Nalazite se na Rat1992-LIPA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje

Pitanje u vezi Mića Vlahovića

lipa - 69694 - 22.05.2012 : Caco -  ⁽⁰⁾

Da li je ovaj Mićo Vlahović učestvovao u bitkama na Nišićkoj visoravni, konkretno me interesuje novembar i decembar a mjesto je Kundakov grob i Ravni Kozlovci??

Lipa '95

lipa - 29522 - 13.05.2011 : Luna -  ⁽⁰⁾

Evo, ukratko ću opisati kako je vraćen dio rovova na takozvanoj Lipi koji je bio pao u ruke neprijatelja, pa su oni mogli odatle da dejstvuje po dijelu puta Semizovac - Srednje.

Sjećam se da smo dan ranije bili na izvidjanju terena lijevo od dijela linije koju smo trebali da povratimo. Toga dana je pala minobacačka granata i pogodila drvo iznad nas, i od nje je teško ranjen Dragan Lukač. Isti je u teškom stanju prebačen do žice, gdje mu je život spasao doktor Lazić a potom je zahvaljujući Dr. Karadžiću, helikopterom prebačen na VMA. Mi smo nastavili sa izviđanjem i dogovorili da se krene u akciju sledećeg jutra.

U vraćanju Lipe je učestvovala jedinica kojom sam ja tada komandovao i dio Šorkove jedinice, tačnije Šorak i njih desetak uz njega. Dogovorili smo se da Šorak sa svojim ljudima ide odozdo uzbrdo direktno od puta a mi smo išli linijom rovova krenuvši od krajnjeg desnog rova koji je bio u našim rukama. Artiljerijska priprema je dobro izuzetno dobro odrađena, prije svega zahvaljujući generalu Josipoviću koji je još uvijek u zavojima i ranjen bio kod našeg tenka i gađao tačno po našem zahtjevu.

Mi smo krenuli od rova do rova i iskreno, nismo osjetili poseban otpor neprijatelja, ali smo našli nekoliko pušaka koje su ostavili u rovovima i na obližnjim livadicama. U toku akcije mi je Tomo Kovač, ministar MUP-a Republike Srpske, putem veze javio da sam dobio sina i čestitao mi. U toj akciji toga dana ni moja, a ni Šorkova jedinica, nisu imale ni ranjenih ni poginulih.

U to vrijeme sam živio u Banjaluci, gdje se moja supruga i porodila, a ja sam zbog ofanzive na Srpsko Sarajevo morao da idem na ratište. Sina sam vidio tek desetaki dana kasnije, jer sam u toku ofanzive uspio da ugrabim jedan dan da odem do Banjaluke i vidim suprugu i njega.

Tih dana je pala i linija i na Ačkerovom grobu, a u izgubljenim rovovima je ostalo i nekoliko poginulih iz Ilijaša. Tih desetak rovova smo povratili za nekih pola sata.

Nekoliko dana kasnije, nakon jakog napada, muslimanske snage su uspjele da siđu na put Semizovac - Srednje i malo je nedostajalo da izvrše proboj do Pretisa i spoje se sa gradom. Međutim, i oni sami su bili iznenađeni svojim uspjehom, tako da nisu uspjeli da iskoriste svoju pobjedu tako što bi ubacili jake snage u tu zonu. Zahvaljujući tome, mi smo sledećeg dana uz sadejstvo svih raspoloživih jedinica uspjeli da potisnemo neprijatelja i vratimo izgubljene linije.

Šorka sam i upoznao tokom ovih akcija i mislim da je bio izuzetno hrabar borac, a što je u ratu najvažnije, i pouzdan saborac. Sve ono što sa njim dogovoriš, on bi i odradio.

Toliko se sada mogu sjetiti tih akcija. Pozdrav za sve one koji čitaju ovaj forum. I zlonamjerne i dobronamjerne!

Lipa

lipa - 29162 - 08.05.2011 : Vogoscanin Pravi Vogosca -  ⁽⁰⁾

Hvala Gorane za pozdrave koje si uputio meni i mome bratu! Drago mi je da si se uključio u pisanje sa svojim viđenjem ratnih strahota i time doprineseš da naša buduća pokolenja saznaju istinu o stradanjima našeg narod. Ovom prilikom ću dopuniti tekst sa detaljima koje sam čuo u ta vremena, a nisam ih do sada spominjao da ne bih nekoga uvrijedio.

Kada sam ranije pisao o borbama na Lipi, spominjao sam Penu i njegovu jedinicu, da su se samoinicijativno povukli sa Lipe i da su otišli da vrate izgubljeni rov na koti 830. Vjerovatno si ti Gorane čitao samo zadnji tekst i tako došao do zaključka da nisam spomenuo Peninu jedinicu u borbi za kotu 830.

Mojim tekstom nisam želio da umanjim hrabrost Pene, ali moram da kažem da je on povukao svoju jedinicu bez naredbe komande, što je moglo više ugroziti Vogošću, nego samo jedan rov izgubljen na koti 830. Moja jedinica nije bila toliko jaka da bi mogla da zaustavi napad muslimanskih jedinica u polupraznoj liniji. Na našu sreću, njihov napad nije uslijedio, tako da se nije desilo krvoproliće koje bi bilo neminovno da je kojim slučajem uslijedio napad.

Pena kao i ja, znao je da su muslimani krenuli u odlučujući napad za otvaranje Sarajeva i da se ne možemo odbraniti na kućnom pragu nego treba da budemo svi zajedno. Svaka probijena linija je mogla dovesti do pada Srpskog Sarajeva, tako da je akt samoinicijativno povlačenje ljudi dovodilo u pitanje odbrane cjelokupne naše teritorije. Moje lično mišljenje je da je Pena je bio pomalo svojeglav i nije priznavao ni jednu komandu, pogotovu onu koja se njemu lično nije sviđala. To neznači da on nije bio hrabar, nego samo neposlušan i samoinicijativan.

Druga loša stvar vezana za tu jedinicu je da je Pena je oko sebe okupio svoju bližnju rodbinu i pristalice "Radikala" koje su u to vrijeme izbjegavali ratne dužnosti pod izgovorom da to nije njihov rat. To je uveliko rušilo moral svih boraca u Vogošći i okolini.

Dobijao sam mnoge izviđačke zadatke od načelnika bezbjednosti Maje, samo zato što Pena nije prihvatao naredbe više komande.

Meni je kasnije rečeno da su toga dana, kada je Pena povukao ljude sa Lipe, Nenad Radovan i Teša već vratili izgubljeni rov na koti 830 dok je Pena uspio da stigne sa Lipe na Žuč.

Još jednom napominjem da su ovo detalji koje sam čuo od drugih i one ne moraju da budu tačni. Ako neko zna nešto više o vraćanju tog rova na koti 830, bilo bi mi jako drago da to i opiše.

Lipa

lipa - 27369 - 26.03.2011 : Goran Djokovic Rs -  ⁽⁰⁾

Moj komentar je u vezi teksta o Lipi, autor Vogošćanin Pravi, u kome je on napisao da je Pena sledećeg jutra samoinicijativno napustio Lipu. Da istina je, on je u Vogošći mogao da uradi sve samoinicijativno. Tamo se jedino slušao general Josipović, koji trenutno nije bio tu, a i da jeste čak bi i on poštovao bi tu Peninu odluku jer se desilo upravo ovako:

Poslije prospavane noći ispod rovova na Lipi, Penina jedinica i momci Specijalne policije su trebali vratiti Lipu, ali ne lezi vraže, Tešini vukovi i Žuti Mravi su uspjeli da za 5 minuta izgube kotu 830 na Žuči i spustili su se prema dalekovodu. Tada su Svračani dobili što nisu trebali, jer se ispod njih pocijepalo jer je dosta Mrava spavalo, kao što je kasnije ustanovljeno.

Pena je tu vjest dobio preko motorole i postupio je logično i povukao svoju jedinicu odmah na Žuč, opsovavši sve po redu da on čuva švercerske Nišiće dok mu djecu kolju u Vogošći. Vogošćanin Pravi i njegovi specijalci su ostali, a mislim da je još neko ostao iz Penine jedinice s njima mada mi nije poznat razlog za to.

Teša kao Teša se jako hrabro ponio i ima jako velike zasluge što se nisu spustili viš. Za Vukove sam davno napisao da ih ne znam, specijalci su nas docekali sa sretno momci ležeći ispod nagiba na Žuči. Nas 8-9 je vratilo te rovove gore i to je istina koju Pravi ne pomenu. Znam i to da je Lipa vraćena poslije i situacija se konsolidovala.

Nadam se da će se ovo objaviti pa da napišem svoju istinu u par tomova, naravno time ne ponižavajući nikoga. Ovim putem pozdravljam Pravog i njegovog buraza. Pozdrav i za sve ostale!

Ratno sjećanje - Lipa

lipa - 20645 - 14.02.2009 : Vogoscanin Pravi Vogosca -  ⁽¹⁾

Ja se sad ne mogu sjetiti imena svih mojih saboraca, pa neka mi oproste na tome, ali činimi se da je onog dana kad smo zaustavili dalje napredovanje na Lipi bilo i ranjenih.

Mislim da se zvao Miroslav, na žalost zboravio sam mu prezime pa neka mi oprosti zbog toga. Bio je teže ranjen i nije mogao da se kreće. Dobio je raspored u Vojnu policiju poslije odsluženog vojnog roka. Imao je nešto više od dvadeset godina i na njegov zahtjev raspoređen je u borbeni vod Vojne policije. Visok je oko 190 cm, kosa mu je tamno smeđa i uvijena. Bio je dobar i hrabar borac.

U to vrijeme naš komandir nije raspoređivao u borbeni vod vojnike mlađe od dvadeset jedne godine. Ovom prilikom mu se zahvaljujem i čestitam na hrabrosti koju je ispoljio.