sam se upoznao na prvoj godini fakultete u Sarajevu. Družili smo se intenzivno tokom studija i tako postali i dobri prijatelji. Viđali smo se i nakon završetka fakulteta.

    Dugo sam pokušavao da stupim u kontakt sa Bećom, da bih na kraju saznao od ljudi koji su živjeli u Ilijašu, da je poginuo. Oni su mi rekli da se to nije desilo na ratištu, nego da je to bio nesrećan slučaj kod kuće.

    Volio bih znati gdje ste i kada upoznali Gorana. Ili se javite ili da se javim. Željko ima moju email adresu. Ako mi pošaljete vašu ja ću se javiti.

    Srdačan pozdrav!
    trebinje -99903 - 19.03.2017 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Za Zengu:

    mislim na napad na sam vrh Vlaštice koji se desio 12. 7. Mislim da su vaši iz 4. brigade tada krenuli sa Vukoša. Crne Mambe su išle na Ilijinu glavu 13. 7 i tada su imali četiri poginula, a njihov komandir je bio ranjen, pokojni Predrag Matanović.

    Što se tiče mb 60mm, ne znam odakle je i čiji je, možda su to naši na Tresibradu, mislim da je od naših ostao broving ili pat 20 mm.

    Odnos države prema borcima je baš loš, kod vas je to bolje rješeno.
    poginuli -99899 - 18.03.2017 : B B B B Ilijas - best (0)

    Goran - Bećo Damjanović


    Pozdrav svima,

    Da li je neko poznavao Gorana Beću Damjanovića? Poginuo je 5. oktobra 1992. godine u Ilijašu. Zna li neko kako je tačno poginuo? Da li se na ovom mjestu javlja neko ko mu je bio blizak, neko ko eventualno poznaje ljude koji su bili u autu? Samo me zanima šta se tačno desilo.

    Hvala!
    trebinje -99897 - 18.03.2017 : Hercegovina Trebinje Trebinje - best (0)

    RE: Vlaštica


    Za Mali Zlikovac,

    Da, sjećam se tih granata i prava je sreća što je tada smjena koja se kretala ka položaju prošla bez gubitaka. Da nije ispao okvir i napravio zastoj u pješačenju ko zna šta bi bilo. Tačno je da je D.S. komandovao sa MB vodom, a ovi drugi inicijali mi sada ne padaju na pamet ko bi mogao to da bude.

    Za Zengu,

    To što pišeš za kuvanje na šporetu u Bobovištu malo je vjerovatno jer se selo evakuisalo u rane jutarnje sate između 5 i 05:30, a tada se kupus ne priprema.

    Za situaciju da su pripadnici HV posmatrali kako VRS napušta selo je više nego tačno jer to pozicija na pojedinim tačkama i omogućava.

    Što se nebrige vlasti za svoje borce tiče, to je tema o kojoj bi se moglo pričati danima: prolazimo kroz put solunskih dobrovoljaca, vidjeti nas nad kontenjerima nije novost, socijalno nezbrinuti, ekonomski zavisni od penzija ako imamo sreću da su nam ostarjeli roditelji još živi, liječimo se sa neovjerenim knjižicama, dezerteri u državnim preduzećima a njihova djeca sa državnim stipendijama. Ima još mnogo toga, a posebno treba napomenuti da su boračke organizacije korumpirane i pod kontrolom vladajućeg režima. Kod vas je veće jedinstvo, pa kada se izađe na magistralu svi ste organizovani i ciljevi se ostvare.
    trebinje -99895 - 17.03.2017 : Srđan Lipa Trebinje - best (0)

    Vlaštica


    Sve Vas pozdravljam. Mene zanima ako neko sa druge strane zna, ko nas je napao u zoru 12. 07. '92. godine? Radi se o koti Vlaštica.

    Tu noć je bjesnilo nevrijeme. Od udara groma teško su nam bila povređena dva vojnika na Drijenu, Slavuj 101. Posle nevremena magla je okovala cijeli prostor, a vidljivost nije bila veća od pet metara. Borba je počela u samu zoru oko 5 sati. Pravac napada je bio od Vukoša.

    Pretpostavljam da se dan ranije, dok smo mi uživali u predivnom ljetnom danu, grupa hrvatskih vojnika neprimjetno prikrala uz sami vrh. Sigurno su nam poskidali mine. Poznavajući teren, izgubili su dosta vremena penjući se, a snagu su vjerovatno čuvali za to jutro.

    Kad su napali bilo je to pravo iznaneđenje. Srećom, na položaju je bila prava ekipa, tako da smo zatvorili svaki prilaz od strane Vukoša. Borba je potrajala oko pola sata, prsa u prsa ne duže od 10 metara razdaljine: galama, povici, bombe na sve strane, čak je jednom od nas metak izbio pušku iz ruke.

    Ovi hrvatski vojnici su bili su jako dobro opremljeni, od bacača granata i pušaka argentinske i američke proizvodnje. Ni oni, ali ni mi nismo odstupali. Ipak na kraju su presudile naši minobacači od 82 mm. Neko ih je tako precizno navodio, ne znam ko. Nakon toga, ovi se više nisu javljali.

    Ubrzo nakon toga, negdje oko 8 sati, stiže smjena i nešto pojačanja. Nažalost, pri silasku su se ponovile borbe, ali ovoga puta ginu nam Lazo Džomba i Risto Burilo. Stradali su od bombe.

    Kad su Hrvati vidili da ne mogu ništa uraditi, ušutali su se i vratili nazad odakle su i došli. Sledećeg jutra je napadnut Ilijin vrh. Kako svi znamo tu smo rasturili ove iz 2. gardijske takozvane Gromove.

    Bojnu takozvane "Crne Mambe" je predvodio pokojni Predrag Matanović, hrvatski heroj koji je poginuo u oslobađanju Petrinje, operacija Oluja. Njega teško ranjavamo, a izvlačio ga je izvjesni Pero Bajan, koga smo takođe ranili. Iza njih su ostala tri stradala vojnika, a četvrtog poginulog su izvukli. Ipak, ostao je i jedan ranjeni vojnik koga smo zarobili.

    Nakon ove akcije Hrvati se više nisu usuđivali da nas napadnu, već su nas mljeli artiljerijom..

    Da još jednom ponovim, interesuje me ko su bili ti momci koji su nešto pokušali tog 12. 07. Nevjerovatno je da se neko po takvom klizavom kamenjaru i još tako loša vidljivosti, usudo da napadne. Lično mislim da to nije bila neka obična jedinica već profesionalci. Zasigurno znam da to nisu bili Dubrovčani, jer oni u toku rata sem izlaska na Malašnicu ništa značajno nisu uradili.

    O događajima u oktobru '92. godine ću pisati drugom prilikom. Moja grupa je branila prilaz od Ivanice i Rupnog dola.

    Sve vas pozdravljam!

    Idi na stranu - |1|2|