fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
poginuli -104645 - 22.10.2020 : Ana Radic Bijeljina - best (0)

Zoran (Goja) Spasojević


Zoran Spasojević je moj voljeni ujak. Zauvek će te voleti i sećati te se tvoja sestričina. Nikada te neću zaboraviti, dušo moja!
rat_sekovici -104625 - 15.10.2020 : Miki Sekovici - best (0)

Borbe na Pelemišima, 30. april 1994. godine


Odgovor za šifru "Kladanj:"

Što se tiče jedinica VRS koje su učestvovale u borbama 1994. godine na vraćanju Bandijerke, to je bilo nekoliko manjih jedinica iz okolnih mjesta, Kobre sa Osmaka, Garda, 2. odred Specijalne policije, Vukovi sa Drine i jedan dio 65. zaštitnog puka...

U samim borbama za povraćaj linije, poginulo je 4-5 boraca i njih 7-8 je ranjeno. Pored toga, desio se jedan incident na kraju ovih borbi, kada je nesmotrenim ponašanjem još jedan borac VRS izgubio život.

Da još jednom napomenem, ovde govorim o gubicima prilikom vraćanja linije a ne o gubicima kada ste vi napali i probili liniju...

RE: Borbe na Pelemišima



Ili, da budemo tačniji, u Borbama na Banijerki, koje su se desile 30. aprila 1994. godine, a imali su za rezultat povraćaj starih linija, poginuli su sledeći borci:

  • Stupar (Jovan) Ljubisav
  • Žepinić (Ljubo) Milisav
  • Petrović (Sretko) Zoran
  • Radojčić (Zdravko) Ljubiša

    Svi poginuli borci su sa opštine Šekovići. Među pripadnicima specijalnih jedinica, koje su učestvovale na povraćaju linije, nije bilo gubitaka.
  • poginuli -104621 - 15.10.2020 : Danijela Fistes Kikinda - best (0)

    Milan Kebić


    Zdravo Ivice! Nerazumem sta si hteo reci sta to da pretrazim na googl i da ce mi sve biti jasno. kad u tom postu pise datum i ul. broj mozes i ovako da kazes ako znas vec nesto. Pozdrav.

    RE: Milan Kebić



    Danijela,
    ono ranije nije bila poruka od Ivice, već od moderatora ovog foruma! Uradi onako kako sam napisao, i vjerovatno ćeš dobiti Ivicu koji je pisao na ovom forumu. Kažem "vjerovatno" jer ja ne mogu da garantujem da je to jedan te isti čovjek.
    Pozdrav, Željko Tomić
    dobrovoljci -104616 - 13.10.2020 : Danijela Fistes Kikinda - best (0)

    Milan Kebić


    Zamolila bi Ivicu da napise prezime da znam ko se ineresuje za mog pokojnog brata i on sam verovatno zna šta se tamo tačno desilo.
    Pozdrav!

    RE: Milan Kebić

    Danijela,
    ukucaj na Google ono što i sama možeš da vidiš na tom postu: "Ivica Mokrin" i sve će ti biti jasno!
    dobrovoljci -104609 - 11.10.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (3)

    Zoran Baranin - Puka


    Rođen u Žabljaku ispod Durmitora (Crna Gora). Kao veliki srpski patriota dolazi u srpska područija zahvaćena ratom te najprije 1991. učestvuje u borbama oko Dubrovnika da bi poslje stigao u Knin iste godine. Početkom rata u Bosni, prebacuje se iz Knina u Vojsku Republike Srpske tačnije u jurišni interventni odred "Vojvoda Dragan Nikolić" iz Srbinja (Foča) u sastavu 11. Hercegovačke brigade. Sa odredom prolazi sva vatrena krštenja Hercegovine i šire: Nevesinje, Konjic, Trnovo, Foču. Goražde...

    Tokom dobijenog odsutstva sa ratišta Puka biva napadnut dva puta od crnogorskih muslimana. Prvi put nakon mučkog napada ostaje živ, drugi put kad su napadači napali on vadi bajonet iz čizme te nanosi rane napadaču koji umire par mjeseci poslje od ranjavanja.

    Puka je definitivno ostao poznat i po zarobljavanju mudžahedinske zastave na tornju iznad Trnova 1994. Dok je trajala borba, Puka dotrčava do prozora odakle tuku mudžahedini mitraljezom te ubacuje bombu i nakon eksplozije utrčava u toranj te rafalom "dokusuruje" preživjele mudžahedine, penje se na toranj i skida mudžahedinsku zastavu te je donosi u štab, gdje odmah biva odlikovan pištoljem magnum 357 Zastava. Puka je u toj borbi likvidirao 7 "alahovih ratnika".

    Na Đokinom vrhu na Treskavici, nekoliko srpskih boraca se našlo u okruženju te odred Vojvode Dragana Nikolića dobija zadatak da deblokira i zauzme Đokin vrh, među borcima se javlja i Puka za akciju.

    Puka ide dužim, zaobilaznim putem do vrha po naredbi komande a onda samoinicijativno kreće po sredini do vrha. Caborci su govorili da je Puka uzase imao motorolu gdje mu je komadant stalno ponavljao da ne ide tim putem da se vrati. Puka prvi stiže na vrh Treskavice (2088m. ) u tom trenutku pada neprijateljska granata od koje gine 7. maja 1995. srpski borci su uspjeli osloboditi vrh Treskavice i izvući tijelo Puke.

    Puka za koja se vjerovalo da je najjači čovjek u Žabljaku i šire je bio odlikovan ordenom zasluge za narod od Dr. Radovana Karadžića te proglašen junakom VRS i garnizona iz Srbinja (Foča).

    Puka je iza sebe ostavio dva sina i svijetlu put pravih patriota i heroja.
    poginuli -104605 - 08.10.2020 : Goran Timotija Trnovo - best (0)

    Dane (Svetozar) Timotija


    Supruga : Jela Timotija rođ Milić
    Sin : Timotija Goran rođen 1988
    Kćer: Timotija Danijea rođena 1984

    Dane poginuo u ofanzivi muslimanskih snaga na Šiljku. Nestao u akciji 1994. razmjenjen posle 3 mjeseca.
    poginuli -104597 - 02.10.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Posthumno odlikovani borci Dragan Popović, Branislav Đoković i Slobodan Babić


    Video koji možete da vidite u ovom prilogu nalazi se na mom Youtube kanalu. Molim vas da se potpišete i tako pomognete da sakupim 1000 potpisnika i zvanično registrujem isti. Podaci o licima koji se potpišu na kanal su privatni, nisu dostupni čak ni meni.

    Ovaj koristan video je ujedno i primjer lošeg novinarstva na našim prostorima. Naime, autori video priloga su zaboravili da pomene imena preostala dva borca koji su dobili Medalje zasluga za narod. Srećom, informaciju je bilo lako pronaći na Internetu.



    U Višegradu su danas uručena tri posthumna odlikovanja porodicama poginulih i nestalih boraca Vojske Republike Srpske, koje je Medaljom zasluga za narod odlikovala predsjednik Srpske Željka Cvijanović.

    Za zasluge stečene u borbi protiv neprijatelja i oslobođenje Republike Srpske danas su posthumno U Višegradu su danas uručena tri posthumna odlikovanja porodicama poginulih i nestalih boraca Vojske Republike Srpske, koje je Medaljom zasluga za narod odlikovala predsjednik Srpske Željka Cvijanović.

    Za zasluge stečene u borbi protiv neprijatelja i oslobođenje Republike Srpske danas su posthumno odlikovani Slobodan Babić, Dragan Popović i Branislav Đoković.

    Dragana Јasika, kćerka Dragana Popovića, borca poginulog na ilijaškom ratištu, kaže da su joj osjećanja podijeljena.

    "S jedne strane osjećam se tužno jer je gubitak oca nenadoknadiv, a, s druge strane, osjećam se i ponosno zato što je život mog oca utkan u temelje Republike Srpske, samim tim i u slobodu srpskog naroda", istakla je ona.

    Ona je izrazila nadu da će Srpska i njene istitucije i u budućnosti cijeniti žrtvu stradalih očeva tako što će brinuti o njihovim potomcima.

    Izaslanik predsjednika Republike Srpske Slobodan Župljanin naveo da današnjim činom odlikovanja Republika Srpska podsjeća da se nikada ne smije zaboraviti žrtva koja je podnesena za njenu odbranu.

    - Ovo je samo jedan od načina da im se odužimo i da sačuvamo od zaborava one koji su se izborili za slobodu srpskog naroda - istakao je Župljanin.

    Župljanin je napomenuo da je opredjeljenje vlasti Republike Srpske da se svi poginuli borci Vojske Republike Srpske posthumno odlikuju Medaljom zasluga za narod.

    - U ovoj godini, povodom 28. juna - Vidovdana, krsne slave Vojske Republike Srpske i 15. septembra - Dana poginulih i nestalih, predsjednica Republike Srpske odlikovala je 287 poginulih boraca. U skladu sa planom, u naredne dvije godine, svi poginuli borci biće posthumno odlikovani jer je to naša obaveza i dug prema onima koji su za Srpsku dali život - naveo je Župljanin.

    On je izrazio žaljenje zbog činjenice da napadi na Republiku Srpsku ni danas ne prestaju, što obavezuje na reagovanje kako bi se učinilo sve da žrtve ne budu zaboravljene.

    Načelnik opštine Višegrad Đurević smatra da je ovaj, kao i svi dosadašnji koraci prema boračkoj kategoriji, neophodan jer su to ljudi koji se ne smiju nikad zaboraviti.

    - Dogovorili smo se danas da već u narednom periodu ažuriramo spiskove sa svim članovima porodica poginulih boraca kako bi im bila dodijeljena odlikovanja - rekao je Đurević.

    On je zahvalio Cvijanovićevoj, koja veliku pažnju usmjerava ka ovoj kategoriji stanovništva..

    Dragana Јasika, kćerka Dragana Popovića, borca poginulog na ilijaškom ratištu, kaže da su joj osjećanja podijeljena.

    "S jedne strane osjećam se tužno jer je gubitak oca nenadoknadiv, a, s druge strane, osjećam se i ponosno zato što je život mog oca utkan u temelje Republike Srpske, samim tim i u slobodu srpskog naroda", istakla je ona.

    Ona je izrazila nadu da će Srpska i njene istitucije i u budućnosti cijeniti žrtvu stradalih očeva tako što će brinuti o njihovim potomcima.

    Izaslanik predsjednika Republike Srpske Slobodan Župljanin naveo da današnjim činom odlikovanja Republika Srpska podsjeća da se nikada ne smije zaboraviti žrtva koja je podnesena za njenu odbranu.

    - Ovo je samo jedan od načina da im se odužimo i da sačuvamo od zaborava one koji su se izborili za slobodu srpskog naroda - istakao je Župljanin.

    Župljanin je napomenuo da je opredjeljenje vlasti Republike Srpske da se svi poginuli borci Vojske Republike Srpske posthumno odlikuju Medaljom zasluga za narod.

    - U ovoj godini, povodom 28. juna - Vidovdana, krsne slave Vojske Republike Srpske i 15. septembra - Dana poginulih i nestalih, predsjednica Republike Srpske odlikovala je 287 poginulih boraca. U skladu sa planom, u naredne dvije godine, svi poginuli borci biće posthumno odlikovani jer je to naša obaveza i dug prema onima koji su za Srpsku dali život - naveo je Župljanin.

    On je izrazio žaljenje zbog činjenice da napadi na Republiku Srpsku ni danas ne prestaju, što obavezuje na reagovanje kako bi se učinilo sve da žrtve ne budu zaboravljene.

    Načelnik opštine Višegrad Đurević smatra da je ovaj, kao i svi dosadašnji koraci prema boračkoj kategoriji, neophodan jer su to ljudi koji se ne smiju nikad zaboraviti.

    - Dogovorili smo se danas da već u narednom periodu ažuriramo spiskove sa svim članovima porodica poginulih boraca kako bi im bila dodijeljena odlikovanja - rekao je Đurević.

    On je zahvalio Cvijanovićevoj, koja veliku pažnju usmjerava ka ovoj kategoriji stanovništva.
    ambih -104589 - 28.09.2020 : BudimoRealni Sarajevo - best (0)

    Čije su žrtve


    Znači, koliko sam ja skontao, a vidim da je tako. Moj komšija Nenad poginuo. Lik znači Bosanac, on je srpska žrvta. Za njega se smatra da su ga ubili extremisti mudžahedini. I tako mnogo slučajeva i to se pripisuje muđahedinima, islamskim fundametalistima extremistima.

    RE: Čije su žrtve



    Poštovani,

    vidi se da nisi bio u ratu, pa nekako "plitko" razmišljaš. Teško je povući granicu između "naših" i "vaših" jer je se na "našoj" strani borilo mnogo časnih Hrvata i muslimana, a po gradovima je (npr. Grbavici i Doboju) bilo puno muslimana koji su poginuli od muslimanske granate ili snajpera. I sam sam, vjerovao ili ne, ukazivao pomoć jednoj muslimanki koja je na Grbavici nastradala od granate koja je tamo pala iz pravca Buća potoka.

    U našim (kao i u vašim) redovima bilo je mnogo hrabrih boraca iz redova muslimanskog i hrvatskog naroda koji su se hrabro borili (a mnogi i položili svoje živote) za stvaranje Republike Srpske. Lista je ogromna, pa je nezahvalno bilo koga pominjati.

    Zbog toga, opšte prihvaćeno pravilo je da treba prebrojati gubitke svakog naroda, da vidimo ko je kako prošao. Jasno je nama da crno može biti i bijele, a važi i ono suprotno. Međutim, sa svakom informacijom, pa čak i ovom tvojom zajedljivom, mi se pomalo približavamo istini.
    ozren -104561 - 20.09.2020 : Amir Tuzla Tuzla - best (2)

    Uzroci pada Vozuće


    Pozdrav Mili iz Doboja!

    Vidim da poznaješ i interesuješ se za dešavanja, tokove borbe i razloge pada Vozuće pa ću sa tobom i onima koje interesuje podijeliti moje generalno (ali baš generalno jer se detalja više i ne sjećam) viđenje tog ratišta od '92-'95 kao nekog ko je bio na suprotnoj strani.

    Na Vozuću je bilo više manjih i većih ofanzivnih akcija tokom cijelog rata, bar što se tiče 2. tuzlanskog korpusa, znači makar dvije svake godine (možda mirnije '93. što se vidi i iz broja Vaših poginulih, i to uglavnom zbog rata sa HVO i manjka municije. Ja lično mislim da sam za čitav rat tamo bio najmanje četiri puta uključujući i zadnju septembra '95. godine.

    Prije svega moram reći da je tamo bilo uvjek tvrdo i da se ta 4. brigada i te neke ispomoći iz tih gradove koje nisu imali svoju zonu odgovornosti, uglavnom dobro držale i da su bile hrabre. Mi smo postizali određene početne uspjehe, ali to ste uglavnom vraćali u kratkom roku nakon odlaska naših a dolaska Vasih jurišnih i jačih jedinica. Opšte je poznato da je Ozren bio džep, ali rijetko ko zna da je Vozuća bila džep u džepu Ozrena, tj. bili su u vrlo teškoj strateškoj poziciji.

    U početku se napadalo u rejonu Bradina (jugoistočni dio Vozućkog džepa znači prednji lijevi kraj iz vaše perspektive) koji je imao optičku vidljivost na jedini put (ko je tuda prolazio tuda zna da se nekih dva kilometra vozilo bez svjetala) koji smo mi imali prema Zenici preko Zvjezde (Milankovići-Vareš-Breza) a kasnije se zauzimanjem Vijenca kad smo 100% popravili poziciju, napadalo iz pravca Pribitkovića, mislim da je bila neka kota Klupe ili tako nešto, znaci na zadnji lijevi kraj džepa sa ciljem prodora prema Lozni i odsjecanje čitavog džepa.

    Mislim da su brojke vojnika koje si naveo u zadnjoj akciji pretjerane i da nije bilo potrebe za toliku koncentraciju (vjerujem da je 2. korpus mogao skupiti 15.000 i 1992,1993 i 1994 ali to ne bi imalo efekta) vojske na tako malom prostoru, istina je da je dolazila većina jurišnih i izviđačkih jedinica, ali sigurno ne 7.200 od 2. korpusa a za 3. ne znam.

    Činjenica je da u toj akciji naša artiljerijska podrška bila jača nego ikada i vjerujem da je bilo artiljerijske municije u izobilju (da se razumjemo da ste do tada vi imali apsolutnu dominaciju u artiljerijskom smislu), ali nije postojao 2. korpusni MAP nego su postojali divizijski MAD-ovi kao ćto mislim da nismo imali formacijski standardno popunjenu oklopnu četu sa 12 ili 13 oklopa mislim da je većinu oklopa dovodila samostalno neka brigada koja je davala u ispomoć interventne jedinice ili po 1-2 tenka.

    Uglavnom, ja mislim da je osnovni razlog našeg uspjeha tamo bilo osvajanje Vjenca '94. na istoku i Podsjelova na zapadu od Lozne, što je na Vas u Vozućoj stavilo izuzetan pritisak na zadnje bokove džepa i bilo je samo pitanje kada ćete popustiti.

    Uglavnom poštovanje za Vaše borce iz Vozuće i ja to nemam problem reći ni sada, nakon 25 godina niti sam imao prije.

    RE: Uzroci pada Vozuće

    Poštovani Amire,
    želim samo da Ti se zahvalim na izuzetno objektivan i korektan članak! Odmah se vidi da si bio pravi ratnik, ali i dobar čovjek.
    16_krajiska -104559 - 20.09.2020 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Obilježena godišnjica formiranja 16. bataljona 1kk VRS


    Evo još jednog videa na mom Youtube kanalu. Molim vas da se potpišete i tako pomognete kanal da sakupi 1000 potpisnika.

    Do nedavno sam na kanalu imao samo dva klipa, sa kojima sam za dvije godine sakupio preko 700 onih koji su se potpisali na kanal, tako što su kliknuli na "SUBSCRIBE" taster. Sa samo jednim klikom možete da se registrujeta, a podatke o vama ne može znati niko sem mene. Naravno, da biste to uradili morate da imate "gmail" adresu.

    Potpišite se na kanal, jer ću u budućnosti mnogo čega objavljivati na istom, a u planu mi je da snimam i neke klipove sa učesnicima rata - od Banjaluke do Trebinja.

    Živjela Republika Srpska!

    bratunac -104555 - 18.09.2020 : Bosanac - best (1)

    Žrtve u Bratuncu i Srebrenici


    Gdje ti Željko nađe 3600 ubijenih Srba u u Bratuncu i Srebrenici? Pogledaj dokumentaciju Drinskog korpusa pa vidi žtave. A zbog čega cenzurira nečije odgovore ili pitanja? To ti pišes neku novu istoriju? Ba ti je tolika inteligencija da ne smiješ objavljivati ili ući u raspravu s nekim drugacijih informacija. Zar si toliko jadnik?

    RE: Žrtve u Bratuncu i Srebrenici



    Poštovani,

    sa osobama koji imaju stepen tvoje inteligencije, a posebno kulture ponašanja, ja se ne upuštam u diskusiju. Takve postove moderatori ovog foruma odmah brišu, a neki se brišu automatski ukoliko su upotrebljene neke ružne riječi, već ranije upisani u listu nepoželjnih.

    Odgovori na ova pitanja već postoje na ovom sajtu, samo ti nastavi da čitaš!
    1kk -104537 - 13.09.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Proslava dana 1.bVP .KK VRS kasarna Kozara Banja Luka


    U banjalučkoj kasarni Kozara danas je obilježeno 29 godina od formiranja Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, čijih je 69 pripadnika dalo živote za stvaranje Republike Srpske.

    Parastos je služen u Kapeli jasenovačkih novomučenika, a potom su predstavnici porodica poginulih, ratni saborci i predstavnici Trećeg (Republika Srpska) puka Oružanih snaga BiH položili vijence kod panoa sa imenima i fotografijama poginulih pripadnika Prvog bataljona Vojne policije.

    Predsjednik Udruženja "Prvi bataljon Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske" Radenko Puzić rekao je Srni da je tokom ratnih dejstava poginulo 69 pripadnika ovog bataljona, a da ih je 400 ranjeno, neki i više puta.

  • Upravo zbog hrabrosti i neustrašivosti naših poginulih saboraca, koji su kao i svi mi, bez pogovora časno učestvovali u stvaranju i odbrani Republike Srpske, ne smijemo dozvoliti da njihova žrtva bude zaboravljena - rekao je Puzić.

    Prvi bataljon Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske jedini je bataljon u VRS koji je tokom odbrambeno-otadžbinskog rata dva puta odlikovan.

    Današnje obilježavanje organizovano je u skladu sa epidemiološkom situacijom u vezi sa virusom korona i preporukama nadležnih republičkih institucija.
  • 1kk -104533 - 11.09.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (2)

    Osveštanje spomenika i parastos poginulim saborcima 1.bVP 1.KK VRS


    Osveštano spomen-obilježje za 15 poginulih pripadnika vojne policije U porti Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu danas je otkriveno i osveštano spomen-obilježje, te služen parastos za 15 pripadnika Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, koji su poginuli u akciji "Breza 94".

    Predsjednik Udruženja pripadnika ovog bataljona Radenko Puzić rekao je da je sjećanje na saborce koji su poginuli prije 26 godina ujedno sjećanje na sve pripadnike Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa koji su platili najvišu cijenu u stvaranju Republike Srpske.

  • Važno je, ne samo danas, nego i drugih dana u godini, da njegujemo kulturu sjećanja i na taj način im se bar donekle odužimo za njihovu žrtvu. Njihovi vršnjaci danas imaju ciljeve u životu i planove za budućnost. Ovi momci nisu imali vremena da kuju svoje planove, jer im je jedini plan bio kako da prežive sljedeći dan, a cilj odbrana srpskog naroda - istakao je Puzić.

    General Dragomir Кeserović rekao je da je akcija "Breza 94" vođena teškim i odsudnim vremenima.

  • Bližio se kraj rata, ne zbog ishoda, već zato što su tako odlučili svjetski moćnici, uglavnom na štetu srpskog naroda. Nismo imali izbora, samo način na koji smo se ponašali i borba u koju smo ušli i žrtve koje smo imali bili su garancija da se stvori grandiozno djelo Republika Srpska - naglasio je Кeserović, ratni komandant Prvog bataljona vojne policije.

    Pukovnik u penziji Nikola Rašuo rekao je da je na današnji dan prije 26 godina poginulo 12 pripadnika ovog bataljona, a nekoliko dana ranije njih trojica. - Bio je to jedan od najtežih dana za bataljon. U sedam dana izgubili smo 15 boraca - rekao je Rašuo, u to vrijeme zamjenik komandanta bataljona.

    Кomandant voda u kojem su bili stradali borci Zdravko Petrović rekao je da su život dali vojnici koji su svoje zadatke izvršavali besprijekorno.

  • Duša me boli zbog njih, često zbog njih ne spavam noću, bili su mi kao djeca. Zbog svog ranjavanja tog dana nisam bio sa njima - rekao je Petrović.

    Načelnik opštine Novi Grad Miroslav Drljača istakao je da je akcija "Breza 94" bila važna, te da je mogla odlučiti ishod rata da nije bilo intervencije međunarodnih faktora.

  • Ove živote ne možemo vratiti. Možemo im se odužiti tako što ćemo se sjećati dešavanja iz proteklog rata, onih koji su svoje živote dali za Republiku Srpski i čuvati Srpsku kao njihov zavjet - ukazao je Drljača.

    Prema njegovim riječima, ova vojna akcija, kao i sva dešavanja na ratištu Suva međa, odlučivali su o sudbini Novog Grada.

    U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla danas je služen parastos, a zatim su sveštenici Nemanja Vidić i Zoran Blagojević osveštali spomen-obilježje.

    Vijence kod spomen-obilježja položile su porodice poginulih boraca, delegacija Prvog bataljona Vojne policije Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, savjetnik ministra za rad i boračko-invalidsku zaštitu Republike Srpske Milan Torbica, delegacije boračkih organizacija Novi Grad i Кrupa na Uni i opštine Novi Grad.

    Spomen-obilježje su vlastitim sredstvima i uz pomoć Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske izgradili članovi Udruženja pripadnika ovog bataljona.

    Akcija "Breza 94" naziv je za vojnu operaciju koju je Prvi krajiški korpus Vojske Repbulike Srpske izveo od 4. do 13. septembra 1994. godine protiv Petog korpusa takozvane Armije BiH i posebno protiv 505. bužimske brigade, koja je bila udarna pesnica tog korpusa.
  • ozren -104504 - 26.08.2020 : Elvir Sisic Zepče - best (0)

    Pocjelovo 22. 06. 1994.


    Poštovani,

    interesuje me da li neko zna za napad Armije BiH na lokalitet Pocijelova 22. 06. 1994. godine. Interesuje me da li je neko bio tu, da mi kaže šta je bilo i koliki su bili gubici, jer je to nama bila najbolja akcija, prava junačka borba prsa u prsa?
    1992_1995 -104501 - 25.08.2020 : Ljuti Krajišnik Srpska Krajina - best (2)

    Kakva je to vojska u Zaštićenoj zoni?


    Od svih vojski na Svetu jedina je tzv. ARBIH vojska tokom celog rata bila u tkz. Zaštićenim zonama! Toliko o vašem junaštvu!
    rat_gradacac -104497 - 22.08.2020 : Adi Modriča, Tarevci - best (0)

    Ratna dešavanja u Tarevcima, Modriča


    Da li je neko bio na ratištu u Tarevcima i ko se naselio tamo?
    nesortirano -104495 - 21.08.2020 : Zezdana Mirkovic Pozarevac - best (0)

    Poreklo porodice Mirković iz sela Bradarac kod Požarevca


    Zovem se Zvezdana Mirković. Moji su nastanjeni u selu Bradarac kod Požarevca. Slavimo sv. Nikolu. Otac mi se zvao Dragoslav, deda Radomir. pradeda Stanimir, a njegov otac Kosta Mirković. Volela bih da znam odakle smo došli jer je to jedina porodica Mirković u tom selu. Unapred hvala.
    rat_sekovici -104489 - 18.08.2020 : Kladanj92 - best (0)

    Pelemiši, april 1994


    Interesuje me koje su jedinice VRS uečstvovale u borbama na Pelemišima u aprilu 1994. godine, kao i da li su imale gubitaka i slično?
    1kk -104477 - 12.08.2020 : Kartum7193 Banja Luka - best (1)

    Spomen obilježje pripadnicima Prvog bataljona Vojne policije 1kk


    U dvorištu Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu postavljeno je spomen- obvilježje za 15 pripadnika 1. bataljona vojne poliicije Prvog krajiškog korusa stradalih u operaciji "Breza" 1994. godine.

    Kako saznajemo, preživjeli pripadnici bataljona uptili molbu za postavljanje spome- obilježja Crkvenoj opštini Novi Grad.

    Ova molba je proslijeđena Eparhiji banjalučkoj koja je dala saglasnost.

    Spomen- obilježje završeno prije nekoliko dana a biće osveštano 11. septembra.
    poginuli -104459 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint petersburg - best (0)

    Siniša (Aleksa) Andrić


    Treba da se ponose svi tvoji što su imali takvog junaka. Tvoja herojska pogibija mi je još pred očima. Neću te nikada zaboraviti, pamtiću te dok sam živ. Poslednji pozdrav od tvog druga Gorana.
    poginuli -104458 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint petersburg - best (0)

    Nedeljko (Ilija) Miljanić


    Sa velikim bolom u srcu, želim da kažem počivaj u vječnom miru rođače moj. Tvoju herojsku borbu pamtiću dok sam živ. Tvoj rođak Goran.
    poginuli -104457 - 04.08.2020 : Goran Knezevic Saint Petersburg - best (0)

    Momčilo (Živko) Močević


    Poslije svih ovih godina uspio sam ponovo da te vidim, druže moj. Nikad te zaboraviti neću, nezaboravno je vrijeme koje smo proveli zajedno, učestvovao sam u istoj bici, ali nije bilo suđeno da se vidimo. A da smo se tada sreli, možda bi sve bilo drugačije. Sa velikim bolom u srcu poslednji pozdrav od tvog druga Gorana. Počivaj u miru!
    sprzena_zemlja -104435 - 24.07.2020 : Himo Pašić Cazin - best (1)

    Tenk M-84


    Pozdrav svim učesnicima ovog foruma, a posebno moderatoru.

    Evo pratim neko vrijeme ovaj Vaš forum i vidim da Vam se javljaju mnogi učesnici koji daju svoje komentare na zarobljeni tenk T-84 u rejonu Krivaje nadomak Cazina.

    U koliko netko želi da ima istinite informacije o zarobljenom tenku T-84, a isti je učestvovao tada u borbenim dejstvima neka me slobodno kontaktira, bit će mi zadovoljstvo razmijeniti informacije o tom događaju.

    Naravno može da mi se javi i onaj vozač koji je bio toliko hrabar i došao sa drugim tenkom do one 84-vorke i evakuisao onesposobljenu posadu koja se nalazila u blizini zarobljenog tenka.

    S obzirom da je svoj tenk koristio za evakuaciju tih ranjenika i nije dejstvovao, samim tim nije bio ni meta za naše djelovanje, pušten je da se vrati slobodno na svoju teritoriju.

    Pretpostavljam da je Knindža bio tada na nekoj dužnosti na tenkovima jer je iznio dosta istinitih podataka koji su se događali toga dana, a i demantovao je mnoge koji su se uključiali u diskusiju iznoseći netačne informacije.
    Moje lično mišljenje je da bi Mi učesnici u ovim specifičnim mijestima mogli napraviti na neki način rekonstrukciju mnogih zbivanja kako bi se pojedini "glasnogovornici, (i naši i vaši)" ućutkali i vratili tamo gdje i pripadaju.

    Hvala!
    pocetak_rata -104421 - 19.07.2020 : Nomad Srbija - best (2)

    Obraz Veselina Dakovića


    VOJNIK NE DAJE SVOJOBRAZ NI ZA MILION MARAKA: Da nije minirao skladište, ustaše bi uzele svih 13 kasarni JNA

    ZVONA u šabačkoj Crkvi Svetog Petra i Pavla zvone glasno, snažno i čisto. Zvonar Veselin Daković, nekada ratni heroj iz Šibenika, a zatim junak iz Graničnog bataljona 81. brigade VJ i prvi kojem je u Vojsci Crne Gore suđeno kao Srbinu - sve što radi u životu, čini iz srca, snažno i sa dostojanstvom. Tako je "zadojen" u rodnom domu u Riječanima, u Grahovu, nadomak Nikšića: da bude Srbin i da bude čestit.

    Veselina u javnosti nema od 2006. i nečasnog suđenja u Podgorici. Davno je bila i 1991. godina, kada ni za milion maraka Ustašama nije hteo da preda vojni magacin mina i torpeda u Šibeniku. Seća se dobro pregovora sa bivšim kolegama, dezerterima iz mornarice koji su dolazili u kasarnu u uniformama ZNG da ga "kupe" da skine detonatore sa eksploziva kojim je povezao ogromno skladište. Ne zaboravlja ni svojih 18 vojnika koji su tri meseca bili spremni da u svakom trenutku sa njim odu u vazduh, baš kao što je major Tepić nešto kasnije otišao u legendu na Bedeniku. Na kraju drame, u oktobru 1991, sedam kasarni JNA iz Šibenika iseljeno je zahvaljujući i odlučnosti Veselina Dakovića da ne da vojničku čast ni za kakve pare.

    SVEGA se živo seća Daka, mada je u dilemi da li i sad treba da priča.

  • Kad kažeš da si Srbin, skoči ala i vrana da ti oči vadi - smeje se kapetan, zvonar i pomoćni crkvenjak u Šapcu. - Imao sam 24 godine i bio sam običan vodnik kada je rat počinjao u Šibeniku leta 1991. Događaji su bili neverovatni. Kolege su menjale ćud za popodne, i kao u nekom filmu, odjednom nisam prepozanavao ko je ko u mojoj vojsci. Ironija je i istina, ali kapetan Vlado Hrček, Hrvat, koji je neposredno pred blokadu došao kao bezbednjak iz mornaričke pešadije, održao mi je veru da je čovek čovek i da čast razlikuje ljudsko biće od marve. Zahvaljujući njemu i oficirima mornaričke pešadije, dobio sam dva kamiona oružja za svoje ljudstvo iz skladišta Režine i onda sam imao sa čim da stanem pred ustaše - počinje priču Veselin Daković za "Novosti", za koje kaže da ih najviše poštuje od sve štampe.

    BIVŠI kapetan dobro pamti da su vojni objekti 16. septembra 1991. u Šibeniku bili opkoljeni i pod baražnom vatrom. Gorele su kasarne na Kulinama, zatim kasarna "Ante Jonić", "Pećine", napadači su zasuli vatrom komandu Vojnopomorskog sektora, zgradu Vojne policije, luku u kojoj su se nalazili brodovi Ratne mornarice...

    Jedinice RM u luci su protiv sebe imale i "svog" komandanta, kapetana bojnog broda Antu Budimira. Tada su poginuli komandant kasarne Ante Jonić i kapetan fregate Boško Trifunović, koji je ratovao protiv svog "klasića", sada u uniformi Zbora narodne garde Hasana Derviševića. Sve kasarne su bile pod vatrom sem njegovog skladišta "Minersko". On je na svoju ruku minirao torpeda i pretio je da je pitanje časa kada će pola Šibenika otići u vazduh.

  • Ja sam skladište minirao na svoju ruku, uvidevši da mi kolege starešine dezertiraju. Nije mi padalo na pamet da se predam. Nisam hteo da izdam. Nisam ni mogao: kako bi ocu i materi na oči?

    Priča dalje Daka da je kapetan Budimčević, pošto je čuo da je minirao kasarnu - dobio napad besa. Izvestio je kapetana fregate Boška Trifunovića o vodnikovoj samovolji, a ovaj mu je uzvratio: "Pozdravi Daku i čestitaj vodniku!" Kapetan Vlado Hrček došao je u "Minersku" da ga lično zagrli i stisne mu ruku. Pošto je napad 16. septembra odbijen, i kada su Mladić i Lisica već silazili tenkovima ka Šibeniku - i Hrvatsko vrhovništvo se uozbiljilo. U dva navrata kod mene su slali pregovaračke timove u društvu pripadnika OEBS-a sa ponudama da za pare, novi identitet i život u inostranstvu - predam skladište.

    Drugi put, 6. oktobra, sa milion maraka došao je sa njima i moj bivši zastavnik Vlado Vujošević, inače Srbin, te sam ih sve zajedno nagrdio na pasja kola. OEBS je posle od Mladića tražio da me pošalje na psihijatrijski pregled jer "nisam čovek od rešenja", na šta im je ovaj rekao da sam "isti on".

    VOJSKA je, priseća se Daka, u Šibeniku zbog izdaje izgubila pet kasarni, a sedam je bezbedno iseljeno pod pretnjom da će "vodnik upaliti fitilj" ako iko bude zapucao dok odlaze. Vrhovništvo je tražilo da se Dakovićeve mine isele prve, ali je postignut kompromis da njegova torpeda ipak budu treća u redu za prebacivanje. Sa srpske strane Mladić je garantovao da će topovima sravniti Šibenik ako vrhovništvo i OEBS "prevare".

  • Bih, vala, stisnuo detonator, sa sve Šibenčanima, tako sam tada bio ljut - priznaje Veselin.

    Vodnik je dva dana po izlasku iz Dalmacije prekomandovan na dubrovačko ratište. Onda je 1992. kao vojni policajac otišao u 81. brigadu u Granični bataljon na tromeđi BiH, SRJ i Hrvatske, na Sitnicu. Ostao je "u šumi" 10 godina. Ne krije da je pomagao VRS. Onda je tokom NATO agresije hapsio Milove mupovce koji su kao patrolirali oko granice.

  • Muka je bila. Neki od njih bili su mi pre toga kolege po uniformi. Nisam ih žSVEDOČI dalje kapetan kako je 2006. bio prvi optuženi novoformiranog suda Vojske Crne Gore.

  • Kad mi je javljeno da Boris Tadić i Milo Đukanović imaju tajni dogovor da Srbi mogu ostati u Vojsci Crne Gore a da ni jedan Crnogorac neće dobiti nameštenje u Vojsci Srbije, otišao sam u redakciju podgoričkog "Dana" i ispričao bruku. Poveli su postupak protiv mene u Podgorici zbog "odavanja vojne tajne". Major Korać, musliman iz Rožaja, osudio bi me na doživotnu robiju da nije usred ročišta dobio telefonski poziv iz Beograda - kaže.

    NIKAD ISPOD "KOKOŠKE"

  • NISAM verovao da Crna Gora na referendumu može biti protiv Srbije. Niko nije, a opet oni pobediše. Moj tadašnji vajni komandant, neki Bulatović, prvog dana po referendumu stavio je crnogorsku zastavu na ulaz u kasarnu, te sam na posao išao preskačući ogradu. Ispod "kokoške" nisam hteo da prođem. U Herceg Novom dugo nisam bio, javili su mi da je Vesna Medenica ponovo digla optužnicu protiv mene "jer sam postupcima vređao Crnu Goru". Pazi, Hrvati su me oslobodili na suđenju za Dubrovnik, a ovi izrodi - ne.

    PROKLETSTVO IZDAJE

    VERUJEM u Boga i njegove zapovedi - govori Veselin Daković, dok nabraja sudbine bivših kolega koje su "prodale" JNA. - Moj prvi starešina, kapetan Tomislav Bašić, prvi je otišao u ZNG, i ubijen je negde kod Benkovca u toj uniformi. Kapetan Pavle Budimčević, takođe Hrvat, koji ga je nasledio u "minerskoj", takođe je utekao pre raspleta, ali nije ušao u njihovu vojsku. Kažu da je propao, propio se... Zastavnik, Srbin Vlado Vujošević, pojavio se 1996. u Banjaluci sa pričom da je bio zarobljenik ustaša i tražio da mu se u vojsci poveže staž. Uhapsili su ga...

    Mitropolit Amfilohije je, preko Vojislava Koštunice, uspeo da sedam "najzagriženijih" Srba iz Crne Gore prekomanduje u Srbiju.

  • Sedimo tako general Vojin Jondić, personalac u VS, i ja u Generalštabu u Beogradu, i dok mi sipa rakiju kaže: "Bogati, gledao sam tvoj dosije, sve vanredna unapređenja i odlikovanja, a ja imam naredbu da moram da te držim u garnizonu, ne bližem od 200 kilometara severno od Niša. " Ja mu sve ispričam, on se prekrsti i zaćuta. Hvala Jondiću što je iskreno ćutao. NIKAD, veli Daković, nije imao prijem od kolega kao u kasarnama u Pirotu i Zaječaru. Kada su se te jedinice rasformirale, general Diković je pomogao da ponovo 2009. obuče mornarsku uniformu u flotili u Novom Sadu. U penziju je kapetan, ali kao poručnik fregate - otišao u 43. godini, pošto je došlo naređenje da ratni kadrovi moraju da idu.

  • Ne umem da kukam - dodaje. - Najveća nesreća pogodila me je kada mi je pre šest godina supruga Snežana umrla u snu, pored mene. Od srca. Par godina ranije doveo sam ih iz Herceg Novog da se skrasimo u gradu na Savi. Ćerka Ranka i Milica sad imaju 17 i 20. One su mi sve. Da mogu išta da vratim u životu, samo bih Snežanu od Boga tražio.

    Preuzeto sa novosti. rs
  • krajina -104415 - 17.07.2020 : - best (0)

    Kupreška vrata


    Ima pasA i ustasa samo nema moje 7mbrg. Evo jedna moja.

    94 je godina prosloga vijeka. Udario Alagić na Kupres kao da je njegov grad, a ne moj. Tuče alaga sa svojim brigadama, tuku Ustaše od Livna artiljerijom, ne daju danuti, ali jače srce od čelika. Moj Boro brani Kupreška vrata sa 2o-25 policajaca, srce đedovo. Proklinje Yutela zašto ne dolazi, ne znajuci da Yutel bije osudnu bitku za Demirovac.

    Ne da Boro položaja. Iako ranjen komanduje na bombe i nož. Pušta kratke rafale da znaju muslimani da smo živi. Horda ilače, talas napada za talasom. Spas stižu Vlajko i Rajko dva brata, tenk, oklop, oduševljenje, mitraljez broving najljepša pjesma tog dana. Danas Balije nećete ući u Kupres. Buum. Blaster. Budim se tek nakon 12 dana na VMC-u u Banjaluci. Moj grad predat bez borbe. Nakon toliki borbi. Izdaja!
    muslimani -104389 - 25.06.2020 : Endin Klino Sarajevo - best (0)

    Moj brat Ibrahim Voloder


    Pozdrav svima u grupi, imam jednu veliku molbu.

    Ako neko može da pomogne kako meni, tako i mojoj majci, da joj olakša život bar malo, da nam kaže, pokaže ili pošalje sliku lokacije na kojoj je sahranjen Ibrahim Voloder.

    Puno bi nam to značilo, znamo za sve šta se dešavalo. Nismo nacionalite, bilo-prošlo. Moramo gledati naprijed, ako želim svijetlu budućnost, ne za nas nego za naše mališane.

    Ako neko želi da me kontaktira na mobitel ili mail, bez straha nekog da bi neko nesto pomislio a ne da učini lijepo Vas molim!

    +38762907800

    endinŽlive.com

    RE: Moj brat Ibrahim Voloder



    Edine,

    jedna od velikih zabluda onih koji nisu učestvovali u ratnim zbivanjima jeste protivnička strana "krije" leševe neprijateljskih vojnika.

    Primjera radi, poginuli borci neprijateljske strane u zimskim vremenima nikada se nisu trudili da sahranjuju svoje "neprijatelje" iz jednostavnog razloga što je tada teško kopati humke. Znam da je užasno što ću sada reći, ali za to bi se kasnije pobrinuli vukovi i divlje životinje.

    Izuzetak su bile gradske sredine, poput Sarajeva, gdje su masovne grobnice kopane od strane "lojalnih Srba" ili su jednostavno isti bacani u Miljacku.

    U diverzantskim akcijama, poput one u kojoj je učestvovao tvoj brat, ja lično mislim da prvo treba da potražiš pomoć od njegovih preživjelih saboraca. Ovo zbog toga što u većini situacija diverzant najprije biva ranjen, tj. ne gine na licu mjesta. Nakon toga, on pokušava da se izvuče iz zone sukoba, ili to radi uz pomoć svojih saboraca. U svakom slučaju, pošto se nije vratio, moguće su tri varijante:

    1. Da je umro nakon što se izvukao i sakrio u nekakvo šiblje
    2. Da su ga njegovi drugovi sahranili - pokrili lišćem
    3. Da su ga pronašli vojnici VRS


    Samo u trećem slučaju treba da se obratiš srpskoj strani. Ukoliko su kod njega bili neki dokumenti, on bi trebao da bude registrovan u nekoj od vojnih arhiva.

    Napominjem, ovo su samo moje pretpostavke, nemam nikakve informacije o tvom bratu ili bilo kom drugom poginulom vojniku. Samo želim da pomognem.

    Sve najbolje u potrazi!
    poginuli -104386 - 23.06.2020 : Nada Karac Australija - best (2)

    Ilija Karać - čovjek sa tri srca


    Ja se zovem Nada Karać, supruga poginulog Ilije Karaća. Izbjegli smo iz Zenice 1992. godine. Za vreme rata smo bili nastanjeni na Kobiljači, opština Ilidža. Imamo tri kćerke.

    Ilija je bio na ratištu, Kokoška i po inervenciji Vela. 1994 dobrovoljno se prijavio na odbranu Goražda. 7. aprila je tesko ranjen, odvezen je na Sokolac i tamo je preminuo istog dana.

    Njegove zadnje riječi su bile da on ne sme umreti, da on ima tri srca i tri kćeri. To je poslednje što je rekao. Bio je sahranjen u Blažuju, na groblju Vlakovo, međutim kad je Ilidža nakon Dejtona predata muslimanima, ja sam se sa tri maloljetna djeteta preselila u Kozluk. Nakon toga sam se lično vratila na Ilidžu da njegove posmrtne ostatke prenesem na Sololac. Sada sam u Australiji sa kćerkama.
    rat_zvornik -104383 - 23.06.2020 : Patriota Sapnjak Zvornik - best (0)

    Boškovići i Nikolići


    Htio bi se nadovezati i reći da je prije akcije 1. 8. 1993. godine tkz. Armija BiH ulazila nekoliko puta u Boškovice i kretala se i tako izviđala linije. Treba naglasiti da su i Nikolići tad zapaljeni, ima li ko da je bio u kući u Nikolićima na koju je ispaljen RPG koji je ozvaničio pocetak akcije?
    1kk -104375 - 20.06.2020 : Kartum7193 Predojević Banja Luka - best (0)

    Monografija 1.bVP 1.KK VRS - Obilježeno 28 godina od proboja Koridora


    Tada smo čestitali jedni drugima a danas smo se rukovali. Susret kao prije 28 godina: veterani 1. bataljona Vojne policije 1. KK VRS i specijalni bataljon Druge posavske brigade IBK VRS.

    MODRIČA - U mjestu Mišići u Skugriću kod Modriče večeras je obilježeno 28 godina od susreta boraca Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa prilikom proboja koridora 1992. godine.

    Pomoćnik komandanta 43. Prijedorske motorizovane brigade Vojske Republike Srpske Branko Vasilić rekao je da je spajanje boraca dva korpusa simbol jedinstva Krajine, Posavine i Trebave.

    "Proboj koridora nema samo vojnički značaj, već je svesrpski i svenarodni događaj i simbol je jedinstva Srba u odbrambeno-otadžbinskom ratu", naglasio je Vasilić.

    Komandir Prve čete Specijalnog odreda Obudovac Istočnobosanskog korpusa VRS Milan Nikolić ispričao je da je tada bilo važno indentifikovati jedinicu pred sobom.

    "Počeli smo sa dozivanjem boraca po imenima, provjeravanjem krsnih slava i drugih specifičnosti za srpske vojnike da ne bi ugrozili jedni duge", prisjetio se Nikolić.

    Komandant Dobrovoljačkog odreda Tolisa Trebavske brigade Milorad Stanković rekao je da je cilj bio da se oslobodi ovaj dio Trebave i Posavine.

    Stanković je podsjetio da su bitke počele 24. i 25. juna 1992. godine, a da su se 26. juna susreli borci dva korpusa i oslobodili putnu komunikaciju koja je nazvana "Koridor života".

    Predsjednik Udruženja "Prvi bataljon vojne policije Prvog krajiškog korpusa" Radenko Puzić istakao je da povod za proboj koridora bila smrt beba u banjalučkom porodilištu, a da je završetkom ove operacije oslobođeno oko milion i po Srba iz zapadnih dijelova Repbulike Srpske i Republike Srpske Krajine.

    On je napomenuo da je Prvi bataljon vojne policije u operaciji proboja koridora izgubio 17 boraca.

    Načelnik opštine Modriča Mladen Krekić rekao je da su žrtve bile velike zbog kojih je obaveza svih da ih se sjećaju i da čuvaju stečenu slobodu i Repbuliku Srpsku.

    Poginulima je večeras služen parstos, a obilježavanje je održano u skladu sa zaključkom Republičkog štaba za vanredne situacije kojima je zabranjeno okupljanje više od 50 osoba.

    Centralna proslava obilježavanja 28 godina od proboja Koridora biće održana sutra na Dugoj Njivi kod Modriče.
    rat_zvornik -104373 - 20.06.2020 : Petar Petrović Novi Sad - best (0)

    Milan Petrović - Pusula


    Pozdrav. Ja sam sin Milana Petrovića zvanog Pusula. On nije trgovao oružjem. Oružije je lično platio tadašnjoj vlasti u Beogradu, preko ministra Radmila Bogdanovića, svojim parama. Još su živi ljudi koji su lično bili sa njim u kasarni u Bubanj potoku kraj Beograda. Nikada ni jednog dokaza nije bilo protiv njega, a lično istinu zna i general Mladić. Podmetnuli su mu "kukavičije jaje" isti oni kojima je pomogao, a koji su danas uspešni biznismeni i koji lažno za novac svedoče u Hagu. Toliko od mene!
    nevesinjska -104360 - 15.06.2020 : Tihomir Lojpur BanjaLuka, Nevesinje - best (2)

    Neznani junak, poginuo 10. novembra 1992. godine


    Pozdrav za autora, pozdrav za administratora!

    Elem, javljam se jednim povodom, i toga sam se sjetio nedavno, dok smo moj sin i ja razgovarali na temu ovog zadnjeg, nesretnog rata.
    Razlog.

    Te tužne 1992. tokom Mitrovdanske ofanzive u Nevesinju, po zlu čuvene, stradao je moj komšija, i muž gospođe koja je mene prije par mjeseci spasila od sigurne i spore smrti, upokojeni Nikola Kadijević, Bog da mu dušu prosti...

    Tog dana, sem njegove sahrane upriličen je tužni skup i za još par stradalnika, koji su takođe stradali u borbama prethodnih dana.

    Koliko se sjećam, to je mogao biti 10. eventaulno 11. novembar.

    Prilikom polaska povorke sa mjesta gdje održano opijelo za stradale, a kapelica se nalazila na mjestu današnjih svlačionica gradskog stadiona, jedan od popova koji su čitali opijelo oglasio se molbom.

    Naime, jedan od upokojenih, dobrovoljac iz Srbije, nije imao nikoga da mu nosi krst. U njegovoj pratnji, kod njegovog odra, bijahu njegov tri ratna saborca, jedna mlada djevojka i dva mu druga.

    Pop, se oglasi molbom, da li bi neko pristao krst nositi... Zna se red, i običaj, neko mlad, ni čovjek ni dijete...

    Ja se javih, poskočih. Da me Bog vidi!

    Nosio sam taj krst, ponosno, dignute glave. Za tog svetog ratnika.

    Opijelo i molitva očlitani su, upokojeni spušten u zemlju, a njegov pokrov zatrpan je zemljom.

    Bio sam u nekom šoku, pod tremom.

    Godine su odnijele slova iz moje glave, iz mog tada mladog, zamnagljenog uma.

    Sad, nakon tolikih godina, živo me kopka ime tog broca, sudbina njegova.
    Pa rješih da upitam. Da ne zna neko, kojim slučajem, bar ime ovog hrabrog ratnika, koj isvoje tijelo ovozemaljsko ostavi u našoj Svetoj Zemlji...

    Nedugo nakon toga, zemni ostaci izvađeni su, . i prebačeni negdje u Srbiju.

    Volio bih saznati, bar nešto, da u ime ratnika upalim svijeću, za pokoj duše...

    Lijep pozdrav.
    poginuli -104357 - 15.06.2020 : Gofa Toronto - best (0)

    Milinko (Mićko) Golijanin


    Dragi Mika,
    Hvala ti što si nas malu raju pomogao i učio životu. Uvijek ćeš biti dio nas.
    zaboravljeni -104341 - 12.06.2020 : Seka Mihajlovic Svedska - best (1)

    Dragan Drvodelja


    Uskoro će 19.06, godišnjica pogibije mog rođenog brata Dragana Drvodelje pripadnika rezervnog sastava policije na Ilidži. Sa njim su piginula još dva policajca. Molim vas, ako neko zna nešto o tom događaju neka se javi. I posle 29 godina ja nemam mira i ne mogu preboliti njegovu mladost.
    poginuli -104309 - 01.06.2020 : Simon Mjölby - best (1)

    Sretko (Blagoje) Marinković


    Kad nekoga poznaješ tako dobro onda je teško ne biti subjektivan. O našem Škrbi nema ama baš ništa ružno da se kaže. Bio je momak za primer, svima, drug i rodjak na koga je moglo da se racuna. Od prvog dana je bio na braniku otadžbine obavljajući različite funkcije a poginuo je u svojstvu komandira Okrugličke čete. Mi koji smo ga poznavali i imali to zadovoljstvo da se sa njim igramo kao djeca i družimo kao momci sjećat ćemo ga se sa ponosom i sjetom. I kao što guslar reče, koga gusle opjevaju taj do vijeka živi.

    Neka ti je vječna slava i hvala, nać voljeni Škrba.
    autonomija -104307 - 31.05.2020 : Nick Pecki Pecigrad - best (0)

    Zenge


    Zenge su bili najbolja jedinica 4. brigade ap zb. Zenga nije poginuo u tvrđavi, on je živ i zdrav osim par ranjavanja koje je imao. Korpus je ispalio granate na tvrđavu i ubio tadašnjeg komandanta 4. brigade Besima i još nekoliko boraca.
    rat_zvornik -104306 - 30.05.2020 : Boskovici Kod Zvornika - best (0)

    Napad na Boškoviće


    Napad se dogodio 01. 08. 1993. godine, otprilike u 5 ujutru iz pravca Anđelića, jer tada su borci iz Tršića napustili liniju a muslimani su to iskoristili i prošli. Kada se zapucalo, borci iz Boškovića su krenuli na liniju. Muslimanski borci su ih sačekali i tu je izginulo par boraca. Muslimani su ušli u Boškoviće. U neke kuće su i popalili. Neki civili su ostali i nisu ih našli, a neki su ubijeni. Civili su preko šuma išli za Šetiće. Boškovići su samo nakon par sati vraćeni jer su se muslimani sami povukli, a i da to nisu uradili svejedno bi sve bilo vraćeno.
    poginuli -104293 - 16.05.2020 : Gorica Škobo - best (0)

    Nebojša (Miloš) Škobo


    Pozdrav, ja sam kćerka Nebojše Škoba. Bila bih vam zahvalna da upišete ime supruge Milijana Škobo i djeca Nataša i Gorica Škobo.
    poginuli -104273 - 06.05.2020 : Krsto - best (0)

    Milan (Milko) Zekić


    Слава и милост хероју. Милан је тешко рањен у мучком нападу муслиманских екстремиста на српске куће у Бљечевој на Ђурђевдан 06. 05. 1992. Преминуо је кроз два мјесеца од задобијених рана.

    Тог Ђурђевданског дана убијена му је и тетка Косана (64) као и комшија Гојко Јовановић (75). Нападнуто је и село Гниона гдје су убијени и живи запаљени цивили Радојко Милошевић (65) и Лазар Симић (56). Милану је колико знам и мајка Загорка убијена за вријеме рата у Сребреници гдје је остала.
    poginuli -104261 - 01.05.2020 : Nada Pušac Blagojević Novi Sad - best (0)

    Miladin (Đorđe) Blagojević


    Poštenje i poštovanje su njegovo drugo ime. To je preneo i na svoju decu, na nas. Svoju nežnost pokazivao je "škrtim" osmehom i uvek podsticajno! Njegova snaga ogledala se u njegovoj hrabrosti! Junak među jednakima! Tvoja Mala.
    rat_zavidovici -104251 - 24.04.2020 : Ozren Gora Bocinja - best (0)

    Borbe na Bliznoj, oktobar - novembar 1992. godine


    Borbi u novembru prethodila je bitka u oktobru, pa ću obije spomenuti.

    2. oktobra oko 13 časova, 1992. godine tkz. ARBiH je pokrenula napad na položaje VRS, na veoma važnoj koti Blizna. ARBiH je imala početnog uspjeha, okružena je Mala Blizna, gdje je ostalo malo naših boraca. Borci VRS su se uspjeli probili iz obruča, tu su poginula dvojica boraca, a i nekoliko ranjeno -ne više od pet. ARBiH je zauzela Malu Bliznu. VRS je počela dejstvovati iz minobacača, po vrhu kote, te je krenuo i kontranapad. Ubrzo je uslijedilo i vraćanje kote. Nepoznati su mi gubici ARBiH.

    7. novembra ARBiH opet pokreće napad, sličan scenario kao i u oktobru. VRS je imala dvojicu poginulih i nekoliko ranjenih. Međutim, uz pomoć interventne čete,VRS je uspjela da vrati izgubljene rovove. Koliki su bili gubici tkz. ARBiH.

    Bilo bi dobro ukoliko bi neko mogao napisati kako je to izgledalo iz njihove perspektive?
    pocetak_rata -104245 - 21.04.2020 : Aleksa Beograd - best (7)

    Kako je počelo (iz ugla petnaestogodišnjaka) 6. deo


    U osvit ratnih sukoba u BiH, kada se već počela osećati i najmanja tenzija i napetost i kada se pod lupom gledala svaka nit promene u svakodnevnim dešavanjima, navijači FK Sarajevo, popularni Horde Zla, na jednoj košarkaškoj utakmici KK Bosna promovisaše novu pesmu nastalu u skladu sa novonastalom političkom i nacionalnom situacijom u BiH.

    KK Bosna je u tom vremenu bio sastavljen od igrača skoro svih nacionalnosti sa prostora tadašnje Jugoslavije: Radulovića, Markovića, Avdića, Pajovića, Alihodžića, Bukve itd, pa je kao takav u tim trenucima predstavljao pravo ohrabrenje za sve ljude koji su i dalje gajili osećaj zajedništva.

    Pesma je glasila ovako:
  • "Neka čuje Srbija i cela Hrvatska da je naša Bosna zajednica bratska".

    Sva moja raja je u tim trenucima prihvatila ovu pesmu kao neki novi, nadolazeći talas koji je u našim mladim i još uvek neispranim mozgovima ulivao ogromnu dozu relaksacije od svakodnevnih strepnji i napetosti.

    Kada sam jedne ranoprolećne večeri gluvario sa društvom u naselju ispred zgrada, tiho pevušeći pomenutu pesmu, odnekud iz polumraka se pojavi moj prvi komšija Saša i poče da se šegači sa nama i da nas zadirkuje. Kako je to u tim vremenima bilo uobičajeno, njegove pošalice nam ne padoše teško jer je on bio jedan od starijih momaka koga smo mi tada jako poštovali. A ja lično sam ga gledao kao starijeg brata.

    Sale zapali cigaretu, popriča još malo s nekima iz društva i pozva mene i mog najboljeg druga u stranu odvojivši nas od ostalih.

  • "Nemojte više to da pjevate"- poluglasno reče, baci pola cigare u grm pored i nestade u mraku.

    Drug i ja se zbunismo ali se ja posle nekoliko sekundi sabrah i viknuh za njim:

  • "Sale, jel' idemo u Beograd u subotu"?
  • "Videćemo" odgovori on, negde iz mraka.

    Sale i njegova raja koji su bili stariji od nas po 4-5 godina su nam obećali da će nas voditi na neku utakmicu koju je naš Zeljo igrao u gostima, ali ta ideja već mesecima nikako da se ostvari iz opravdanih ili neopravdanih razloga. Pošto je Željo narednog vikenda gostovao Partizanu u Beogradu, naše želje postajaše sve veće kako se bližio dan odigravanja utakmice.

    Posle Zvezdinog osvajanja Evrope i sveta nepunih godinu dana pre, nama je Beograd u tom trenutku bio smernica i uzor dobrog fudbala, navijanja i svih ostalih stvari koje utakmice nose sa sobom te je stoga sama pomisao na odlazak na naše prvo gostovanje u najveći grad tadašnje Jugoslavije u nama budila neizmernu sreću i uzbuđenje.

    Posle par dana sretoh Saleta u parku sa devojkom. Pozdravih ga stidljivo, on se nasmeja, pozdravi me i nakon što odmače par koraka zastade:

  • "U subotu idemo, nemoj da te sanjam".

    Meni se od sreće noge odsekoše, skamenih se i promucah:

  • "Važi Sale, sad ću da obavestim raju".

    On se uozbilji i na brzinu promrmlja:

  • "Nema nikakve raje, zovi samo onog tvog druga, ne ide se organizovano, vidiš da im je politika mozak popila" i nastavi dalje.

    U naletu adrenalina otrčah do druga da ga obradujem ovom vešću. On se takodje ushiti zbog ove novosti ali ne u trenutku osvesti i baci u dilemu sa pitanjem:

  • "Da li će nas starci pustiti"?

    Ja do tada nisam ni razmišljao o tome ali me u jednom trenutku pokoleba ta njegova konstatacija. Sa druge strane, znao sam da Saša i njegovo društvo poseduje određenu harizmu i poverenje kod svih starijih ljudi u kraju i da će nam njegovo ime osigurati roditeljsku vizu za odlazak u Beograd.

    Tako je i bilo. I pored svih napetosti u našem gradu, naš mladalački polet, želja za otkrivanjem nečeg novog i ljubav prema klubu i fudbalu uopšte preskočiše sve prepreke i mi u subotu ujutru vozom krenusmo za Beograd.

    U vozu je pored Saše, mog najboljeg druga i mene, bilo još 4-5 Saletovih drugova. Bili su to momci od po 20-25 godina. Kako smo drug i ja bili najmlađi u društvu sasvim očekivano počeše da nas zadirkuju. Iako sam do tada bio na dosta utakmica na stadionu Grbavica, ovo je za mene predstavljalo neko novo iskustvo i izazov.

  • "A šta ćete vas dvojica ako bace suzavac na stadionu, k'o nama onda ispred crkve"? - plašio nas je D koji je bio Sašin nerazdvojni drug.

    U tom trenutku nisam znao o čemu D priča ali sam tek posle izvesnog vremena saznao da je u toku nalaganja badnjaka u Sabornoj crkvi u Sarajevu za Badnje veče '92. godine neko u masu ubacio suzavac. Kako se godinama unazad ovaj običaj nije upražnjavao u ovom dvorištu, pomenuti incident sa suzavcem je bacio veliku mrlju i uneo gorčinu među mnoge stanovnike grada Sarajeva, bez obzira na nacionalnost.

    Upitah Sašu zašto nas ovoliko malo ide na gostovanje, jer sam znao da je njih uvek išlo mnogo više.

  • "Neće da idu u Srbiju, politika im mozak isprala" - prodera se on.
  • "A što mi reče da ne pjevam onu pjesmu" - tiho i zbunjeno ga ponovo upitah.

  • "Jeb'o im Tunjo mater, on im je i rekao da je pjevaju" - nastavi da se dere.

  • "A ko je Tunjo" - opet upitah.
  • "Ajde, nemoj da si dosadan" - prekorno me pogleda i ja ućutah.

    Prolazeći vozom kroz gradove srednje Bosne u nekima od njih videsmo istaknute hrvatske zastave sa šahovnicoma. Sale i njegovi drugovi su psovali kroz prozor pokazujući srednji prst.

    Putovanje se nastavi uz dosta zastajkivanja, koja nisu bila uobičajena za linije brzih vozova. U jednom momentu primetismo da voz stoji već duže od prethodnih zaustavljanja. Pogledasmo kroz prozor i videsmo da se nalazimo u nekom manjem mestu u Republici Hrvatskoj. Poučen onim što sam gledao na TV i što se neizbežno pominjalo svaki dan, a ticalo se situacije u Hrvatskoj u tim trenucima osetih veliki strah i po prvi put kajanje što sam uopšte i pošao na ovaj put. Ipak nastavismo dalje i napokon stigosmo u Beograd.

    U Beogradu nas dočeka poluprazan stadion, što je tih godina bila prava retkost. Zbog visokog poraza Želje od 6:0, iscrpnog putovanja i svega što se dešavalo usput poželeo sam da se što pre vratim kući. Moje prvo veliko gostovanje nije ispalo ni blizu kako sam pre polaska zamišljao. Slutnja i razočarenje su me kidali iznutra.

    Voz za povratak je krenuo oko ponoći iz Beograda. Svi smo bili, iscrpljeni i prazni. Ćutali smo i kunjali. Slušajući klaparanje tračnica upadoh u polusan. Ni sam ne znam nakon koliko vremena voz se zaustavi. Pogledah kroz prozor i videh da na stanici piše "Vinkovci" a svuda okolo su bili vojnici u maskirnim uniformama sa šahovnicama i natpisima ZNG na rukavima. Neki od njih su držali flaše konjaka, neki su galamili i psovali. Izgledali su kao prava odmetnuta banda iz američkih filmova. Dvojica železničara izađoše iz voza i posle razgovora sa vojnicima, koji je trajao barem dvadeset minuta, nastavimo put. Osetih olakšanje.

    Nakon nekih sat vremena stigosmo u Doboj. Voz stade i rekoše nam da moramo izaći iz voza i da dalje moramo nastaviti autobusima jer je pruga blokirana od strane Zelenih beretki. Strah i strepnja se ponovo vrati. Nakon pola sata putovanja autobusom predjosmo u drugi voz i nastavismo putovanje.

    Kako smo se bližili Sarajevu, strah je bivao sve manji. Lagano smo prepričavali događaje iz dana iza nas. Nikome nije ni padalo na pamet da spava iako je noć poodmakla. Negde oko Ilijaša voz se zaustavi na neku malu stanicu. Uđoše dvojica železničara. Saša izađe u hodnik i započe priču sa jednim novo-pridošlim železničarem. Železničar se okrenu ka nama i kroz otvorena vrata od kupea glasno reče:

  • "Daj bože da stignemo na glavnu stanicu, tamo se cijeli dan puca na kasarne" - i produži dalje niz hodnik izbegavajući dalja pitanja.

    Ponovo se umirismo. Tišinu prekinu D:

  • "Ma samo da Željo ne ispadne iz lige, jebeš sve ostalo!"
  • Idi na stranu - |1|2|