fix
Logo
fix
Nalazite se na Rat1992- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
dobrovoljci -102399 - 18.06.2018 : Ivan Pejovic Podgorica - best (0)

Goran Pejović, Podgorica


Gospodine Željko,

ja se zovem Ivan Pejović, brat sam Gorana Pejovića, rođenog 18. 03. 1976. godine u Nikšiću, dobrovoljca Rajlovačke brigade, dva puta lakše ranjavanog u borbama negdje po Bosni. On je poginuo u jurišu od snajperskog metka na Golom brdu -Žuč, 25. 10. 1993.godine, podshumno odlikovanog Medaljom zasluga za narod Republike Srpske, a ne kao što je napisao u njegovoj knjizi Zadnja linija odbrane i na ovome portalu, predsjednik crnogorske Boračke organizacije ratova od devedeseth, gospodin Radan Nikolić, da je zarobljen i ubijen od muslimanskih snaga u Hadžićima.

Komadir mu je bio Dane Kubatlija, koji je sa još dva borca dopratio njegove posmrtne ostatke u Podgoricu i ispričao kako je poginuo i kakav je borac bio. Kada je njegov komandir čuo da je pobjegao od kuće i da ga je slagao da ima 20 godina, nije mogao da vjeruje da je bio maloljetan. Plakao je mnogo i držao mu je govor na sahrani.

Takođe, njegovo ime i mjesto pogibije je na Vašem spisku poginulih Treće sarajevske brigade pod rednim brojem 315. Moja porodica je 25 godina živjela u ubjeđenju da je to bilo tako do prije neki dan, dok nisam čuo za pomenutu knjigu. Moja porodica i ja vjerujemo riječima komadanta Kubatlije.

MOLIM Vas i sve SLAVNE borce Rajlovačke brigade koji su preživjeli i znaju nešto o pogibiji moga brata da mi se jave.
vojnicko_groblje -102391 - 13.06.2018 : Boračka Brod Brod - best (5)

Brođani u posjeti Vojničkom groblju


VELIKO POŠTOVANjE BORCIMA NA VJEČNOJ STRAŽI

U nedjelju, 10.juna, posjetili smo, organizovano pri Boračkoj organizciji, vojničko groblje u Sokocu- mali Zejtinlik.

Pogledi na nepregledne redove bijelih grobova i nadgrobnih krstova oživjeli su priče junaka koji su živote dali za otadžbinu, za Republiku Srpsku. Od jednog krsta, u sredini groblja, dopirao je bolni jauk i naricanje starije žene u crnini. Razumjeli smo kroz njen lelek, kroz njenu plačnu priču koju je pričala bijelom krstu, da je to majka čiji je sin jedinac tu sahranjen. Razumjeli smo da, iako je prošlo 25 godina od smrti sina , bol majke za sinom jedincem je ista i bolno odjekuje Romanijom. Na samom početku groblja mlađa žena smireno uređuje i čisti (iako su čisti) četiri groba u nizu sa istim prezimenima-Đuričić. Pitali smo je, a ona tiho i sjetno kaže: " To je moj otac i moja dva brata koji su poginuli u ratu, a tu sam sahranila i majku koja je umrla od boli za njima.

Na majčinom grobu uklesano je srce na kojem piše "napaćeno".

Pitamo se koliko još Romanija, koliko još Mali Zejtinlik, čuva sinova jedinaca u svojoj svetoj zemlji, koliko braće oplakuju sestre, koliko djece tu traži svoje očeve, sa koliko je Romanija krvi zalivena?

Kao da znaju šta mislimo, borci, čuvari groblja, provodeći nas kroz redove srpskih grobova pričaju:

  • Srpsko vojničko spomen-groblje Mali Zejtinlik je nastalo po završetku Otadžbinskog rata 1996. godine, odnosno po potpisivanju Dejtonskog sporazuma. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, jedan dio teritorije Srpskog Sarajeva je pripao Federaciji BiH, nakon čega je došlo do masovnog egzodusa 150.000 Srba iz Vogošće, Grbavice, Dobrinje, Hadžića, Ilidže, Rajlovca, Ilijaša, Centra i drugih dijelova Srpskog Sarajeva. Tada je došlo do masovnog iskopavanja i prenošenja grobnica srpskih boraca, od čega je jedan dio bio organizovano prenesen na današnju lokaciju srpskog vojničkog spomen-groblja Mali Zejtinlik na Sokocu. Te tužne godine kraja rata, na ovom groblju, sveštenici su sahranjivali već jednom sahranjene srbe, po cijeli dan i cijelu noć. Ovdje su grobovi osam porodica sa 3 poginula borca, 30 porodica sa dva poginula borca, tri mlada borca od po 15 godina, baš kao što je bio i Spomenko Gostić, 29 godina je prosjek starosti poginulih boraca, a računajući koliko jedna osoba ima krvi u svom tijelu i broj poginulih, ovo sveto mjesto je natopljeno sa preko pet hiljada litara krvi.

  • Svaki grob ima svoju priču. Kod svakog bi trebalo stati, svijeću upaliti. U mnogim porodicama je ugašena slavska svijeće, zatrto je sjeme i za nekoliko godina, ili deceniju, neće imati ko ni svijeću da upali na grobu. Zato su oni ovdje našli mir, a na nama je da dostojanstveno prenosimo svojim potomcima, da škole prenose učenicima, istinu o našoj borci, da ovo mjesto bude posjećeno i da se svijeća na njihovim grobovima ne ugasi.

  • Evo vidite, reče nam jedan od RVI koji čuvaju groblje, ovdje su grobovi braće Cvijanović, pripadnika Ilijaške lpbr. Slobodan je poginuo '93., Cvjetko '94., a Milinko '95. godine. Kakav je Božiji put trojice braće?

    Staze kroz svete krstove junaka dovedoše nas i do groba Riste Jankovića. Pripadnika VP 7061 Pale, koji je poginuo 1993. godine u mjestu Nedžarići. Njegova kćerka Milena sa sinom Petrom došla je sa nama u autobusu. Njegova porodica je izbjegla i živi u Brodu. Položili smo cvijeće na njegov grob. Pored njega sahranjena su i dva brata, Vučenović Boško i Žarko. Milena nam je rekla da njihov brat Nenad živi u Brodu. Upalili smo svijeće za njih i za sve srpske borce.

    Kakav je to Božiji put i mnoge druge naše braće, naših očeva, naših djedova? To je put istine i Vaskrsenja! Kakav će naš put biti ako sve to zaboravimo? Na ovo pitanje i odgovore dao nam je i monah Andrej u manastiru Sokolica, koji smo takođe posjetili ovom prilikom. Zidovi manastirskog hrama su obloženi spomen-pločama na kojima su ispisana imena 4.000 poginulih srpskih boraca. Na ulaznom zidu u manastir stoje uklesane riječi:

  • "Nema njive koja nije groblje, niti drveta koje nije nadgrobni spomenik"

    Romanija je samo jedno od mijesta stradanja srpskog naroda.

    Na dozvolimo zabrorav, tražimo i prenosimo istinu, svako na svoj način, posjetom, spomenom, upaljenom svijećom, pisanom riječi, pročitanom knjigom¿., svako ko ima dobru namjeru, naćiće svoj način da se oduži precima.
  • poginuli -102389 - 12.06.2018 : Komrad - best (1)

    Radovan (Marko) Galinac


    Bio pripadnik 4. lap PVO, SRK.
    Pravi heroj i rodoljub! Otadžbina treba da se ponosi što je imala ovakve heroje! Vječna ti slava ratni druže!
    autonomija -102385 - 09.06.2018 : Sin mamin B.Polje Crna Gora - best (0)

    Pecigrad: Pogibija Komandanta Zengi


    Pozdrav svima,

    Volio bih saznati od učesnika sa obje strane da li mi mogu objasniti kako to da su dvije tenkovske granate ispaljene poslije pregovora usmrtile upravo Zengu na Tvrđavi u Pecigradu?

    Ima ona rečenica Dudakovića kada kaže: "Dajte mi najboljeg tenkistu!" I snimak na Youtubu se prekida. Da li je baš naređeno da se puca po Tvrđavi? Jesu li tačno locirali mjesto gdje je komanda? Da li su ubijeni pri samom ulasku u Tvrđavu? Kako je to bilo?

    Posle te paljbe svi su se predali.

    Unaprijed hvala
    Pozdrav iz CG
    rat_teslic -102377 - 08.06.2018 : Dusko Stojkovic Lepo brdo - best (0)

    Minska polja oko Teslića


    Pozdrav,

    da li iko zna da su minirana područja šume između linija i kojih sve vrsta mina ima?
    poginuli -102347 - 29.05.2018 : Dragan Dmitrovic Gornji Milanovac - best (0)

    Srđan (Nebojša) Gaćeša


    Večna ti slava i hvala, brate naš. Zauvek ćeš čiveti u našim sećanjima. Heroji žive večno!
    poginuli -102308 - 18.05.2018 : Dragana Todorović- Milidrag Istočno Sarajevo - best (0)

    Jovica (Lazar) Todorović


    Bio je pripadnik 2. sarajevske brigade. Rođen 26. 11. 1953, a poginuo 19. 07. 1992. u Nedžarićima. Pogođen snajperskim hicem, neposredno nakon potpisivanja primirja o nenapadanju. Bio je oženjen, otac dvoje djece Dragana i Dragan.
    autonomija -102299 - 13.05.2018 : Dudy Vl.Kladuša - best (0)

    Kumarica


    Pozdrav forumašima,

    Meho Veladžić je napisao knjigu "Kumarica" o dvije Korpusne akcije na Kumarici. Oni su u njima imali prilične gubitke.
    poginuli -102273 - 11.05.2018 : Maja Kovacevic Foca - best (0)

    Stojan (Rajko) Kovačević


    Nedostaješ mi! Volim te...
    rsk -102259 - 02.05.2018 : Kune 3gbr S. Brod - best (6)

    Bljesak (2)


    Oklopna bojna 3. gbr imala je dva pravca napada: jedan je išao auto-putem Zagreb-Beograd, a drugi, gdje sam bio i ja sa svojim tenkom, starom magistralom od Novske-Grabovca-Okučani. Tempo napada je bio tempiran i izveden kao na vježbama koje smo imali u Gasincima, gdje smo vježbali i vježbali kao specijalne jedinice sve do automatizma.

    U akciji sam potrošio dva BK-a, što govori o borbi i izvršavanju i gađanju svih ciljeva koje nam je pješaštvo tražilo. Da ne bi nastradali u uličnim borbama pješaštvo je bilo uz nas, gađao sam prve kuće, a BOV-ovi i M-80 bili su iza mene u klinu i šarali kuće i bašte. Pješaci su išli ispred i čistili sa bombama i OSA-ma sve ispred.

    Bila je ovo najsavršenija akcija u kojoj sam učestvovao. Snage tzv. SAO bile su ispresjecane od Pakraca, Bijeli Stijena, Okučana... Bile su kanalizirane, upravo kako smo i zamislili. Onda smo posao odrađivali sve vojnički sinhronizirano, bez uzaludnih žrtava na našoj i na civilnoj strani. Pustili smo njihove snage da se povlače preko Save bez nepotrebnog okruženja gdje se ljudi najžešće bore.

    Bila je to naša veličanstvena pobjeda, šta god da velika većina čitalaca ove stranice mislila.
    poginuli -102257 - 01.05.2018 : Aleksandar Adzic Bijeljina - best (0)

    Sreto (Dušan) Adžić


    Supruga Cvija Adžić. Sinovi Aleksandar i Bojan. Poginuo je u Zabrđu na Mijatovića kosi sa Snježanom Mastilom. Upala im je granata u rov.
    rsk -102249 - 30.04.2018 : Kune 3gbr S brod - best (7)

    Bljesak (1)


    Krenuli smo u zoru u veliku oslobodilačku akciju Bljesak. Kao zapovjednik tenka M-84 imao sam ulogu probijanja linije na pravcu Novska-Okučani. Pomno odabrane ciljeve prije akcije odradili smo po dogovoru. Bio je to klasični blic-krig. Razbili smo snage SAO Krajine, samljeli, pobjedili, preko Save protjerali protivnike poretka naše države.

    Prvog dana akcije uništio sam jedan T-55 i Šerman koji nije imao šanse. Pogodio sam ga na 2700 metara. T-55 sam uništio pošto je posada bila očigladno neiskusna. Pucali su na isti način dva hica i povlačenje za kuću.

    Pustio sam ga da izađe treći put pucajući na kuće u Rajiću neselektivno. Tada naređujem kumulativni metak i da se sačeka njihovo prvo opaljenje, pošto nas nisu primjetili. Namjestio sam nišan na kupolu i naredio nišandžiji da puca. Granata je uništila t-55 pogađajući ga u donji dio kupole. Kumulativni mlaz ga je probio i vatra je počela da zahvaća tenk. Nakon par minuta zapalila se municija unutar tenka. Gorio je dobrih deset sati.
    1992_1995 -102227 - 26.04.2018 : Kartum7193 Banja Luka Banja Luka - best (0)

    Re: Imena ulica koje nose ime po poginulim borcima Otadžbinsko-odbrambenog rata


    Postoje tri ulice , paralelne i jedna do druge, u dijelu Banja Luke koji se zove Nova Varoš. Ulice su dobile imena po trojici oficira VRS i MUP-a Banjaluka.

    Prva je ulica Radosava Lakića koji je došao u Banjaluku iz Ljubljanskog garnizona nakon povlačenja JNA iz Slovenije. Inače, Lakić je prvi komandant 1. bVP 1. KK VRS - moj komandant bataljona. Druga ulica nosi ime po poginulom pukovniku VRS Milanu Steviloviću , tadašnjem načelniku bezbjednosti 1. KK VRS. A treća ulica je dobila naziv po poginulom načelniku MUP-a RS Stevanu Markoviću.

    Potpukovnik Lakić je kao komandant brigade upao u zasjedu na Glamoču i streljan je od strane hrvatske vojske.

    Pukovnik Stevilović i načelnik Marković su ubijeni u zasjedi paravojnih muslimansko-hrvatskih snaga na magistralnom putu Banja Luka-Teslić u mjestu Rujevica kod Kotor Varoši.
    1992_1995 -102225 - 25.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (3)

    Imena ulica u Banjaluci koje nose ime po poginulim borcima Otadžbinsko-odbrambenog rata


    Banjaluku je zadužilo 2. 117 boraca koji su položili živote za Republiku Srpsku, a njihovi saborci su istrajni u namjeri da gradske ulice ili trgovi ponesu imena heroja Odbrambeno-otadžbinskog rata. Tako već odavno postoji inicijativa da svoje ulice dobiju generali Momir Talić i Novica Simić.

    Borci sa Starčevice pokrenuli su inicijativu da se Tuzlanska ulica preimenuje u ulicu generala Novice Simića. Mjesna boračka organizacija dobila je saglasnost porodice za to.

    Boračka organizacija Starčevice traži da svoje ulice dobiju i Saša Gvozden i Jugoslav Jungić. Borci na Laušu traže da dvije ulice ovog naselja ponesu imena Ranka Kosića i Bojana Majstorovića, u Boriku Stojana Miletića, u Borkovićima traže ulicu Nikole Malbašića, dok u Rekavicama žele da se jedna ulica nazove po braći Račić iz ovog sela.

    Među onima čija imena su ponijele neke od ulica u gradu je i komandant Prve srpske mješovite brigade potpukovnik Radoslav Lakić. Uspomenu na sve hrabre srpske pilote, kao i poginule pripadnike Ratnog vazduhoplovstva RS Draška Božića, Ranka Golemovića, Predraga Marjanovića, Branislava Radulovića i Miodraga Ećimovića, koji su poginuli u obaranju helikoptera na Ilindan 1993. godine iznad Brčkog, čuva naziv ulice srpskih pilota u Novoj varoši. Imenom Slobodana Kusturića, koji je poginuo zajedno s njima, nazvana je ulica u naselju Starčevica.

    Imenom Darka Jakmirovića, dva puta ranjavanog i dva puta odlikovanog najmlađeg kapetana Vojske RS, koji je poginuo u 22. godini braneći svoj narod, nazvana je jedna od ulica na Laušu, dok ulica koja vodi od Tržnice na Dolac nosi ime Gorana Radulovića Bimbe, mladog muzičara koji je poginuo u akciji izviđanja na brodskom ratištu 1992. godine.

    Nije mali broj ulica koje nose imena poginulih boraca VRS i JNA poput narodnog heroja majora Milana Tepića u Centru, zatim majora Zdravka Dejanovića na Mađiru, Jasimira Malčića na Kočićevom vijencu, Franca Šuberta na Pobrđu, Nenada Kostića u Zalužanima.
    dobrovoljci_ru -102216 - 22.04.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (2)

    Drugi ruski dobrovoljački odred


    ozren -102211 - 22.04.2018 : Dobrovoljac Crni Ravna gora - best (1)

    RE: Dragan Jeremić - Pop


    Pozdrav Gorane,

    evo da ti se javim povodom tvog teksta na ovom portalu. Poznati su mi mnogi ljudi i događaji vezani za Doboj i Ozren kao i dobrovoljačku jedinicu Dragana Jeremića.

    Da napomenem da su Rade Đogović i Zoran Kalanj poginuli prilikom deblokade sela Dolac, na brdu Previla. Obojica su bili veoma hrabri i požrtvovani borci. Ja sam u jedinici proveo oko 5 meseci, sve dok veći deo jedinice nije presšo u sastav 21. div. odreda.

    Napomenuću takođe da smo imali dosta borbenih akcija na području Maglaja, Zavidovića i Ozrena. O tome ću pisati ovde drugi put.

    Drago mi je što si se javio i koristim priliku da pozdravim i ostale Čačane kojih je bilo dosta u ovoj jedinici: Jocu, Zlatana, Miću i druge.

    Imao bih jedno pitanje za tebe: Da li ti je poznato gde se nalaze dnevnici koje je vodio komandant Dragan Jeremić?
    srebrenica -102207 - 20.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Srebrenica: Intervju, Vinko Pandurević


    1992_1995 -102206 - 20.04.2018 : Ratko Obrenović Detroit, USA - best (0)

    Smotra policije SAO Romanija, Sokolac 30.3.'92. godine


    poginuli -102186 - 15.04.2018 : Marko Šabac - best (1)

    Milorad (Rajko) Ivanović


    Pokojni Milorad(Mile) je rodjen 1956. godine, a ne 1958. Njegova žena je bila Mileva (Mila), rođena Macan, koja je preminula 2007. godine. Inače, ona je osumnjičena kao jatak generala Ratka Mladića.
    srdjan_aleksic -102183 - 14.04.2018 : Милан Srbija - best (0)

    Srđan Aleksić


    Pa cijelo Trebinje zna da se za Srđana nikada ne bi znalo da se u ovaj slučaj nije umješala sarajevska politika, isključivo iz razloga jer je Srđan štitio muslimana.
    pocetak_rata -102171 - 08.04.2018 : Aleksa Beograd - best (5)

    Kako je počelo (Iz ugla petnaestogodišnjaka - 4.deo)


    Iako je situacija u samom gradu, a i u prigradskim opštinama bila sve napetija i neizvesnija, lepo prolećno vreme i sve češći prekidi školskih časova moje drugove i mene je mamilo da skitamo po naselju gde smo, uz neizostavne dečije igrice, sve češće imali priliku da slušamo priče o trenutnoj situaciji. Gledajući iz ove perspektive, mnoge od tih priča bi se mogle svrstati u one lovačke" a neke bogami i pod one naučno-fantastične.

    Mladići par godina stariji od nas su odjednom postali dosta ozbiljniji i važniji, pa smo mi koji smo imali 14-15 godina sa dozom ljubomore gledali na njih. Ako bi pričali nešto o tadašnjoj situaciji, radili bi to tihim tonom da mi, koji smo bili u njihovoj blizini, ne bi čuli o čemu to oni razgovaraju. Ako bi se ipak i uspeli uspeli da se uključiti u neki od tih razgovora, mogli smo da (između ostalog) čujemo i priče iz onih žanrova koje sam već pomenuo. Uglavnom se razgovaralo o oružju, pojedinim incidentima po gradu i okolnim naseljima, kao i one o ratu u Hrvatskoj jer je u to vreme nekoliko mladića iz naselja došlo sa Hrvatskog ratišta, odakle su doneli velika iskustva i ozbiljne priče o tamošnjim strahotama. Za sve nas u društvu, oni su u tim trenucima bili idoli.

    Kako smo, moj nerazdvojni drug i ja, imali druga na drugom kraju naselja, odlučismo da taj lepi prolećni dan prošetamo do njega. Pošto je on držao golubove, jako smo voleli da sedimo kod njega u dvorištu i na taj način trošili te dečije dane. Drug je živeo sa majkom i očuhom, inače profesorom istorije u jednoj sarajevskoj srednjoj školi. Bili su jako tolerantni prema njemu i to je bio razlog više našim čestim posetama. Njegov očuh, koji je bio rodom iz istočne Srbije, je bio jako zanimljiv čovek. Pored mnogih priča iz njegove profesije, nama je bilo jako bitno što je na nas gledao kao na svoje drugove i uvek bi mogli sa njim otvoreno razgovarati o svim životnim sferama.

    Prolazeći kroz naselje dođosmo do pekare, koja je otvorena pre nepunih godinu dana. Primetismo da vlasnici i članovi njihove porodice užurbano pakuju stvari na jedan omanji kamion. Oni su bili Albanci, koje su mnogi u naselju bojkotovali ne kupujući hleb od njih, iako je bio mnogo bolji i ukusniji od onog iz državne samoposluge. Pored toga, bilo je i onih koji su kritikovali vlasnika kuće i poslovnog prostora koji im je iste izdao pod kiriju. Drug i ja se prisetismo kako smo im krali kifle i nasmejasmo se njihovim nepravilnim izgovorima reči na našem jeziku pa produžismo dalje.

    Posle izvesnog vremena stigosmo do druga i nađosmo ga kako hrani golubove. Uz naša neizostavna zezanja i razgovor o golubovima, on nas posla da sedemo za sto u dvorištu dok on ne završi posao. Tamo je već sedeo njegov očuh i popravljao neki stari radio-aparat. Kada nas ugleda, on odloži alat i pozva nas da sednemo. Mi se osetismo važni i odmah mu prijavismo da smo videli selidbu pekara, oduševljeni što mu donosimo važnu vest. Dok smo mu pričali šta smo videli, trudili smo se da budemo budemo što slikovitiji, neprestano upadajući jedan drugom u reč, jer je svaki od nas dvojice hteo da se oseti važan.

    On nas lepo sasluša, bez suvišnih pitanja, duboko udahnu i u par rečenica reče nam ispriča nešto o Albancima, što sam ja shvatio tek desetak godina kasnije. Na njegovom licu nije bilo znakova oduševljenja zbog ove vesti. Dok nam je pričao, u njegovom glasu smo osetili jednu, do tada nama nepoznatu, dozu ozbiljnosti. Nama je to bio sasvim dovoljan razlog da se primirimo i da od njega očekujemo još jednu novu i zanimljivu priču.

    Cika Rile, kako smo zvali drugovog očuha, nam je u svom polučasovnom izlaganju, uz dosta ozbiljne i bolne izraze lica, ispričao kako su ga kroz ceo njegov život pratili problemi sa ljudima iz albanskog nacionalnog korpusa. Počevši priču od Drugog svetskog rata, gde su mu Albanci pobili neke od užih članova porodice, te je od malih nogu slušao priče o Albancima kao zločincima i mrziteljima srpskog naroda i kao parazitima celog društva i države uopšte, preko problema sa istima u toku služenja vojnog roka do konačno priče o tučama sa njima po sarajevskim studentskim domovima. Uprkos svemu tome u njegovim rečima nije bilo mržnje, niti uvredljivog sadržaja, verovatno jer kao čovek koji je dugo godina radio sa decom nije hteo da lične emocije prenosi na nas.

    U međuvremenu, njegov posinak je završio sa hranjenjem golubova i pridružio nam se za stolom. Uvidevši da je čika Rile jako ozbiljan, nas dvojica smo ga samo slušali, dok njegov posinak uhvati pauzu u očuhovom izlaganju pa mu postavi pitanje:

  • A muslimani? Jesu li oni isti kao i Šiptari?

    Očuh je bio u svakom smislu odmeren i skroman čovek, voleo je svog posinka kao pravog sina, ali osetih da mu ova njegova upadica nije baš legla na dušu.

  • "Deco moja, mi i muslimani smo isti narod i krvno nam nema niko bliži od ovih naših domaćih muslimana. Živimo sa njima godinama i ovde u Bosni i u Srbiji i u Crnoj Gori. Mnogi od nas su prešli na njihovu veru, i to su bez ikakve sumnje naši rođaci. S druge strane, mnogi od njih su prihvatili jugoslovenstvo, još iz doba prve kraljeve Jugoslavije i smatraju jedino Srbe kao svoju braću. Zato je deco moja sve ovo što se danas dešava jedan veliki jad i čemer. Albanci su, deco, nešto drugo. Došli su u našu kuću kao podstanari, a hoće da izađu kao vlasnici "

    Sve ovo, gotovo u jednom dahu, izgovori čika Rile, vidno uznemiren.

  • "A Crnogorci, zar nam nisu oni najbliži"? postavi posinak još jedno pitanje.

    E, ovo pitanje natera očuha da ustane od stola, krupnom koracima ode do auta i vrati se sa zapaljenom cigarom. Sada već vidno iznerviran, za nijansu glasnijim tonom obrati se svom posinku:

  • "Evo, ja sam bio u Crnoj Gori dva-tri puta na moru po deset dana i nikakve druge veze nemam sa njima, kao ni moji preci, ali ću prihvatiti pre da se svi zovemo Crnogorci nego da mi neko govori da smo mi dva različita naroda. Druga stvar, nacionalnost se ne dobija po teritoriji koja već ima svoje ime, već obrnuto".

    Mi smo sva trojica zabezeknuto gledali u čika Rileta i bili zbunjeni jer nam profesor istorije govori drugačije od onoga što su nas učile njegove kolege u školama koje smo mi pohađali. Čovek koga smo mnogo poštovani i iskreno voleli nam je tog dana održao prve časove nacionalne istorije u našim mladim životima. I dan-danas, kada pričam sa nekim o istoriji, volim da kažem da sam za to kratko vreme od njega naučio više nego svih mojih bivših profesora. Čovek je, kroz slikovito i našem uzrastu prilagođeno izlaganje održao neformalne istorijske časove, pa smo mi bili oduševljeni i ovim novim saznanjima.

    Kako je to bilo i vreme osnivanja nacionalnih stranaka i podele na nacionalnoj osnovi, sve ove informacije dobiše još više na značaju i mi jedva čekasmo da krenemo da se u društvu pohvalimo sa novim saznanjima o našoj istoriji.

    Tih dana se moglo iz drugih delova grada čuti poneki ispaljeni metak, a pucnjava koja je dopirala negde iz pravca centra grada, je bivala sve učestalija. Ućutasmo se, i zbunjeno smo gledali jedan u drugog. Takođe sam primetio da je čika Rile postao još zabrinutiji i ozbiljniji.

    Tišinu prekinu drugova mama koja viknu sa prozora:

  • "Risto bolan, ulazite u kuću, vidiš kol'ko se puca!"

    Ni slutio nisam da će mi taj dan zauvek ostati u sećanju. Beše to 06. april 1992. godine.
  • ratko_mladic -102165 - 07.04.2018 : NOMAD Srbija - best (2)

    Srpski heroj Đeneral Ratko Mladić


    Branislav Puhalo o deset ratnih godina u Mladićevom ličnom obezbeđenju. U selu Osmače 1993. musliman sa mitraljezom bio je sakriven u kući u kojoj smo sedeli...

    GENERALA Ratka Mladića sam čuvao deset godina, od 1992. do 2002. godine, 24 časa dnevno. Velika čast mi je što sam tu deceniju proveo uz njega. Bio je veliki vojskovođa, pravi vojnik, znalac veštine ratovanja, obrazovan, beskrajno pošten, hrabar... Prezirao je sve neljudsko. I nikako nije voleo ratne profitere.

    Puhalo: Država znala da je Mladić u Beogradu

    U ispovesti za "Večernje novosti" o svom komandantu, generalu Ratku Mladiću, priča njegov ratni i poratni šef obezbeđenja Branislav Puhalo.

    UPOZNAVANjE

    Iako smo iz istog mesta Kalinovika, on iz sela Božanovići, a ja iz Jelašca, za Mladića sam prvi put čuo tek kada su počeli sukobi u Kninu. Iz Beograda sam došao u novoformiranu jedinicu vojne policije kao obezbeđenje komandanta Vojske Republike Srpske. Upoznali smo se u kasarni u Lukavici 16. maja 1992. godine. Po prezimenu je znao odakle sam, pa me odmah pitao čiji sam. A ja kao iz topa - od oca Đure i đeda Nikole! Setio se tad moje tetke Dese Puhalo i rekao da je jedina u razredu bila bolji učenik od njega.

    APEL MLADIĆA IZ HAGA: Spasite mi život!

    To prvo veče spavao je u kancelariji komandanta i ustao oko četiri sata ujutru. Izašao je napolje, a stražar ispred zakunjao na stolici. Uđe gde sam ja spavao i probudi me. "Gospodine Puhalo, pošto niste u stanju da obezbedite moju sigurnost izađite napolje i stražarite". Ja kažem "razumem", i zamenim onog vojnika, a u sebi se mislim, kud mene ovaj zapade.

    Mladićev pratilac u Topčideru

    OBEZBEĐENjE

    Mladić nije mnogo mario za obezbeđenje. Međutim, obezbeđivali smo načelnika Generalštaba, a ne njega kao čoveka. Imao sam deset-jedanaest ljudi, a uvek su trojica-četvorica bila uz njega. A on kakav je bio, redovno je obilazio sve linije fronta. Učestvovao je i u probojima. Ponekad nam je i glavobolje zadavao. Ali njegova se na kraju nije sporila. Zbog svog znanja, pravednosti i čoveštva imao je ogroman autoritet.

    Darko Mladić: Ratka su hteli da oteraju u ludnicu

    BIHAĆ

    Počela je ofanziva na Bihać 1994. godine. Sa njim su bili generali Zdravko Tolimir, Mićo Vlaisavljević, Grujo Borić i dva mlada pukovnika, koji su krenuli u borbu bez oznaka na uniformama. Mladić kaže jednom: "Idi ti, mali, donesi vode". Pukovnik pola dana donosio vodu, dok neko Mladiću nije rekao da je on pukovnik. "A otkud ja to znam", uzvrati. Na kraju, jednog pukovnika je poslao na desno krilo u Glamočku brigadu, a drugog na levo krilo u Ključku brigadu. "Pa ja ni pušku nisam poneo", reče on. Mladić ga pogleda i odbrusi: "Šta me briga, idi otmi od muslimana".

    RANjAVANjE

    Na Bihaću, kraj nas padne muslimanska granata od 120 milimetara. Jedan mali geler pogodi ga u vrat. Srećom, samo je malo prokrvarilo i nije ga ozbiljnije povredilo.

    Tad, na Alibegovića kosi, na Grabežu, zamalo glavu da izgubimo. Mladić i Tolimir krenu u izviđanje kroz neku maglu koja se navukla. Izađemo na proplanak kad pred nama dvojica muslimana iz 505. bužimske brigade. Uperili puške u nas i jedan kaže: "Mladiću, naš si!" Hteli su da ga živog zarobe. A Ratko, koliko je bio vispren, kaže: "Dete, imaš zastoj na oru¿ju". Oni pogledaju dole, a mi reagujemo.

    OSMAČE

    U prvoj akciji na Srebrenicu 1993. godine, posle nekoliko pokolja Srba iz tog kraja, zauzmemo selo Osmače. Uđemo u jednu novu kuću, raskošno uređenu. Sedeli smo pola sata. Ja nešto priđem stepenicama, kad jedan musliman se sakrio i u rukama drži mitraljez. Moja je greška bila što nismo bolje pregledali. Izvučem ga odatle. Ratko ga pita: "Zašto nisi pucao?" On se snašao i odgovorio: "Generale, nije lako pucati u vas". Prebacili smo ga u Nemačku. Bilo bi lepo da se danas javi.

    TRNOVO

    Akcija na Trnovu 1993. Došli smo u selo Ilovica. Kreće Mladić odatle džipom "puhom" ka gradu i zaduži majora Milića da ide tenkom za nama i da puca u "puh", ako padne, kako je rekao, Turcima u ruke. Mijić kaže: "Gospodine generale, ja takvo naređenje ne mogu izvršiti". "Nisam te pitao je li možeć ili ne", odgovorio mu je Mladić. I šta će Mijić, krene za nama. Sa dva "puha" smo išli četiri kilometra i ušli u Trnovo. Nigde nikoga nije bilo. S druge strane Hercegovački korpus tuče, pa smo se sklonili u jednu dolinu u gradu, jer ne znaju da smo ušli, pobiće nas naši. Kad izleti pred nas policijski "golf" bez tablica. Izlazi čovek, digao ruke, predaje se. Kaže da je Asim Zulić, zamenik komandanta Trnovske brigade Armije BiH. "Dobro došao, gospodine Turčine, gde si krenuo", pita ga Mladić. Kako kaže, vratio se u stan da uzme patike. "Pa hajde da ih uzmemo", reče mu Mladić i mi svi krenemo sa Zulićem. Ratko je pozvao pilota potpukovnika Dušana Marina i dao mu koordinate da helikopterom sleti na stadion u Trnovu. Ovaj umesto za deset minuta došao tek za pola sata, nije smeo da sleti dok nije bio siguran. Zulića smo odvezli na Jahorinu, a onda ga razmenili za osam Srba iz Kalinovika. Ne znam da li je tačno, ali čuo sam da je 2003. godine rekao: "Kad bi Mladić sad ovuda prošao, ja ga ne bih prijavio".

    RASTANAK

    Nakon podizanja haške optužnice strane službe su non-stop radile na njegovom hapšenju, ali bio je bezbedan sve do 2002. godine, dok je bio pod zaštitom države i vojske. U tom periodu bio je u svom stanu u Beogradu i u vojnim objektima na Rajcu kod Ljiga, Stragarima kod Kragujevca i u Krčmaru kod Valjeva. Rastali smo se 2002, kad su rasformirali jedinicu koja ga je obezbeđivala. Tad smo se pozdravili, jer sam morao da pređem u VJ. Nisam znao da se više nećemo videti.

    PRAĆENjA

    Kad je država odlučila da ga uhapsi nekoliko puta sam pozivan u Vojnu službu bezbednosti na ispitivanje. Nakon toga me 2006. godine Boris Tadić oterao iz vojske. Bukvalno me isterao na ulicu i bez penzije, posle 29 godina službe. To je bila isključivo politička odluka, a jedini razlog je taj što sam bio blizak Mladiću. Saznao sam i da je na sve načine pokušavao i da me uhapsi, ali nije mogao da nađe razlog. Od 2007. pa sve do Mladićevog hapšenja su me intenzivno pratili. Nadzirali su i prisluškivali kuću i porodicu. Nisam reagovao, šta ću, rade ljudi svoj posao.

    POZIVI

    Mladić me sedam puta zvao telefonom iz Haga. Poslednji put pre godinu dana. Pita za zdravlje, za porodicu, za neke ljude. Priseti se nekih događaja. Poslao mi je i jedno pismo 2015. i svoju sliku, gde je na poleđini takođe napisao pismo. Zahvalio mi se kao izvanrednom profesionalcu, vernom pratiocu, prijatelju, čestitom oficiru, koji je odlično obavio svoj posao. Prisetio se kad smo 1993. godine bili u smrtnoj opasnosti, jer je pilot helikoptera kojim smo leteli naleteo na dalekovod iznad Drine. "Tada nas je Bog pomilovao", napisao mi je Mladić.

    KARADŽIĆ

    RADOVANA Karadžića Mladić je mnogo cenio. Iako se nisu u svemu slagali, on je za njega bio predsednik. Razne sukobe su drugi izmišljali, ne bi li ih zavadili i sprovodili svoje interese. Uvek ga je oslovljavao isključivo sa - predsedniče. Ratko je imao tezu da ko kontroliše Kupres, Vlašić i Bjelašnicu kontroliše Bosnu. Kad smo zauzeli vrh Bjelašnice, došli smo helikopterom. Tad mu je general Unprofora Brikom rekao: "Mladiću, zabranjeni su letovi iznad BiH". "Ja sam general, a ne čobanin da dolazim na konju", odgovorio mu je Mladćć. Nakon toga Karadžić je naredio da se sa vrha skine srpska zastava i Bjelaćnica preda Unproforu, koji je dao muslimanima. Mladić je poludeo od besa. "Radovane, ko ti je dao dozvolu da skineš srpsku zastavu? Možeš samo da skineš gaće svoje žene", galamio je. Baš je bio ljut. To je jedini put kada ga nije oslovio sa predsedniče.

    MOSKVA

    SEDAM dana smo bili u aprilu 1995. godine u Moskvi. Dolazili su i Rusi kod nas. Sve smo se dogovorili oko ruske pomoći, ali na kraju je propalo, jer mislim da Boris Jeljcin nije dozvolio da se sprovede. Mladić je posle rekao - Džaba sam izgubio vreme.

    SREBRENICA

    U Srebrenici je bilo ubistava, ali ih nije naredila komanda. Najviše muslimana je poginulo u proboju do Tuzle. Njihove ruke su bile toliko krvave da su znali da će odgovarati ako se predaju. Ali napravljen je mit da su svi streljani i da su žrtve. Mladić nikada ne bi dozvolio da iko vezan bude ubijen. On je bio vitez po tom pitanju.

    "KARAŠ"

    RATKO nikada nije kročio nogom u kasarnu u Topčideru, niti u objekat "Karaš". On bi pre sebi ruku odsekao, nego dozvolio da zbog njega nastradaju mladi vojnici. Za njega je vojnik bio svetinja, najveći čin. Nema vojnika u Han Pijesku koji je služio da nije sa njim večerao. Kaže, idi dovedi ono dete sa straže da jede. Jednom mi je 2008. godine prišao čovek u kafani, koji dobro poznaje i mene i njega i pitao: "Bogati, jeste li vi ubili vojnike u Topčideru?" Razmišljao sam da li da ga udarim, ali sam samo rekao "sram te bilo" i otišao. Za sve što se tih godina loše dešavalo u vojsci optuživani su haški begunci, jer su se iz vlasti tako prali od odgovornosti.

    MOŽDANI UDAR

    Prvi moždani udar Ratko Mladić je imao u proleće, čini mi se 1995. godine. Ceo dan smo bili u Žepi i kad smo se vratili u Crnu Rijeku gde je bio glavni štab, legao je da se odmori. Uveče je ustao, hoda, ali ne može da priča. Tu noć smo ga prebacili na VMA u Beogradu. Oporavio se za 15 dana i vratio. Te noći je video mrtvog miša u sobi i posumnjao da je neko hteo da ga otruje.
    16_krajiska -102151 - 04.04.2018 : Stefan Djekic Derventa - best (0)

    Željko Bjelošević


    Da li je neko poznavao Željka Bjeloševića iz Dervente? On je bio u Izviđačima 16. krajiške brigade. Poginuo je kod Bihaća 1995. godine, gdje su ih opkolili muslimani. Od njih su se samo dva uspela spasiti. Ako neko nešto zna o tome, molim vas da to i napiše. Može i na mail stefan. djekic1999Žgmail. com
    krajina -102139 - 28.03.2018 : NOMAD Srbija - best (9)

    Bloger je jugonostalgičar


    Prijatelju,

    u pravu si za anomozitete Pala i Banja Luke onda i sada.

    Činjenica je da su govorili da će Banjaluka pasti, ali pitanje je ko je to govorio. Paljani i istočni deo Republike Srpske Banjalučane (Krajišnike) zovu (onda i sada) guz..e, a Banjalučani (Krajišnici) Paljane i istočni deo R. Srpske zovu i zvali su "Vrovci". Lično imam kontakte i sa našim narodom i iz Banjalučke (Krajiške) regije i sa našim sunarodnicima iz istočnog dela Republike Srpske tako da znam šta pišem na ovu temu.

    Međutim ima nas koji volimo da pametujemo, a da nismo počistili ispred svog praga. Elem, ti što pametuju a, nisu počistili ispred svog praga pišu kojekakve "blogove" pod nazivom :"Od bratstva i jedinstva do bratoubilaštva".

    Za razliku od tog "blogera" ja sa njima (hrvatima, muslimanima) nikada, ali nikada nisam bio ni u kakvim savezima, a pogotovo ne u jedinstvu, a ne daj Bože u bratstvu. A i kada sam se borio protiv istih nisam tu borbu doživljavao kao "bratoubilačku" kao što je neki "blogeri" shvataju i kako su tu borbu doživeli, jer oni (hrvati, muslimani) mene kao Srbina nikada nisu smatrali za brata.

    Želim da napomenem da ja nisam neki čovek zadojen mržnjom, ali jednostavno pitanje osnovnog kućnog vaspitanja je bilo da niko, ali niko iz naše porodice i sa očeve i sa majčine strane nije oženio ženu druge vere, ili se udao za nekog druge vere dok "blogeri" to jesu, a i "bloger" upada u klasičnu zamku suživota sa navodnom "sabraćom" te potomcima svojim daju neutralna imena itd. Ali to je njihova "blogerska" stvar i to shvatam kao njihov privatni životni izbor, međutim ostavlja bljutav ukus kada se takvi nađu da svakoj čorbi budu mirođija.

    Jedini savet koji bi ti ja dao prijatelju je taj da uvek treba da znaš ko ti sedi sa druge strane "astala", ako ne znaš onda i ne pričaj ništa pred njim.

    Pozdrav za Banja Luku! Pozdrav i za Pale! Sve je to Republika Srpska i neka nam je napredna i srećna!!!
    trebinje -102136 - 28.03.2018 : Mali Zlikovac Vukovici ivanica - best (0)

    Početak rata u Trebinju


    U vezi 1. oktobra 1991. godine, baš sa čije strane su doletile prve granate sa Ivanice ili sa Brgata, ko je prvi ispalio, raspitaj se malo ne znam možda je JNA prva tukla sa Prevlake i krenula, ali iz pravca Trebija ste prvi vi zapucali. Da nije bilo tako ne bi bilo odjednom 9 stradalih na Ivanici jer se do tada nije pucalo i nisu očekivali granatiranje. Jedna granata je pala među njih dok su doručkovali.
    bihac -102135 - 28.03.2018 : Tigar Bihac - best (0)

    RE: Kamion


    Naravno da je na tom kamionu bio 2. bataljon 502. viteške. Ja govorim o kamionu koji je bio ispred njih. O kamionu 1. bataljona - Jutine bebe, ranije se zvao.

    Sve što sam u svom prvom postu napisao ja sam pisao iz tog pogleda i kako sam ja to doživio jer sam bio na kamionu 1. bataljona "Jutine bebe" za koji se mislilo da je kamion VRS-a.

    Pozdrav svima.
    dobrovoljci -102129 - 26.03.2018 : Goran Jelic Cacak - best (0)

    Spisak dobrovoljaca u Doboju '92.god.


    Hteo sam da se izvinim i da napišem ispravku u vezi pogibije kapetana Zorana Kalanja iz Sombora-Apatina i dobrovoljca Đogović Rada iz Čačka. Oni su poginuli u junu 1993. godine u okolini Vozuće a ne u junu 1992. godine.

    Želim da pozdravim ostatke te ekipe koji su bili ranjeni, a koji su se rasuli po celom svetu. Ako neko od njih ovo pročita neka se javi.
    rat_danas -102127 - 25.03.2018 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    (24.03.1999) Započela agresija na SR Jugoslaviju


    Na današnji dan započeta je NATO agresija na teritoriju SR Jugoslavije. Za 78 dana, više od 1100 aviona izvelo je 2300 udara na vojne i civilne objekte. Korišteno je 37. 000 kasetnih bombi zabranjenih Ženevskom konvencijom i oko 15 tona municije sa osiromašenim uranijom.

    U operaciji nazvanoj "Milosrdni anđeo" poginula su 462 vojnika i oko 2000 civila. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se za vrijeme agresije nije našao na meti NATO aviona. Procjenjna šteta uništenih mostova, fabrika, energetskih, medijskih kuća i naseljenih objekata kreće se od 30 do 100 milijardi dolara.
    bihac -102125 - 25.03.2018 : Buble Duble Novi Grad - best (1)

    RE: Kamion


    Pozdrav za Mirsada,

    evo pročitao sam sad njegovu objavu pa pošto je informacija iz prve ruke, molio bih Mirsada da ispriča svoj doživljaj tih događanja oko kamiona. Šta je tu bilo zaista i koliko je bilo mrtvih sa jedne i druge strane? Da li je neko od BL specijale preživio? Ako jeste oni znaju najbolje šta je tu bilo. Morao bi znati nešto i ministar Lukač, on im je bio komandant.

    Zašto mene lično to intrigira? Jednostavno što su to bili ponajbolji borci iz VRS, hrabri i vispreni, u tu specijalu MUP nije išao bilo ko. Takvih 20-25 boraca sigurno bi, ako već jedan dio meni našao rješenje, bar bi napravili veliki belaj svakoj omanjoj jedinici u bliskoj borbi. Oni su razbucali linije kod Bihaća i zauzeli Debeljaču, došli do bolnice. Ljudi nije to bilo kakva jedinica pa da ih se dlanom o dlan neko riješi. Pozdrav!
    dobrovoljci -102123 - 25.03.2018 : Goran Jelic Cacak - best (1)

    Spisak dobrovoljaca u Doboju '92. godine


    Dobrovoljačka jedinica pod vođstvom general-majora Dragana M. Jeremića, zvani Beli Orlovi, a pod komandom odbrane grada Doboja ratne '92. godine su dali veliki doprinos u odbrani grada u vremenu od juna '92. godina do juna '93. godine.

    Veliki doprinos su imali i u osvajanju Kupresa i drugih sela u maju mesecu '92. godine pod komandom pukovnika Slavka Lisice. Imali su borbe i u Vozućoj u decembru '92. godine na Kameničkom premetu kao i u napadu na Maglaj. Dali su i svoje žrtve za odbranu tih mesta. Damir Ikonić i Toso. Obojica iz Čačka. poginuše na Kupresu u maju '92. godine i Dejan Jelić iz Čačka, je pogino u borbi u selu Matuzići, Karuše, 19. 08. 92. godine oko 12h i 30 min.

    Po povratku sa tromesečnog Trebinjskog ratovanja u toj jedinici u junu '92. godine u okolini Vozuće su poginuli i kapetan Zoran Kalanj iz Sombora i dobrovoljac iz Čačka Đogović Rade.
    trebinje -102115 - 23.03.2018 : Mali Zlikovac Vukovici ivanica - best (2)

    Trebinjsko ratište


    Nego ti meni reći da niste vi možda uzeli Vukoviće ili 4. gbr, ako si bio tamo. Onda znaš kako vam je stradao pokoji Zoki, koliko ste imali ranjenih i poginulih tu i nije istina da je samo išlo 13 specijalaca, cijela bojna vam je bila angažovana a tome pravcu. Da ne bude zabune, nisu svi u isto vrijeme bili na tome pravcu. A za tvoju informaciju, demantuj me ako lažem, opština Trebinje odlaskom JNA je prepuštena sama sebi da ratuje protiv države. Vi ste '91. imali podrku i pomoć niza države a mi 92 nismo. Vukoviće je barnilo 70 ljudi, možda ne više. Ovo pričam o periodu posle odlaska JNA.

    Što se tiče u ljeto '95. pitaj nekoga iz vaše prve bojne šta je bilo na 495 ili dugoj kako ste je vi zvali. Malo je hvalilo da se ušetamo do Kupara. Od straha ste tukli po svojim položajima koje bio komandir satnije u Zagradinju. Saznaj pa ga pitaj da vam ne bi zenge Zeca i Balda bruka to jest vaših izvidnika. Pitaj ih toliko o ulasku u Trebinje. I još nešto. Trebinjska brigada je sama ratovala ovde do ljeta '95. a tada su stigle skoro sve specijalne jedinice ovde iz Bosne.

    E da i još nešto. Gdje su to Dubrovčani primirisalli Golubovu Kamenu i zauzeli ga? To su bili Imočani. Ja nisam bio na Golubovom Kamenu, ali sam bio na Kokotovoj Glavi, ako znaš gde je to. Po prvi put ste pokušali na "horuk" da uzmete Golubov Kamen ali vam je sutra ujtro bila bježanija nizastranu u Rijeku Dubrovačku i koju su to čuku uzeli Dubrovčani, budi iskren pa reci. Sve su vam uzele položaje jedinice sa strane a mi smo sami sve branili. Trebinjska brigada '92. godine nije brojala ni 2000 ljudi, a vas je bilo 20.000 tuda se izrotiralo od Dubrovnika do Siska. Dubrovačka brigada je imala (mislim) 125 poginulih a ukupan broj na južnom bojištu tj oko Dubrovika je 400. To sve govori koje vama ratovao!
    1992_1995 -102111 - 22.03.2018 : Miro Njemacka - best (0)

    Zijamet, Bugojanska sela, Donji Vakuf


    Zdravo svima,

    volio bih kad bi mi neko znao ispričati šta je bilo 1993. na poganoj Ravni, okršaj između VRS i tkz. Armije BiH, pa nadalje kako je bilo oko Donjeg Vakufa.
    krajina -102107 - 21.03.2018 : Siniša Banja Luka - best (0)

    Vogošćanine...Vogošćanine...


    Prijatelju,

    jako rado čitam tvoje komentare i smatram te relevantnim, ali si zbilja profulao to za Banja Luku. Muljanja jeste bilo, ali zbilja Banjalučani su svugdje ratovali ali istina da niko nije znao šta se dešava i šta se sprema Banjaluci... A onda je Big radio Banjaluka, u živom programu panično bukvalno izbacio "Banja Luku prodana si, Banja Luka će pasti" i to je bila bukvalna prekretnica. Sve i jedna opština Visoke Krajine u kojoj je bio Karadžić je pala, naši iz Prvog korpusa na Mliništima pješke bježe a iz Istočno-bosanskog na vozilima i kažu "bježte srpska stoko". Ni Banja Luka neće zaboraviti demonstracije na Palama sa panfletima "Banja Luku damo, a Sarajevo ne damo", animuzitet je jasan ali ne opravdan jer na istoj smo strani.
    trebinje -102103 - 20.03.2018 : Milan Podgorica - best (1)

    Trebinjsko ratište


    Htio bih da se nadovežem na pisanje ove ljudine Mara, ili kako li već. Priča o hrvatskim specijalcima, kako su potjerali Trebinjce, pa o Oluji. Da ima imalo ratničke časti ne bi otvarao usta.

    Zna li on da je prosječna starost u tim jedinicama bila preko 40 godina? Da Hrvatska ima 4, 5 miliona stanovnika a da su naspram sebe imali ni 50. 000 vojnika, tj ljudi koji su iz nužde uzeli puške. A Hrvati su godinama obučavali vojsku uz strane instruktore i milionske donacije, uz najsavršenije oružje.

    Znaš li, jado, da uz te nesrećne Srbe niko nije stajao sem izmučene Srbije, godinama pod sankcijama, gdje su plate bile deset maraka, gdje je narod umirao od gladi. E ta sila je "pomagala" njih, i to pomaganje više nije ni postojalo zadnjih godina.

    A vas jado? Znam da te ne pogađa ovo jer si niko i ništa. A vas? Najjače sile ovog svijeta. USA, Njemačka... obučavani godinama, mlada vojska, a na drugoj strani 50.000 domaćina koji su sa fronta išli na imanja da rade. Na jednoj strani 100.000 i kusur obučenih i od strane Amerike, Njemačke podržanih u svakom smislu vojnika naspram 50.000 ljudi od nužde sa oružjem, bez igdje ičega i "podržani" od Srbije koja ni sebe nije mogla podržati i koja zbog svog stanja nije ni jednog vojnika mogla poslati u pomoć. E sad ti postenjačino, reci u toj usporedbi snaga kakvo vam je to junaštvo o kojem pišeš.
    trebinje -102099 - 17.03.2018 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    RE: Maro Dubrovnik


    Čitam šta piše ovaj fol specijalac Maro iz Dubrovnika. Trebinjska brigada je brojala oko 5000 vojnika među njima je bilo i starijih ljudi a na suprotnoj strani HV, MUP iz Hrvatske, HVO, HOS i to sve mladi momci većinom dobrovoljci i možeš misliti oni su potisnuli Trebinjce nema šta sila ste...

    A što se tiče "Oluje" to sve što sam nabrojao normalno samo u puno većem broju plus što ste molili još vaše cvijeće muslimane tkz. ARMIJU BiH i tu je NATO logistika i njihovi avioni što su tukli VRS a vamo vas čeka sila od 45.000 krajišnika.
    zaboravljeni -102095 - 16.03.2018 : Djordjo Suvajlo Sydney - best (0)

    Pokojni Dragan Tomaš


    Prva srpska žrtva na opštini Hadžići je Dragan (Strahinje) Tomaš, pripadnik srpske policije. Rođen 29. 11. 1958. godine, poginuo 13. 05. 1992. na brdu Prevulja podno Bjelašnice. Sahranjen je na porodičnom groblju "Klanac" u Tarčinu.
    ambih -102083 - 12.03.2018 : Eddin Hod¿ić Sarajevo - best (1)

    Monografija - Prvi korpus Armije Republike Bosne i Hercegovine


    Sve najvažnije bitke u i oko Sarajeva iz ugla Prvog korpusa!

    http://www.institut-genocid.unsa.ba/userfiles/file/monografija_1Korpus_DIGITAL_optimizirano.pdf
    1992_1995 -102080 - 09.03.2018 : Dejan Dejo Bijeljina - best (0)

    Ratko Joveljić


    Pozdrav svim borcima,

    interesuje me sjeća li se neko Ratka Joveljića iz Zenice, pripadnik SBP MUP. Otišao je pred kraj rata u Banja Luku i tamo je valjda i ostao. Možete li napisati nešto o njemu iz ratnih dešavanja. Bio je pravi borac. Hvala.
    ozren -102077 - 08.03.2018 : Meho Mehic Zavidovici - best (1)

    Pokojni Pantelić


    Molim vas da mi se javi neko od rodbine ili poznanika, momka ili oženjenog, prezivao se Pantelić oko 25 godina. Mislim da imam neke podatke gdje je ubijen i sahranjen, ako do sada nije pronađen.
    poginuli -102069 - 07.03.2018 : Aleksandra Malesevic Beograd - best (1)

    Žarko (Dušan) Malešević


    Meni strikane, nikada dosta sećanja i uspomena na tebe. Toliko toga nam je uskraćeno, ali sećanja ostaju. Molim Gospoda da mi te često pošalje u san, volim kraj tvoje nove postelje da sednem i pričam ti o svom životu, bar sam sretna što to mogu, pomislim na one koji ni ne znaju gde im stričevi spavaju. Ja nisam nasledila tvoj osmeh, ali sigurna sam da si Anđeo sa najlepšim osmehom.

    Godine lete, janje moje belo, miris pokošene trave i zvuk kose, hladne vode kupreške, jabuke u bašči, plave Morave čiji dim žuti sakriva tvoje brke, crveni špek i tvoja veličina ni jedan dušmanin ne može ubiti u meni, do poslednjeg mog uzdaha. A kad dođe taj dan, jer godine lete strikane, a kad dođe... radovaću se jer volim te strikane i poželela sam te puno.

    Tvoja Saška, ali ti to već znaš janje moje belo!
    bihac -102065 - 06.03.2018 : Mirsad Bihać - best (2)

    Kamion


    Mislim da bi neki koji komentarišu dešavanja oko kamiona trebali pitati one koji su bili u kamionu i znaju prava dešavanja, a ti Tigar nisi ni blizu tog kamiona bio, jer u tom su kamionu bili pripadnici 2. bat. 502. brigade i većina ih iz moga kraja kao i poginuli za koje sam podigao spomen ploču. Pozdrav.

    Idi na stranu - |1|2|