|
Gogle Search
Gogle Oglasi
|
|
|
Jovan Lazarević : Bijeljina, Rs
|
54342 |
02.12.2011 |
Izgubismo obraz na KosovuEj moja braćo, Dođe mi da vrištim od muke gledajući i slušajući one snimke izmanipulisanog naroda sa Kosova, barikade i otpor, jad i čemer.
Svijet nam se smije.
Tadiću, za grob ti se ne znalo sve si ti za ovo kriv.
Ubrzo će i Dodik zarad evropskih interesa priznati Kosovo.
E, jeste mu žao ondašnjih Srba, ama obijelio je sikirajući se.
Pozdrav svim Srbima.
|
|
|
Kosovo Metohija : R.Srbija
|
54082 |
01.12.2011 |
Sever KosovaGospodine Tomiću hvala na objavljenom tekstu.
Znate mi Srbi sa Kosova imamo potpunu medijsku blokadu kako kako kod državnih tako i privatnih televizija.
Stičem utisak da su sve televizije pod kontrolom režima i zbog toga se o nama iznose samo laži i neistine a nikako prava istina.
Mi samo želimo da živimo u R.
Srbiji i nećemo se nikada složiti sa Tačijem i Tadićem da nas gurnu u šiptarsku državu.
Mi se borimo punih 12 godina za naš opstanak i to nenasilnim sredstvima.
Nikada nismo nikoga provocirali i izazivali, danas smo tako blizu i čvrto sam uveren da se našim zahtevima mora izaći u susret jer se mi borimo nenasilno a nato nema rešenja za ljude, žene i decu koja im okrenu leđa na barikadama.
Nema tog vojnika koji će da puca i gazi takve građane, inače blokada kfora i euleksa ne bi istrajala svih ovih meseci.
Vec sam napisao u prethodnom tekstu da niko od Srba nije pucao na okupacione vojnike kao ni 27.
09.
(događaj u Jarinju) priča je nametnuta kako bi imali opravdanje za oružani napad na Srbe jer drugo rešenje nemaju niti imaju mogućniosti da odblokiraju sve puteve zato im je jedina pomoć režim u Beogradu.
Evo i jedne zanimljive priče sa barikada.
|
Jedan stariji gospodin kaže:
"Mi Srbi mnoge ratove smo dobili, Beograd je zarad Beograda sve dao i izdao samo radi Beograda.
Daj Bože da se Mi Srbi ujedinimo i da se odreknemo Beograda, ne vredi Beograd jednog Knina a kamoli jednog Srpskog Sarajeva, Prizrena, Peći, Dečana, Gračanice...
|
Možda od te priče i bude nešto.
Znam, ima onih koji će da poslušaju po nalogu izdajnički Beograd ali verujte mi da ima puno više nas koji neće da se povuku sa barikada.
Verujte KFOR za nas Srbe koji se borimo nenasilnim sredtvima jednostavno nama rešenje.
Pozdrav svim Srbima ma gde bili!
Ne daj se Brate, i uz vas smo! Mislim da radiš pravu stvar što pišeš i samo nastavi ovako! Objavljuj svoje tekstove ne samo na ovoj stranici već i na drugim.
Mislim da bismo mogli i mi da ti pomognemo tako što bismo sve ove tekstove i tvoje priče postavljati i na druge stranice.
Što ih više ljudi pročita, veći odjek će da imaju.
|
|
|
Kosovo Metohija : R.Srbija
|
53862 |
30.11.2011 |
Sever KosovaSvakodnevno pratim ovu stranicu, napisao sam dva teksta jedan je objavljen te iz tog razloga nisam hteo dalje da pisem inace sam zeleo danapisem sta sam ja kao redovan vojnik dozive i video u Republici Srpskoj.
Dirnuo me je tekst u kom se pozivaju braca iz Republike Srpske da dođu na nase Kosovo.
Želim da se zahvalim svima Vama koji mislite i molite se kako za nas Srbe tako i za naše Kosovo i Metohiju.
Vi ste već sve ovo videli i preživeli, narod je izigran, prevaren...
Tadić nas je konačno izdao, inače sam potpuno ubeđen kao i svi mi koji smo danonoćno dežurali na barikadama da NATO nije imao rešenje niti je mogao da ukloni barikade bez pomoći izdajnika iz Beograda.
Takođe želim da Vam prenesem da 28.
11.
2011.
niko od Srba nije pucao na Vojnike KFOR-a.
To je notorna laž izrežirana (verujem) u Beogradu.
Gospodine Tomiću, ako objavite ovaj tekst rado cu da pisem šta nam je sve režim pripremio i kako radi na stvaranju lažne države Kosovo.
Pozdrav svim Srbima ma gde bili.
Poštovani,
sve tvoje tekstove sam objavio, ali sam možda jedan od njih stavio na neku drugu stranicu a ne "Kosovo".
Svi tekstovi izlaze i na stranici "Najnoviji" tako da redovni posjetioci ovoga foruma ne moraju da listaju svih 300 stranica da bi našli šta je skoro objavljeno.
Neka vas Bog poživi, i svako dobro.
Drži se Brate, mi smo uz vas, isto kao što ste i vi bili uz nas kada smo se borili za našu stvar!
|
|
|
0069 :
|
53802 |
29.11.2011 |
Moj Tadicu, moj BrankovicuNemam riječi..
..
Tadić, Vuk, Čeda zajedno pozivaju našu braću sa Kosova da polože i ono malo ponosa i želje za životom na svojoj zemlji, a nakon što su ih ispatili, izlagali, izmučili, izvarali...
Fuj!
Stidi se Srbijo svog glasa, stidi se Srbijo svoje indolentnosti i svoje samodopadnosti.
Stidi se Srbijo sebe!
Volim te Srbijo do groba, nemoj da umrem u sramoti!
|
|
|
Dragan Stojanovic : Srbija
|
53642 |
28.11.2011 |
Poziv na odbranu Kosova!Pozivam sve Srbe iz Republike Srpske krenemo na Kosovo i Metohiju i da ga branimo jer je ono napadnuto.
Ne možemo gledati kako ginu Srbi na Kosovu! Hitnoooo.
Srbin.
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
50350 |
09.11.2011 |
Kosovo je SrbijaDa li će Euleks i Kfor dozvoliti da istina o dešavanjima na Kosovu ikada biti objavljena u svjetskim medijima?
BEOGRAD, 3.
NOVEMBRA (SRNA) - Bivši oficir Kfora Kristijan Kaš napustio je misiju i stao je danas na stranu Srba na barikadi u Zupču, izvinivši im se zbog onoga što je radio kao oficir u informativnoj službi međunarodnih snaga na Kosmetu.
| "U vrijeme dok smo bili odgovorni za bezbjednost na Kosovu, odavde je etnički očišćeno oko 250 000 Srba i drugih nealbanaca.
Zato, kao bivši oficir Kfora osjećam obavezu da se izvinim", rekao je Kaš za internet izdanje "Večernjih novosti".
|
On je rekao da sada priznaje da je bio naivan kad je 2000.
godine došao na ove prostore, uvjeren da je NATO napao Srbiju i doveo svoje vojnike na Kosmet da bi štitio ljudska prava.
| "Naša obaveza po Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu bila je da zaštimo Srbe od odmazde Albanaca, ali smo u tome potpuno omanuli", naglasio je bivši major Kfora iz norveškog kontingenta.
|
On je naveo da je "zahvaljujući friziranoj medijskoj euforiji oko Kosova riješio da se prijavi u norvešku vojsku i postane pripadnik Kfora" te da je zahvaljujući novinarskom obrazovanju i iskustvu dobio čin majora, a da je prije dolaska na teren proveo mnogo vremena učeći o Kosmetu na Norveškom institutu za međunarodne poslove.
| "Moj mentor mi je još tada govorio da je bombardovanje Jugoslavije bila katastrofalna greška i da albanska mafija vodi najveće poslove s narkoticima u Evropi.
Ipak, pokazalo se da nisam bio dovoljno spreman za realnost na terenu.
Nisam bio svestan da Kfor u stvari ne radi svoj posao.
Mi smo bili kukavice, jer smo dozvolili da se OVK pretvori u Zaštitni korpus Kosova i kasnije u Kosovsku policiju.
Na taj način su kriminalni elementi dobili legitimni status u kosovskim institucijama", dodao je Kaš.
|
Kaš je rekao da piše knjigu o svojim iskustvima na Kosmetu i prikrivenom etničkom čišćenju Srba, te da će knjiga biti štampana na norveškom, srpskom i engleskom jeziku.
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
46502 |
15.10.2011 |
EuleksPosle ovakvog "slučaja" za očekivati je da se neće doči do dokaza i svjedoka protiv kosovskih ratnih zločinaca.
Očito da su Nato i Euleks umješani u zločine nad Srbima sa Kosova i rade na zastrašivanju potencionalnih svjedoka.
Sada voditi istragu ko je umješan od Euleksa, mislim da je samo jedna igra mačke i miša.
|
Veze funkcionera Euleksa i kriminalaca na Kosovu
Izvor: vesti
Francuski obaveštajci ispituju veze svojih državljana, službenika Euleksa, sa ilegalnim strukturama na KiM.
Okidač za istragu nedavna misteriozna smrt Agima Zogaja, svedoka u procesu protiv Fatmira Ljimaja.
Veze funkcionera Euleksa i kriminalaca na Kosovu Francuska obaveštajna služba ispituje veze svojih državljana, inače službenika u vrhu misije Euleksa, sa ilegalnim strukturama na Kosovu i Metohiji.
Kako „Blic“ saznaje u Prištini, posebno interesovanje vlada za kontakte koje održava Romual Pišard, politički savetnik šefa misije Euleks sa pojedincima iz kosovske vlasti, koji su ujedno i članovi albanske obaveštajne službe - ŠIK.
Okidač za istragu rada i veza službenika Euleksa jeste nedavna misteriozna smrt u Nemačkoj svedoka Agima Zogaja - za koga je bio zadužen Euleks - u procesu protiv poslanika Skupštine Kosova Fatmira Ljimaja.
Kako kaže „Blicov“ dobro upućeni izvor, Romual Pišard je blisko povezan sa Kadrijem Veseljijem, članom Predsedništva Skupštine Kosova, Džavidom Haljitijem, potpredsednikom Skupštine i Šaipom Mujom, savetnikom Hašima Tačija.
Izvor „Blica“ tvrdi da su sva trojica visokorangirani u albanskoj ilegalnoj obaveštajnoj službi ŠIK, tako da su praktično i formalna i neformalna vlast na Kosovu i Metohiji.
Imena ovih funkcionera - Veseljija i Haljitija - postala su poznata i izvan kosovske javnosti kada ih je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti u svom izveštaju naveo kao odgovorne za otmice Srba i nealbanaca i za organizovanje trgovine ljudskim organima.
|
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
45882 |
07.10.2011 |
Stare taktike na novim teritorijamaProvjerena taktika protiv Srba, koja se izvodila na prostorima BiH (Ul.
Vase Miskina, Markale, Srebrenica..
.
) ponovo je u planu! Ovoga puta žrtve trebaju da budu KFOR vojnici a okrivljeni bi bili opet Srbi ovoga puta sa sjevera Kosova! Dokle misle ovako, ostaje da se vidi.
Albanci planiraju da obore helikopter
Među Srbima na severu Kosmeta prostrujala je "proverena informacija iz Prištine" da Hašim Tači i neki krugovi u međunarodnoj zajednici pripremaju "akciju" napada na vojnike Kfora za koju bi optužili Srbe, a koja bi im bila alibi za frontalni napad "svim snagama" i "svim sredstvima" na sever Kosmeta i zavođenje vojne uprave.
Bolje upućeni tvrde da se sprema obaranje helikoptera Kfora, možda i žrtvovanje nekoliko ljudi, za koje bi se optužili Srbi, a potom bi, kao što se dogodilo na Markalama u Sarajevu, NATO i Albanci frontalno krenuli na barikade i Srbe na severu Pokrajine.
Znamo za mogućnost ovakvih provokacija, Tači i Kfor su svesni da trenutno ne mogu ništa da preuzmu, bliži se zima, svesni su i da smo odlučni da na barikadama ostanemo sve do proleća, moguće je da pripremaju neku podmetačinu.
Čudno je i sve ono što se dogodilo u Jarinju, tamo su, kako izlazi na površinu, vojnici Kfora pucali jedni na druge, ko zna šta su tog dana nameravali da učine, moguće je da su hteli da isprovoiciraju srpski napad, pa da onda oni krenu.
Pod velom tajne je kompletna i istraga o pucnjavi u Jarinju, Kfor namerno sve zataškava i želi da prikrije šta se stvarno desilo - kaže jedan od srpskih čelnika na severu Kosmeta.
Neki Srbi tvrde da je vrlo sumnjiva i smrt albanskog specijalca Envera Zumberija, letos u okolini Zubinog Potoka.
Osim nekoliko Srba, za ubistvo Zumberija osumnjičen i jedan Albanac iz južne Mitrovice.
Veruje se da je Tači namerno poslao svega tridesetak specijalaca i da ih je žrtvovao, očekujući da ih Srbi pobiju, planovi su propali, jer su se Srbi branili barikadama i isključivo mirnim sredstvima.
Upravo takav otpor sada je trn u oku i Tačiju i Kforu, tvrdi sagovornik "Vesti" koji ima dobre veze i "preko Ibra".
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
44784 |
02.10.2011 |
Vikiliks: Tadićeva igra prodaje Kosova (3.
dio)
Pre toga, ipak, moraće i da ispune neka od obećanja i očekivanja.
Jedno od „odavno neispunjenih Tadićevih obećanja", kako se navodi u 08BELGRADE1290, jeste i obećanje da će se obračunati sa Markom Jakšićem i Milanom Ivanovićem, a među očekivanjima su i „zamena ilegalnih paralelnih struktura legitimnim telima Kosova", o čemu je nedavno u Beogradu i javno progovorila nemačka kancelarka Angela Merkel, „ponovno uspostavljanje carinske službe na punktovima 1 i 31 (Jarinje i Brnjak), kao deo jedinstvenog, kosovskog carinskog poretka", što je Borko Stefanović upravo dogovorio, ali i ono što nam tek sledi: uspostavljanje decentralizovane (po Ahtisarijevom planu) opštine Severna Mitrovica, sud u Mitrovici koji će raditi po kosovskom pravnom sistemu...
(10PRISTINA44 od 27.
januara 2010).
Šta sve Tadićev Beograd ima da uradi, zapravo, nabrojano je u demaršu zavedenom pod oznakom 10STATE9661, 30.
januar 2010.
U 8 tačaka, od Beograda se u prve dve traži da odustane od rezolucije koja poziva na nove pregovore o statusu Kosova, ponavlja podrška EU aspiracijama Srbije ali pod uslovom da Srbija „prevaziđe pitanje Kosova", poziva Beograd da prestane da lobira protiv priznavanja kosovske nezavisnosti i podstiče da se angažuje na rešavanju praktičnih pitanja, ističe se potreba za koegzistencijom Srbije i Kosova, omogućavanje Kosovu da učestvuje na međunarodnim skupovima pod sopstvenim oznakama, i podseća da Srbija zarad svojih EU težnji mora da pokaže da ume da izgradi i održi dobrosusedske odnose...
I, kao što nam je i poznato, tako je u međuvremenu i učinjeno.
Umesto pregovora o statusu Kosova pod okriljem UN, sa Kosovom smo počeli da pregovaramo o praktičnim pitanjima.
Štaviše, pod okriljem statusno neutralnog Roberta Kupera koji je u ime EU, kako pokazuje 07BRUSSELS3465, sa Amerikancem Danijelom Fridom učestvovao u koordiniranju proglašenja nezavisnosti Kosova...
Šta dalje, pošto su srpske vlasti učinile ono što je od njih zahtevano i po uzoru na dve Nemačke aktivno prihvatile nezavisnost Kosova? Da li je time aždaja namirena? Ne.
10BRUSSELS85 od 26.
januara 2010: „Francuska je rekla da ‘međunemački' model može da bude samo privremeno rešenje i da moramo jasno da stavimo do znanja Srbiji da neće moći da uđe u EU bez priznavanja Kosova.
Velika Britanija je sugerisala da bi bilo ključno da se to ugradi kao uslov u ranoj fazi ulaska u EU.
(...
) Francuska je rekla da je međusobno priznanje cilj i da mi treba da posavetujemo Vladu Kosova da u pregovore uđe shvatajući da je to cilj.
"
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
44783 |
02.10.2011 |
Vikiliks: Tadićeva igra prodaje Kosova (2.
dio)
06BELGRADE1294 beleži da je „Tadić još jednom pokazao svoju naklonjenost razmatranju budućnosti Srbije posle Kosova.
On je posvećen bližim odnosima sa SAD i Evropom iako nije uvek spreman da odlučno pogura u pravom smeru.
" I otuda i već spomenuta ocena u 06BELGRADE1407 da je „Tadić verovatno najbolji sagovornik koga imamo za upravljanje krajem kosovske igre i ostalim ključnim pitanjima.
(...
) Mi zbog toga imamo jasan interes da ga podržimo i podstaknemo ga da bude hrabriji", uz konstataciju da, „dok premijer odbija, javno ili privatno, da prihvati izvesnost nezavisnosti Kosova, Tadić privatno priznaje značaj priprema za nezavisnost i obezbeđivanja onoga što je moguće za Srbiju i kosovske Srbe".
Ipak, uprkos ovom privatnom priznanju Borisa Tadića, 21.
septembra 2006.
godine Majkl Polt konstatuje: „Uveren sam da pokušajima da ubedimo lidere Srba da prihvate nezavisnost Kosova nećemo postići mnogo.
Oni je neće (prihvatiti).
"
CENA IZBORNE PODRŠKE
Kako pogrešna procena! Samo nekoliko dana kasnije, 25.
septembra (06BELGRADE1566), naime, sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Danijelom Fridom razgovaraju Koštunica (koji „odbija da prihvati nezavisno Kosovo") i Tadić, koji „reaguje veoma različito od Koštunice želeći da se fokusira na budućnost posle statusa Kosova".
Da bi u novembarskom razgovoru sa izaslanikom Viznerom (06BELGRADE1810) Tadić otišao i korak dalje, i „daleko pragmatičnije od premijera" naveo da shvata da je „ključno da Srbija održi odnose sa ključnim igračima poput SAD", i primetio da će Srbija to učiniti ako joj on bude na čelu, a u tome mu pomognu Amerikanci: „On je primetio da bi najbolji način da se osigura odgovorno ponašanje Srbije bio da se ohrabri i obezbedi demokratska vlada u Srbiji posle predstojećih parlamentarnih izbora.
Tadić je rekao da će mu u tome biti potrebna snažna podrška vlade SAD.
"
I, pošto su demonstrirali popustljivost pred mogućom nezavisnošću Kosova i pošto joj je ovako utvrđena cena (američka podrška na izborima), posle izbora stiže i ono što je po toj ceni kupljeno.
Poruka: morate da prihvatite nezavisnost Kosova.
Donosi je 5.
marta 2007.
Danijel Frid govoreći svojim srpskim sagovornicima da „od njih očekuje da prihvate realnost nezavisnog Kosova i da se fokusiraju na najbolje interese srpskog naroda".
Tadić mu na to odbrusi (verovatno je u tom trenutku zagrmelo od snage njegovog glasa) da „ne može javno da podrži nezavisnost Kosova".
Ali: „Iznad svega, Tadić - koji je prećutno priznao predstojeći gubitak Kosova - ističe da će težiti ka evropskoj budućnosti pošto Kosovo bude rešeno.
Pomoćnik sekretara mu je rekao da su evroatlantske integracije dostižne svim Srbima i da je Tadić, kao duboko poštovani i napredni srpski patriota, jedini lider koji je sposoban da svoju zemlju dovede u NATO i u EU.
" Na kraju ovog razgovora „jedan na jedan", tako nabijenog lepim emocijama, Tadić je uz uzdah (naša pretpostavka, možda uzdaha i nije bilo) „primetio da je međunarodna zajednica Kosovo trebalo da učini nezavisnim još 1999, ‘kada je Milošević bio na vlasti'.
" Polt na kraju ovog izveštaja zaključuje: „Tadić samo želi da proces bude završen.
"
A da bi taj proces bio završen što brže i lakše, ambasador SAD će 21.
maja 2007.
Tadiću i Vuku Jeremiću, šefu srpske diplomatije, preporučiti da „srpski prigovor na nezavisnost Kosova svedu na jednostavnu izjavu da ‘nikada neće prihvatiti ili priznati' bez odlaženja dalje (npr.
pozivanje na nove pregovore, dalja odlaganja i sl.
).
" Na to će mu Jeremić odgovoriti da će „'učiniti sve što (on) može' da odnose SAD-Srbija održi produktivnim i u skladu sa ‘predsednikovom vizijom evroatlantskih integracija'.
" Ambasadora, ipak, kao da ne slušaju dovoljno pažljivo, pa on Danijelu Fridu, pred njegov novi dolazak u Beograd, preporučuje da Tadića „podseti da mi primećujemo razliku između njegovih privatnih obećanja da će se Srbija ponašati odgovorno i njegovog skoro entuzijastičnog javnog držanja za Koštuničin odbijajući stav.
"
Otkud ta razlika između tajnih obećanja i javnih istupa? Zbog straha od sopstvenog naroda, koji na najbolji način pokazuje koliko je prosrpskom predsedniku Srbije, i zašto tačno, stalo do Kosova i borbe svoju zemlju.
Jer, kako beleži 07BELGRADE988, Tadić iz sve snage želi da posle Kosova Srbiju povede ka svetloj evroatlantskoj budućnosti, „ali brine da bi cena nezavisnosti Kosova mogao da bude njegov sopstveni politički opstanak"...
MODEL DVE NEMAČKE
U prošlom broju „Pečata" pisali smo o koordiniranom radu SAD, EU i Tadićevih saradnika na odlaganju proglašenja nezavisnosti Kosova do okončanja predsedničkih izbora u Srbiji 2008.
godine, kako se ne bi omela Tadićeva pobeda, o „diskretnoj podršci" Amerikanaca i Evropljana pred parlamentarne izbore koji su usledili nedugo potom, o dilu DS i SPS, koji je bio sklopljen još pre izbora ali je držan u tajnosti da ne bi odbio glasače (potvrđuje to i tajna 08BELGRADE452 depeša, načinjena uoči majskih izbora: „Iako predsednik SPS Dačić nastavlja da u štampi demantuje da bi se dogovorio o vlasti s Tadićevom koalicijom, viši savetnici iz DS kažu nam da je dil sa SPS sklopljen u zamenu za podršku DS kandidaturi SPS u Socijalističkoj internacionali"), što je sve zajedno pro-našem aktuelnom predsedniku omogućilo da preživi nezavisnost Kosova i baci se u nove radne pobede.
Kako je, posle preživljene nezavisnosti Kosova i dva izborna uspeha u 2008.
godini, formulisana kosovska politika evropskih snaga u Srbiji? Da li su usvojili onu zapovest Danijela Frida i „prihvatili novu realnost nezavisnog Kosova" ili su se pak usudili da pređu „našu veoma značajnu crvenu liniju" i nastavili da „podrivaju novi status Kosova"? Na šta ih inače i obavezuje ustav na kome su i Tadić i njegovi ministri položili zakletvu.
Kakva se uopšte zamka krije u formulaciji „prihvatanja" nezavisnosti Kosova, pri čemu se ne misli na unutrašnji psihološki proces mirenja sa tom činjenicom već na konkretan politički projekat?
„Srbija mora da pronađe način da koegzistira sa nezavisnim Kosovom, " navodi beleška iz maja 2009, upućujući na „model dve Nemačke" koji je garantovao de facto, iako ne i de iure međusobno priznanje suvereniteta Istočne i Zapadne Nemačke, čemu bi ekvivalent bilo prihvatanje (koegzistencija), premda ne (ne još, zapravo, ali o tome na kraju) i priznanje Kosova od strane Srbije.
Ovo prihvatanje, da izbegnemo moguću zabunu, ne znači samo pasivno mirenje sa činjenicom da je Kosovo postalo nezavisno već i aktivno pomaganje Kosovu u zaokruživanju njegove nezavisnosti.
Tome uostalom i služe aktuelni briselski pregovori, u kojima smo Kosovu dali matične i katastarske knjige (i ljude i zemlju, dakle), priznali dokumenta Kosova, prihvatili carinski pečat i carinike...
Omogućili pre toga, podsetimo, i dolazak EULEKS-a, kome je osnovni cilj upravo da od Kosova napravi državu, pošto već Tačijevi Albanci to ne umeju sami.
A EULEKS smo, i to se danas otkriva, potpomogli da bismo dobili beli Šengen.
09BELGRADE506: „Neodoljiva želja Vlade Srbije da obezbedi viznu liberalizaciju sa EU predstavlja tačku za pritisak koja može da obezbedi saradnju Srbije po pitanju Kosova.
(...
) Bez pune saradnje, EULEKS će morati da izvesti Brisel da Srbija nije sposobna da garantuje bezbednost svoje granice (koju Srbija još smatra administrativnom linijom), što je važan preduslov za šengensku ‘belu listu' i putovanje bez viza.
"
Najzad, da Srbija, zaista, aktivno radi na stvaranju države Kosovo, kroz „model dve Nemačke" koje postoje jedna pored druge kao države u punom smislu te reči, ali se međusobno ne priznaju, svedoče i Vikiliksove depeše.
„Konkretno, Tadić je spomenuo razmatranje kinesko-tajvanskog modela i scenarija ‘dve Nemačke'...
Tadić je rekao Robertu Kuperu da bi (...
) Beograd bio više nego spreman da razgovara sa Prištinom - čak i direktno - dokle god razgovori ne bi bili percipirani ili opisani kao da Srbija direktno ili indirektno priznaje Kosovo, " zabeleženo je u 10BELGRADE3.
10BRUSSELS85 to potvrđuje: „Prema Francuskoj, Srbija razmatra samo dve opcije pred predstojeće pregovore s Kosovarima.
Jedna je otcepljenje severa, druga ‘međunemački' model.
" A 10BELGRADE25, razgovor s Tadićevim spoljnopoplitičkim savetnikom Jovanom Ratkovićem ove dve opcije spaja u jednu: „Izvesno razumevanje za veću srpsku ulogu na severu i nad pet manastira na jugu, u kom slučaju će Beograd ‘prihvatiti' premda ne i priznati Kosovo.
(...
) Ova opcija najverovatnije oslikava ideju za koju je Beograd najviše zainteresovan.
" Konačno, i Vuk Jeremić je, prema 08BELGRADE1338, rekao da je „takav nemački model najbolje čemu Srbija može da se nada, ‘ako budemo imali sreće'".
OSAM AMERIČKIH ZAHTEVA
Ili ipak pogrešno tumačimo sve ove izjave? Možda Tadićeve prosrpske vlasti ipak rade na očuvanju Kosova u sastavu Srbije? Pa Vuk Jeremić je onoliko putovao po svetu i lobirao protiv nezavisnog Kosova; kao vuk, ma, kao lav se borio da Generalna skupština Ujedinjenih nacija od Međunarodnog suda pravde (MSP) zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti kosovske deklaracije o nezavisnosti.
Rado bismo poverovali u tu Vukovu lavovsku borbu, ali, avaj.
Kako da verujemo u Vuka Jeremića kada nas sam Jeremić razuverava.
10STATE9661: „Septembra 2008, na sastanku sa tadašnjom državnom sekretarkom (Kondolizom) Rajs, srpski šef diplomatije Jeremić ustvrdio je da srpska strategija s Međunarodnim sudom pravde predstavlja samo pametan diplomatski i politički potez koji će omogućiti srpskoj vladi da izađe iz kosovskog problema i fokusira se na domaće reforme i evroatlantske integracije.
Slučaj pred MSP omogućava vladi da održi svoje predizborno obećanje da će se boriti za Kosovo, a da se pri tom ne upusti u agresivnije akcije.
" Pa ga još, u 08BELGRADE1206, citiraju kako je „njegova vlada nestrpljiva da ‘dekosovizuje srpsku politiku'", a u 08BELGRADE1290 ocenjuju da se „Tadićeva vlada nada da će Kosovo nestati"...
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
44782 |
02.10.2011 |
Vikiliks: Tadićeva igra prodaje Kosova (1.
dio)
Kako je Srbija dala Kosovo za beli Šengen, Tadić obećao da će lično ukrotiti Srbe na Severu i kako mesecima sprovodi plan o „dve Nemačke"
Odbacili su plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, a onda prihvatili Euleks koji je tim planom predviđen da nadgleda kosovsku nezavisnost; lobirali su protiv nezavisnosti Kosova i tražili nove pregovore o njegovom statusu, a prihvatili da uđu u pregovore s Prištinom o „praktičnim pitanjima" i pod pokroviteljstvom Roberta Kupera, koji je u ime EU s Amerikancima pravio strategiju koordiniranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine; ohrabrivali su Srbe na barikadama u Rudaru, Zupču, Leposaviću...
da izdrže u borbi protiv uspostavljanja kosovske carine na Jarinju i Brnjaku, a onda im novim briselskim sporazumom iza leđa doveli carinike Hašima Tačija.
Kako objasniti ovolike preokrete u srpskoj politici prema Kosovu? Američke diplomatske depeše, koje je Vikiliks u celosti objavio proteklih dana (ukupno više od četvrt miliona dokumenata - 251.
287) pružaju bolno jasan uvid u sakrivane uzroke ovih preokreta, u funkcionisanje ove države bez države čiji predsednik podnosi izveštaj stranom ambasadoru o svom sastanku s premijerom (pošto je premijer to odbio da učini) i zaklinje se na vernost onima koji mu komadaju zemlju već dan pošto su je raskomadali, obmanjujući pri tom svoje građane da se protiv tog komadanja bori svim snagama.
Ova hronologija izdaje, denuncijanstva i beščašća, zabeležena i raskrinkana u depešama iz Beograda, Vašingtona, Brisela, Prištine...
(u kojoj su izdaju pokušali da ulepšaju, opisujući je kao „pragmatičan" i „konstruktivan pristup", „realističan", „demokratski", „prozapadni", „reformatorski"...
), pokazuje put koji su srpski vlastodršci prešli od 2006.
godine do danas.
Od čvrstog neprihvatanja kosovske nezavisnosti i borbe protiv njenog proglašenja, preko tihog prihvatanja nezavisnosti Kosova, ali samo pod uslovom da birači to ne primete i prilježnog rada na konkretizaciji tog prihvatanja, pa do onoga što tek ima da nam usledi ako nastavimo ovim bezalternativnim putem ka Evropskoj uniji.
Do uzajamnog priznanja Beograda i Prištine.
BORKOV PEČAT NEZAVISNOSTI
Pri tome je sporazum o izgledu carinskog pečata, koji su u petak 2.
septembra u Briselu, pod budnim okom Roberta Kupera, postigli Borko Stefanović i Edita Tahiri, samo jedan od nužnih međukoraka ka prvom od postavljenih ciljeva, ka zaokruživanju kosovske državnosti uz pomoć Srbije.
Srbija je, kako smo najavili još u avgustu („Srpski pečat na kosovsku nezavisnost", „Pečat" br.
179), prihvatila postojeći carinski pečat Kosova (na kome piše „Carina Kosova"), uveden u upotrebu posle proglašenja nezavisnosti.
Srpske vlasti ga dosad, baš zbog toga, i nisu priznavale, kao što (zasad, ali sve manje uverljivo) ne priznaju ni nezavisnost Kosova.
A svojim velikim uspehom su, kako smo takođe najavili, proglasili to što su izdejstvovali da na prihvaćenom carinskom pečatu ne stoji „Carina Republike Kosovo".
Jednako bi tačan bio i iskaz Borka Stefanovića da nas je spasao tako što je odbio invaziju marsovaca; jer, koliko je bilo pokušaja invazije s Marsa, tačno je toliko bilo i predloga da se u upotrebu uvede žig „Carina Republike Kosovo", koji bi zahvaljujući Stefanovićevom žestokom zalaganju za srpske interese bio odbačen.
Štaviše, živi bili pa videli: sva je rasprava o izgledu carinskog pečata bila skoro potpuno izlišna.
Bitno je bilo samo postići ma kakav dogovor o carini i pečatu jer će za njim uslediti i naredni nužni korak - sprovođenje tog dogovora.
Što će značiti da će na carinske prelaze - uključujući i preostala dva gde ih dosad nije bilo, na severu Kosova, na Jarinje i Brnjak - biti dovedeni oni koji će kontrolisati sprovođenje dogovora o carini, odnosno, kosovski carinici Hašima Tačija.
To je uostalom ove srede rekao i sam Tači, najavljujući „lociranje kosovskih carinika, granične policije i pripadnika Euleksa na punktove 1 i 31, kod Jarinja i Brnjaka".
Šta će povodom toga da uradi Goran Bogdanović, srpski ministar za Kosovo i Metohiju? On je naime, posle briselskog sporazuma Stefanović-Tahiri a pre ove Tačijeve najave, poručio da „Beograd ne može da prihvati da carinici Kosova budu na prelazima" i da prihodi koji se tamo ubiraju odlaze u kosovski budžet („Prihodi od carine moraju da idu u budžet Kosova, " stav je, pak, američke administracije, otkriven u depeši od 26.
januara 2010).
„Ako bi Beograd to prihvatio, " kazao je ministar Bogdanović, „onda bi oni koji sporazum o carinskom pečatu vide kao priznanje nezavisnosti Kosova možda bili u pravu"...
Ima, pritom, neke odvratne doslednosti u tome što je baš Borko Stefanović učestvovao u sastavljanju sporazuma koji će prištinske carinike dovesti na Jarinje i Brnjak, i tako izbrisati administrativnu liniju koja je spajala Srbiju i njenu južnu pokrajinu i od nje načiniti granicu između dve države.
Tu Borkovu doslednost otkriva nam, naime, Vikiliksova depeša 07BELGRADE1632, od 10.
decembra 2007.
Politički direktor srpskog Ministarstva spoljnih poslova tada je Amerikancima otkrio detalje Akcionog plana Vlade Srbije u nastajanju, koji će biti usvojen 14.
januara 2008.
i dobiti status „najvišeg stepena državne tajne", i bilo bi zaista urnebesno čuti javnog tužioca kako objašnjava zašto nije odmah po objavljivanju ove Vikiliksove depeše, već ovih dana dakle, po službenoj dužnosti, zbog odavanja državne tajne pokrenuo postupak protiv Stefanovića.
Stefanović je, elem, „na privatnom sastanku sa službenikom ambasade 5.
decembra" Amerikancima potvrdio ono što se i javno govorkalo (povlačenje ambasadora i slične diplomatske mere), ali im je otkrio i konkretne mere koje će preduzeti Vlada Srbije; pored ostalog, da „Srbija neće priznavati uvozno-izvozne dozvole, pasoše ili bilo koje druge dokumente države Kosovo" - sve ono što je četiri godine kasnije, kroz dva briselska dogovora sa Editom Tahiri uspešno poništio.
Sve u svemu, Borko Stefanović je te 2007.
godine Amerikancima izdao ono što njegova (naša) vlada namerava da učini ako Kosovo uz američku pomoć proglasi nezavisnost, a ove 2011.
angažovao se i na poništavanju poslednjih zaostalih pokušaja Srbije da se suprotstavi kosovskoj nezavisnosti.
Time je, i simbolički i faktički, označio odustajanje Srbije od Kosova.
NAŠ NAJBOLJI TADIĆ
No, kako rekosmo, Stefanovićevi su dogovori sa Editom Tahiri, a moguće i ovi privatni razgovori sa službenicima Američke ambasade, samo deo šire kosovske igre.
Igre koja za cilj ima „integrisanje kosovskih Srba u kosovsko društvo i očuvanje teritorijalnog integriteta države".
To je, kako otkriva depeša 10PRISTINA48, „srž politike SAD od 1999", pri čemu Srbija ne sme da pređe „našu veoma značajnu crvenu liniju", što bi učinila „podrivanjem novog statusa Kosova" (07BELGRADE750).
Kako smo dakle dospeli nadomak ostvarenja ovog cilja američke spoljne politike?
Kraći odgovor sadržan je u depeši 06BELGRADE1407, od 1.
septembra 2006: „Tadić je verovatno najbolji sagovornik koga imamo za upravljanje krajem kosovske igre i ostalim ključnim pitanjima.
(...
) Mi zbog toga imamo jasan interes da ga podržimo i podstaknemo ga da bude hrabriji.
"
Duži odgovor ove sage o izdaji i beščašću sadržan je u čitavom nizu američkih diplomatskih depeša od 2006.
do 2010.
koje opisuju kako je srpski državni vrh, od toga da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, preko zadatka da nezavisnost mora da prihvati i da joj čak i pomogne, došao nadomak konačnog rešenja, konačnog cilja svojih američkih i evropskih prijatelja.
Do priznanja nezavisnosti Kosova.
Od neprihvatanja, preko prihvatanja, do priznanja Tadićeve vlasti stižu uz tek nešto malo krivudanja, osmišljenog da se Vlasi (tj.
svi mi) ne bi dosetili.
Jer, kako sam Tadić reče pomoćniku američkog državnog sekretara Danijelu Fridu, „nezavisnost Kosova ne mora nužno da znači ‘gubitak', ako se podesno odredi u umovima birača" (06BELGRADE1566)...
A sve je počelo sasvim drugačije.
Još koliko 2006.
godine, 12.
maja, u razgovoru s ambasadorom SAD Majklom Poltom Tadić izjavljuje da je „neprihvatanje nezavisnog Kosova ‘kamen temeljac' zajedničke politike" njega i tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice.
Krajnje predvidljivo na ivici dosadnog ovakav se Koštuničin stav ponavlja iznova i iznova.
„Koštunica misli da može da odloži odluku (o statusu Kosova) i da u međuvremenu konačni rezultat odvrati od nezavisnosti.
On nastavlja da nam nedvosmisleno govori da nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo", stoji u depeši od 31.
maja 2006.
godine.
Frenku Vizneru, američkom specijalnom izaslaniku, tadašnji premijer saopštava 27.
jula: „Nećemo samo na rečima odbiti kosovsku nezavisnost; mi ćemo i delovati.
(...
) Moram da budem iskren: naše neslaganje oko pitanja konačnog statusa imaće posledice po našu saradnju sa SAD".
Pa godinu dana kasnije, 5.
jula 2007.
ambasador Polt zaključuje kako „sa Koštunicom nije ostalo mnogo šta da se kaže privatno.
On se neće pomeriti sa svoje pozicije", šalje i depešu naslovljenu „Koštunica ne popušta oko Kosova"...
, te Amerikanci naposletku dolaze do zaključka (07BELGRADE1552) da je „Koštunica očigledno spreman da se protiv gubitka Kosova bori do kraja", citirajući ga da „ne može da pravi kompromise u vezi sa pitanjem srpskog suvereniteta nad Kosovom".
A Tadić? Eh, Tadić, koga Amerikanci posmatraju kao pukog denuncijanta.
06BELGRADE1381: „Koštunica se sastao sa Tadićem 28.
8.
(2006) uveče povodom paketa prioritetnih pitanja, ali nije hteo da nam tokom razgovora otkrije detalje.
U narednim danima tražićemo izveštaj od Tadića.
"
Taj se dakle Tadić, predsednik Srbije koji Američkoj ambasadi na zahtev podnosi izveštaje, još onog 12.
maja 2006 („...
neprihvatanje nezavisnog Kosova je kamen temeljac zajedničke politike...
") Amerikancima žali da zbog „zajedničke kosovske politike sa premijerom ne može da bude kreativniji oko nezavisnosti Kosova", i govori da nezavisnost „ne može da prihvati sada, ali da je njegov budući stav, pod predviđenim poražavajućim okolnostima, neizvestan".
Da bi već dva i po meseca kasnije (27.
jula 2006, 06BELGRADE1202) bio „mnogo bolji" od Koštunice i izaslaniku Vizneru „pružio uveravanje da je u sebi obradio, i prihvatio neizbežnost nezavisnosti kao ishoda".
Ovaj početak prihvatanja kosovske nezavisnosti, kako ćemo videti, neće se završiti samo na Tadićevom unutrašnjem procesu, već će imati i konkretne političke posledice u neproglašenom postepenom sprovođenju „modela dve Nemačke", koji i dalje traje...
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
|
44442 |
30.09.2011 |
|
|
Ratko Obradovic : Detroit, Usa
|
42102 |
20.09.2011 |
|
|
Z. Vla{Kovi} : Kosovo
|
27344 |
22.03.2011 |
Kosovo nikada neće biti država i to i na zapadu i Kosmetu Šiptari ili Albanci dobro znaju, ali je to u nekim geostrateškim i geopolitičkim potrebama zapada bar za sada potrebno.
Država iz snova - crna rupa Sveta
Proglašenje nezavisnosti Kosova ne samo da je presedan u načinu rešavanja međuetničkih problema u savremenoj istoriji Evrope i sveta, već prestavlja i promociju żdržaveż koja, praktično, ne ispunjava ni jedan atribut državnosti.
U skladu sa stvarnošću na terenu, u opticaju su i različita żimenaż koja, možda i ponajbolje, ilustruje realnost: Unmikistan, Evropska Kolumbija na Balkanu, Ahtisan...
Ovo, šta više, nije ocena samo objektivnijih domaćih i stranih analitičara, već i onih koji se upravo najviše zalažu za kosovsku żdržavnostż.
Evo nekih činjenica koje nisu mogle biti prećutane u zvaničnim izveštajima zapadnih zemalja, udruženja i organizacija:
Od 192 članice Ujedinjenih Nacija, do sada su - kršenjem medjunarodnog prava - nezavisnost Kosova priznalo 54 zemlje ili: od šest milijardi i 750 miliona stanovnika na planeti, pet milijardi i 850 miliona ne priznaje Kosovo kao državu.
Država Kosovo je, verovatno, jedina država na svetu u kojoj se ne zna tačan broj stanovnika, s obzirom da su Albanci u poslednje tri decenije bojkotovali sve popise koji su dolazili iz Beograda.
UNMIK i KFOR, s toga, samo nagađaju da u żAhtisanuż danas živi između 1, 5 i 2, 1 miliona stanovnika.
Mada se metodama preračunavanja, prema procenama potrošnje osnovnih životnih namernica i ukupnog standarda, može vrlo precizno odrediti koliko stanovnika živi na jednom području to UNMIK i KFOR niko ne želi da urade, jer bi se tada otkrilo da na Kosovu i Metohiji ima znatno manje Albanaca nego što se to prikazuje i procenjuje.
Upravo zbog mogućnosti manipulisanja brojnošću albanske populacije opstruirana su tri zadnja popisa stanovnika a prethodna dva su falsifikovana, pa prema našim procenama na Kosmetu ima oko 1, 2-1, 3 miliona stanovnika, odnosno oko milion Albanaca naših državljana.
Poznato je, međutim, da čak 460.
000 Albanaca na Kosovu ima ilegalno oružje, a izvor su UNDP i Odeljenje UN za lako naoružanja u Prištini.
Da je OVK teroristička organizacija, iako je danas potpuno legalizovana, a njeni čelnici predstavljaju perjanice nove żvlastiż, utvrdio je sada već bivši američki presednik Džordž Buš kada je, Proklamacijom br.
452 i Ukazom 13.
219, iz 2001.
godine, Tačija i društvo stavio na żcrnu listuż zbog pomaganja terorističkim organizacijama
Danas više od 23.
000 Albanaca sa Kosova čami u zatvorima 27 zemalja EU, zbog trgovine narkoticima ż po podacima Interpola iz sredine 2008.
godine.
Tokom poslednje dve godine, po zvaničnim podacima KPS iz Prištine, na Kosovuje pronadjeno i uništeno više od 40 polja marihuane, a samo na jednoj plantaži kod Vučitrna, 2007, indijska konoplja bila je zasađena na čak 92 ara.
Čizov: Projekat nezavisne države Kosmet nije uspeo
Ambasador Rusije pri EU Vladimir Čižov smatra da projekat nezavisne države Kosovo i Metohije nije uspeo, što pokazuje činjenica da Kosmet nije član međunarodnih organizacija, UN i OEBS.
Pored toga, ističe Čižov u intervjuu za żVečernje novostiż, Kosmet ima velikih problema sa ekonomijom.
Jedino što su pobornici nezavisnosti Kosmeta godinu dana posle proglašenja mogli da mi kažu jeste - nije moglo biti gore, naveo je ruski diplomata.
Kada je reč o gasnom sporazumu i potpisivanju ugovora o viznoj liberalizaciji između Rusije i Srbije,
Čižov je naglasio da su oni veoma značajni, jer zbližavaju naše narode i države.
On je ocenio da je u vremenima velikih globalnih ekonomskih problema, bitno promovisati ekonomske i industrijske veze između država.
Paralelno sa obelodanjivanjem već poduže poznate činjenice da je Kosovo svetski priznati distributivni centar narkotika, vlasti iz Prištine javno su priznale da 95 odsto svih roba koje postoje na njihovoj teritoriji stižu iz ż uvoza! Godišnje, to ih košta vise od tri milijarde dolara, pri čemu se diče podatkom da izvoze kornisone i cement!
Promovisani żAhtisanż ima zvaničnu stopu nezaposlenosti od 72 odsto, prosečna plata nije veća od 150, a bruto društveni proizvod iznosi 1.
100 evra.
Kako u godišnjem izveštaju za 2008.
godinu tvrdi UNDP i šef ove službe, Fredi Moring, żna Kosovu svaki deseti stanovnik leže i ustaje gladanż.
Nadalje, 53 odsto kosovskog stanovništva ż oko milion duša ż smatra se siromašnim, a čak 14 odsto
je ekstremno siromašno.
UNDP, čak, precizira da je standard kosovskog
stanovništva na nivou afričke države Togo.
Kakva je żdržavaż u pitanju, kad svi dosadašnji izveštaji ombdusmana za Kosovo registruju ovaj prostor kao żcrnu rupuż ljudskih prava, dok UNHCR zvanično priznaje da Srbi na ovom prostoru žive u ponižavajućim uslovima.
Po izveštaju organizacije żTransparensi internešnalż iz Berlina, koja se bavi indeksom korupcije zemalja u svetu, u 2008.
Kosovo je četvrta najkorumpiranija ekonomija na svetu - posle Kameruna, Kambodže i Albanije.
Tokom poslednje decenije, na Kosovu je uništeno više od 6.
800 spomenika na srpskim grobljima, te srušeno 155 srpskih crkava i manastira.
Po zvaničnim izveštajima OEBS i UNMIK, Kosovo tokom čitave godine primenjuje restrikcije vode i struje prema sopstvenom stanovništvu.
Do 1999, inače, Kosovo je izvozilo struju, a danas kosovske termoelektrane proizvode tek oko 600, pa im u startu nedostaje oko 900 megavata - dnevno.
Nadalje, za rekonstrukciju kosovskoh
termoelektrana u Obiliću, do sada je uloženo čak milijardu evra, a u poslednjoj deceniji Kosovo je uvezlo neverovatnih 700.
000 raznih agregata.
U pomenutom izveštaju OEBS i UNMIK, iz oktobra 2008, konstatuje se i da 88 odsto kosovskih opština ima problem sa vodosnabdevanjem - tokom čitave godine.
Na zvaničnom sajtu američkog Stejt dipartmenta, i danas stoji da je kompletan politički vrh u Prištini i krem organizovanog kriminala Albanaca oličen u istim ljudima.
Ni u jednoj albanskoj partiji, a ima ih više od 30, nema ni jednog člana iz bilo koje druge nacionalne zajednice, pa i to govori koliko se veruje demokratskim albanskim partijama na Kosovu...
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
26538 |
20.02.2011 |
Kosovo je SrbijaDiplomatske depeše koje je objavio żVikiliksż pokazale su da je Zapad znao pravu istinu na Kosovu, ali je imao svoje računice.
Amerikanci su na razne načine pokušavali da nagovore Putina da Rusija prizna nezavisno Kosovo, ali je sve bilo uzalud - Rusija je ostala dosledna.
Putin je više puta javno govorio o grehu Zapada jer je żod Kosova napravio crnu rupu u Evropi i banditsku tvorevinu, odakle se šalje droga u Evropuż.
Dali su Klintonovi, Bušovi i ostala klijentela sa Zapada kupovali organe kidnapovanih Sraba sa Kosova?
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
26534 |
19.02.2011 |
Sakrivani zločini na KosovuZa trgovinu organima UN i Haški tribunal znali još 2003.
godine - Izvor: Blic
Redakcija żBlicaż došla je u posed poverljivog dokumenta koji ukazuje da je Haški Tribunal 2003.
godine dobio izveštaj Unimika o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji u kojem su izneti dokazi za zločine počinjene tokom 1999.
godine.
Za trgovinu organima UN i Haški tribunal znali još 2003.
Tajni dokument, ispisan na oko 30 strana, datiran je na 30.
oktobar 2003.
godine i adresiran je na šefa istrage Haškog tribunala Patrika Lopeza Teresa.
Uputio ga je Emon Smit, vođe misije Ujedinjenih nacija na Kosovu.
On je u dokumentu priložio lokacije na kojima su se dešavale kriminalne radnje OVK, spisak žrtava, kao i svedočanstva ljudi koji su učestvovali u raznim operacijama i drugih očevidaca.
Neke informacije u dokumentu nisu dostupne na uvid jer su cenzurisane, a uglavnom se radi o ličnim podacima, tačnoj lokaciji u kilometrima, tačnom vremenu, ruti prevoženja žrtava i mapi gde se nalaze objekti za koje se sumnja da se u njima vršilo vađenja ljudskih oprgana.
U spisima se navodi da je sredinom 1999.
godine (a vrlo verovatno i ranije), između 100 i 300 ljudi oteto i odveženo kaminonima i kombijima u zatočeničke objekte u ili blizu severnih albanskih gradova.
- Većina ovih ljudi su muškarci srpskog porekla koji su zarobljeni između juna i oktobra 1999.
godine.
Početkom avgusta ż99.
neki od ovih zarobljenika (24-100) premešteno je iz severne Albanije u sekundarne zatočeničke objekte (privatne kuće i grube industrijske objekte) u centralnoj Albaniji, uglavnom blizu grada Burel na oko 110 kilometara jugozapadno od mesta Kukes.
Zarobljenici su u malim grupama odvođeni u privatne kuće koje su improvizovane u klinike, najverovatnije od medicinske opreme koja je ukradena iz bolnica i klinika na Kosovu, na jugu Burela.
Tamo su im pomoću medicinske opreme i osoblja vadili organe nakon čega su zarobljenici umirali.
Ostaci tela sahranjivani su u blizini.
Oragni su potom transportovani do aerodroma Rina u blizini Tirane (na oko 75 km od Burela) i odatle su transportovani u inostranstvo.
Ostali zarobljenici koji su dovođeni u kuće-klinike blizu Burela uključuju i manji broj žena sa Kosova, Albanije i istočne Evrope.
Poslednja grupa zarobljenika u ovim kućama prijavljena je 2000.
godine - piše u ovim spisima.
U dokumentu se navodi i da su zarobljenici odvođeni živi i da je nepoznat broj tela srpskih civila ubijenih na Kosovu koji su transportovani i sahranjivani na zabačenim lokacijama u Albaniji.
Ovaj dokument baziran je na intervjuima sa izvorima čiji podaci su cenzurisani, uglavnom Albancima koji su služili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova a koji su uglavnom vozili kamione i sahranjivali ostatke tela.
Navedeno je da se kuća gde su vađeni organi nalazi se na 14 kilometara južno od Burela, u seocetu Kurteši.
Među zarobljenicima se u spisku pominju (prezimena su cenzurisana) Vlastimir (odveden krajem 1999.
godine), Dragan (1999), Zlatko (1999), Siniša (odveden u zatočenički objekat blizu mesta Tropoje 1999), Gradimir (Tropoje 1999), Dragoljub (Tropoje 1999), Mladen (Tropoje 1999), Mileta (Tropoje 1999), Pera (Tropoje 1999) i Slađana (Peškopi 1999).
Srbi koji su živi odvođeni u Albaniju bili su pretežno muškarci u civilu, između 25 i 50 godina.
Izvori koji u dokumentu svedoče o kriminalnim radnjama pristali da daju samo kratke odgovre o svojim specifičnim ulogama u operacijama, najviše iz straha da bi informacije koje daju mogle da dovedu do njih.
Ljudi koji su čuvali taoce dobili su naređenja da ne povrede zatočenika.
Naglašeno im je da im ne pucaju u torzo, niti da ih u tom predelu udaraju tupim objektima.
Jedan od očevidaca, koji je vozio kamion od jednom odredišta do drugog, ispričao je da mu je naređeno da radi svoj posao ako hoće da doživi duboku starost.
Izvori su opisivali kako su leševi transportovani iz Kosova do Albanije, kako bi se sakrili dokazi o ubijanju civila.
Video sam tela obmotana u siva vojnička ćebad.
Osetio sam miris krvi tako da sam znao da su leševi sveži.
Bilo je oba pola ali više muškaraca.
Utovarili su leševe u kamion.
Koristili su maske i rukavice.
Rupe su već bile iskopane kad smo dosli.
Bacali smo Dva tela u jednu rupu.
Trebalo nam je sat i po da sve završimo.
Mesto je bilo veoma udaljeno i izgledalo je kao Avganistan, samo sa više drveća.
Procedura je uvek bila ista.
Sve je bilo organizovano dobro.
Sledeći put zano sam kolikio leševa ide u rupu - priča očevidac.
Očevidac je kuću opisao kao tradicionalnu i relativno veliku, bledo žute boje.
Kda mu je pokazano 10 kuća, očevidac je indetifikovao kuću na koju se sumnjalo i rekao da su ljudski ostaci sahranjivani u blizini na nekoliko lokacija u blizini kuće i na obližnjem groblju.
O postupanju sa zatvorenicima jedan od izvora priča:
Rečeno nam je da ih ne tučemo što me je malo iznenadilo jer smo dotad uvek smeli da tučemo Srbe, da im lomimo ruke i noge.
Došli smo po noći i dočekalo nas je nekoliko ljudi, među njima i doktor Albanac koji je pregledao Srbe, posebno njihove vitalne delove tela i pitao ih jesu li tučeni.
Išao sam i 2000.
godine.
Opet u Burel.
Bili su mladi i govorili su srpski.
Tražili su da ih odmah ubijemo, nisu hteli da ih sečemo na komade - priča drugi očevidac koji je obavio nekoliko ovakvih transporta do żžute kućeż i do aerodorma kod Rina.
U dokumentu se još navodi da svi izvori kažu da su akciju koordinisali članovi srednjeg i visokog ranga OVK.
Među njima i Ramuš Haradinaj.
Neki izvori tvrde, kako je navedeno, da su iz prvih nekoliko Srba uzimali samo bubrege, a potom ih ubijali.
Plan im je bio da prošire tržište i ponudu.
Kasnije su razvili posao i po osobi zarađivali i do 45.
000 dolara.
Najveća pošiljka bila je kada su izvadili organe iz pet Srba odjednom i odneli ih pravo na aerodrom.
Ostale pošiljke bile su dva do tri Srbina.
Obično su leteli komercijalnim letovima ponedeljkom i Sredom za Istanbul.
Nikada nije bilo problema na aerodromima, jer su ljudi koji rade tamo dobijali pare da ćute.
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
|
26134 |
13.01.2011 |
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
25801 |
18.12.2010 |
Istina konačno ugledala svjetlo dana!
Dik Marti, bez kompromisa
Izvor: Blic
Izveštajem o zločinima na Kosovu Dik Marti je iznenadio i šokirao ceo svet.
Glavne stranice svetskih medija bile su naslovljene temom da su pripadnici OVK ubijali Srbe i švercovali njihove organe po Evropi.
U Srbiji Martijev izveštaj dočekan je kao dokaz za nešto što se godinama znalo, dok je svet okretao glavu.
Marti je ponovo dokazao svoju tezu żda istina uvek mora izaći na videloż.
Dik Marti, bez kompromisa Dik Marti, specijalni izvestilac Evropske unije, u svom izveštaju koji je usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Parizu, aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija optužuje kao šefa, a njegove bliske saradnike kao članove albanske kriminalne grupe koja je krijumčarila ljudske organe, oružje i drogu širom Evrope.
U izveštaju Dika Martija potvrđeno je da je oko 500 Srba kidnapovanih na Kosovu završilo u kampovima u Albaniji, gde su im, posle ubistva, vađeni organi.
Hašima Tačija beskompromisno je optužio da je naredio, a u nekim slučajevima i nadgledao ubistva, prebijanja i isleđivanja na Kosovu u okviru operacija koje je OVK vršila na teritoriji Albanije od 1999.
do 2000.
godine.
Dik Marti dobio je vrlo nezahvalan i delikatan zadatak.
Morao je da utvrdi činjenice iz knjige Karle del Ponte o zločinima na Kosovu.
Ono što je vrlo brzo uočio i posebno naglasio jeste da postoje otvorene veze između organizovanog kriminala i politike, uključujući predstavnike kosovske vlasti, sa čim je upoznat veliki broj svetskih obaveštajnih službi i policija.
Istina potkrepljena brojnim objektivnim i dokumentovanim dokazima bio je glavni Martijev cilj.
żIspitao sam različite i obimne izveštaje sa osećanjem zaprepašćenja i moralne sramote.
Dogodile su se uznemirujuće stvari, postoje ozbiljni dokazi koji ukazuju na to da su se dogodili zločini od kojih svako okreće glavu i koji do danas ostaju nekažnjeniż, rekao je Dik Marti u izveštaju koji nikog nije ostavio ravnodušnim.
Dik Marti rođen je na pravoslavni Božić, 7.
januara 1945.
godine u Sorengu u Švajcarskoj.
Završio je pravo i bio je tužilac u kantonu Taćino.
Doktorirao je na borbi protiv organizovanog kriminala i rasturanja narkotika, gde je postigao velike uspehe.
Radio je u nemačkom univerzitetu żNešatelż.
Dobitnik je više priznanja za borbu kriminala, čak i od američkog Ministarstva za pravosuđe.
Marti je od 1998.
godine član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde je istovremeno angažovan i u nekoliko komiteta i komisija.
Već decenijama je posvećen borbi protiv organizovanog kriminala i zaštiti ljudskih prava.
Marti se nije bavio samo politikom i pravom.
Tokom 1996.
godine bio je predsednik turizma Švajcarske, a i dalje je predsednik Izviđača i planinara Švajcarske.
Savet Erope dao mu je zadatak koji bi se uličnim žargonom mogao nazvati żkoskaż, odnosno, nešto što bi malo ko prihvatio i ostao istrajan da zadatak obavi.
Istraga zločina na Kosovu i Metohiji i u Albaniji pokrenuta je nakon knjige Karle del Ponte, u kojoj je istakla da je bila sprečena da istražuje zločine danas visokopozicioniranih bivših članova OVK, uključujući i Hašima Tačija.
Marti je prihvatio ovaj izazov, kao što je to učinio i pre nekoliko godina kad je prkosio bivšem predsedniku SAD Džordžu Bušu i Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA), koja je posle intervencije u Avganistanu protivzakonito držala i mučila osumnjičene za terorizam u desetak evropskih zemalja pre nego što su izvedeni pred sud.
U njegovoj biografiji zapisano je da je svojim dokumentovanim izveštajem o američkim tajnim zatvorima u Evropi doprineo daljoj diskreditaciji Buša.
Takođe, radio je istraživanje o tajnim letovima CIA.
Marti je poznat i po tome da odstupa od normi i da po svaku cenu želi da ispuni cilj koji je sebi zacrtao.
Ni po koju cenu ne pristaje na kompromise.
Neistomišljenici mu zameraju što je tvrdoglav i veliki inadžija ukoliko neko želi da ga spreči u poslu.
Kad su ga jednom prilikom pohvalili da teško odustaje, on je rekao: żNaljutiću se, ja ne odustajem teško, ja nikad ne odustajem! ż
U januaru ove godine Marti je boravio na Kosovu i Metohiji.
Tražio je da ga obezbeđuje dvadeset pripadnika policije, koja će sa tim zadatkom doći iz drugih zemalja.
Kosovski zvaničnici su se utrkivali ko će ga pozvati na sastanak, ali je prkosni Marti odbio sastanak i sa premijerom, ali i sa predstavnicima kosovskog ministarstva pravde.
Dva meseca ranije boravio je u Beogradu.
Sastao se sa brojnim sprskim zvaničnicima.
żMoj utisak je da je vrlo ekscentričan, preuzima poslove koji će za njega predstaviti izazov, goruće probleme koje niko neće i koji su u žiži javnosti.
Deluje vrlo odlučno, želi da priča samo o konkretnim stvarima, činjenicama.
U poverenom poslu je vrlo istrajanż, utisak je sprskog zvaničnika koji se sastao sa Dikom Martijem u Beogradu.
Svi zvaničnici kosovske vlade Martija su etiketirali kao nekog ko se javno protivio nezavisnosti Kosova, čoveka koji je pristrasan, a njegov izveštaj lažan.
Dosadašnji kosovski premijer Hašim Tači planira da ga tuži zbog navoda iz izveštaja.
Van posla Dika Martija smatraju čovekom vrlo posvećenom porodici.
Oženjen je i ima tri ćerke.
Obožava prirodu i boravi u planinskim područjima kad god ima vremena.
|
|
|
Nenad Bunjevac : Canada
|
24122 |
17.03.2010 |
Ispovijest kanadskog vojnikaPiše: Ljiljana Mitrović
Stidim se naše nemoći
|
Znalo se za tri masovne grobnice blizu Uljanika u kojima su bili pokopani Srbi, poslali smo izveštaj u Njujork, međutim oni apsolutno ništa nisu preduzeli, niti su na bilo koji način obelodanili da za to okrivljuju Hrvate, kaže nekadašnji vojnik UNPROFOR-a |
ČIODE - Kanada
Stecište nas, tada novih, a sada već starih emigranata, jedno vreme u Edmontonu, bio je jedini srpski restoran -żŽiveliż.
U tom malom carstvu na okupljali smo se uglavnom vikendom, razbijajući nostalgiju, evocirajući uspomene, elaborirajući politička zbivanjaż I uvek mi, jedni te isti.
Novodošle bi gledali sa podozrenjem, plašeći se da nam ne poremete jedino uporište u kome smo se na ovom tuđem tlu, osećali kao na svom.
A onda se s početka prve godine novog veka u kafani pojavio Pit.
Korpulentan Kanađanin, skromnog ponašanja, upadljivo neupadljiv.
Odmah se pročulo da je żUnproforacż.
Sumnjičavi kakvi jesmo i zbog iskustva sa strancima koji su żbili na strani Srbaż što nam se obično obijalo o glavu, automatski smo ga proglasili stranim plaćenikom, špijunom CIA, CSICż Osećao je da ga sa podozrenjem gledamo, ali nije pokušavao da nas ubedi u suprotno.
Stajao bi za šankom, mirno ispijajući svoje piće, ne trudeći se da ostavi utisak ni na koga.
I nije izgledalo da mu je neprijatno.
Jedne večeri, dok se uveliko raspravljalo koliko su vlastodršci koji su raščeprkali pepeo i ponovo raspalili žeravicu, krivi za sve što nam se desilo u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, i koliko je Srba nastradalo u ovom zadnjem ratu, neki slučajni prolaznik, rodom iz Gruzije, valjda ne shvatajući gde se nalazi, dade sebi za pravo da izjavi kako Hrvati nisu ubili dovoljno Srba za vreme rata u Hrvatskoj.
Pre nego što su prisutni, zaprepašćeni Srbi uspeli da reaguju, Pit je odradio svojeż
- Nisam imao izbora, morao sam da ga nokautiram, počinje svoju priču Piter Kokrin (Peter Cochrane), kanadski vojnik UNPROFOR-a, koji je u periodu od oktobra 1992.
do oktobra 1993.
godine, kao učesnik mirovnih snaga proveo u Srpskoj Krajini i zapadnoj Slavoniji.
Iskustvo koje će, kako kaže, ostati zauvek zabeleženo u njegovoj svesti i podsvesti.
Masakr u Medačkom džepu
Bio sam svedok nepreglednih kolona pognutih prilika sa naramcima na leđima, srušenih gradova, sela u plamenu, okrvavljenih pločnika, masovnih grobnica, svega što je u jednom savremenom društvu nezamislivo, otvara dušu Pit, koji je gestom prema Gruzijcu pridobio poverenje i onih najskeptičnijih među nama.
Rođen je 4.
septembra 1965.
godine u Montrealu, gde i danas živi njegova porodica.
Kao dvadesetjednogodišnjak, odlučio je da se pridruži kanadskoj vojsci.
Posle završene obuke u provincijama Kvebek, Nova Skoša i Alberta, dobija prekomandu u Treći bataljon divizije PPCLI ( Princess Patricia Canadian Light Infantry).
Narednu godinu provodi usavršavajući veštine ratovanja, da bi 1987.
bio prekomandovan u Drugi bataljon PPCLI u Baden-Solingenu u Nemačkoj.
Kaže da je to bilo vrlo zanimljivo iskustvo jer je Nemačka tada još uvek bila podeljena i da je još vladao hladni rat.
Nakon nekoliko godina provedenih u Nemačkoj i Vinipegu, odlazi na Kipar kao pripadnik mirovnih snaga, gde provodi šest meseci.
Na prostore bivše Jugoslavije šalju ga 1992.
godine.
U Krajini i zapadnoj Slavoniji provodi šest meseci, potom se vraća kući na deset dana i onda opet na isti teren ż Pakrac, Lipik.
Na primer, znalo se za tri masovne grobnice blizu Uljanika u kojima su bili pokopani Srbi, nastavlja u dahu Pit.
- Dobili smo nalog da idemo tamo i izvršimo istragu.
Pronašli smo tela ubijenih Srba, poslali izveštaj u Njujork, međutim oni apsolutno ništa nisu preduzeli po tom pitanju, niti su na bilo koji način obelodanili da za to okrivljuju Hrvate.
Ista se dogodilo, po već viđenom scenariju i u selima oko Pakraca.
Mnogo je noževa sevnulo nad grlima dece, žena, staracaż Mnogo više je muškaraca uhvaćeno u prokletstvo i kolo mrznje.
Sećam se da smo danima patrolirali oko tih sela.
U jednoj od kuća živela je starica, što biste vi rekli, već jednom nogom u grobu.
Danima nas je dočekivala sa kafom i rakijom.
A onda je jednog dana nije bilo.
Pa drugog, trećegż Znatiželjno smo ušli u njenu otvorenu kuću i našli je zaklanu na podu.
Pitali smo se kome je ona mogla da naudi, zasmeta
- Ili mali srpski dečak koji je od eksplozije granate u kojoj su mu stradali roditelji duševno poremetio i koji je svakodnevno dočekivao našu patrolu bezbroj puta ponavljajući: żKako ste, kako steż, zbog čega smo ga i prozvali żKakoste kidż.
Davali smo mu bombone, a onda smo jednog dana saznali da je ubijen.
Opet, zašto?
- Učestvovao sam i u prvom vatrenom okršaju kanadske vojske posle Drugog svetskog rata, 8.
septembra 1993.
u Medačkom džepu.
Tada smo štiteći srpska sela bili napadnuti od hrvatske vojske.
Po povratku u razorene kuće naišli smo na prizor koji se ne zaboravlja.
Pobijeni ljudi, deca, životinjeż Masakr nezamisliv za civilizaciju.
Bilo me je sramota od političkih odluka mojih pretpostavljenih.
Istina, nije me bilo sramota samog sebe, ni svojih drugova jer smo činili sve što je bilo u našoj moći da pomognemo lokalnom stanovništvu a najviše deci i starima.
Ali, posledice sećanja na te događaje osećam i sada.
Da li si razumeo šta se tamo dešava?
- U ono vreme nisam.
To niko nije mogao razumeti.
Međutim, kada sam se vratio u Kanadu počeo sam da proučavam istoriju naroda koji žive na prostorima bivše Jugoslavije i mnoge stvari su mi postale jasnije.
Tek onda sam shvatio kakve su sve laži servirale medijske kuće, poput CNN-a.
Mnogo je bilo krvi, pucanja, posebno noću.
Polja prepuna mina, od kojih je puno Kanađana bilo ranjeno, a jedan od njih sam i jaż.
O svom ranjavanju od kojeg je skoro ogluveo i na koje ga često podsećaju šrapneli u nozi, Pit ne želi da priča.
Oktobra 1993.
vraća se u Kvebek gde radi kao vojni instruktor zadovoljan što može da provodi vreme sa familijom.
- Kao vojnik moraš da budeš jak, ali boravak na ratištima u Jugoslaviji ostavljaju posledice i na one najjače.
Moj prijatelj koji je u Hrvatskoj proveo samo šest meseci i koji je tamo ranjen nekoliko puta, po povratku u Kanadu tražio je pomoć raznih doktora i psihologa, ali niko nije mogao da mu pomogne.
Presudio je sebi, nađen je mrtav u stanu sa pištoljem u ruci.
Kosovski pakao
Nezadovoljan odnosima u kanadskoj vojsci, 1997.
napušta armiju.
Jedanaest meseci uživa u civilnom životu, nakon čega opet oblači uniformu.
Na proslavi 85-godišnjice kanadske vojske sreće generala Luisa Mekenzija, sa kojim je impresioniran prvenstveno zbog njegovih objektivnih političkih stavova.
- On je jedan od retkih lidera koji su uvek govorili istinu ż kaže Pit i sa snebivanjem nastavlja priču o svom vojevanju koje ga je u julu 1999.
godine dovelo na Kosovo.
Baš u vreme kada je ova srpska pokrajina bila novo žarište oko kojeg su se vrteli svi učesnici i saučesnici višegodišnje balkanske krize, poprište na kojem su se proveravale svačije namere, svodili svakojaki računi, polagali i popravni i novi ispiti ż politički, diplomatski, civilizacijski.
A sve to pod zlokobnom senkom osvetničkog i kriminalnog nasilja pred kojim je bila nemoćna i do zuba naoružana međunarodna vojna sila.
Kanadske trupe imale su zadatak da zaštite srpske crkve i druge svetinje.
Ništa lično protiv Pita i njegove misije, ali Artemije, vladika raške i prizrenske eparhije u to vreme izjavljuje: żCrkve i manastiri, koji su izdržali 500 godina turske okupacije, nisu preživeli dva meseca prisustva 50.
000 međunarodnih żmirotvoracaż.
Rat je vođen, kako kažu, da se spreči etničko čišćenje i genocid, uspostavi pravni red i poredak.
Aliż
- Za mene je zapanjujući podatak da je u vreme kada sam stigao na Kosovo u regionu koji je trebalo da štitimo živelo 80.
000 Srba, a početkom decembra iste godine samo 8.
000 ż priseća se Pit Kokrin.
Pod żbudnimż okom do zuba naoružanih NATO vojnika, sa Kosova i Metohije je prognan maltene sav živalj koji nije šiptarskog porekla.
- Oni koji su ostali, napadani su svakog dana, popljačkana je imovina ubijenih i izbeglih, sistematski su razarani srpski spomenici.
Zavladalo je bezakonje, crna berzaż Mi nismo mnogo mogli da učinimo, niti smo znali kako da ukrotimo horde Albanaca koje su razjareno hrlile da unište sve pred sobom.
Sramota me je što sam bio na Kosovu, a nisam mogao da učinim više za nevini srpski narod.
Da li si mogao da izbegneš odlazak na Kosovo?
- Da, ali bih u tom slučaju morao da snosim konsekvence, to je neminovono u kada ste zaposleni u vojsci.
A, da budem iskren, kada sam odlazio nisam znao šta me čeka, posle je bilo kasno.
Na prostorima bivše Jugoslavije nisam učinio ništa zbog čega bih se u životu kajao.
Ali, kajem se što nisam mogao da uradim više.
Piter Kokrin je posle dvadeset godina službe nedavno otišao u penziju.
|
|
|
Miner Vogo{}A : Vogo{}A
|
23044 |
11.12.2009 |
SnimciRazvigor hvala na ovim snimcima, međutim ja već odavno ne gledam takve stvari iz prostog razloga što je "već viđeno" ali uživo.
Nažalost, neki borci neće da ulaze u diskusije jer već odavno žive vani i mudro šute iz razumljivih razloga.
A ima i onih koji bi mogli svašta dobrog da napišu.
Ispričat ću samo jednu anegdotu pa ko shvati - shvati.
Jedan od tih boraca redovno odlazi na aero mitinge koji su jednom godišnje održavaju u toj zemlji.
Tu, pored aviona u pauzama u programa, nastupaju i razne specijalne jedinice sa atraktivnim tačkama, a poslije imaju kontakt sa publikom, slikaju se i odgovaraju na razna pitanja.
Momak posmatra jednu ekipu i upita njihovog komandira gdje su sve učestvovali i kakvi su uspijehe imali.
Komandir nabraja zemlje i napominje da su svugdje izlazili kao pobijednici.
Tada mu momak spomenu jedan datum i jednu planinu u nekoj od pomenutih zemalja.
Komandir zbunjeno pogleda pripadnika iste jedinice koji je stajao pored njega i odmah prekinu razgovor sa publikom.
Film je film, a stvarnost je sasvim drugačija.
Pozdrav
Miner
|
|
|
Somi Lutalica : Canada
|
23041 |
10.12.2009 |
Za RazvigoraJako je dobar ovaj tvoj crtani! Ipak, zamolio bih te da se ne igraš sa živcima pravih boraca.
Ovo u šta ti vjerujes, i šta gledaš, pojedinim ljudima uopšte nije zanimljivo.
Poznajem neke borce koji posjećuju ovu stranicu, a koji su ispucali za jedan vikend više metaka nego ove tvoje nindže za cijeli rat.
Zato te molim da nas više ne zamaraš komentarima ove vrste.
Ako imaš nešto konkretno da nam ispričać, ti izvoli.
Na primer ja: puno bolje sam ratovo nego što pišem.
Zato vrlo rijetko i pišem.
Ali to ne znači da nisam na ovoj stranici non-stop.
Ima ovih što su ratovali a usput lijepo i pisu.
Nadam se da me nećeš pogrešno shvatiti jer ne želim da te uvrijedim.
Čak ti ne bih ništa spomenuo da ti Miner nije skrenuo pažnju da nešto napišeš o svom učešću u ratu a ne da nam ovdje postavljaš nekakve vojne vježbe.
|
|
|
Razvigor :
|
23040 |
10.12.2009 |
|
|
Miner Vogo{}A : Vogo{}A
|
23036 |
09.12.2009 |
PozdravPozdrav Razvigor,
drago mi je što se ne ljutiš.
Ne znam koliko si star ali mislim da zreli ljudi mogu polemisati bez ljutnje.
U postu od 6.
12.
broj 23018 u zadnjem pasusu si napisao:
"Legijin JSO nije imeo mrtvih tokom Nato agresije 1999.
i ako je imao 200 žestokih okršaja sa šiptarima i likvidirao nekoliko stotina terorista.
"
E sad ja sijeo i raumišljam.
Kad sam ja bio u ratu pod punom ratnom spremom sam bio težak tačno 110 kg.
Podijelim 365 dana sa 200 i ispadne manje od 24 sata između akcija.
Tada sam bio u najboljim godinama, 84 kg čiste mase dobar sportaš i u izuzetno dobroj kondiciji, ali taj tempo ne bih izdržao.
Nisam nikada bio na Kosovu i ako su tereni mnogo pitomiji nego u Bosni sa čuđenjem se pitam od čega su bili napravjeni ti momci.
Gdje i kakvu obuku su napravili.
Imam ja još stotinu drugih pitanja, pa bih te zamolio da mi odgovoriš na naka od njih:
- Da li si bio učesnik tih akcija
- Na osnovu kakvih informacija zaključuješ da je sve to istina.
Da li svoje zaključke izvodiš isključivo iz pročitanih knjiga?
- Da li su to samo priče koje se pričaju okolini?
- Da li je Legija o kome pričaš ( Ulemek iz Stare Pazove ) ili neki drugi
- Da li znaš kakve obuke i odakle i sa kakvih ratišta su Legija i Kapetan Dragan donijeli
- Da li su se oni suočavali sa obučenim teroristima i kakvo naoružanje je bilo kod njih
- Kakvu opremu su upotrebljavali i od kojih specijalnih jedinica preuzetu (inostranih)
Tvoji odgovori bi mi pomogli da ublažim svoju neinformisanost i ne samo moju i mislim da i druge tako nešto interesuje.
Miner
|
|
|
Ratko Obrenovic : Sokolac
|
21965 |
14.06.2009 |
Podela Kosova je rešenjePodela Kosova i referendum za nezavisnost Republike Srpske predstavljaju rešenje problema multietničkih društava, smatra bivši ambasador SAD u Srbiji, Vilijam Montgomeri.
Alternativna rešenja će morati da budu inicirana iz Evropske unije, pošto je teško ubediti SAD da prihvate ove predloge.
Bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri smatra da se insistiranje na stvaranju multietničkih društava na Kosovu i u Bosni i Hercegovini pokazalo kao nemoguća misija, zbog čega je podela Kosova i referendum za nezavisnost Republike Srpske rešenje.
"Biće izuzetno teško ubediti SAD da pristupe ovom rešenju.
Ljudi u administraciji koji su lično upleteni u ovaj region, poput Ričarda Holbruka, Džozefa Bajdena i zamenika državnog sekretara Džejmsa Stajnberga biće žestoki protivnici te ideje.
Mislim da će inicijativa za razmišljanje o alternativama za pitanje Kosova morati da dođe iz Evropske unije", rekao je Montgomeri u intervuu za današnji "Blic".
Montgomeri primećuje da, iako ideja o podeli Kosova postoji više od decenije, do danas nikada nije napravljena nijedna ozbiljna studija koja bi pokazala kako bi to trebalao uraditi.
Podelu Kosova najviše otežava činjenica da i Beograd i Priština smatraju da polažu puna prava na čitavo Kosovo.
"Činjenica je da faktička podela postoji, ali je suviše daleko od mogućnosti da je albanska strana prihvati, i to ostaje izvor sukoba između Srbije i međunarodne zajednice, između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, kao i između kosovskih Srba i međunarodne zajednice.
Ovo apsolutno može imati loš uticaj na približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Kosovski Albanci ne prihvataju ideju o podeli i samo je pitanje momenta kada će zbog toga doći do nasilja na KiM", ocenio je Montgomeri.
Bivši ambasador SAD naglašava da je ogromna većina Srba koji su pobegli sa Kosova nikada neće vratiti.
Forsiranje punog prihvatanja autoriteta Vlade Kosova bi nateralo još Srba da odu.
Kad je o Bosni i Hercegovini, Montgomeri je rekao da je stanje "oduvek bilo komplikovano, pre svega zbog načina na koji su etničke grupe pomešane".
"Bilo je teško osmisliti bilo kakvu preciznu podelu, već je sam rat napravio podele po principu migracija tih etničkih grupa.
Mislim da bi pronalaženje načina na koji bi svaka od tri etničke grupe imala pravo da ne prihvati priključenje centralizovanoj državi bilo jedina baza za trajno rešenje", rekao je bivši ambasador.
Vilijem Montgomeri se ne slaže sa povezivanjem pitanja Republike Srpske i Kosova i smatra da ova dva slučaja treba posmatrati odvojeno.
|
|
|
Marija Maksi} : Srbija
|
21309 |
09.04.2009 |
Da se ne zaboravi - SAŠA SALAK09.
04.
1999 god.
- 09.
04.
2009 god.
rođen 13.
10.
1972 god.
Ubijen od strane šiptarskih terorista u mestu Donja Luka.
Roditelji su mu kolonisti iz Bosne.
MAJKE OPTUŽUJU
Kad užasi rata prođu
i opet bude
u porodici toplih, mirnih dana,
vama treba zabraniti da milujete
svetla temena mališana.
Vi nemate pravo da slušate
sveže izvore dečijeg glasa;
oni što su nekad bili deca,
nežna i plava,
poumirali su na klanicama ljudskim
vašom krivicom
puni užasa.
Treba vam zabraniti blagom uspavankom
da uljuškujete rođenog sina;
nečiji sinovi su zauvek zaspali
zbog vas kraj topovskih,
strašnih grmljavina.
Treba vas naterati da vazdan slušate
kako osirotela deca cvile,
vas koji ste mesto igračaka
na carstvo njihovo pustili
pobesnele mašine
i vatrene automobile.
Kad užasi rata prođu,
ispred vas treba odneti
sve žive radosti života ovoga,
svaki zakutak ogrejani, beli,
ispred vas koji ste, bez duše i Boga,
života zdelu
iz dečijih ruku surovo oteli.
D.
Maksimović
|
|
|
Politika : Beograd
|
17731 |
26.04.2008 |
Kosovska armija trgovala organima srpskih zarobljenika
Karla del Ponte, bivši glavni tužilac Haškog tribunala za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije, pokrenula je bujicu međusobnih optužbi u vezi sa tvrdnjama o trgovini delovima ljudskog tela na Kosovu i u Albaniji posle NATO bombardovanja Srbije 1999.
Del Ponteova tvrdi, na osnovu, kako kaže, pouzdanih izveštaja i očevidaca, da su kosovski Albanci gerilci transportovali stotine srpskih zarobljenika u severnu Albaniju, gde su ih ubijali, sakupljali njihove organe i sa aerodroma u Tirani slali dalje radi trgovine, piše jučerašnji żGardijanż.
Kosovska vlada, na čijem se čelu sada nalazi bivši vođa gerile Hašim Tači, odbacuje ove tvrdnje kao neistinite, dok Srbija i Rusija od Tribunala za ratne zločine zahtevaju pokretanje istrage povodom ovih navoda.
Karli del Ponte, sada na mestu ambasadora Švajcarske, vlada ove zemlje naredila je da ćuti.
Pomenute tvrdnje navode se u upravo objavljenim memoarima Del Ponteove koji se odnose na njenih osam godina službovanja na mestu glavnog tužioca u Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.
Knjiga żLov: Ja i ratni zločinciż, koja je objavljena na italijanskom i promovisana prošle nedelje, podstakla je raspravu i podgrejala napetost između Kosova i Srbije, dva meseca pošto je albanska većina u ovoj pokrajini proglasila nezavisnost od Srbije.
U ovoj knjizi Del Ponteova piše da su njeni istražitelji posetili kuću u zabačenom planinskom regionu izvan albanskog mesta Burel koja je navodno korišćena kao improvizovana klinika za kasapljenje 300 mladih Srba koje je zarobila Oslobodilačka vojska Kosova i kamionima sa Kosova transportovala preko granice u Albaniju.
Na osnovu tvrdnji svedoka ż uključujući i jednog koji je rekao da je neke od ovih organa vozio na aerodrom Tirana, i tima neimenovanih novinara koji su istraživali ove tvrdnje ż žrtvama su bubrezi uklanjani pre nego što su bile ubijene, posle čega su im odstranjivani ostali organi.
żZarobljenici su bili svesni sudbine koja ih čeka, i kako kažu svedoci, užasnuti jer ih čeka neminovna smrtż, piše Del Ponteova.
żKućnu klinikuż posetili su zvaničnici UN sa Kosova i islednici Tribunala.
żOvaj tim bio je šokiran onim što je videoż, kaže Čak Sudetić, bivši zvaničnik Tribunala koji je koautor knjige.
żZatekli su gazu i bočice lekova, uključujući i sredstva za opuštanje mišića koja se koriste za vreme hirurških intervencija.
ż
Svedočenja očevidaca, koja su na indirektan način dostavljana Karli del Ponte, ukazuju na to da su neke od žrtava sahranjene pored kuće i na obližnjem groblju.
Analize forenzičara načinjene u kući otkrile su postojanje tragova krvi, ali islednici nisu bili u mogućnosti da ustanove da li je reč o ljudskoj krvi.
Rečeno je da su među žrtvama bili Albanci i žene iz Rusije i istočne Evrope koje su bile primoravane da rade kao prostitutke.
Del Ponteova se stalno žalila da zvaničnici UN na Kosovu blokiraju njene pokušaje da istraži ratne zločine kosovskih Albanaca, ali i da albanski zvaničnici nisu bili ni od kakve pomoći.
Najviši kosovski albanski zvaničnik kome se sudilo za ratne zločine u Hagu ż Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova i nekadašnji komandant gerile ż prošle nedelje je oslobođen, što je dovelo do žestokih protesta u Srbiji.
Na osnovu onoga što piše Del Ponteova, lokalni albanski tužilac, koji je sa timom UN posetio kuću, rekao joj je: żTamo nema sahranjenih Srba.
Ali ako su zaista sa Kosova doveli Srbe i ubili ih, dobro su uradili.
ż
Navodno uzimanje organa otkrili su, kako se kaže, novinari koji su pozvali predstavnike UN na Kosovu i dostavili informacije Tribunalu.
żPostoje pouzdani izveštaji o otmicama i uzimanju organa koje su dostavili renomirani novinari sa dugogodišnjim iskustvom u ovom regionu, ż kaže Sudetić.
Novinari su odbili da identifikuju svoje svedoke.
Drugi izvori tvrde da su delovi tela avionom prevoženi u Istanbul odakle su transportovani dalje za bogate arapske pacijente.
Ovo je prvi put da se od jedne merodavne osobe kao što je Karla del Ponte čuju takvi iskazi.
Međutim, zvaničnici i analitičari iznenađeni su da se odlučila sada da ih obelodani, pet godina pošto su njeni islednici bili na navodnom mestu zločina.
Del Ponte piše da se u to vreme pokazalo kao nemoguće insistiranje na detaljnoj istrazi pomenutih tvrdnji.
żIznenađen sam izuzetno ozbiljnim tvrdnjama, ż izjavio je jedan visoki zvaničnik Tribunala.
żOvi navodi nisu deo istrage optužbe u Tribunalu.
ż
|
|
|
Zeljko Tomic :
|
17722 |
25.04.2008 |
Srpskim zatvorenicima vadjeni organiClanak ispod je isječak iz knjige Karle del Ponte, koja u svojoj knjizi piše kako su u ratu na Kosovu 1999.
godine Albanci odvodili srpske zarobljenike u sjevernu Albaniju gdje su im živima vađeni vitalni organi za prodaju.
Nakon toga su im rane zašivane, i ostavljani su u barakama, gdje su na kraju ubijani zbog vađenja ostalih organa, npr.
srca koje je koristeno za transplataciju.
Zamolio bih nekoga da prevede ovaj članak i upiše na ovaj forum.
|
|
|
Snezana : Beograd
|
17386 |
06.03.2008 |
Nemaju ništa, čak ni besuNajpre sam osetio veliko poniženje i bol u dnu stomaka.
To sam rešio lako, sa dva dupla viskija.
A, onda sam se setio da su ovde, na Vračaru, gde se nalazi moja kuća, Turci spalili Svetog Savu i da su tu živeli punih pet stotina godina, pa smo onda i njima videli leđa.
U ovom slučaju, po meni, radi se o sukobu sa poludivljim plemenima, koja ne poseduju nijedan dokaz da su imala civilizaciju i kulturu, nijedan spomenik, nijedan hram, nijedan stari rukopis, nijednu fresku.
Njihove džamije napravljene su od kamenja koje su izvukli iz ruševina naših starih palača.
Od kamenja su isklesali samo držač za svoje magare.
Nemaju nijednog značajnog pisca, sem Kadarea (koji je Albanac), nijednog slikara koji bi svojim značenjem prešao njihove nove granice.
Od arhitekture izmislili su jedino visoke srednjovekovne zidove oko svojih kuća.
Oni su toliko nisko civilizacijski da nisu čak ni islamski vernici, jer da jesu, ta religija im ne bi dozvolila toliku agresivnost.
Izgubili su sve, čak i tradicionalnu besu, ali su dobili najviše lažnih doktora nauka po kvadratnom kilometru u Evropi.
Dakle, treba biti strpljiv i čekati vreme kada će ta nacija, koja se danas nalazi negde u 18.
veku, sazreti i smiriti se.
Videli smo i mnogo moćnijim leđa, ali jedna stvar me brine; ta zemlja je zagađena osiromašenim uranijumom od mnogobrojnih bombi NATO-a.
Šiptari se razboljevaju od kancera, i kad je dobijemo natrag, šta da radimo sa zagađenom zemljom?!
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
17360 |
27.02.2008 |
Zasto Kosovo, a ne i Republika SrpskaOvih dana, dosta se diskutuje o Kosovu, ali i tome da li Republika Srpska ima pravo na jednostranu separaciju.
Jedan od mojih poznanika iz Sarajeva, koji podržava ocjepljenje Kosova, takođe tvrdi:
Entitet je upravna jedinica u političkoj geografiji.
Entiteti su često sastavni dijelovi većih upravnih cjelina, kao država ili provincija.....
(pa je zbog toga Republika Srpska) bez prava na ocjepljenje i ili samoopredjeljenje.
Na ovaj njegov komentar imam da dodam sledeće.
Republika Srpska jeste "entitet", ali ima svoj ustav, skupštinu, miliciju...
ribolovni savez, pa čak i Univerzitet u Sokocu.
Po Dejtonskom mirovnom dogovoru dobila je pravo i na svoju vojsku, novac.
U procesu integracije u jednu "modernu evropsku državu" koja se zove Bosna i Hercegovina, Republika Srpska se odrekla svoje valute i samostalne armije, ali to ne znači da još uvijek (po međunarodnom pravu) nema prava na to.
Sve u svemu, Republika Srpska nije, i nikada neće biti "upravna jedinica u političkoj geografiji", kao što su opština, ili mjesna zajednica.
Dragi moj "prijatelju", nije bitno šta ti misliš o tome, nego kako to u stvari jeste.
Tvojom podrškom Albancima, po principu "da komšiji crkne krava", samo potkopavaš situaciju u vlastitoj "avliji".
Jer jedan presjedan u istoriji, da se jedna autonomna oblast može ocjepiti bez saglasnosti matične države može samo da ti donese "belaj" u kući, ako je "demokratska zemlje" poput Amerike i Turske priznaju, ovaj izuzetak će lako postati i pravilo, a potom i zakon.
Žalosno je i to što ćeš opet biti u zabludi i tvrditi da su Srbi u Republici Srpskoj prvi započeli krizu u koju Balkan ponovo tone.
A to što ti i tvoji političari ( čitaj "američki viriguzi" ) sada dolivate ulje na vatru, za vas nema nikakvog značaja.
Da ne zaboravim napomenuti, Kosovo nije imalo ni Skupštinu, koju im je Tito dao 1975.
godine a Milošević im je istu ukinuo zakonskim putem - u Skupštini Srbije.
Jedno sam siguran: Ako se Republika Srpska ocjepi, priznaće je Rusija, Kina i Srbija - što je polovina planete i po ljudstvu i po površini.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
17353 |
25.02.2008 |
Amerika lovi u mutnomAmrika je ovih dana otvorila novo poglavlje u istoriji, pa možemo slobodno slobodno reći da smo iz tkz.
savremenog (atomskog) doba ušli u eru separatizma.
Priznavanjem Kosova, i ucjenjivanjem još nekoliko evropskih zemalja da urade isto, Amerika je uspjela da izazove nestabilnost u mnogo zemalja širom svijeta, a naročito u Evropi.
Amerika se već sedam godina ošamućena od činjenice da su teroristi na njenoj teritoriji srušili simbol imperijalizma - dva tornja Svjetskog trgovinskog centra.
Zahvaljujući Bušu, američka ekonomija je bačena na koljena: na Novom kontinentu vlada recesija, dolar nikada nije lošije stajao, a iz Saudijskih Emirata se čuju povici da se umjesto dolara, u svjetskoj trgovini koristi evro.
Ovaj brilijantni prijedlog iranskih ekstremista bi uništio američku ekonomiju, jer se pouzdano zna da 3/4 zelenih novčanica cirkulišu izvan Amerike, i nemaju nikakvo "zlatno pokriće".
Amerika je zaratila sa pola islamskog svijeta, a njihova "noćna mora" iz hladnog (i svih ostalih ratova) - Rusija se polako budi.
Ja se još uvijek nasmijem kada se sjetim da sam 1998.
godine čuo na CNN-u kako Ameri ismijavaju rusku finansijsku moć, govoreći kako je vrijednost ruske ekonomije na berzi jednaka vrijednosti njihove tri najjače firme, od kojih je jedna bila nekadašnji "Enron".
U svakom slučaju, Rusi se povampirili pa zbog rezervi nafte, za svega sedam godina otplatili sve dugove i postali dominantna sila u svijetu, čak ulažu i u podmornice i svemirska istraživanja.
Stupili u trgovinski savez sa Kinom, ekonomskim čudom savremene epohe, pa naftu prodaju njima a ne Zapadu...
Izbori u Americi se približavaju, pa omrznuti Republikanci hoće da poprave svoj ugled kod islamskih zemalja tako što će da stvore još jednu islamsku zemlju u Evropi, naravno i ovaj put preko srpskih leđa...
U očaju, zbog ekonomsko-političke situacije u kojoj se Amerika nalazi, njihovi političari igraju na kartu svjetskog separatizma.
Nestabilnost u Evropi može izazvati nestabilnost Evropske Unije, i naravno - evra.
A ako dođe i do nekog rata, to nije strašno jer će američka ekonomija ojačati zbog preprodaje oružja, a možda i zbog slanja NATO trupa, koje će opet finansirati Evropska Unija.
Jer, za sada, evro dobro pliva, a Evropska berza postaje dominantna u svijetu.
Pa zar nije prije godinu dana evro preuzeo dominaciju, kada je prvi put nakon drugog svjetskog rata neka druga berza u svijetu imala veci promet od one na Wall Street-u.
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
|
17352 |
25.02.2008 |
Identifikovan spaljeni djecakDječak, koji je izgorio u američkoj ambasadi identifikovan je kao Zoran Vujović iz Novog Sada, inače protjeran od strane kosovskih Albanaca iz Čaglavice na Kosovu, 1999.
godine.
Interesantno je i to da se Zoran sjećao jedne ružne scene iz njegovog djetinjstva.
Naime, bio je prisutan kada su mu Albanci u kadi udavili baku.
|
|
|
Serbian Power :
|
17347 |
23.02.2008 |
Najjači smo, najjači"Pisac" je najprije sebe okarakterisao u naslovu a u produžetku dao i odgovor zašto se ovakvi "cenzurišu".
On vidi ono što njima odgovara, pa i klipve po sopstvenoj želji bira.
A neki to vide i drugačije.
Niko normalan nema razlog da likuje zbog situacije nastale samoproglašenjem nekakve surogat-kvazidržave na otetoj srpskoj zemlji.
Američka politika ovaplođena u liku i djelu stupidastog prezidenta u potpunosti je izgubila kompas i ona je ta koja srlja u blato iz kojega povratka joj nema.
Kolan svečevoj kobili pukao je u Iraku i Avganistanu i kola su obrnula niza stranu.
U svojoj bijedi i nemoći Ameri i njihovi podrepaši odlučiše da u Evropi podupru stvaranje nekakve šiptarske državice, kao, oni nisu protiv muslimana.
Samo, ovi muslimani su (uz bosanske) jedini na šaru zemaljskom koji nemaju izvore nafte.
Slučajno! ?
Ovakav potez bezumnika koji ne znaju šta rade a rade šta znaju uzrokovao je za njih vrlo nepoželjne stvari.
Došlo je do ujedinjenja svih Srba, što odavno nije bio slučaj, a za šta je dokaz onih 500.
000 duša ispred skupštine kao i moleban (molitva za spas ugnjetavanih i opamećenje ugnjetača) u Hramu Svetog Save koja je složila i obožila sve ovovremenske srpske vođe (Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Tomislav Nikolić (umjesto Voje), Milorad Dodik, Andrija Mandić, Predrag Popović).
Uz svoj narod stali su i najveći srpski sportista Dejan Bodiroga i u svijetu čuveni srpski reditelj Emir Kusturica.
Svijetu je poslata jasna poruka da Srbi ne daju ono što je srpsko, da su svi kao jedan u tom zavjetu.
Naravno, neće se stati na verbalnom djelu.
Ima se još aduta.
A tu je i preostali dio do 200 miliona jer su Rusi jasno rekli da im ovaj put neće biti mrsko da se malo uključe u situaciju.
Pa i njima je dodijalo ovo NATO vršljanje sve bliže granicama.
Ko zna, možda se i koje dugme trebadne pritisnuti.
Gdje će u tom slučaju "Miševi" (što bi rekao Kusta), najmanje je važno.
Nevažni su uvijek u zapećku bili.
Ovaj put možda u fildžanu završe.
A one dvije plavuše sa tenama? Pa svugdje ima tih plavuša, i više od dvije.
Plavuše ko plavuše.
Neki i to vole gledati.
Kad već nisu za likovanje niti za šta drugo.
A Ameri opet sreće nemaju.
Crnji koji je uz to porijeklom iz Kenije, pa još i musliman, namijenili ulogu ikebane, a on vodi! Favorit za novog prezidenta.
Moraće ga odvesti do kakvog Dalasa.
A tamo se, slučajno, zatrefi i kakav Li Osvald...
Onome smetenjaku će braća Šiptari sada sigurno i sat vratiti.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
17326 |
20.02.2008 |
|
|
Aco : Beograd
|
17318 |
18.02.2008 |
Beograd danasIza ugla haos...
Tuga u srcu...
Suza u oku
i prst na čelu...
Beograd danas...
|
|
|
Lambros : Sokolac
|
17316 |
18.02.2008 |
U elektronski boj za KosovoPostovani Prijatelji,
Imam jedan mali zadatak za vas.
Nije nista komplikovano i tesko i trazi samo malo vremena.
Naime rec je da je u americkom senatu pokrenut postupak za donosenje rezolucije o otcepljenju Kosova (sto je manje vise svima vec poznato).
Onda je jedan od senatora pokrenuo na netu peticiju da bi prikupio dovoljno glasova i stavio na izglasavanje protivnu rezoluciju.
Sve je zvanicne prirode i nije zezalica.
Dajte da ne sedimo skrstenih ruku i pokusamo bar nesto da uradimo.
Ne kazem da cemo nesto da promenimo i mozda je sve reseno, ali ajde da bar probamo.
Sajt je www:thepetitionsite:com/takeaction/905791187.
Do sada se prijavilo oko 96 000 ljudi, a potrebno je 100000, da bi bila validna.
Najveci problem je sto mnogo ljudi ni nezna za ovo.
Ako mozete posaljite ljudima koje znate.
|
|
|
Pero :
|
17302 |
17.02.2008 |
*** Život dajem, Kosovo ne dajem.
Vidi sta nam uradiše ovi Brankovići, izgleda da je njihovog sjemena ostalo malo više, dabogda im se zatrlo!
U boj, u boj spremte se junaci...
Kreće nebeska furija, plamen nesreće gori...
Bliži se trenutak nadahnuća...
Niko ne vidi ono što treba da vidi,
žive lažnim i vestačkim životom
Koji veoma brzo prolazi...
E, braćo Srbi nadvila se tama nad nama, ustaj, uspravi se nikada nemoj da poklekneć jer naša pokoljenja nam više nikada neće oprostiti grehe koje nam pojedinci nametnuše...
Više volim da živim na svojoj Romaniji nego da mi poklone cjelu Ameriku, zemlju zla i sotone....
Bliži joj se kraj.
Republiko Srpska, otvori oči, narode sprema ti se isti scenario od zlih, ne veruj, turcima.....
Jednom su veru izdali i opet će!
|
|
|
Nebojsa Boskovic : Metohija
|
17248 |
09.02.2008 |
Kasno Siptar na Kosovo stizebalkan-blues:
na Balkanu su od Srba samo Sqiptari veci nesposobnjakovici - sto ne proglasise kosovo-republjik na dan Albanije, vec zakasnise...
i ostadose bez republjik - po obicaju:)
|
|
|
Aldin :
|
17204 |
05.02.2008 |
Odcjepljenje KosovaVidis postovani Tomicu, svjet odlučuje ocjepljenje Kosova.
Šteta a možda i nije...
Nije to rješenje da narod strada, mada moje mišljenje možda nikoga ne interesuje.
A moje lično mišljenje je da Srbi trebaju dići ruke od govana.
Šta će im narod koji ne govori istim jezikom.
Pusti govna! Smrdi to! Ja bih radije Srbina za komšiju nego Albanaca!
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
13276 |
13.06.2007 |
Albanci ukrali Bušu satUdarna priča svih vodećih svetski medija je kradja sata Džordža Buša koji je tokom posete Albaniji izgleda ukraden sat Tajmeks, vredan 50 dolara.
Nestao je s predsednikove ruke u trenutku dok ga je masa oduševljeno pozdravljala u jednom albanskom selu pokraj Tirane.
Uprkos tvrdnjama i Bele kuće i zvanične Tirane da sat nije ukraden, svetski mediji zaključuju da je američki predsednik, čovek koji, verovatno, ima najbolje obezbeđenje na svetu, ipak odžeparen.
|
|
