Nalazite se na Politika-ENGLESKA_POLITIKA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Armagedon

engleska_politika - 69597 - 20.05.2012 : Novak Alimpic Beograd -  ⁽⁰⁾

Kada je jednom Tita njegov lekar upitao:

"Ko ste vi ustvari?"

On je, onako pripit, odgovorio:

"Ja sam Faust svih Fausta!"

Faust je umro u Ljubljani....

ARMAGEDON = GRADEMONA

Domina je krenula iz Slovenije i putem koji je mrtvi Faust vožen na Dedinje. Završilo se slobinim putem sa Dedinja...

Bio je to naš mali Armagedon, koji pokazuje da masoni guraju mnogo kreča u malter.

Čuli ste za Satanu? Ne znate gde je? Biću drzak da vam šapnem... u londonskom sitju... preziva se Bauer, poturčio se u "Rot Shild". I ne sumnjajte da vlada svetom! Tim se zove Iluminati i Grci stižu sa jela bend, lobanja i kosti...

Gde su? U Americi su trenutno na svim pozicijama koje nešto znače: politika, korporacije, bankarstvo, vojna mašinerija, usput vlasnici su američkih federalnih rezervi! Znači oni štampaju dolar koji pozajme američkoj državi a država im vraća +3%. Amerika je prezadužena zemlja i duguje Rotshildu i Rokfeleru... Nafta se kupuje dolarom? A do kad će dolar biti jak? Dok američka vojska bude mogla da uništava i okupira svaku zemlju na svetu... Sve dok se roba bude plaćala u dolarima, koji ne vrede ni utošenog papira za štampanje.

Ko je hteo da prodaje naftu za zlato i nagovarao druge zemlje OPEC-a da rade isto? moamer el gadafi...

Šta je amerika? Zemlja retarda i debila, inače "bodygard" kraljice majke, Rotshilda i Iluminata. Telohranitelj satane! Šta hoće satana? Pa hoće da vlada celim svetom! Isto kao što je hteo i Hitler? Ne, sine, izigravaće Dobricu Ćosića! Kako? Pa ovako: mora da svima razbije tradiciju, da ljude odvoji od religije i nacije, jer to nije dobro budimo mondijalisti građani sveta. Neće biti ratova... Nema nacija, nema svađe... Kako pa ovako centralizovana planetarna vlast, nema granica (a vi po Bosni pominjete kote, poete u crkvi, klanjate u džamiji? To nije dobro, mi ćemo vas civilizovati, uključiti u EU za početak. U Evropi je lepo multi-kulti... Ubacim muslimane i oslabim Nemce, Francuze, Englezima uvalim Poljake... Huškam strance na domaće.. Uvek mogu da iznajmim polovinu radničke klase, da uništim drugu polovinu! Zašto? Gledaj šta se nakotilo, ko će sve to da hrani?Treba mi dve milijarde robova, neću ih vezivati lancima već novcima i strstima... Jedna centrala, bez granica, jedna valuta, jedna vlada i ja - jedan vladar... Jedan nadzor centralni nad svima, jedna OZNA!

Iluminati? Šta im je primarno? Ja ne verujem u te teorije zavere... Pa papak to i hoću, ja sam to tako i nazvao... jesam li preko Rotsilda sredio da iz Iindije ubacujem opijum u Kinu? Jesam ih drogirao sto godina? Da li je u Šangaju bilo 90% narkomana? Jesu li se Kinezi bunili, jesam li ih ja razbio moćnom engleskom mornaricom i uzeo sve luke? Hong Kong sam držao do juče! Jesam li im ja u pravo vreme ubacio škole i odškolovao mog vojnika Mao Ce Tunga? Eno, još uvek se kunu u njega...

Da li je Rusija sa Nikolajom krenula u idustrijalizaciju, pa im je godišnji rast bio 16%? Je li i Nemac pravio strašan uspon? A Engleska nije više imala snage. Jesam li ja namestio da se satru i Nemci i Rusi. Nemce sam nahuškao, nisam mogao onog Ferdinanda nikako, i setim se pa uvučem i Austriju mlatnem Ferdinanda taman da i Srbe podmetnem pod Makenzenove topove. Našao sam u kafani Moruna na Zelenom Vencu, nekog Tankosića i neke "Mlade Bosance" lako mi je mnogo su pametni. Srbi su mi ionako smetali za planove pa sam i za njih napravio plan nestanka!

Nakon toga sam morao da napravim Hitlera, Srbi mi se izvukoše prošli put. Ruse sam odrao sa Lenjinom. Sad cu im zapržiti, ulozih u Hitlera mnogo fora je da ga šaljem na Rusiju, a ostali ce da ratuju kao fol.. Moram i među muslimane da naselim Jevreje da ih naoružam i da kontrolišu dole sve. Onom Pavlu ću da razjebem sve. On se batrga, a ja hoću da satrem Srbe i Ruse, bogu hvala pa neće na njih, da se ne akamo mi Englezi. Bićemo im fol saveznici k'o u prošlom ratu... hehe... sa 50 hiljada funti platim Simovića i neke političare, dao sam im i parole da uzvikuju "Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob", imam i svog obaveštajca Dražu on će da digne ustanak, imam i Tita na vezi a sa Pavelićem je dogovoreno da cepa do Drine... Sekulu imamo u Crnu Goru.. Tito mora da mobiliše što više Srba i da se potuče sa Dražom, ako opet preteknu jebi ga... Za svaki slučaj, moramo ih ostaviti komunistima i razdrobiti šta ostane... Da im nije bilo Nikolaja skapali bi oni u Albaniji svi... Paveliću sam rekao da čuva muslimane da ih možemo upotrebljavati protiv Srba.

Amerikancima sam našao posao, flota i oružje. Bombe moraju da padaju u Engleskoj, ali samo po radničkim naseljima... Moramo da prikažemo da je rat svetski. Važno je da napravimo Izrael. Žrtvovao sam sitne Jevreje raju... dve muve... , ma pet muva iz taka...

Komentar

engleska_politika - 69555 - 19.05.2012 : Zeljko Tomic Sokolac -  ⁽²⁾

Ponekad se odlučim da objavim i neki od komentara koji su upisani u rubrici "Ocjenite članak". Ovaj nisam mogao da preskočim, a vi sami procjenite ko ga je napisao!

Doći će vreme, kad će ovaj sajt biti najbolja čitanka i udžbenik novije istorije.. . i srpskoj i muslimanskoj deci.. .

Ukoliko nauče nešto pametno oni se neće juriti po kotama nego će probleme rešavati na pametniji način! Bar se ja nadam da će tako biti, jer Bosna je uzela dovoljno krvi, čak da se sve vrati onima koji tu krv prouzrokovaše.. ..

Božja carina čeka svako zlo, a najveće lo je došlo od engleskih imperatora koji su dužni čovečanstvu. Vaistinu dužni!

engleska_politika - 32342 - 09.06.2011 : Vogoscanin Pravi Vogosca -  ⁽⁰⁾

"Biti neprijatelj Britanaca je opasno, biti njihov saveznik-kobno! "

Zašto Englezi mrze (i) Srbe? ( 2. dio)

Da li je takav tretman zaslužio narod koji je bio najodaniji saveznik Velike Britanije i SAD na Balkanu tokom dva svetska rata?

O tome se mogu voditi istorijske, filozofske i etičke rasprave, ali ostaje činjenica da se sve ovo nekako uklapalo u staro pravilo engleske politike na Balkanu da Srbe, kao jedini ozbiljan državotvorni narod, treba sputavati u miru jer su im državne ambicije velike i opasne, a da ih treba koristiti u ratu jer su izrazito ratoborni. Očigledno je da je Čerčil usvojio preporuke svojih agenata na terenu i izabrao Broza i njegovu vojsku kao glavne savezničke igrače na Balkanu. O tome je veoma lako postigao sporazum sa Staljinom nekoliko meseci kasnije u Teheranu (28. novembar " 1. decembar 1943), s obzirom da su se politički interesi Velike Britanije (i SAD) potpuno podudarili sa Staljinovom politikom, zasnovanom na antisrpskoj ideologiji Kominterne.

Kada se dublje rastumače navedeni principi nove britanske politike prema Jugoslaviji, može se lako uočiti njihova neverovatna sličnost s principima jugoslovenskog ustavnog uređenja od 1974, naročito kada je u pitanju ustavni položaj SR Srbije, njenih autonomnih pokrajina i srpskog naroda u drugim jugoslovenskim republikama.

Doduše, u dokumentu se ne pominju Kosovo i Metohija, ali to ne poriče navedenu sličnost. Takođe, ovi principi neodoljivo podsećaju na onu zlokobnu krilaticu jugoslovenskih komunista "Slaba Srbija " jaka Jugoslavija". To samo može da znači jednu stvar: da titoističku verziju socijalističkog federalizma, prepunu nelogičnosti i komičnih fantazija nije stvorio njen nominalni autor Kardelj, nego Velika Britanija i SAD. Po svemu sudeći, posle raskida sa Staljinom 1947/48, Broz je glavne instrukcije i naredbe za alhemijsko eksperimentisanje u jugoslovenskoj ustavnoj laboratoriji dobijao od Zapada. On ih je revnosno izvršavao a zauzvrat to debelo naplaćivao političkim i finansijskim ustupcima, kako bi servisirao svoj preskupi diktatorski režim i postao lider trećeg sveta. Broz nije ništa radio na svoju ruku, čak ni kada je minimalno hteo da menja ustavno uređenje.

Navedeni istorijski dokument dokazuje da Ustav SFRJ od 1974. nije stvorila Komunistička partija Jugoslavije, nego britanska spoljna politika. Tek je posle otkrivanja ovog dokumenta definitivno postalo jasno zašto je Zapad najodlučniji i najfanatičniji branilac "tekovina" morbidnog Ustava od 1974, posle raspada Jugoslavije 1991. Taj ustav je zapravo čedo zapadne diplomatije i zbog toga je NATO bio odlučan da ga i oružjem brani od njegovih rušilaca, uglavnom Srba koji su jedini na svojoj koži osetili sve njegove alhemijske otrove i vatre.

Sada su jasne i mnoge druge stvari. Jasno je zašto je Badinterova komisija pošla od njegovih principa prilikom izrade elaborata o ustavnopravnom stanju SFRJ 1991. Takođe, jasna je i svrha Haškog tribunala.

Njegova svrha nije da sudi pojedincima koji su počinili ratne zločine tokom krvavih građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji kao direktnoj posledici primena odredbi Ustava od 1974, nego da sudi svima onima koji su se usudili da ga ruše. U tom smislu, Haški tribunal nije stvoren da bi sudio Srbima, kako se to najčešće naglašava u srpskoj javnosti. Haški sud je stvoren da sudi rušiteljima Ustava od 1974, premda su to većinom Srbi, jer je njih najviše osakatio.

Ustav od 1974. predstavlja neku vrstu balkanske političke biblije, koja se ni po koju cenu ne sme gaziti. Svaki pokušaj narušavanja nametnutog "ustavnog jevanđelja" Zapad surovo kažnjava. Zbog toga su i pokrenuti postupci protiv političkih i vojnih rukovodstava Srbije, Republike Srpske i nekadašnje Republike Srpske Krajine, pošto su ona pokazala najviše "drskosti" da ruše "Kardeljevu Povelju društva".

Naravno, ovde bismo mogli da zadanu temu i promišljamo na način da otklon nekadašnjih evropskih sila prema "neposlušnim Srbima" posebno dobijaju na značaju od majskog prevrata koji je ostavio zaprepašćenu monarhističku Evropu... ali zar i ta Evropa nije imala krvavih dinastičkih smena?!

Pre dve godine održana je promocija knjige Dragoljuba Živojinovića "Nevoljni ratnici-velike sile i Solunski front 1914-1918" na kojoj je govorio istoričar Milorad Ekmečić predstavljajući tako značajno istraživačko otkriće. Nove dimenzije sagledavanja prošlih događaja koji naravno, oslikavaju i savremeni kontekst preplitanja ineteresa velikh sila. Možda ne bismo imali ni prilike da širu javnost podsetimo na izvanrednu građu koja će mnogima od nauke predstavljati putokaz u daljem promišljanju "istorije koja se tako često i tako surovo ponavlja na ovim prostorima" da Slobodan Marković, istoričar nije zabeležio sledeće:

"Srpski arhivi su nemilice pročešljani, a na britanskoj strani je oslonac u građi Forin ofisa, rukopisnih odeljenja biblioteke Britanskog muzeja, čak i biblioteke Doma lordova, barem za ključne hartije Lojda Džordža. Verovatno u ovu poslednju biblioteku noga srpskog istoričara do ove Živojinovićeve posete nikada nije kročila.

Ako Živojinoviću damo za pravo što je izostavljao problem buduće sudbine Carigrada i ruske dominacije na moreuzima, jer mu to sami izvori zaista nisu nametnuli, onda je osnovno pitanje odnosa Velike Britanije i Francuske u Prvom svetskom ratu sukob između zapadnjaka i istočnjaka u vođstvu vlada i vrhovnih komandi.

Zapadnjaci su bili grupa stratega, najviše u politici Velike Britanije, koji su verovali da će se odlučne bitke voditi na zapadnim poprištima severne Francuske i Belgije. U istočnjake se tiskaju najviše francuski politički i vojni stratezi, koji su uvereni da Zapadni front treba rasteretiti, razvući nemačke divizije, jedno vreme 85 na broju sa 1. 500. 000 vojnika od Makedonije do Flandrije i tako tražiti najpogodnije mesto konačnog udarca.

Podela na zapadnjake i istočnjake u strategiji Prvog svetskog rata odredila je držanje dveju zapadnih velikih sila prema Srbiji.

Francuska je srpski saveznik, iako časovi slabosti i tamo rađaju određene sumnje. U Srbiju, njenu vojsku i političare uglavnom se sumnja sa britanske strane. Kralj Džordž Peti je mislio da zbog Srba nije trebalo ulaziti u rat. Sredinom 1915. Vinston Čerčil, do povlačenja sa Dardanela lord Admiraliteta, misli da je Srbija kriva za atentat u Sarajevu i da ona snosi odgovornost što su saveznici gubili Bugarsku. Mislio je da Makedonija pripada njihovom glavnom balkanskom miljeniku.

Najuticajniji je ipak načelnik Imperijalnog generalštaba Vilijem Robertson. Jedno vreme je izazivao mučninu negativnim ocenama o vrednosti srpskog vojnika.

Među one stvari koje u knjizi nisu do kraja rečene, i po kojima ona ima značaj velikog ostvarenja, jeste i kazivanje o ulozi Sitona Votsona u formulisanju britanske politike oko Solunskog fronta. Za njega kaže da je bio službenik u Obaveštajnom birou britanskog ratnog kabineta. Dostavljao je svoje analize o pogrešci što su Britanija i Francuska Londonskim paktom 1915. davale odveć mnogo prostora na jadranskoj obali Italiji. Branio je ulogu Južnih Slovena i prava njihovog zapadnog dela.

Zašto Englezi mrze (i) Srbe?

engleska_politika - 31743 - 04.06.2011 : Vogoscanin Pravi Vogosca -  ⁽⁰⁾

Biti neprijatelj Britanaca je opasno, biti njihov saveznik-kobno! "
Piše: Ognjena Marija

Balkanski prostor, ma koliko mnogima bio nezanimljiv, varvarski, otužan i nepopravljivo nepredvidiv-kroz istoriju se nametao kao glavno poprište sukoba interesa velikih sila.

Zašto? Prosto i jednostavno: zbog svog geostrateškog položaja!

Geografska širina i dužina, lica su i naličja sudbine malih naroda s velikim istorijskim zadatkom: da, kad zatreba, preokrenu tok dela istorije i prekroje poremećene odnose među, u stvari protagonistima glavnih rola dugometražnog koprodukcijskog filma "Istorija civilizacijskih prevara! "

Kakobilo, politička arena ovih prostora pokatkad, kad izostane pravog dogovora, postane i poprištem krvavih sukoba. Za račun velikih ginu mali uvereni da tako bore pravdu, državu i ko zna šta još za sebe.

U stvari, jedino i samo, skoro uvek, radi se samo o proračunu i prebijanju interesnih sfera zemalja Istoka i Zapada. Bez ikakvih emocija, skrupula, dostojanstva, statistički se menjaju etničke strukture, pomeraju granice, proteruju narodi... I tako vekovima unazad u "začaranom Balkanskom krugu iliti vilajetu".

Svima je sve jasno, osim malim narodima na koje se "navali" povremeno, na svakih sto godina, velika istorijska drama! Kad se to desi, kada se shvati kakvo je teško breme palo na nejake pripadnike nekadašnjih varvarskih plemena, brže-bolje bi da se teret prebaci na nekog drugog! Tada se kao alibi za počinjene propuste državno i istorijski, nedoraslih provincijalnih političara, prizivaju emocije tipa:

Mrze nas! Da li?

Ili, nešto što je provođenje krupnog plana konkretnih špekulativnih interesa velikih sila povremeno može da nalikuje emotivnim ispadima... a u stvari jeste čista partija šaha!

Među Srbima, uostalom kao i među ostalim narodima s ovog prostora, važe stereotipi i jedan od njih je pitanje (premda, više zvuči kao konstatacija) zašto nas Britanci mrze? Kada bismo samo okrenuli glave i na druge strane videli bismo da se Britanci uvek i prema svima (pa, tako i prema sopsvenom narodu) ponašaju isto: sledstveno svom hladnom i racionalno proračunatom (nekadašnje kolonijalne sile) interesu!

Ukoliko bismo pravili istorijsku retrospektivu, zahvaljujući istraživačima koji su imali prilike da dođu do značajne arhivske građe, konsultujući originalna dokumenta u slučaju britansko - srpskih relacija, mozaik bi mogao da izgleda i ovako:

Skoro smo imali prilike da vidimo i do kakvih saznanja je došao Miroslav Svirčević po studijskoj poseti Londonu i institucijama poput Nacionalne biblioteke Velike Britanije, Institut za međunarodne odnose, Državni arhiv radeći na projektu Balkanološkog instituta SANU.

Frapantna saznanja koja bi trebalo da bace, možda čak i potpuno novo svetlo na događaje za koje smo mislili da znamo sve.

Tako M. Svirčević, između ostalog piše i sledeće:... najveći značaj sigurno imaju izveštaji iz posebnog odeljenja Arhiva Službe za specijalne operacije (SOE). Poseban fond u okviru ovog arhiva je posvećen Balkanu i operacijama na njegovom tlu. Između ostalih, pronašao sam dokumente koji dokazuju da je britanska vlada potplaćivala vođstvo Jugoslovenske zemljoradničke stranke (4000 funti sterlinga mesečno) kako bi radilo u korist britanskih političkih interesa, kao i dokumente o direktnoj umešanosti britanske tajne službe u organizaciju vojnog puča u noći između 26. i 27. marta 1941, kojim je zbačeno Namesništvo na čelu s knezom Pavlom i vlada Cvetković-Maček, i uspostavljen novi režim na čelu s generalom Dušanom Simovićem.

Izuzetno je zanimljiva i zbirka dokumenata o desantu na Drvar, koja započinje telegramom sa zahtevom da se izvrši hitna provera primljene informacije da je desant na Vrhovni štab partizanskih snaga organizovan od jednog Hrvata iz najbližeg Titovog okruženja, koji je odlično govorio nemački (o ovom pitanju postoji čitav elaborat koji mora pažljivo da se analizira). U obilju ove neobjavljene arhivske građe iz Arhiva britanske tajne službe, koja predstavlja pravi rudnik zlata za ozbiljne naučne istraživače, izdvojio sam jedan dokument, koji bih želeo ukratko da predstavim čitaocima na sajtu NSPM. Reč je o izveštaju (bez potpisa autora) pod nazivom "Osnova za politiku prema Jugoslaviji" (The Basis of Policy for Yugoslavia) od 11. aprila 1943, koji je odredio sudbinu Srbije i srpskog naroda na Balkanu u "novoj Evropi", nakon završetka Drugog svetskog rata (PRO, FO 371, 30255, SOE/Yugoslavia 71, HS5/938). Iako ima oznaku dodatka (Appendix) dokument je izuzetno jasan i precizan. Iz njegove sadržine se tačno može videti kakve su bile namere britanske vlade prema državnom uređenju posleratne Jugoslavije. Dokument ima dva dela. U prvom delu su potanko navedeni i obrazloženi principi nove politike Gordog Albiona (njih 16) prema Jugoslaviji, od kojih su neki opšteg karaktera, dok su ostali usmereni na konkretna pitanja iz oblasti političkog, ekonomskog i socijalnog uređenja.

Ono što je najvažnije jeste jasno izrečena preporuka obaveštajnih oficira britanskoj vladi da vojska generala Draže Mihailovića ne može biti sigurni oslonac za primenu ovih principa (pre svega zbog "ekstremnog srpskog nacionalizma" Dragiše Vasića) i da zbog toga ona više ne može računati na podršku (materijalnu i moralnu) Velike Britanije i ostalih saveznika.

Iz same sadržine dokumenta se jasno može uočiti sav cinizam i beskrupuloznost anglo-saksonske politike prema Balkanu u kojoj su Srbi redovno izvlačili najdeblji kraj.

Prvi princip ističe da će posle rata "sve tri slovenske nacije" (Srbi, Hrvati i Slovenci " prim. M. S. ) u Jugoslaviji biti potpuno ravnopravne, da će svaka od njih vladati isključivo svojom teritorijom i da nijedna od njih neće podčinjavati sebi druge dve nacije.

Drugi princip se nadovezuje na prethodni, obrazlažući kako Anglo-Saksonci shvataju načelo ravnopravnosti "sve tri slovenske nacije" u Jugoslaviji. On je istovremeno najvažniji za Srbiju i srpski narod, pošto je otvoreno nagovestio šta ih čeka nakon pobede savezničkih zemalja nad silama Osovine: "Stara politika administrativnog centralizma će biti zamenjena politikom široke autonomije za SRPSKE (u dokumentu je u blok formi napisan pridev srpski " SERBIAN) provincije, što posebno važi za: Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu".

Ovaj princip je detaljnije razrađen u drugom delu dokumenta, koji je duži od prvog i sadrži detaljnije opservacije. To je učinjeno u odeljku "Regionalni problemi". Tu se kaže sledeće:

a) "Za vreme turske vladavine Srbi su živeli odvojeno u različitim regijama; različite srpske oblasti su zbog toga imale različite stepene razvoja; oslobođenje Srbije je bilo ostvareno u uspešnim sukcesivnim fazama; neke provincije su ostale još dugo pod turskom ili nekom drugom stranom vlašću kada je srce Srbije steklo nezavisnost; sve ovo je imalo za posledicu duboke razlike u kulturnom razvoju i tradiciji između različitih srpskih oblasti;

b) posle 1918. vlada u Beogradu nije vodila dovoljno računa o ovim razlikama, nego je forsirala politiku administrativnog centralizma; Beograd je gotovo bez izuzetka slao činovnike iz Kraljevine Srbije na službu u nove oblasti; narod u ovim oblastima je trpeo teške poreske terete u korist Beograda što je prouzrokovalo ogromno nezadovoljstvo lokalnog stanovništva;

v) zbog svega navedenog, u budućnosti se mora garantovati široka autonomija za ove oblasti. Narod Makedonije, Crne Gore, Bosne i Vojvodine se ne razlikuje od Srba, ali on ima drugačiji karakter i poglede od naroda u Kraljevini Srbiji tako da zaslužuje da uživa poseban politički položaj u odnosu na Kraljevinu Srbiju; stara i veoma loša politika administrativnog centralizma neće biti obnovljena; poresko opterećenje će biti ravnomerno raspoređeno na različite provincije; državni službenici u svakoj provinciji će biti lokalni ljudi; najvažnije funkcije vlasti će biti prenete sa centralne vlade na oblasne političke organe. "

Kao što se vidi, još su 1943. agenti britanske tajne službe za specijalne operacije preporučivali svojoj vladi politiku drobljenja srpskog etničkog prostora i stvaranje novih, oblasnih političkih autoriteta u srpskim zemljama iz prilično neubedljivih razloga, a sve u cilju ostvarivanja ravnopravnosti "tri slovenske nacije" u Jugoslaviji.

I stvarno, ima li većeg cinizma i nepravde od iznošenja pomenutih kvalifikacija i preporuka u trenucima kada je srpskom narodu na Balkanu bukvalno pretio fizički nestanak?

Govoriti o administrativnom centralizmu Beograda (a ne pominjući ogromne ustupke koji su učinjeni prilikom stvaranja Banovine Hrvatske) i poreskoj opterećenosti srpskih provincija izvan Kraljevine Srbije u vreme kada je srpski narod u tzv. NDH bio izlagan najmonstruoznijim oblicima genocidnog uništenja od Hrvata i muslimana " ustaša, kada je srpski narod u Bačkoj bio izlagan teroru mađarskih fašista, a u Banatu strahovladi Nemaca " folksdojčera, kada su Srbi u vranjanskoj oblasti i Makedoniji stradali od bugarskih okupacionih snaga, a na Kosovu i Metohiji od balista pod italijanskim pokroviteljstvom, dok je pri tome sama Srbija bila pod nemačkim protektoratom s Nedićevom administracijom bez političke vlasti, prepuna izbeglica (srpskih i slovenačkih) i podeljena na različite frakcije u građanskom ratu (JVO, NOP, Srpska državna straža, Ljotićev srpski dobrovoljački korpus) koje su se međusobno borile do istrebljenja (slično je bilo i u Crnoj Gori), jeste više nego cinično, zlonamerno i nepravedno.