fix
Logo
fix
Nalazite se na Region- Najnoviji
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
prepiska -100755 - 13.06.2017 : Crna Osmica Brcko - best (0)

VBR nije uništen


Primjedba moderatora: potrebna pomoć da odredim u vezi kojeg ratišta - stranice se ovaj komentar odnosi.

Da sjećam se dobro si locirao položaj, prve granate si prebacivao. Nekoliko stotina matara drugi ili treći plotun je bio vrlo kada je VBR nastavio dejstovati sa plotunom ili dva da bi vas odvukli dalje
Da tražite a da ste ostali na drugom plotunu sa istim kordonarim vjerovatno bi pogodili. Sledeći dan ili dva VBR je promijenio lokaciju
prepiska -100741 - 12.06.2017 : Velja Frankfurt - best (0)

Email adresa


Mogu li dobiti vašu email adresu da vam pošaljem jednu sliku?

RE: Email adresa



Moja email adresa je slavicnetŽhotmail.com.
prepiska -100739 - 12.06.2017 : Kec Vucijak - best (0)

Vila


Z. Pavlović ubijen iz blizine drugi vojnik, zarobljen i razmjenjen.



RE: Vila



Molim vas da mi neko napiše na koju stranicu da postavim ovaj članak.
trazim -100711 - 09.06.2017 : Senad Omerovic Godus - best (0)

Nihad Kunić


Tražim druga iz JNA. Zove se Nihad Kunić trebo bi biti 1967. godište. Mislim da mu se mati zvala Šefika, a sestra Nihada, svirao je gitaru a školu završio u Sarajevu. Molim da mi ko Javi sta zna o njemu. Hvala.
prepiska -100693 - 06.06.2017 : Milan Podgorica - best (3)

Treba biti objektivan


Prema svome komšiji da ti je draži onaj ko ti je i spremio rat u svojoj kuhinji i koji ti je ubio ne daj Bože dijete, brata, majku. I tvome komšiji takođe, jer vas je on naveo na rat.

E moj Siki, za trenutak zaboravi da si radikalan musliman, pa otvori oči kao običan čovjek i pogledaj djecu u parku koja nisu muslimanska. Vidjećeš da se isto ljuljaju kao vaša, da isto kopaju pijesak kao vaša, da se isto uprljaju ko vaša i da ih isto voli majka, kao vašu. Prestani toj djeci da želiš zlo, pusti kuran da miruje. Šetaj, čitaj, uživaj...
prepiska -100689 - 05.06.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

Tačan odgovor


Precizno. Istinito (tačno). Vrlo dobro sročeno. Sve čestitke na odgovoru g. Tomića na tendeciozno piskaranje "Siki_Breza.
Potpisujem svaku reč odgovora koji je napisao moderator!
NOMAD
prepiska -100673 - 04.06.2017 : Мihailo Danilovic Majur,sabac - best (0)

I robovi i grobovi


prepiska -100669 - 03.06.2017 : Siki Breza - best (7)

Rasprave na ovom forumu


Mislim da nema više nikakve svrhe javljati se na ovaj portal i polemisatio bilo kakvoj temi sa stranom koja sebe naziva Repulika Srpska. Vi se trudite da na svaki način i ondje gdje je to nepotrebno omalovažite sve što je nepravoslavno. Vi time i ne primjećujete da se na taj način sami diskreditujete i dovodite u situaciju druge da reaguju onako u Konjicu. Zašto bi Armija BiH bila takozvana a zna i ptica na grani da je upravo obratno što su potvrdile najveće vodeće sile svijeta.

RE: Rasprave na ovom forumu



Siki,

krajnje je neobjektivno od tebe, i tebi sličnim, da upravo na ovom sajtu pišu o "smislu" neke polemike kada već u prvoj rečenici Srbe nazivaju "četnicima" a i negiraju "Republiku Četničku". Primjetio sam da vi muslimani čak ni u pisanju ne možete da napišete "Republika Srpska" veće je nazivate "RS".

Ime "Armije BiH" je sporno zbog toga što ona nikada nije bila, niti će biti, armija koja je kontrolisala cijelu teritoriju Bosne i Hercegovine. Koliko se ja sjećam, sve do političke podjele BiH, muslimanska vojska je kontrolisala oko 30% teritorije Bosne, pa bi bilo pravično da se vaša "armija" tj. vojska naziva "Armija 30% BiH" ili ako baš hoćeš "Armija Federacije BiH". Svi ostali nazivi su krajnje nekorektni i neprihvatljivi za nas Srbe. Mi smo svoju armiju, koja vas je debelo porazila u ratu, nazvali Vojska Republike Srpske, što je adekvatno standardima srpskog jezika. Naša namjera nikada nije bila da kontrolišemo cijelu Bosnu i Hercegovinu, već samo ono što nama pripada.

Niko vama ne osporava pravo da imate svoju vjeru i budete ono što hoćete. Međutim, što se više udaljavate od svojih korjena, a dobro znamo da ste i vi slovenski narod - potomci Srba, sve smo bliže jednom prelomnom trenutku kada više nećemo moći da živimo u istoj državi.

To što vas podržavaju "velike sile" i nije baš neka velika čast za vas. Nama je dovoljno da nas podržavaju "male sile" poput Rusije, Kine i Indije, što je više od polovine svjetske populacije. Opšte je poznato da Amerikanci i Englezi podržavaju uvijek pogrešnu stranu i da su se svi ratovi koje su oni vodili završili jako nesrećno po države u čiji su se suverenitet oni umješali.

I na kraju, da pomenem i prekrajanje istorije. Nauka je danas otišla toliko daleko da genetskom analizom možemo dokazati za svakog čovjeka, pa i cijelu naciju, odakle vodi njihovo porijeklo. Tako se već sada zna da su Hrvati u ogromnoj većini Srbi, pa su i oni sami morali da priznaju da Pavelićeva teorija porijekla Hrvata više ne važi. Vaša nauka još uvijek tvrdi da ste vi Bogumili, dok onih 9 miliona Turaka, koji danas žive u Turskoj, sa ponosom kažu da su oni srpskog porijekla, čak još uvijek njeguju srpsku tradiciju i srpski jezik.

Sve ovo, da nije istinito bilo bi smješno, a ovako možemo reći da je žalosno. Sve dok ne prihvatite istinu onakvu kakva jeste, ne možete očekivati od nas Srba da se sa poštovanjem odnosimo prema vama.
prepiska -100663 - 01.06.2017 : Siki Breza - best (0)

Primjedba


Zamolio bih uredika ovoga portala da sljedeci put kada bude objavljivao neki tekst da ne vrši cenzuru teksta...

RE: Primjedba



Siki,
sledeći put kada budeš pisao tekst pročitaj pravila ovog foruma. Sve što se ne slaže sa pravilima, moderatori stranice obavezno izbacuju.
prepiska -100661 - 01.06.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

Za Neba Bak


Neba,

u vezi onog tvog pitanja, pošalji mi privatnu poruku na isti način kao i ovo danas sto si uradio. Napisi mi tvoj broj telefona. Da li koristiš Viber ili samo Skype?
razno -100443 - 16.05.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

Mešoviti brakovi


Države nekadašnje SFRJ etnički su sve homogenije, pa su i brakovi takvi, "patuljaste" nacionalne manjine se utapaju u većinskom stanovništvu

Autor: Branislav Radivojša

Vest o to­me da se če­tr­na­e­sto­go­di­šnji Ma­hir Ra­ko­vac iz Sa­ra­je­va kra­jem pro­šle go­di­ne ubio po­sle mal­tre­ti­ra­nja đa­ka iz tur­sko-bo­san­ske ško­le ko­ju je po­ha­đao ne bi bi­la pot­pu­na ako ne bi­smo po­me­nu­li da je ne­sreć­ni de­čak ži­veo u na­ci­o­nal­no me­šo­vi­toj, hr­vat­sko-mu­sli­man­skoj po­ro­di­ci. I da su ga zbog to­ga đa­ci na­zi­va­li ra­znim po­grd­nim ime­ni­ma (Vla­šče, Ka­ra­lo­vro... ). Sam taj ne­sreć­ni do­ga­đaj je i raz­log za pod­se­ća­nje da je Sa­ra­je­vo ne­ka­da bi­lo pre­pu­no na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va, ali u vre­me ka­da su u ovom gra­du u ve­li­kom pro­cen­tu ži­ve­le tri naj­broj­ni­je na­ci­je u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. S tim što su na tre­ćem me­stu, po broj­no­sti, za­pra­vo, bi­li na­ci­o­nal­no neo­pre­de­lje­ni Ju­go­slo­ve­ni. Na­i­me, pre­ma po­pi­su, u Sa­ra­je­vu je 1981. go­di­ne bi­lo 189.000 Mu­sli­ma­na, 133.000 Sr­ba, 76.000 Ju­go­slo­ve­na i 37.000 Hr­va­ta. Ta­da je, pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, sva­ki pe­ti brak u glav­nom gra­du bio me­šo­vit, a da­nas u ce­loj Fe­de­ra­ci­ji BiH od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va ni sva­ki dva­de­se­ti ni­je me­đu oni­ma raz­li­či­te na­ci­o­nal­no­sti.

Pre­ma po­da­ci­ma iz 2014, u ta­ko­zva­noj MH fe­de­ra­ci­ji za­klju­če­na su 11.982 bra­ka, a od to­ga sa­mo je 551 bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Do da­nas još ni­je sa­op­šten na­ci­o­nal­ni sa­stav sta­nov­ni­štva BiH, pa ni Fe­de­ra­ci­je, ali pret­po­sta­vlja se da je u ovom de­lu ne­ka­da "naj­mul­ti­et­nič­ki­je" re­pu­bli­ke u tom po­gle­du do­šlo do ogrom­nih pro­me­na - uz pot­pu­nu do­mi­na­ci­ju Bo­šnja­ka - Bo­šnja­ki­nja. Po­me­nu­te 2014. u Fe­de­ra­ci­ji BiH brak je za­klju­či­lo 9.553 Bo­šnja­ki­nje, od ko­jih je sa­mo dva od­sto bi­lo sa su­pru­žni­ci­ma dru­gih na­ci­o­nal­no­sti, za­tim 1.734 Hr­va­ti­ce, od ko­jih je se­dam pro­ce­na­ta et­nič­ki me­šo­vi­tih, dok je u 50 od­sto bra­ko­va, od ukup­no 125, ko­je su za­klju­či­le Srp­ki­nje, muž bio dru­ge na­ci­o­nal­no­sti.

Prof. dr Snje­ža­na Mr­đen, sa Sve­u­či­li­šta u Za­dru, ka­že za "Po­li­ti­ku" da je i u vre­me biv­še Ju­go­sla­vi­je "u BiH bi­lo ma­nje za­klju­če­nih bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ne­go npr. u Hr­vat­skoj ili Cr­noj Go­ri, a po­seb­no ako je upo­re­đu­je­mo sa Voj­vo­di­nom. Ta­ko je u BiH pro­seč­no go­di­šnje u pe­ri­o­du 1950-1990. bi­lo 11 od­sto et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va, u Hr­vat­skoj 16, u Cr­noj Go­ri 14, a u Voj­vo­di­ni 25 od­sto. Od 1996. go­di­ne udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u BiH se kre­će oko se­dam pro­ce­na­ta, a 2014. iz­no­sio je sa­mo pet od­sto. Ta­ko skrom­no uče­šće bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti ni­je bi­lo ni 1950. go­di­ne".

Ra­di­kal­ne pro­me­ne kad je o za­klju­če­nim bra­ko­vi­ma na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je reč do­ži­ve­le su i dru­ge biv­še re­pu­bli­ke, u ko­ji­ma je udeo do­mi­nant­ne na­ci­je, po­sle ma­sov­nih ise­lja­va­nja osta­lih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na, na­glo po­ve­ćan. Hr­vat­ska je na po­sled­njem po­pi­su 2011. ima­la u ukup­nom sta­nov­ni­štvu 90 od­sto Hr­va­ta i osam od­sto svih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, dok je na po­pi­su 1981. Hr­va­ta bi­lo tek 75 od­sto, a Sr­ba 12 i Ju­go­slo­ve­na osam pro­ce­na­ta. Za­to ne ču­di po­da­tak da je 1981. u Hr­vat­skoj sva­ki še­sti brak bio na­ci­o­nal­no me­šo­vit.

Dva­na­est go­di­na ka­sni­je, 1993, od svih bra­ko­va sklo­plje­nih u Hr­vat­skoj 88 od­sto su bi­li iz­me­đu Hr­va­ta i Hr­va­ti­ca, da bi taj pro­ce­nat ostao go­to­vo isti i 2014. go­di­ne, što je znat­no vi­še u od­no­su na 1990, ka­da je ta­kvih bra­ko­va bi­lo 65 od­sto.

Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je naj­in­ten­ziv­ni­je sma­nje­nje ude­la me­đu­et­nič­kih bra­ko­va od 1990 (ka­da se upo­re­đu­ju sve biv­še ju­go­sla­ven­ske re­pu­bli­ke) za­be­le­že­no u Hr­vat­skoj, gde je za sa­mo tri go­di­ne (1990ż1993) udeo ta­kvih bra­ko­va sma­njen sa 19 na de­vet pro­ce­na­ta i ta­ko je osta­lo do da­nas. To jest, 1990. u ovoj re­pu­bli­ci je sva­ki pe­ti brak bio me­đu­et­nič­ki, a 2014 - sva­ki je­da­na­e­sti. "Uzrok to­me de­li­mič­no je pro­me­na et­nič­ke struk­tu­re u Hr­vat­skoj, a de­li­mič­no i pro­me­na po­na­ša­nja ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti pre­ma et­nič­ki ho­mo­ge­nom/he­te­ro­ge­nom bra­ku. Isto ta­ko, naj­i­zra­zi­ti­je pro­me­ne u od­no­su pre­ma et­nič­ki me­ša­nom bra­ku, ako se upo­re­đu­ju ve­ćin­ske na­ci­o­nal­no­sti vi­dlji­ve su kod Hr­va­ta u Hr­vat­skoj, kod ko­jih je na­kon 1990. ma­nje od pet od­sto sklo­pi­lo brak iz­van svo­je gru­pe, dok je pre 1990. taj po­sto­tak iz­no­sio oko 10 od­sto, što uka­zu­je na iz­ra­zi­to za­tva­ra­nje unu­tar et­nič­ke gru­pe. "

I Sr­bi­ja (bez KiM) sa­da be­le­ži pu­nu do­mi­na­ci­ju srp­sko-srp­skih bra­ko­va. Pret­pro­šle go­di­ne ta­kvih bra­ko­va je bi­lo 91 od­sto jer je srp­sko sta­nov­ni­štvo u Sr­bi­ji (bez KiM) naj­do­mi­nant­ni­je (84 pro­cen­ta). I to, ne sa­mo u cen­tral­nom de­lu ne­go i u Voj­vo­di­ni, ko­ja je sa 27 od­sto na­ci­o­nal­no me­šo­vi­tih bra­ko­va 1981. bi­la na če­lu ta­da­šnje re­pu­blič­ko-po­kra­jin­ske li­ste. Me­đu­tim, na po­pi­su 1981. u Voj­vo­di­ni je ži­ve­lo sa­mo 54 od­sto srp­skog sta­nov­ni­štva, dok je 2011. taj pro­ce­nat, uglav­nom zbog do­se­lja­va­nja iz dru­gih re­pu­bli­ka, po­ve­ćan na oko 67 od­sto. To po­ve­ća­nje ude­la Sr­ba u ukup­nom sta­nov­ni­štvu Voj­vo­di­ne uti­ca­lo je i na sma­nje­nje et­nič­kih bra­ko­va či­ji se broj od 1990. sma­nju­je sa 28 na 19 od­sto u 2014. go­di­ni.

Pre­ma to­me, me­šo­vi­ti na­ci­o­nal­ni bra­ko­vi pra­te sud­bi­nu ukup­nih na­ci­o­nal­nih kre­ta­nja na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je: dok su na­ci­je, u vre­me po­sto­ja­nja Ju­go­sla­vi­je ži­ve­le za­jed­no, ili bar bli­zu jed­ne dru­gih, za­jed­nič­kih bra­ko­va je bi­lo re­la­tiv­no mno­go, a da­nas kad su no­ve dr­ža­ve na ovim pro­sto­ri­ma et­nič­ki ma­nje-vi­še ho­mo­ge­ne, i bra­ko­vi su ho­mo­ge­ni­ji. I bi­će, ve­ro­vat­no, sve ho­mo­ge­ni­ji ima­ju­ći u vi­du is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja u ko­ji­ma se ta­ko­zva­ne pa­tu­lja­ste ma­nji­ne uta­pa­ju i, prak­tič­no, ne­sta­ju u ve­ćin­skoj na­ci­ji. To je po­zna­to is­ku­stvo srp­skog sta­nov­ni­štva u Ma­đar­skoj i Ru­mu­ni­ji ali i dru­gih na­ci­ja u dru­gim ze­mlja­ma u ko­ji­ma su uda­jom ne­ve­ste - pri­pad­ni­ce "pa­tu­lja­ste" ma­nji­ne za ne­ko­ga iz ve­ćin­skog na­ro­da, to­kom sle­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­sta­ja­la obe­lež­ja me­šo­vi­te na­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce. To je uobi­ča­jen pro­ces u svim ze­mlja­ma jer pri­pad­ni­ci ma­lo­broj­nih ma­nji­na ko­ji ži­ve u re­la­tiv­no ho­mo­ge­noj na­ci­o­nal­noj dr­ža­vi i ne­ma­ju dru­gi iz­bor ne­go da se, kad je o brač­nim po­nu­da­ma reč, uta­pa­ju u ve­ćin­sku na­ci­ju. Npr. Sr­bi u Hr­vat­skoj su 1990. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, u 69 od­sto slu­ča­je­va sklo­pi­li brak unu­tar svo­je et­nič­ke gru­pe, a 2014. go­di­ne ta­kvih je bra­ko­va bi­lo 45 od­sto. Ina­če, o to­me ka­ko su na­ci­o­nal­no me­šo­vi­te po­ro­di­ce ži­ve­le na ra­tom za­hva­će­nim pod­ruč­ji­ma to­kom de­ve­te de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka po­sto­je ra­zni mi­ni-iz­ve­šta­ji i be­le­ške, a mi na­vo­di­mo jed­no iz Re­pu­bli­ke Srp­ske:

  • "Ako je muž Sr­bin iz RS, oni su na­sta­vi­li da ži­ve u RS. Ako je muž ne­sr­bin, on­da je zbog neo­da­zi­va­nja u voj­sku RS osta­jao bez po­sla, da bi se po­sle to­ga ise­lja­vao, naj­če­šće s ce­lom po­ro­di­com; ili je od­la­zio sa­mo otac, a osta­li su na­sta­vi­li da ži­ve u RS i da ču­va­ju imo­vi­nu. Po­sle ra­ta, ne­ki mu­že­vi su se vra­ti­li, ne­ki ni­su."

    A pri­mer ne­sreć­nog Ma­hi­ra Ra­kov­ca po­ka­zu­je ko­li­ko na­ci­o­nal­no me­šo­vi­ti bra­ko­vi i da­nas, u go­to­vo jed­no­na­ci­o­nal­nim sre­di­na­ma, mo­gu da bu­du op­te­re­će­ni psi­ho­lo­gi­jom ra­ta i bal­kan­ske is­klju­či­vo­sti.

    Go­di­ne 1990. sva­ki sed­mi brak u SFRJ bio je na­ci­o­nal­no me­šo­vit. Dr Snje­ža­na Mr­đen ka­že da je udeo he­te­ro­ge­nih, od­no­sno et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u Ju­go­sla­vi­ji od 1950. do 1990. go­di­ne bio u stal­nom u po­ra­stu (ako iz­u­zme­mo raz­do­blja, 1950-1955, 1965-1970). Ta­ko je 1950. bi­lo sklo­plje­no 15.700 et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va ili 8,6 od­sto od ukup­no za­klju­če­nih bra­ko­va. Če­tr­de­set go­di­na ka­sni­je (1990) taj broj je iz­no­sio 19.813, od­no­sno 13,5 od­sto. Ili, 1950. go­di­ne od ukup­no sklo­plje­nih bra­ko­va, sva­ki je­da­na­e­sti je bio iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, a 1990. sva­ki sed­mi. Upra­vo je te go­di­ne, ka­da se SFRJ ras­pa­la, udeo me­đu­et­nič­kih ve­za bio naj­vi­ši od ka­da ih pra­te sta­ti­stič­ki po­da­ci. Ako, me­đu­tim, na­pra­vi­mo va­ri­jan­tu kre­ta­nja et­nič­ki me­šo­vi­tih bra­ko­va u "vir­tu­el­noj Ju­go­sla­vi­ji" (na­kon 1990. go­di­ne), od­no­sno ako zbro­ji­mo me­đu­et­nič­ke bra­ko­ve na svim te­ri­to­ri­ji­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, pro­iz­la­zi da je na­kon 1990. po­če­lo na­glo sma­nji­va­nje ude­la ovih brač­nih ve­za ż sa 13, 5 od­sto 1990. na de­vet od­sto 2005, kao što je to bi­lo sre­di­nom pe­de­se­tih go­di­na, kon­sta­tu­je dr Mr­đen.

    Cr­no­gor­sko-srp­ska "me­šo­vi­tost"

  • Što se ti­če evo­lu­ci­je et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va u dr­ža­va­ma na­sta­lim na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, ho­mo­ga­mi­ja/en­do­ga­mi­ja (ista na­ci­o­nal­nost) po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na po­sta­la je osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka po­na­ša­nja u me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma (osim u Cr­noj Go­ri). Čak se i u Voj­vo­di­ni (ko­ja se kroz ce­lo po­sma­tra­no raz­do­blje iz­dva­ja­la kao pod­ruč­je u SFRJ s kon­stant­nim po­ra­stom eg­zo­ga­mi­je) sma­njio udeo et­nič­ki me­ša­nih bra­ko­va na­kon 1990. go­di­ne - na­po­mi­nje dr Snje­ža­na Mr­đen, is­ti­ču­ći da je u Cr­noj Go­ri još sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na za­be­le­žen trend po­ve­ća­nja skla­pa­nja bra­ko­va iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­no­sti, što je pri­sut­no sve do da­na­šnjih da­na. Me­đu­tim, i et­nič­ki sa­stav je od 1991. go­di­ne u Cr­noj Go­ri znat­no pro­me­njen. Od­no­si se to u pr­vom re­du na udeo Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba: dok je udeo pr­vih sma­njen sa 62 (1991. go­di­ne) na 45 od­sto (2011), udeo dru­gih je istih go­di­na po­ve­ćan sa de­vet na 29 od­sto. Mo­že se pret­po­sta­vi­ti da je et­nič­ka he­te­ro­ge­nost Cr­ne Go­re uti­ca­la na ukup­no po­ve­ća­nje eg­zo­ga­mi­je (et­nič­ka raz­li­či­tost). Ov­de tre­ba na­po­me­nu­ti da ni­je reč o kla­sič­noj pro­me­ni et­nič­ke struk­tu­re Cr­no­gor­ci/Sr­bi ne­go je ona re­zul­tat pro­me­ne u iz­ja­šnja­va­nju.

    Izvor: Politika
  • prepiska -100435 - 15.05.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Vukovar: Za Nomada


    Nomad, moram ti reći, s pravom i nosiš taj nadimak, a ti znaš i zašto. Jedna stvar, ti si Miloševićev čovek pa ti je mnogo upalo u oko Vojino vojevanje i najjača vojska na ratištima. Ne volim da polemišem niti da se prepucavam ovde, ovo je predviđeno za druge svrhe, ali reći ću ti samo jedno: GDE SAM JA GURAO GLAVU TI NE BI NOGU, a očigledno rata nisi video, i ti si jedan od mnogobrojnih miševa, jer koliko pratim forum ti glumiš nekakvo piskaralo poput nekog nabeđenog novinarčića. To ovde ne pije vodu. O meni ne moram da da pričam ništa, tu su drugi, živi svedoci koji mogu i opisati moje poduhvate i za tebe da nazovem herojstva, i jednostavno neću da se spuštam na tvoj nivo, ti si "nečim nezadovoljan" pa zato imaš neke glupave replike. Jednostavno da jednostavnije ne može biti ti si neki, neki, neki, ne znam kako da te nazovem, neću da vređam, nisam takav, ali sam za tebe VOJIN JUNAK, zato se sakrij u tvoju mišju rupu i nastavi piskaranje KOJE BIH TI JA OVDE ZABRANIO, glumi novinarčića, mene zaobiđi...
    prepiska -100383 - 08.05.2017 : Filip Nikolic Bijeljina - best (1)

    Slike


    Mogu li negdje naći slike u uniformama Lune, Urka, Bate? Hvala.
    prepiska -100367 - 06.05.2017 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    RE: Droca Tane


    Zahvaljujem se Bojanu iz Bijeljine na odgovoru. Vjerovatno je to moj Droca Tane. Odslužili smo JNA početkom februara 1992. godine. Šta je prokleti rat i zla sudbina da je poslije par mijesci poginuo, a imao je samo 20 godina.

    Neka mu je laka zemlja. Volio bi stupiti u kontakt sa njemu nekim bliskim. Da li neko zna gdje je sahranjen i kako je poginuo?
    prepiska -100321 - 28.04.2017 : Dexon Max Banja Luka - best (0)

    Za Milana Markovića Gorazde


    Ok hvala ti Milane na odgovoru pozzz
    prepiska -100307 - 26.04.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Sajt neće raditi nekoliko sati


    Zbog prenosa servera na drugu lokaciju, sajt danas ili sutra neće raditi nekoliko sati. Na osnovu prethodnog iskustva, moguće je da se prekid u radu oduži na jedan dan. Savjet: ukoliko ne radi slavicnet. com, pokušajte da pristupite sajtu "sokolac. slavicnet. com" koji je identičan sajt, samo druga adresa.
    pozdravi_sarajevo -100267 - 21.04.2017 : Dejan Milosevic Nis - best (0)

    Pelemiš Bogoljub


    Pozdrav svim bivšim vojnicima kasarne "Viktor Bubanj"!

    Hteo bih da pitam za poručnika Pelemiš Boguljuba, koji je bio zarobjen, a razmenjen je kada smo se izvukli u Lukavicu?

    Pozdrav
    trazim_sa -100175 - 08.04.2017 : Samir Delic Jajce - best (0)

    Traži se Izet Sarić


    Tražim jarana iz Olova, zove se Sarić Izet. Služio je vojsku sa mnom u Sarajevu. Radio je nekada u ŽGP. Ako neko zna nešto o njemu da mi javi.
    prepiska -100045 - 30.03.2017 : Zoran Djukic Ottawa - best (0)

    Bucko


    Javi se na ziisŽbell.net.
    forum -100037 - 30.03.2017 : NOMAD Srbija - best (1)

    U vezi rada ove stranice


    Gospodine Željko, želim da Vam još jednom odam priznanje za rad i postojanje ovog portala Slavić-net, posebno cenim Vaše nastojanje da se pravedna borba našeg naroda za slobodu ne zaboravi, a usuđujem se i da Vam kažem da ovako na daljinski "osećam" da ste pošten čovek.
    Svako dobro Vam želim!

    Pozdrav bratu Srbinu NOMAD!
    djukanija -99967 - 23.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Milogorci


    Petar Božović i Matija Bećković odgovorili Milogorcima i crnogorskom glumcu

    Crnogorska serija "Božićni ustanak", u kojoj su Srbi predstavljeni kao okupatori Crne Gore i koja je puna istorijskih falsifikata, snimljena je s namerom da se unese mržnja između dva naroda, ocenjuju sagovornici. Akademik Matija Bećković je iznenađen ovakvim projektom javnog servisa Crne Gore.

    Neshvatljiva izjava

  • Sve što su okupatori hteli silom, Montenegrini ispunjavaju milom. Otkad su podigli čergu na vrhu Lovćena, ceo svet zna ko su i šta su Crnogorci, sem oni sami - navodi Bećković.

    Na velike propuste u snimanju, poput zastave koja nije korišćena u to vreme, Bećković odgovara:

  • Oni su gazili svoju zastavu misleći da je tuđa, a istakli neku koja nije ničija.

    Najviše se polemisalo o izjavi glumca Mladena Nelevića, koji je dešavanja iz 1918, kad je Crna Gora pripojena Srbiji, proglasio okupacijom. To je šokiralo čuvenog glumca Petra Božovića.

  • Čudno mi je da Nelević nešto tako kaže. Nisam gledao seriju i neću, mada ništa me više ne iznenađuje - kaže Petar Božović.

    Najkritičniji prema glumcu bio je reditelj Dragoslav Bokan, koji je o ovome na Fejsbuku objavio tekst s naslovom "Unošenje mržnje prema Srbima u prikazu istorije Crne Gore".

  • Oni koji Mladena pamte kao upečatljivog Njegoša u seriji "Vuk Karadžić" i kao surog i orlovski oštrog Mandušića Vuka u "Gorskom vijencu" osetiće blagu vrtoglavicu zbog ovakvog njegovog iskoraka iz sopstvene sudbine i porodične loze njegovih časnih srpskih predaka.

    Odriču se porekla

    Su čim pred tog istog "tvog" Njegoša, Mladene, i pred onog Miloša, koga ne priznaješ, kao ni, po tebi, "okupatorske vojnike" (što su krvarili na Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu za ujedinjenje srpstva)? Strašne se stvari dešavaju sa Srbima koji su izdali svoje srpstvo onda kada je Srbiji, njihovoj jedinoj otadžbini (bez obzira na to iz kog su srpskog zavičaja rođenjem i poreklom), teško i najteže, možda, i u čitavoj istoriji (uračunavajući tu i ropstvo pod Turcima i stradanje pod ustašama u Drugom svetskom ratu).

    Ne ostavlja se majka kada je raspeta i u nevolji, napadnuta od svih. To je već stvar viteštva, ne samo "nacionalnog osećaja" i trenutne koristi - napisao je Bokan.

    I ANĐELINA PLjUJE PO SRBIMA

    Srbi su godinama u svetu filma loši momci. Poslednji od primera je rediteljski prvenac Anđeline Žoli "U zemlji krvi i meda", u kom su pripadnici našeg naroda predstavljeni kao zločinci. Film je dobio loše kritike, a premijeri u Beogradu prisustvovalo je samo 20 ljudi, koji nisu dočekali njegov kraj.

    Izvor: Intermagazin
  • prepiska -99855 - 14.03.2017 : Milica Glisic Göteborg - best (0)

    Goran Glišić


    Zahvaljujem se od srca za pomen moga brata Gorana Glišić.
    trazim_sa -99817 - 11.03.2017 : Gordana Radic Sydney - best (0)

    Siniša Tošić


    Siniša Tošić, zvali smo ga Fric na Ekonomskom fakulteru, koji smo zajedno završili. Siniša je živeo na Dobrinji u Sarajevu kada je rat počeo. Je li neko ima informaciju da li je živ i gde je sada?

    Hvala!
    prepiska -99769 - 07.03.2017 : Stanislav Vogošća - best (0)

    Grupa 3. sarajevska brigada


    Jel može neko da mi kaže kako se tačno zove gore pomenuta stranica na fejzbuku jer je nisam uspio pronaći, kako se ta grupa tu nalazi?!
    prepiska -99747 - 05.03.2017 : Zeljko Tomic Sokolac - best (0)

    Objavljivanje slika na sajtu


    Objavljivanje slika na sajtu nije moguće (zbog virusa) kao što je to slučaj sa Fb i nekim drugim socialnim mrežama. Ukoliko želite da objavite neku fotografiju uz tekst koji ste napisali treba da: 1) Napišete i objavite tekst na ovom forumu 2) Fotografije pošaljete na moj email, slavicnetŽhotmail.com
    prepiska -99733 - 04.03.2017 : Zelenikovac Trebinje - best (0)

    Za Zenga Split


    Pozdrav i hvala na odgovoru. Sa doktorom se i ne znam baš dobro, jednom smo se vidjeli, a sa Sandrom nekoliko puta. Svakako bih se volio čuti sa njom, a doktoru želim brz oporavak.
    djukanija -99723 - 03.03.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Crna Gora u NATO agresiji na SRJ


    U agresiji NATO na SRJ na danšnji dan prije 17 godina prvi projektili su pogodili Crnu Goru. Na meti su bili radari i kasarne Vojske Jugoslavije. Prva žrtva agresije NATO na tlu tadašnje SR Jugoslavije je vojnik Saša Stojić u kasarni u Danilovgradu. Pogođeni su Obosnik kod Herceg Novog i Crni Rt kod Bara. Kasniji udari su težinu prenijeli na Srbiju ali je Crna Gora bila konstantno pod pritiskom NATO bombi i izdajničke vlade u Podgorici koja je paktirala sa NATO ubicama.

    U Murinu je po priznanju tadašnjeg predsjednika Bila Klintona a koju je dao nedavno francuskoj televiziji, po nalogu crnogorskog političkog vrha koji je sarađivao sa NATO, pogođen most od nebitnog vojnog značaja, kojom prilikom je poginulo šestoro civila među kojima troje djece. Namorbidnija izjava tadašnjeg ministra policije Vuka Boškovića je bila da se građani ne boje, jer NATO bombarduje "samo" vojne ciljeve u Crnoj Gori. Izdajnik je građane Crne Gore u uniformama Vojske Jugoslavije, računao za legitmne mete.

    U vrijeme NATO agresije na SRJ, posebno je bio težak položaj Druge armije VJ u Crnoj Gori, jer je bila napadana od NATO iz vazduha i crnogorske policije na terenu, koja je pokušavala da na svaki način pritisne vojsku da ne može pružiti adekvatnu odbranu, što je bio više nego očigledan dokaz saradnje sa agrsorima. NATO je u crnogorskoj policiji i njenom rezervnom sastavu imao oružanu silu na terenu i logističku podršku.

    Američki bombarder tipa A-10 Tanderbolt je radarski položaj na rtu Arza gađao projektilima sa osiromašenim uranijumom i time to područje ozračio za dugi vremenski period. Od ekipe od preko dvadeset ljudi koja je učestvovala kasnije u dekontaminaciji toga terena, danas nema ni jedan živ.

    Na Cetinju se pojavila za vrijeme rata paravojna grupacija koja je uz nezvaničan blagoslov crnogorske policije pokušala da napadne vojsku na položajima oko Cetinja ali je uz pomoć pripadanika djelova 63. padobranske brigade i vojne policije pohapšena.

    I pored združenog i koordinisanog rada NATO i oružanih formacija crnogorske vlade, Vojska Jugoslavije u Crnoj Gori je uspjela da obori nekoliko bespilotnih letilica, krstarećih projektila Tomahavk lansiranih sa brodova i podmornica NATO iz Mediterana. Izraženo je dejstvo PVO sistema KUB sa aerodroma u Podgorici, i nepotvrđen podatak obaranja britanskog lovca-bombardera Sea Harier u Skadarsko jezero.

    Avioni tipa G-4 RV i PVO VJ sa aerodroma u Golubovcima su izvršili preventivni udar na jurisne helikoptere NATO u Albaniji, koji su se pripremali za napade na vojsku u SRJ, i tom prilikom ih uništili na zemlji. Odmazda NATO je uslijedila samo dan kasnije napadom NATO bombardera na aerodorom u Golubovcima i radarsku osmatračnicu Crni Rt pored Bara.

    Čitavu terorističku jedinicu OVK koja je pritisnuta Voskom Jugoslavije na Kosmetu bila pred uništenjem, crnogorska policija je propustila da umakne preko crnogorske granice u Albaniju.

    Narod je u Crnoj Gori bio većinski, kao što je i danas protiv tiranije i agresije NATO.

    Građani Crne Gore koji su u uniformama Vojske Jugoslavije časno branili svoju slobodu, kao i njihovi preci stotinama godina prije, upisali su se u slavne stranice srpske, crnogorske, slobodarske tradicije. O ovima drugima će suditi vrijeme i istorija...

    Slava i hvala svim žrtvama NATO agresije na prostoru Savezne Republike Jugoslavije i vojsci koja se pokazala dostojnom predaka.
    prepiska -99663 - 01.03.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poginuli dobrovoljci


    Mz Mooz, što da ne! Javi se Željku i ostavi mail pa možemo prodiskutovati šta se može rešiti oko poginulih. Pozdrav svim forumašima, a ovaj put poseban pozdrav ide za malog Mikija.
    youtube -99653 - 28.02.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Jedinica


    prepiska -99642 - 27.02.2017 : Miz Mooz Novi Sad - best (0)

    Poginuli


    Hvala Vam na odgovoru,

    volela bih da privatno porazgovaramo o popisu poginulih i nestalih dobrovoljaca iz Srbije u ratovima. Činjenica je da se malo govori o njima i da se često zaboravlja sve to. Relativno skoro u Pančevu je podignut spomenik žrtvama i nije pravljena razlika između dobrovoljaca i rezervista.

    Ukoliko Vam odgovara da se čujemo zamoliću gospodina Željka da Vam prosledi moju mail adresu. Tako će biti najlakše.

    Hvala Vam, veliki pozdrav!
    prepiska -99607 - 24.02.2017 : Neba Bak Srbija - best (0)

    Poginuli


    Gos-Miz Mooz,
    drago mi je da se neko toga setio. Poginuli su moji drugari i sugrađani. Hvala Vam što ste se javili sa pitanjem u vezi poginulih. Kod nas u gradu nema nikakvog spomenika niti bilo kog drugog obeležja, možda za neke druge borce, ali što se tiče dobrovoljaca toga nema. Mi smo uvek bili na crnoj listi i o nama niko nikada nije ništa pitao niti bilo šta drugo.

    Što se tiče poginulih, tu ste u pravu. Jedan borac je poginuo na Hotonju prema Kobiljoj glavi, PANTIĆ DEJAN, a drugi na Otesu, MIĆA AUSTRIJANAC. To se desilo 1992. godine.

    Objektivno gledajući, ja se trudim na ovom našem forumu, a i uopšte, u ime svih Smederevaca održim sećanje na naše poginule. Ja, kao i ostali borci pamtimo naše borce u svojim srcima a za neki vid sećanja u obliku spomenika, možda to neko i potegne pa se to i ostvari.

    U svakom slučaju hvala Vam na brižnom tekstu. Veliki pozdrav za Vas kao i za sve naše forumaše, a posebno našem komandiru Buci.
    prepiska -99601 - 23.02.2017 : Miz Mooz Novi Sad - best (0)

    Pitanje za Nebu Baka


    Ako sam dobro shvatila Vi ste iz Smedereva. Htela sam samo da pitam da li u Smederevu ima spomenik poginulima u ratovima 1991-1999. godina?

    Znam da su učestvovali na borbama na Hotonju i Otesu i da je bilo poginulih iz Smedereva. Šteta je da se ne znaju imena tih ljudi koji su izgubili život. Trebalo bi nekako sećanje sačuvati na njih.

    Pozdrav
    prepiska -99593 - 22.02.2017 : Neba Bak Srbija - best (4)

    Neprocenjivo


    Nema dana da ne uđem na naš forum, da vidim novosti i dešavanja. Današnji dan je poseban, i neprocenjive je vrednosti, jer kad udjem i kad kliknem, otvori se forum, u pregradi poginuli - NEMA POGINULIH na današnji dan. Da je bilo sreće pa da je svaki dan prazno mesto za poginule, ali, rat je i tako je moralo biti. Morao sam podeliti sa vama ovo moje zapažanje i moju sreću što je to tako. Bilo, ne ponovilo se...
    odgovor -99588 - 21.02.2017 : Milorad Rosuljas Slovenija - best (0)

    Sretko ( Božo) Ješić


    Lijep pozdrav i poštovanje za sve na ovoj stranici i forumu! Samo da kraće odgovorim Almiru iz Sarajeva, vezano za pokojnog Sretka Ješića. Poginuo je 1994. na Jahorini, sahranjen u Ilijašu i naknadno premješten na Vojničko groblje Sokolac. Majka i otac su takođe nažalost pokojni... Za bilo šta dodatno molim Almira da se javi na 00386-51-846-019.
    prepiska -99573 - 19.02.2017 : NOMAD Srbija - best (8)

    Odlazi Niksone


    Odlazi Bošnjo, što si i dolazio, nikakve časti u tebi nema, niti vojničke niti ljudske... Sramota je šta ste radili našim momcima! Sakrij se u tu tvoju džamahiriju i ćuti, da ne napišem nešto gore Niksone.
    prepiska -99567 - 19.02.2017 : Nixon - best (2)

    Za Vogošćanina Pravog


    Dobro si razumio, i zaista nije bilo ni malo ironije u mom pisanju niti neke namjere da nekoga isprovociram, i upravo sam samo htjeo da naglasim stanje u kojem se koja vojska nalazila, a što je vojnički gledano zasigurno uticalo na moral boraca, pa često i na krajnji ishod nekih bitaka!!

    Šta bi dobio bilo ko od nas da na ovom forumu troši svoje vreme da bi nekoga izazivao, vrijeđao i slično. Napisao sam prije ovog još jedan komentar da pojasnim malo šta sam htjeo reći, ali iz nekog razloga, nema ga objavljenog ovdje?

    Bilo kako bilo, uvijek uvažavam mišljenje drugih ljudi, i smatram da su ovakvi forumi jedna od prilika da se ljudi bolje razumiju i razmjenjuju iskustva, informacije i slično, obzirom da se ja možda kroz pisanje ne znam najbolje izraziti, pa moji komentari izazivaju polemike, onda je svakako bolje da se i ne javljam!

    Svima na forumu želim dobro zdravlje i dug život...
    djukanija -99565 - 19.02.2017 : NOMAD Srbija - best (0)

    Šta je napisao Tajm, a Milo prećutao


    Autor: Nenad Zorić

    Trampova administracija je, saglasni su sagovornici Sputnjika, očigledno stavila rampu na prijem Crne Gore u NATO, pa je to glavni razlog nervoze crnogorskog premijera Duška Markovića i njegovih optužbi na račun ruskih zvaničnika. U pitanju je, narodski rečeno, bezuspešno dodvoravanje Severnoatlantskoj alijansi, ističu analitičari.

    Crna Gora je, tvrdi za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković, zemlja koja se nalazi na ivici kolapsa u svakom smislu.

    Tvrdnja premijera Markovića magazinu "Tajm" da su Crnoj Gori "ruski zvaničnici otvoreno pretili i da su njihove (ruske) službe bile u kontaktu s političarima, SPC, NVO i nekim medijima", Raković doživljava kao izjavu kakva se jedino može čuti u Diznilendu.
    "Marković daje intervju američkom časopisu u trenutku kad je jasno da je ekspresni voz NATO integracija Crne Gore zastao tamo gde se najmanje nadalo - u Sjedinjenim Državama".

    Crnogorski premijer Duško Marković kazao je u pomenutom intervjuu da su tajne službe pojedinih članica NATO-a potvrdile informaciju da je na izborni dan u Crnoj Gori pripreman državni udar, te da su ga organizovala dva pripadnika ruske vojne tajne službe.

  • "To je vrlo površna, aljkava izjava crnogorskog premijera kako bi se još jednom dodvorio NATO-u. Međutim, njegov problem je što je u članku koji je "Tajm" objavio 16. februara, pa onda u intervjuu koji je objavio sa Markovićem istog dana, kazano da je visoki zvaničnik Nacionalnog saveta za bezbednost SAD rekao da Bela kuća nema nameru da prihvati prijem Crne Gore u NATO", konkretan je Raković.

    Na istu činjenicu - da Bela kuća trenutno nema plan da podrži članstvo Crne Gore u NATO-u - ukazuje i novinar Matija Nikolić.

    Ovo bi se moglo protumačiti i kao vid pritiska na Trampovu administraciju da ne želi da odbrani jednu malu zemlju koja hita ka NATO-u od jedne, kako je Marković slika, strašne i velike Rusije koja želi da izazove krvoproliće. A odbrana je, naravno, u tome da SAD ratifikuju Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u".

    Marković optužuje Rusiju, iako nije izneo dokaze, da nelegalno upumpava novac u Crnu Goru. Istini za volju, njegovom prethodniku nije smetalo kad su ruski građani upumpavali milijarde evra u nekretnine u Crnoj Gori, mada tada ništa nismo čuli negativno ni od Markovića, za koga važi da je bio najbolje informisan u Crnoj Gori i uvek je pokrivao visoke funkcije", podseća Nikolić.

    Projekat Crne Gore u NATO-u je, naglašava Aleksandar Raković, očigledno propao, ma šta Marković i Đukanović da kažu ili da izmisle.

    Zato bi, predlaže Raković, ovaj crnogorski dvojac trebalo da se prilagodi novoj realnosti koja je takva da će se uskoro naći oči u oči sa narodom Crne Gore.
  • prepiska -99519 - 12.02.2017 : Nixone - best (2)

    Nisi me dobro shvatio


    za Gorana,
    mogao bih da ne odgovorim na tvoj post, ali odgovorit ću iz jednog razloga, jer te smatram kao fer i korektnog, te kako rekoh kulturnog forumaša, zaista radi se o tome da si pogrešno protumačio moj komentar, jer što bih bez veze trošio i svoje i vaše vrijeme pišući ovdje u namjeri da se sa nekim svađam ili da nekoga vrijeđam, je li.

    Kada sam kazao da ste vi mogli otici gdje god poželite, mislio sam isključivo na vas borce, i na to da ste imali slobodu kretanja i mogućnost izbora. koju mi, ako se slažes sa mnom i nismo imali što znači da smo bili "osuđeni" da se borimo do zadnjeg i naravno da to utiče na moral vojnika za borbom, i na konačni ishod određene bitke, o tome sam govorio, i žao mi je što si ti to pogrešno shvatio a glede drugog dijela nisam ni rekao da ste vi ne daj Bože osuđivali svoje borce koji su bili tamo gdje je probijena linija, ali ti si tvrdio da linija na vašem boku nebi bila probijena da se je sa vama razgovaralo sa višeg nivoa jer ste vi poznavali način ratovanja 505-e nadam se da sam sad bio jasniji, a ti opet možeš ostati pri stavu da provociram i slično moje je da poštujem tvoje mišljenje, ali obojica zadržavamo pravo da se ne moramo slagati s onim što onaj drugi govori, a to opet ne znači da moramo "ratovati" na ovom forumu i ja tebi želim da u dobrom zdravlju dočekaš duboku starost i to tamo gdje tebi odgovara i gdje ćeš biti sretan zajedno sa svojim najdražima, i još jednom ti kažem da mi nije namjera bila da ja tebi ili čitavom jednom narodu sugerišem da nekuda ide, neka svakog tamo gdje mu je srcu najmilije, živ mi bio i lijep pozdrav.
    prepiska -99513 - 12.02.2017 : DADO Banjaluka - best (6)

    Kupres


    Oblačan, ne mnogo hladan dan. Četrnaesti dan muslimanske ofanzive na Kupres i iscrpljujućih bitaka sa višestruko nadmoćnijim neprijateljem. Muslimani su nastavili sa napadima na svim pravcima. Intenzitet napada kulminirao je oko podne. Stajao sam na Velikoj Plazenici, najvišoj tački na kupreškom ratištu, posmatrao front koji se ispred mene prostirao kao na dlanu i osluškivao zastrašujući odjek bitke.

    Mješao se zvuk dejstva na hiljade pušaka, mitraljeza, bombi i granata. Bitka je bila takva da se po dimu koji se dizao iznad šume linija mogla pogledom pratiti od Plazenice do Kukavičkih vrata.

    U dva sata poslije podne, u jeku najžešće bitke protiv muslimana, uslijedio je žestok artiljerijski napad hrvatske vojske iz pravca Tomislavgrada na položaje VRS na južnom i jugoistočnom dijelu Kupreške visoravni.

    Znači, počelo je. Bitka za Kupres ulazi u završnu fazu. Male su šanse da je dobijemo, ali čovjek se nade posljednje odriče.

    Sa očiglednom namjerom da "sprže" sve ispred sebe i tako svoju pješadiju poštede jačih okršaja i gubitaka, za samo nekoliko časova Hrvati su na položaje VRS u Malovanu, Ravnom i Riliću, ali i po civilnim ciljevima u ovim selima i gradu Kupresu, ispalili na hiljade granata, uglavnom iz višecjevnih bacača raketa.

    Kupreška vrata

    Od Malovana i Rilića počeli su da se dižu prvi stubovi dima iz pogođenih i zapaljenih objekata.

    Iz pravca Zvirnjače uslijedio je tenkovsko-pješadijski napad na Ravno. Preko Javornog vrha snage HVO, čiju je okosnicu činila Druga gardijska brigada, krenule su u napad kroz Zanaglinsku šumu, s ciljem da presjeku put Ravno -Kupres, zauzmu Rilić i odsjeku snage VRS u Ravnom.

    Hrvati su u napad krenuli sa tri gardijske brigade, desetak bojni, pukovnija i drugih jedinica, čije je brojno stanje bilo duplo veće od brojnog stanja svih jedinica koje je VRS imala na Kupreškoj visoravni. S jedne strane višestruko nadmoćniji muslimani, s druge strane dvostruko nadmoćniji Hrvati.

    Iz Zapovjedi za napad Glavnog stožera HVO vidi se da su Hrvati dobro znali raspored, brojno stanje i vatrenu moć 7. brigade VRS:

    "Na teritoriji opštine Kupres borbena dejstva izvodi 7. motorizovana brigada koja raspolaže sa 4 topa 130 mm, 6 haubica 122 mm, 6 haubica 105 mm, oklopnim bataljonom sa 20 tenkova, od čega su 3 tenka M 84. Na prostoru planine Vitorog nalazi se raketna baza sa raketama zemlja-zemlja, radarskim sistemom i sistemom za ometanje.

    Ukupna jačina snaga na prostoru Kupresa u ovom trenutku je oko 2. 000 vojnika. U pitanju su snage velikog borbenog iskustva, svjesne strateškog značaja Kupresa i imaju za cilj zadržati ga po svaku cijenu.

    Angažiranjem srpskih snaga na pravcu napredovanja naših postrojbi uveliko bi se narušila borbena moć VRS u sjevernom dijelu kupreške općine i time bi Armija stekla realne uvjete za osvajanje grada Kupresa i ostvarivanje njihovih strateških ciljeva.

    Nakon jučerašnjeg formiranja Taktičke grupe 1, na pravcu prema Vukovsku, muslimanska komanda je na desnom krilu formirala i Taktičku grupu 2, u koju su ušle 305. i Gardijska brigada, sa zadatkom da nastave napadna dejstva na Demirovac (koji brani četa Prve banjalučke protivoklopne brigade) Križ, Semešnicu (koje brani borbena grupa pod mojom komandom) i Javorak i Javorov pod (koje brani jedinica iz Šipova).

    Na Priviji i Malim Vratima nije bilo većih pješadijskih borbi. Razlog je vjerovatno sinoć postignuti Hrvatsko-muslimanski dogovor po kojem muslimanske jedinice moraju da se zaustave na liniji Demirovac - Mala Vrata - Mala Plazenica.

    Na Bukovaču je stigla grupa "Pantera", koja je imala zadatak da povrati juče izgubljene položaje na Priviji, ali zbog komplikovanja stanja na frontu prema Hrvatima nisu preduzimali nikakvu akciju.

    Po jačini i učestalosti artiljerijske vatre ovaj dan je nadmašio sve prethodne u ratu na Kupreškoj visoravni.

    UNPROFOR je saopštio da je tog dana na kupreškom ratištu registrovano oko 3. 600 detonacija iz artiljerije velikog kalibra. Devedeset odsto tog čeličnog tovara ispaljeno je na srpske položaje.

    Popodne je u Šipovo došao predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić, na sastanak sa političkim rukovodstvom Kupresa, Jajca, Jezera, Šipova, Donjeg Vakufa i Mrkonjić Grada. Sastanku prisustvuje Mladićev zamjenik general Milan Gvero, još nekoliko generala i visokih oficira VRS.

    Neposredno prije sastanka, koji je održan u fabrici Aluminka, stigla je vijest da su Hrvati napali Kupres.

    Karadžić se prvo obratio Mitru Mariću, predsjedniku opštine Kupres:

  • "Mariću, možeš li da uspostaviš kontakt sa Hrvatima? Imaš li telefonsku vezu sa njima"?

  • "Kontakt sa njima mogu da uspostavim samo preko 'vruće linije', između naše vojne komande u Kupresu i njihove u Duvnu. Ali, samo kad mi to vojska dozvoli".

  • "Idi, pozovi ih i reci im da prekinu sa napadom. Nismo se tako dogovorili. Prenesi im, ako odmah ne prekinu sa napadom, da ćemo im Duvno i Livno sravniti sa zemljom. Čekaću te da mi preneseš njihov odgovor".

  • "Razumijem predsjedniče".

    Prisutnima je uši "zaparala" rečenica: "Nismo se tako dogovorili".

    Marić odlazi u Kupres. U komandi 7. brigade ga obavještavaju da je "vruća linija" sa Hrvatima u prekidu, da Hrvati jakim snagama napadaju i napreduju na cijelom frontu.

    Vraća se u Šipovo, da o svemu obavjesti Karadžića. U Aluminci ga obavještavaju da je Karadžić otputovao za Banjaluku.

  • "Da li je ostavio nekakvu poruku, kako da mu se javim"?

  • "Nije ništa".

    Nastaviće se
  • trazim_sa -99491 - 10.02.2017 : Jasmina Alihodžić Pula - best (0)

    Tražim sestru i brata, majka Elena Alihodžić


    Dobar dan. Tražim sestru i brata iz Pule. Posvojeni su isto kao i ja. Bila sam u domu u Oazi u Rovinju. Po informacijama, sestra bi trebala biti rođena 1995. godine, a za brata ne znam. Prije su se prezivali ALIHODŽIĆ OD MAJKE ELENE ALIHODŽIĆ IZ PULE... Molim vas za bilo koju informaciju koja bi mi pomogla pronaći ih. Jasmina Alihodžić. Hvala.
    prepiska -99419 - 04.02.2017 : NOMAD Srbija - best (2)

    Zlatibor Lončar, doktor za smrt, korupciju i Vučića


    Zlatibor Lončar je aktuelni ministar zdravlja i funkcioner Srpske napredne stranke. Za člana Vučićevog kabineta izabran je iako nema adekvatne profesionalne reference. Naprotiv, u njegovom obrazovanju postoji više naučno-fantastičnih detalja, kojima bi se, da je Srbija pravna država, pozabavilo nadležno tužilaštvo.

    Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja. U zvaničnoj biografiji, objavljenoj na sajtu Ministarstva zdravlja, navodi se da je 2001. godine završio specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u londonskoj bolnici "Hamersmit", gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Spacijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003, a specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine. Zvanična evidencija o tim kursevima ne postoji. Tačnije, u bolnici "Hamersmit" nema dokumenta o kursisti Lončaru, a on u Klinačkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju. Opravdanu sumnju u verodostojnost zvaničnih podataka podstiče i činjenica da Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve.

    Sredinom novembra 2012, na konkursu za kliničkog asistenta između četiri kandidata izabran je Lončar, a samo on nije ispunjavao uslove za izbor. U to vreme nije mu bila prihvaćena doktorska teza, o čemu svedoči zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta pod brojem 014017/2. Iako status kliničkog asistenta predstavlja najniži rang u lekarskoj hijerarhiji, Aleksandar Vučić mu je poverio Ministarstvo zdravlja, čime je prvi put u novijoj istoriji između 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora za ministra izabran asistent. I to asistent koji nije ispunjavao uslove ni za dobijanje tog ranga.

    Umesto naučnim radom, Lončar je karijeru gradio bržim putem, preko Surčina. Kao mlad lekar, i kad nije bio u smeni, dežurao je pored ranjenih kriminalaca. Takvim aktivnostima stekao je nadimak "Doktor Smrt", poveću sumu para, stan u Beogradu i prvi "Audi A6". Otkad je postao ministar, vozi džip BMW 6 i uspešno, na štetu građana, razvija svoj biznis.

    Ako ga za ulazak u Vladu nisu preporučili profesionalni kvaliteti, možda taj uspeh može da zahvali podacima iz biografije koji se ne nalaze na zvaničnom sajtu Ministarstva zdravlja nego u spisima sudskog procesa za ubistvo Zorana Đinđića.

    Dejan Milenković Bagzi, bivši član surčinskog i zemunskog mafijaškog klana, u svom svedočenju, 2006. godine, optužio je dvojicu lekara iz Urgentnog centra za saradnju s Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Svedok-saradnik je naveo nekoliko zločina koje su lekari Miroslav Risović i Zlatibor Lončar izvršili na Spasojevićev zahtev, posle čega su bogato nagrađivani.

    Risović i Lonćar su bili zaduženi da u Urgentnom centru na različite načine zbrinjavaju ranjene i povređene kriminalce. Pomagali su onima koji su pripadali zemunskom klanu, a njihove protivnike su slali na onaj svet. Čim bi ćuli da je neki mafijaš ranjen, dolazili su u bolnicu, ubacivali se u lekarski tim s izgovorom da poznaju žrtvu, menjali su smene i dežurstva i sprovodili direktive iz Šlerove ulice. Falsifikovali su lekarske nalaze koji su upotrebljivani kao opravdanje na osnovu kojeg su se pojedini kriminalci izvlačili iz zatvora, čak su i lečili rodbinu mafijaških bosova.

    U beogradskom naselju Žarkovo, 5. septembra 2002, došlo je do pucnjave u kojoj je ranjen Veselin Vesko Božović, poznati crnogorski kriminalac. Iako je imao teške povrede grudnog koša, oštećena pluća i pokidana creva i krvne sudove u stomaku, posle operativnih zahvata Božović se izvukao iz kritičnog stanja i počeo da oporavlja. Već posle dva dana mogao je da sedi i komunicira. Sutradan su ga medicinske sestre našle mrtvog.

    Bagzi Milenković je objasnio uzroke misteriozne smrti Veska Božovića. Spasojević je hteo da Božović bude ubijen. Posle pokušaja ubistva Božovića, došao je u Šilerovu doktor Risović. Dušan (Spasojević) se raspitivao da li će da preživi, pošto je imao doktore koji su dokrajčivali žrtve da ne prežive, a kako mu je Risović rekao da će ovaj ostati živ, Dušan mu je rekao da dokrajči Božovića. Doktor Risović se dvoumio neki dan. Taj razgovor je vođen u kući sa Spasojevićem. On je slobodno pričao s tim doktorima, a onda je pričao i s doktorom Lončarom, koji mu je rekao da on više nije hteo da Rileta čeka, jer se on uplašio, da izvoljeva i da je on dokrajčio Božovića - rekao je Milenković na suđenju za ubistvo Đinđića i napomenuo da je Lončar kasnije Spasojeviću potvrdio da je injekcijom ubio Božovića, a "za tu uslugu dobio stan u bloku 62 na Novom Beogradu".

    Veze sa zemunskim mafijašima Risović i Lončar nisu ni pokušavali da sakriju. Naprotiv, hvalili su se automobilima koje su dobili na poklon, a Legiju i Spasojevića su svečano dočekivali u Urgentnom centru. Lekari i medicinske sestre dobro pamte dolaske članova zemunskog klana u posetu Spasojevićevom ocu. Bahati i primitivni, ponašali su se kao da su u Šilerovoj, a ne u bolnici.

    Zlatibor Lončar je lično operisao oca Dušana Spasojevića. Uradio je to mimo propisa, pošto je tada još bio na specijalizaciji. Aktuelni ministar je priznao da je operisao Spasojevićevog oca s objašnjenjem da je "čovek prošao istu proceduru kao i svaki drugi pacijent i o tome postoji dokumentacija koja može da se proveri".

    Kompromitovanim kolegama suprotstavio se samo dr Đorđe Bajec, tadašnji direktor Kliničkog centra. Iako je odbijao da poveruje u to da postoje i lekari koji su spremni da ubiju nemoćnog pacijenta, bez obzira ko to bio, Bajec nije mogao da ignoriše činjenice. Kad god su u Urgentni dovožene žrtve raznih pucnjava, pojavljivao bi se dr Risović. Menjao bi smene, ostajao na dežurstvu po ceo dan, samoinicijativno odlazio u vizite ranjenicima. Gde god bi se udenuo, pacijentovo stanje bi se komplikovao na neobjašnjiv način.

    Iako je odbijao da poveruje u to što vidi, dr Bajec je pokušao da iz lekarskih ekipa koje su vodile takve slučajeve izbaci Risovića i Lončara. Skupo je platio tu avanturu. U leto 2002. na mobilni telefon pozvao ga je Legija. Rekao mi je: "Legija ovde, ostavi doktore Risovića i Lončara na miru". Odgovorio sam mu: "Zamislite da se vaši vojnici ponašaju prema vama kao da su oni vama starešine, a ne obrnuto". On je rekao: "Da ne ulazimo u priču, vi ovo shvatite kako hoćete" i spustio je slušalicu - prepričao je Bajec. U tom trenutku Bajec nije ni poverovao da ga je zaista nazvao Ulemek. Tri dana posle razgovora, Ulemek i Spasojević su došli u Urgentni centar. Dočekali su ih Zlatibor Lončar i Miroslav Risović, koji su ih uveli na službeni ulaz, za koji samo hirurzi imaju ključ. Tek tada se Bajec uverio o kakvoj sprezi se radi, ali nije hteo da popusti. Šest meseci kasnije, u januaru 2003, trojica mladića su ga, pred kućnim vratima, metalnim šipkama i pištoljima pretukli. Polomili su mu obe ruke i noge i naneli teške povrede glave.

    Rane radove Doktora Smrt nije zaboravio ni Boško Đukanović, ugledni srpski kardiohirurg. Iako se nije javno izjašnjavao o politici, Đukanović je kritikovao naprednjački režim. U privatnim razgovorima tvrdio je da je "Vučič največe zlo koje je zadesilo Srbiju". Špijuni su obavestili diktatora da lekar širi istinu. Tužba je prvo objavljena u "Informeru", čiji glavni urednik Dragan J. Vučičevič je Đukanoviča svrstao u zavereničku grupu koja priprema državni udar. Presudu je izvršio ministar Lončar, koji je, ne gubeći vreme na objašnjenja, nepodobnog kolegu razrešio dužnosti direktora KBC "Dedinje".

    Idi na stranu - |1|2|