fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-MIODRAG_LAZIC
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

miodrag_lazic- 89618 - 07.04.2014 : Lemi Nyc - best (0)

Slika dr Miodraga Lazića


Sliku dr. Miodraga Lazića možete vidjeti ukoliko kliknete ovdje.
miodrag_lazic- 89570 - 04.04.2014 : Nikolaj Radojcic VB - best (0)

Slika Dr M. Lazića?


Da li neko ima sliku Dr. Lazića? Ne mogu je nađem na internetu a na našoj veb stranici smo dosta pisali o njemu i njegovom trudu za vreme zrtvovanja srpskog naroda.
miodrag_lazic- 86197 - 31.07.2013 : Ime iz knjige Azići - best (0)

O doktoru Laziću


Htio bih pozdraviti sve vas koji komentarišete. I sada, nakon toliko godina, suze mi krenu, kada pročitam nešto o tom vremenu. Šta se može, tada tada nisam plakao, ali sada to radim...

Doktor Lazo nije dobio nikakav orden od naše države. Pa zar to nije sramota?!

Kada sam dobio medalju (bilo je to u Hotelu Srbija), poslije sam čuo da je Zoka K. zakačio svoj orden doktoru Lazi. Tada sam se osjetio jako ružno!

Mogli smo svi reći: -A šta je sa Lazom-, pa kad nema ništa za njega, mogli smo kolektivno, u znak protesta, odbiti te medalje, noževe i ordenje koje su dijelili.

Gledao sam ovaj dokumentarac o našem doktoru! Neka ga Bog čuva!

Ja Lazu ne razlikujem od rođenog brata. Niti njega, niti nekoliko drugova koji su bili sa mnom...

Puno pozdrava svima!
miodrag_lazic- 84239 - 09.04.2013 : Aleksandar Ambulija Trebinje - best (5)

Dr Lazić je heroj


Doktor mi je spasio stopalo kada sam ranjen u avgustu 1994. godine. Tada sam imao 19 godina. Pošto sam stao na minu tkz. paštetu, povreda je bila velika, trebao je da mi je sječe pa me je pitao gdje da li da mi sječe stopalo ili potkoljeno, a ja sam samo samo slegao ramenima. Nemoguće je opisati kako sam se tada osjećao. Nakon toga je rekao da će probati da mi spasi nogu. Imao sam tešku operaciju i posle toga još deset operacija, ali mi je ostalo stopalo.

Prije dvije godine sam imao zadnju operaciju i sada sam dobro, a sve zahaljujući doktoru Laziću kome ću biti zahvalan dok sam živ. Ovim putem se zahvaljujem i pro. dr Marku Vukoviću sto je uspješno nastavio moje liječenje. Imao bih dosta da pišem o ova dva doktora, ali za sada ću samo da im se zahvalim!
miodrag_lazic- 83797 - 19.03.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (6)

Odlikovanje za Dr. Lazića


Dragi posjetioci ovog sajta, država za koju smo se borili se odrekla svojih heroja. Jedan od tih heroja je i naš Dr. Miodrag Lazić!

Molim vas, nemojte da koristite riječ odužimo, kada je u pitanju Dr. Lazić! Veoma ružno zvuči i para uši, jer se mi živi iz Republike Srpske ni na koji način ne možemo odužiti Dr. Laziću! Ono što je on uradio za nas, niti se može, niti bi on to želio da se plati! On je došao da pomogne srpskom narodu i u tome je uspio sa nevjerovatnim učinkom!

Koliko da se plati? Čime da se plati?

Životima, jedino tako možemo platiti! Da mu dadnemo onoliko života koliko ih je spasio! To možemo! To je zaslužio srpski heroj Dr. Miodrag Lazić! Da živi vječno, kao što žive svi srpski heroji!

Zato dragi prijatelji, mi možemo samo da mu se zahvalimo za njegove nadljudske napore i uspjehe u spašavanju, kako vojnika tako i civila svih vjera i nacija. To je bila jedina bolnica na toj teritoriji. Iako to nije bilo ni blizu prave bolnice, svi građani Srpskog Sarajeva su tražili spas u toj ustanovi. A znate li kod koga su dolazili za spas? Kod našeg doktora, koji je još u ratu postao živa legenda! Legenda za vraćanje u život polumrtvi i raskomadani tijela! One za koje se i rođena majka pomirila da im nema spasa, on ih je podizao i vraćau stroj!
Naš poklon za Dr. Lazića, treba da pokaže da smo mu i danas zahvalni za spašene živote. Njegovu vitrinu bi trebao da krasi naš poklon!
To je poklon od srca!

Mislim da će za njega biti vredniji naš poklon, ma koliko vrijedan bio, nego hiljadu najvećih ordena od države koju borci moraju prisiljavati da bi odlikovala čovjeka koji to istinski zaslužuje. Čovjeka koji je svojim radom obilježio jedno teško vrijeme. Vrijeme, u kojem je život u BiH za sve njene građane bio nešto naj bezvrednije, dok za taj bezvrijedni život Dr. Lazić noćima nije spavao, dajući sve od sebe da ga spasi!

Poštovani Doktore Miodraže Laziću, od srca ti hvala za sve što si učinio i danas dan činiš za svoj narod!

RE: Odlikovanje za Dr. Lazića



Pravi,

svaka ti čast za komentar! Nisam htio da se ranije javljam, ali nemaš pojma koliko mi je bilo drago što sam prije par godina sa Velimirom i Srđanom otišao u posjeti babi Šimši. Ona je i sama rekla da joj je to mnogo značilo, ne zbog onih 400 maraka koje smo joj dali, već zbog toga što su joj u posjetu došli drugovi njenog Mlađe.

Ja znam bar dva čovjeka od koje se Republika Srpska silno ogriješila. Jedan od njih je dr. Lazić a drugi je Dragan Josipović! Obojica su bili dobrovoljci i izuzetni ljudi.
miodrag_lazic- 83783 - 19.03.2013 : Stari Blizo - best (2)

Odlikovanje za Dr. Lazića


Kada sam neki dan uputio predlog onima koji čitaju ovu stranicu, pa i šire, koji se susrećemo na ovoj stranici, pa i šire, prethodno sam pogledao odlikovanja Dr. Lazića.

Tačno je da je Dr. Lazić odlikovan ordenom Svetog Save, ali je tačno i to, da je taj orden dobio od Pravoslavne crkve, kojim ga je odlikovao patrijah Pavle.

Ako se do sada u Republici Srpskoj nisu sjetili, prije svega boračka udruženja, u prvom redu oni koji stoje na čelu tih udruženja (Pantelija i Perendija), da tog čovjeka predlože za odlikovanje, onda to mora poteći od boraca, a posebno boraca sa Sarajevsko-romanijkog ratišta. Da se potpisima uputi predlog nadležnoj instituciji da se Dr. Lazić odlikuje.

Ja nisam pristalica prikupljanja dobrovoljnog priloga za kupovinu bilo čega (iako bih dao prilog), jer bi po meni to (ovo je moje lično mišljenje), bila za Dr. Lazića uvreda. Oni borci kojima je Dr. Lazić direktno pomogao spasavajući im živote, vjerujem da bi u međusobnom ličnom dogovoru pristali da na takav način pristupe prikupljanju dobrovoljnog priloga i kupovini nečega, da se oduže svome doktoru što im je spasio život.
Dr. Laziću za njegov humani doprinos u toku rata, Republika Srpska ne samo da treba, već se mora oduži za njegovo hrabro i humano dijelo, jednim od visokih odlikovanja Republike Srpske.

Živjeli mi i pozdrav svima. Stari.
miodrag_lazic- 83777 - 19.03.2013 : Zoka - best (0)

Orden za doktora Lazića


Negdje pred kraj rata kada je Zoran Kapetina, komadant Srpske garde Ilidža, čuo da dr Lazić nije dobio orden skinuo svoj i okačio mu o grudi.
miodrag_lazic- 83767 - 18.03.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

Ikona za Srbina ikonu, Dr. Lazića


Željko,

ja sam preko jednog mog prijatelja kupio za 400 eura ikonu Svetog Nikole 20x40 cm sa 24 karatnom zlatnom podlogom i orginalnim bojama za ikone umućenim sa bjelancetom. Žena koja mi je napravila ikonu izrađuje ih negdje u Beogradu uz odobrenje Srpske pravoslavne crkve. Mogli bi se raspitati koja je slava Dr. Lazića i naručiti ikonu za njega. Može biti i manja da bude jeftinija. Ako se slažeš javi mi da kontaktiram moga prijatelja preko FB da vidim dali se još uvjek može naručiti preko njega i koliko bi koštala. Mislim da bi to bio naj bolji poklon za Dr. Lazića!
miodrag_lazic- 83763 - 18.03.2013 : Stari Blizo - best (9)

Doktoru Laziću treba dodjeliti orden!


Više učesnika ove stranice, pisalo je o ratnom hirurgu Dr. Laziću. Čovjeku koji je svoj život stavio na kocku, a nije morao, pomažući ranjenim borcima Sarajevsko-romanijskog i drugih ratišta. Koji je za život boraca odlučio da stavi svoj život na kocku i biti ili ne biti živ.

Danas nađoh jedan članak o doktoru i ponovo ga pročitah. I dok čitam kroz glavu mi dođe i jedno po meni veoma važno pitanje:

Da li se iko od već pomenutih učesnika na ovoj stranici, pa i od nas boraca, a i onih kojima je Dr. Lazić bio i otac i majka u Žici sjetio, a nalazi se u Republici Srpskoj, da pokrene predlog da se taj heroj iz Žice odlikuje najvišim odlikovanjem Republike Srpske za ratne zasluge?

Evo ja predlažem da se Dr. Miodrag Lazić, ratni hirurg iz Žice predloži za jedno od najviših odlikovanja za zasluge u doprinosu u proteklom ratu.

Pozdrav, Stari

RE: Doktoru Laziću treba dodjeliti orden!



Koliko je meni poznato doktor Lazić je dobio orden Svetog Save.

U svakom slučaju, meni se sviđa ideja da mu mi, posjetioci ove stranice uručimo jedan mali poklon, kao znak pažnje i zahvalnosti za sve ono što je učinio za nas. Trenutno nemam ideju šta bi to moglo biti, može bilo kakav poklon u vrijednosti od par stotina evra, čak i iz Amerike i Kanade, a može i nešto od tradicionalnih srpskih obilježja. Uostalom, mogao bi i neki novčani prilog pa neka on sam kupi sebi i svojoj porodici ono što hoće.

Ukoliko podržavate ovu ideju, molim vas da kliknete na pet zvjezdica i ocjenite članak. Umjesto poruke upišite vaš prijedlog šta bismo mogli da mu poklonimo i u kojoj novčanoj vrijednosti.

Napominjem da ovoga ljeta namjeravam da ga potražim i tom prilikom bih mu eventualno uručio poklon. Novac ovaj put neću skupljati jer kod sebe još uvijek imam izvjesna sredstva od prošlih akcija.

Evo i nekoliko prijedloga:

  • Gusle
  • Ikonu izrezbarenu u drvetu
  • Jednu zlatnu pločicu sa narukvicom na kojoj bismo mogli urezati poruku: "U ime svih onih koji život duguju Bogu i dr. Laziću".

    Ukoliko podržavate ovu ideju kliknite na pet zvjezdica i ocjenite članak.
  • miodrag_lazic- 83761 - 18.03.2013 : Sarajlija Grand forks - best (1)

    Zahvalnost doktoru Laziću


    Čitam ove današnje članke i postavke i ne znam ništa o tome gdje se sada nalazi i kako se može kontaktirati dr. Lazić, ali ga i ovom prilikom pozdravljam i zahvaljujem mu se što sam i danas živ i u jednom komadu. To je čovjek koji je spasao mene, ali i na stotine drugih, kako boraca taa i civila. Doktore Laziću, ma gdje bio želim ti sve najbolje. Hvala ti još jednom što si mi omogućio da proživim sve ove godine nakon rata!
    miodrag_lazic- 83753 - 18.03.2013 : Duško Milošević Beograd - best (0)

    Kontakt sa dr Miodragom Lazićem


    Poštovani,

    pokušavam neko vreme da dođem do email adrese dr Lazića. Ja sam Duško Milošević, arhitekta, a takođe i pišem. Upravo zbog moje još neobjavljene knjige "Balkanske sitnice" želim da stupim u vezu sa doktorom Lazićem, pogotovo zbog mesta Blažuj gde je bila smeštena njegova bolnica. Biću zahvalan svakome ko mi omogući email kontakt s poštovanim dr Lazićem.

    Pozdrav
    Duško Milošević
    miodrag_lazic- 83751 - 18.03.2013 : Feniks Republika Srpska - best (4)

    Jedan hirurg na pola korpusa


    Željko želim da ti se zahvalim u svoje ime za tvoje objavljivanje članka o dr. Laziću i dokumentarca o njemu.

    Razočarao sam se što nakon tog objavljivanja nisam pronašao na ovom sajtu nikakav komentar, a pogotovu ni jednu riječ zahvalnosti boraca sa prostora sarajevskog ratišta čiji su životi uvijek zavisili od ruku ovog izuzetnog hirurga, velikog čovjeka i humaniste.

    Radi velike udaljenosti bolnice do Pala i višečasovnog transporta po makadamskom putu smrtnost ranjenih boraca VRS u našoj zoni borbenih dejstava je iznosila preko 80% a u večini slučajeva uzrok smrti je bilo obilno unutrašnje ili vanjsko krvarenje.

    Nažalost ovaj podatak nije puno uticao na reakcije našeg rukovodstva sa Pala kako bi formirali jednu ratnu bolnicu u zoni borbenih dejstava sa potrebnim medicinskim kadrom, koji bi mogao da pruži adekvatnu pomoć ranjenim borcima koji su izumirali tokom transporta a velikom broju takvih životi bi bili spašeni skoro rutinskim operacijama.

    Na ovaj problem rukovodstvu sa Pala više puta je ukazivao dr. Lazić a kada se uvjerio njihovu nezainteresovanost i nebrigu rizikujući svoj život spakovao je svoje stvari i sa Pala sišao u pakao rata. Veoma brzo je uspjeo da na skoro prvoj liniji ratišta osposobi uslove za svoj rad, a smrtnost ranjenika se sa dotatašnjih 80% smanjio na 4%. Da se to nije desilo danas bi "Zejtinlik" zauzimao pola Sokolca.

    Šta reči o razumjevanju našeg ratnog rukovodstva sa Pala i predsjedniku kojeg smo iscrpljeni u ratnim danima gledali na dnevniku kako sa svojim obezbjeđenjem i "umornim" saradnicima igra mali fudbal i koji nije imao hrabrosti da za četiri godine rata siđe u sarajevsku kotlinu i iskaže svojim dolaskom borcima bar malo poštovanja. Nasuprot toga šta reči za dr. Lazića, pitam se da li postoje tako velike rječi i odlikovanja kojima bi se mogla izraziti zahvalnost za njegova djela i njegov doprinos.

    Iskreno se nadam da naša pokolenja neče zaboraviti njegovo veliko ime i da će u nekoj daljoj budučnosti u znak zahvalnosti največi klinički centar u Republici Srpskoj zaslužno nositi njegovo ime a najzaslužni pojedinci u oblasti medicine biti odlikovani ordenom koji će nosi njegovo ime.
    miodrag_lazic- 83676 - 16.03.2013 : Nenad NS - best (2)

    Film o Doktoru Laziću


    Ovde je ceo film o srpskom heroju Doktoru Laziću, a ono samo deo filma.

    miodrag_lazic- 82863 - 21.02.2013 : Ljiljana Bratic Bijeljina - best (0)

    Pohvale za dr. Miodraga Lazića


    Imala sam tu čast i sreću da u čitavoj našoj nesreći upoznam ovog velikog humanistu, rodoljuba, našeg dragog Lazu, čovjeka koji je ostavio udobnost svog doma i svoje najmilije da bi rizikujući svoj, pod kišom granata spašavao naše živote. Za one koji još uvijek nisu pročitali "Dnevnik ratnog hirurga", toplo preporučujem da se potrude i nabave tu knjigu jer je zaista vrijedi imati. Da se ne zaboravi!
    miodrag_lazic- 82753 - 18.02.2013 : Cetnikusa Bijeljina - best (0)

    Knjiga dr. Miodraga Lazića


    Hvala Vam unaprijed, i ukoliko nabavite knjige, molim Vas javite mi na email. Inače, imam informacije od onih koji su knjigu još davno pročitali, da je ova na internetu u sažetoj verziji, pa baš zbog toga i želim da nabavim pravu.
    miodrag_lazic- 82710 - 17.02.2013 : Cetnikusa Bijeljina - best (0)

    Knjiga dr. Miodraga Lazića


    Da li neko ima knjigu Dr. Miodraga Lazića i zna li neko kako bi ona mogla da se nabavi?

    Poštovana,

    imam namjeru da stupim u kontakt sa dr. Miodragom Lazićem, koji živi u Nišu. Ukoliko bude imao knjiga na prodaju potrudiću se kupim nekoliko primjeraka, a pošto navraćam i u Bijeljinu dobićeš je po istoj cijeni po kojoj je i on prodaje.

    Ja lično mislim da je njegova knjiga jedno veliko blago, i uprkos tome što sam je pročitao na internetu, volio bih da je imam i u svojoj biblioteci.
    miodrag_lazic- 81537 - 11.01.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (4)

    Dnevnik ratnog hirurga


    miodrag_lazic- 81381 - 09.01.2013 : Stari Blizo - best (1)

    O ratnom junaku iz 'Žice' i još ponešto


    Iako sam u vrijeme ratnih zbivanja bio u Bolnici "Žica" u Blažuju, bio u kontaktu sa Dr. Milanom Pejićem, koji nas je posjetio u Vogošći radi pomagala potrebnih bolnici. Pročitao nekoliko članaka o toj bolnici i hirurgu DR. Laziću, juče sam konačno imao i priliku da slikom vidim tog junaka i da pogledam dokumentarni film o junaku Dr. Laziću i njegovim klijentima-saborcima. Pogledajte i vi:

    KLIKNITE OVDJE
    miodrag_lazic- 67873 - 19.03.2012 : Mala Ilidzanka Istocno Sarajevo - best (0)

    Pozdrav velikom čovjeku dr. Laziću


    U to ratno doba, živjela sam u selu Osijek, kod Ilidže i imala sam priliku dosta slušati, a danas i dosta pročitati iz vašeg dnevnika, o vašim nesebičnim i srdačnim djelima! U to ime, želim da Vam izrazim veliku zahvalnost i divljenje, za sve što ste radili i radite, za srpski narod! Željela bih kupiti Vasu knjigu i molim Vas za informaciju, kako da to učinim ili gdje! S poštovanjem, današnja studentkinja medicine!
    miodrag_lazic- 22616 - 27.09.2009 : Zeljko Tomic - best (0)

    Iz knjige dr. Lazića


    Evo i avgusta 1995. godine. Vreo od tona čelika ustaških haubica, VBR-ova, NATO-avijacije koja je uništila kompletne radarske sisteme, navigacione sisteme Republike Srpske Krajine, raketne sisteme. A tone i tone čelika, vrelog čelika, srušiše se ovog vrelog početka avgusta na Knin, na Liku, Kordun, Baniju. Moju Baniju, gde provedoh dvanaest meseci boreći se sa napaćenim srpskim narodom, za slobodu, za šume, za njive, ambare, svinjce. Za život. Prost život. Gori Petrinja, Glina, Kostajnica, Dvor.

    Ustaška armada uništava Srpsku Krajinu, a ona je sama. Neko kaže izdaja, neko kaže pobegli su. Nisu oni ni izdali ni pobegli. Njih je napala ustaška armada, naoružavana pune četiri godine najmodernijim oružjem Zapada. Uvežbana, napala je na slabo naoružan i malobrojan srpski narod. Veliki ostatak srpskih civila nemo je to gledao. Srpska Krajina je pala za nekoliko dana pod ustašku nogu. Nestalo je onog za što sam se borio pre četiri godine, za što se borio srpski narod u Krajini, za što mnogi hrabri mladići, devojke, deca izginuše. Sve je nestalo u trenutku. Nije to moglo tek tako da nestane. Svet je tako hteo. A ustaška produžena ruka tog ekspanzionističkog sveta samo je završila prljavi posao.

    Šta reći? Tugujem za Krajinom. Tugujem za srpskim narodom. Preživljavam sa svakim paćenikom na drumovima Republike Srpske i Srbije. Stotinama hiljada napaćene dece, žena, staraca - i onih u traktorima, i onih u automobilima, i onih što idu peške, i onih na konju, i onih što prutom teraju po dva-tri grla stoke, asfaltom, ka Srbiji. Patim sa narodom koji izgubi svoj dom, svoju otadžbinu, i krenu u izgnanstvo. Pola miliona Srba za nekoliko dana postadoše izgnanici, bez svoje pradedovske otadžbine i zemlje. Nema više srpskog Knina, srpske Gline, Dvora, Kostajnice, Vrgin- Mosta, Vojnića, nema više junačke Like. Ustaška noga zgazila je sve..

    A mi, Srbi, treba da tugujemo! Moramo da se sramimo što ostavismo taj narod sam. A ja, kao lekar, kao čovek i borac Republike Srpske Krajine, patim, tugujem i imam pravo na to. Makar imam to pravo. A taj civilizovani svet, da li on gleda tu kolonu, nepreglednu kolonu dece, staraca, ljudi, zavežljaja, da li gleda pola miliona izgnanika, srpskih izbeglica koji beže pred ustaškim hordama i ustaškim nožem? Da li oseća? Ne oseća on ništa! Gledamo njihove emisije na Si-En-En-u, Bi-Bi-Si-ju, Euro-njuzu, i svim ostalim koje možemo ovde da pratimo - nema ni traga sažaljenja, ni traga saosećanja, samo zato što je u pitanju srpski narod. A da se radi o sto muslimana ili sto Hrvata - ceo svet bi se tresao nad srpskim varvarstvom. A šta je to pola miliona Srba? Ništa! Pa zar vas to ne podseća na Hitlera, na Aušvic? Šta su bili Cigani, Jevreji, Srbi za Hitlera?! Ništa! Milion, dva, deset miliona, ništa!!! Konc-logori, smrt, prinudni rad. Za jednog Nemca - sto Srba! Zar i ovo ne podseća na to? Šta je pola miliona Srba u odnosu na sto muslimana, sto Hrvata?! Kad je u pitanju sto muslimana ili Hrvata, ceo svet se trese; televizija, novine, svetski političari, pesnici, pisci protestuju, štrajkuju glađu, sablažnjavaju se nad srpskim varvarstvom. A kad su Srbi žrtve? Pa to je stoka! A stoka je za klanje, za odstrel. E, "civilizovana Evropo varvarska"! Tvoja skora istorija bila su varvarska plemena, germanska, franačka, saksonska i normanska. Nisi ti daleko odmakla. Odmakla si tehnologijom, načinom života, zgradama, mostovima, ali nisi genetski. Ostala si varvarska zemlja. Bezosećajna, gruba.

    Pitam se šta je sa mnogim mojim prijateljima iz Krajine, jesu li živi? U moju kuću, kod moje porodice u Nišu, smeštena je jedna krajiška porodica, moji prijatelji s kojima sam se družio 1991. godine u Dvoru. Muž, žena i dvoje dece stigli su do moga stana, do jedinog utočišta, sa zavežljajem, sa nekoliko krpica. Tu su već nekoliko meseci. Dvadeset i trećeg avgusta, kad sam posetio Niš, sedeo sam s njima. Sedeli smo, pričali. Koja je njihova perspektiva, ko su oni, šta su? Po njima, više niko i ništa. Stranci, Srbi izbeglice u Srbiji. Očajni su, ne vide izlaz. Godinama nešto gradili njihovi "đedovi", očevi, oni sagradili, stekli, a sada ostali sa nekoliko krpica. Kako početi ispočetka? I koliko je takvih porodica rasturenih širom Jugoslavije? Koliko ljudskih sudbina, koliko izgubljenih života? Koliko očaja, koliko jada? Kako ponovo živeti? To je pitanje koje sve njih okupira. A ustaše, evo im Krajine! Uzeše taj prostor, ali nema ko tamo da im živi. Ostadoše pusti prostori, rezervat, šume, livade i spaljene zgrade i leševi srpskih staraca koji ne mogoše krenuti za kolonom očajnika. Ostadoše pusti gradići, pusta-polja, jer neće hrvatski narod da se vrati, ne želi da živi dole. Oteraše Srbe koji su i pre ovog rata živeli tu i predstavljali devedeset posto ukupnog stanovništva. I sad misle da tamo dovedu svoj narod. Teško je to. Ja, koji sam večni optimista, mislim da smo Krajinu izgubili "za veke vekova".
    miodrag_lazic- 22117 - 09.07.2009 : Fizijatrija Kozic BiH - best (0)

    Heroj Dr. Lazić


    Samo sam htjela pozdraviti Dr. Lazića i uvijek ga se rado sjetim.
    miodrag_lazic- 21886 - 04.06.2009 : Mindjusa-semizovac Usa-Texas - best (0)

    Dr. Lazić


    Tokom ratnih operacija na Ravnom Nabožiću ratne '93. godine bio sam teško ranjen (nagazio sam na paštetu) i tom prilikom sam izgubio levo stopalo. Iz Vogošće sam prebačen direktno za Blažuj u Žicu gdje me je primio Dr. Lazić, pregledao u sljedećih 15-ak dana obavio dvije operacije. Nikada nisam imao prilike da mu se lično zahvalim, pa bih to želio da učinim ovom prilikom. Neka ga Bog čuva i podari mu sve najbolje. Takođe bih želio da ovom prilikom pozdravim sve Srbe, ma gde bili.
    miodrag_lazic- 20814 - 26.02.2009 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (0)

    Dr. Lazić


    Ko je Dr. Miodrag Lazić? Mnogi u Republici Srpskoj su čuli za Dr. Lazića. Markantna ljudina, crne kose krupnog glasa, visok i lijepo građen. Za mnoge ranjenike izgledao je jos veći kao čovjek dobrog srca. Pitao sam se dali taj čovjek spava, jer je radio 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji kao dragstor. Ni jedan ranjenik nije primljen u bonicu " Žica" u Blažuju a da ga naš doktor nije primio i pregledao rane.

    Njegov veličina je bila i u tome da je isti odnos imao i prema ranjenicima druge nacionalnosti. Sjećam se jedne priliki kad je rađena Crna Rijeka u bolnicu je stigla jedna djevojka koja je bila muslimanka. Bila je ranjena i smjestena je sa našim borcima u istu bolnicu. Dr. Lazić joj je dao maksimalnu njegu i zaštitu u toj bolnici. Poslije izliječenih rana pokušali su da je predaju na muslimansku stranu ali su njeni roditelji odbijali sa pričom da je ona četnicka kurva i da njima više ne treba. On je držao u bolnici cijelo vrijeme do konačne prdaje na muslimanku stranu.

    Jedne prilike moj ratni drug Ranko Radovanović je odveo svoju suprugu u bolnicu i tamo su ustanovili kamen u žuči. Trebala se vršiti operacija i jedan "doktor" mu je tražio 350 njemačkih maraka za taj zahvat. Ranko nije imao te pare i bio je na velikim mukama šta da radi sa svojom suprugom. Doktor Lazić je bio upoznat sa tom situacijom i kad je vidio Ranka na hodniku svatio je da nešto nije u redu. Zovnuo ga je u njegovu ordinaciju pa ga pitao: "Koliko traži? ". Ranko se onako zbunjen zagledao u njega, a on ponovi "Govori koliko traži". Ranko mu je sa strahom u glasu rekao "350". Doktor mu tada reče: "Dovedi sutra ženu ovde kod mene, ja ću je operisati. Ne trebaju tebi pare! ". Ranko je sutradan doveo svoju ženu i Dr. Lazić je izvršio hirusku intervenciju. Rankova žena bila je spašena, a doktor Miodrag Lazić je napravio još jedno veliko dijelo.

    Zato Doktore Laziću veliko ti hvala za sva djela koja si počinio na našim prostorima, a bilo ih je pregršt i ako znam da si ih od srca činio. Ovaj nas doktor je zaslužio Nobelovu nagradu kao i bezbroj ordena za svoj rad. Ne može se opisati koliki je on heroj bio i koliko je ljudskih života spasio.
    miodrag_lazic- 19400 - 09.11.2008 : Malislatki - best (0)

    Dr. Lazić


    Da li si kontaktirao dr. Lazića - "Dnevnik jednog hirurga", poslao sam ti mogući kontakt sa njim, na tvoju hotmail adresu. Ako si u mogućnosti da objaviš djelove njegove knjige, da i drugi upoznaju njegovu ljudsku veličinu. Ja je dobro poznajem, neću reći doktorsku, nagledao sam se ja dobrih doktora ali loših ljudi u Žiči, Koranu, Sokocu ( dr. Taušan, dr Turuntaš gledali su materijalnu korist ).

    Dr Lazić je istinski rodoljub, ostavio je svoj posao, porodicu i otisao u neizvjesnost, da pomaže Srbe preko Drine, a neki naši doktori su bježali preko Drine kad su nam bili najpotrebniji. Neke i lično poznajem.

    Koristim priliku da se javno zahvalim: doktorima Laziću, Pejiću, Stankoviću, Djeriću, Borkovcu... neke sam i zaboravio.

    Medecinskom osoblju Korana: glavnoj sestri Veri, medecinskom bratu Dušku Pavloviću, sestrama: Blagojević ( ime sam zaboravio ), Spomenki, Šehovac, Snježani, Dušanki. Nezavrsenim medecinskim sestrama sarajevske Medecinske škole ( I - IV godina ), djeca su bila odlična. Poslije su ih tjerali da polažu praksu, možete zamisliti kao da im prakse nije bilo preko glave.

    Fizioterapeutu Slavku Malešu i njegovoj ženi, Todorović Mirjani.

    U ratu se spominju generali, lopovi, političari ( oni najviše ), ali medecinsko osoblje brzo zaborave... i u pohvalama i nagradama.
    miodrag_lazic- 11392 - 27.01.2007 : Nedeljko Lubura Srpsko Sarajevo - best (1)

    Zahvalnica


    Sasvim slučajno sam našao ovaj portal i već dva sata mi privlači pažnju.

    Želio bi da se zahvalim dr. Laziću koji je spasio život mom ujaku, kojeg je pomenuo imenom i prezimenom kao jednu od najtežih operacija.

    Jos jednom hvala!
    miodrag_lazic- 10968 - 07.12.2006 : Vedrana Djurdjic Tucson, Az - best (0)

    Dr. Lazić


    Danas sam sasvim slučajno naišla na ovu stranicu tražeći neke informacije o masakru na Čemernu.

    U toku rata sam imala operaciju i Dr. Lazić je bio moj hirurg. Znam da je prošlo mnogo vremena i još više ljudi kroz operacione sale Dr. Lazića, ali samo želim da se zahvalim.

    Veliko hvala Dr. Laziću!
    miodrag_lazic- 5149 - 12.03.2006 : Dr. miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (1)


    Pise: Dr. Miodrag Lazić

    Miodrag Lazić: Dnevnik ratnog hirurga, Knin 1991 -Srpsko Sarajevo 1995. Dnevnik užasa - jer ga donosi ratni hirurg sa prve linije fronta jednog rata u kome u najstrašnijim mukama umire, ili ostaje obogaljeno, fizički ili duhovno, najčešće i fizički i psihički istovremeno, bezbroj mladih ljudi, žena, djece, staraca. S druge strane, svjedočanstvo M. Lazića o nadljudskoj borbi zdravstvenih radnika u ratnoj bolnici "Žica" u Blažuju za život ranjenika spomeničkog je karaktera - što je i svojeručan omaž zdravstvenim radnicima uopšte, onima koji u svakom ratu ostaju u sjeni; malo ili nimalo se zna o paklu kroz koji ovi junaci prolaze.
    20. septembar 1992. godine

    Bolnica "Koran" Pale - ratna bolnica. Stigao sam helikopterom iz Beograda. Pale - centar, Televizija, Radio, Vlada, Predsedništvo. Sigurnost. Bolnica, dobro opremljena. Operišem.
    Odlazim na Ilidžu, na drugu stranu Sarajeva. Slepo crevo. Sa svih strana su "oni", samo jedan put slobodan - severnim obodom Sarajeva. Njive, potoci, puteljci, četiri sata putovanja. Ovim jezivim putem, nazvanim "srpska magistrala" (humor svojstven našem čoveku i u najtežim situacijama) putuju ranjenici sa "najžešćeg" dela sarajevskog fronta do prvog hirurga i spasa. Četiri do pet sati užasa. Putuju kamionom, sanitetskim, koji prima pet do šest ranjenika. Ko se jednom vozio tom "stodesetkom", zna kakoje teško i najzdravijem, na asfaltu, a kamoli ranjeniku po rupama, njivama i klizištima. A kad padne sneg, prolaza nema. Od pet ranjenih, dva umiru, tri prežive. Preživeli su u teškom šoku, na granici života.

    Ranjenici dolaze iz pet sarajevskih opština: Ilidže, Neđarića, Hadžića, Vogošće, Rajlovca i Ilijaša. Drugi put za život nisu imali. Na Ilidži imaju bolnicu, ali nemaju opšteg hirurga. Sa instrumentarkom i jednim kolegom odlazim na Ilidžu, u neizvesnost, i, sigurno, najopasniji deo bosanskog ratišta. Bolnica pored Ilidže, jedan kilometar od Vrela Bosne, na samoj padini Igmana, ratna bolnica "Žica". Lep objekat, ali na čistini, osamsto-devetsto metara vazdušne linije od njihovih položaja. S jedne strane Igman, s druge - Otes. Igman, svuda oko i iza nas. Odatle se muslimani spremaju na proboj prema Sarajevu. Mi smo im, bukvalno, na putu.
    miodrag_lazic- 5148 - 12.03.2006 : Dr. miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (2)


    26. novembar 1992. godine

    Juče sam bio na Ilidži i greškom pošao prema Butmiru, koji "oni" drže. Malo je falilo da odem na neprijateljsku teritoriju. Inače, ovde operišem gotovo sve, izuzev glave. Jedini "radim" trbuh i grudni koš. Do sada, oko trideset teških operacija i više od sto ranjenih. Vodim i postoperativnu intenzivnu negu. Pre dva dana ovde je bila doktorka Braun iz Međunarodnog komesarijata za pomoć, i kada je videla Intenzivnu negu, broj ranjenika, teško operisane, pitala me je da li je moguće da sam sve to sam operisao. Kada sam odgovorio pozitivno, rekla je da mora da sam ili fantastičan hirurg, ili lud čovek. Pre pola sata gađani smo teškim granatama. Sedam ih je palo u krug od sto metara oko nas. Nije prijatno. Inače, imamo dosta ranjenih i poginulih. Bolnica i ja, kao jedini hirurg za grudni koš i trbuh, pokrivamo ogroman prostor, koji je, ujedno, i najžešća linija sukoba na sarajevsko-romanijskom ratištu, koja čini osamdeset odsto celokupnog ratišta.

    Mnogo radim. Fizički sam sposoban, psihički se držim. Za sada imamo materijala za rad. Kako će biti dalje - ne znam. Kompletnu bolnicu, lekove, opremu, instrumente, hranu, dobijamo od Francuza. Verovali ili ne, ali je istina. Iz Srbije, iz Jugoslovenskog crvenog krsta pomoć uopšte ne stiže. Da nije pripadnika Francuskog bataljona, francuskih "Lekara bez granica" i njihovih novinara, bolnice ne bi bilo.

    27. novembar 1992. godine

    Ponovno granatiranje Ilidže. Dvadeset pet ranjenih, četiri teško. Operišem mladića od dvadeset godina - ruptura desnog bubrega, tanka creva na više mesta iskidana, povreda kičme, krvari. Elez Želivoje, 1969. godine rođen, sa Ilidže. Mislim da će preživeti. Radim od podne do jedan sat ujutru.



    28. novembar 1992. godine

    Danas do 12 sati pet ranjenih. Operišem mladića sa povredom trbuha. Treći brat Simića. Pre dva meseca dva brata Simića takođe operisana. Ovaj jetra i želudac. Biće sve u redu. Posle toga, u mom životu najteža operacija. Pet sati očaja. Jevrić Dragan, 1958. godište, Ilijaš. Iskidani glavni krvni sudovi noge. Nemam veštačku protezu za premoštavanje arterije i vene. Da li samo zbog toga seći u kuku nogu mladom čoveku?! U zadnjem momentu pronalazimo jednu protezu, ali je ona mnogo većeg promera nego što treba. Uspevam da prespojim krvne sudove. Ujutro, noga topla i puls opipljiv.
    miodrag_lazic- 5147 - 12.03.2006 : Dr. miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (3)


    18. decembar 1992.

    Bio je to krvav dan. Više od pet stotina teških granata palo je po Ilidži i Blažuju, sedam stotina po celom našem frontu. A onda su krenuli pešadijskim napadima na Hadžiće, i sa Igmana na naše. Odbili smo ih uz žrtve.

    U operacionu salu sam ušao u šest, a izašao u 23 sata. Šest teških torako-abdominalnih operacija zaredom. Četiri borca, od kojih jedna hrabra devojka. Samardžić Radoslav, 1970. godište, iz Vogošće - teške povrede stomaka. Kakuća Radovan, 1955. godište, Semizovac - teške povrede stomaka i jetre. Rosuljaš Novo, 1968. godište, Ilijaš - teška povreda stomaka i Radovanović Sanja, samo dvadeset četiri godine, srpski borac sa Žuči, devojka iz Vogošće, eksplozivna rana trbuha - pola desnog bubrega je smrskano u trbuhu, pola je ispalo napolje, kroz veliku ranu. Debela i tanka creva su iskidana na više mesta. Delovi dva kičmena pršljena odvaljeni, veliko krvarenje pored kičme, smrskana bedrena kost sa desne strane. Radio sam je dva sata, brzo. Krvarenje je zaustavljeno, tehnički sve urađeno, ona stabilna. Čak i razgovaramo posle operacije. Biće dobro. Ovo mi je nagrada za sve muke. Jedan mladi život poklonjen.

    Kažem joj: "Sad je jutro, dva sata. Počeo je 19. decembar 1992. godine. Danas je Sveti Nikola. To je moja slava, a, Sanja, od danas, to je i tvoja slava. " Tačno posle godinu dana, u moju sobu u bolnici ušla je jedna mlada, lepa devojka. Nasmešila se. Nisam je prepoznao: "Doktore, Sanja. " Donela mije sliku, akvarel, na poklon. Sama je naslikala za vreme rehabilitacije u Srbiji. Danas ta slika visi na zidu moje radne sobe u Nišu.

    19. decembar 1992. godine

    Samo nekoliko sati odmora. Od 11 sati sam u sali, u 18 sam izašao. Više od sedam sati. Dve teške povrede. I dalje napadaju pešadijski. Oni su tu, na samo kilometar iza i oko nas. Tuku nas teškim mitraljezima. Operacije nikad teže. Povrede sve raznovrsnije, razaranja sve veća. Upotrebljavaju rasprskavajuće metke. Creva na više od dvadeset mesta iskidana i izbušena, bubrezi i jetra, kosti karlice, velika krvarenja. Mokar do kože od krvi i sadržaja creva. Juče sam završio operaciju tako što sam sa sebe skinuo i mantil i rukavice. Operisao sam golim rukama.

    20. decembar 1992. godine

    Jutros je mirno, ali to ne miriše na dobro. Juče su Srbi ovde slavili Svetoga Nikolu i sahranjivali svoje mrtve sinove.

    Tuku nas teškim mitraljezima. Operacije nikad teže. Povrede sve raznovrsnije, razaranja sve veća. Upotrebljavaju rasprskavajuće metke. Creva na više od dvadeset mesta iskidana i izbušena, bubrezi i jetra, kosti karlice, velika krvarenja. Mokar do kože od krvi i sadržaja creva. Juče sam završio operaciju tako što sam sa sebe skinuo i mantil i rukavice. Operisao sam golim rukama.
    miodrag_lazic- 5146 - 12.03.2006 : Dr. miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (4)


    31. decembar 1992. godine

    Srećna Nova godina! Godina! Ironija! Gadost! Dvanaestoro dece je ranjeno u Hadžićima. Troje sam operisao. Velike povrede. Kad vidim ranjeno dete, umirem. Danas sam umro dvanaest puta. Očekujemo napad na nas. Veliku ofanzivu, kako je muslimani najavljuju. Ima ih dvadeset hiljada na Igmanu. A nećemo se dati! Zadnja dva dana palo je više od dvesta granata po nama. Pa onda reci - "Srećna Nova godina'

    2. januar 1993. godine

    Treća kalendarska godina kako sam na ratištima. Juče ujutru, 1. januara, u 7 sati, operisao sam jednog ranjenog borca. Trbuh. Sve je ostalo isto. Očekujemo napad. Sneg je žestoko napadao. Možda je to i dobro, da pokaže tragove zveri.

    7. januar 1993. godine

    Hristos se rodi! Nemam ni vremena ni strpljenja da pišem. Na desetine ranjenih i mrtvih za zadnja tri-četiri dana. Desetak teških operacija: Antelj Milivoje, 1960. godište, Hadžići, povrede velikih krvnih sudova desne noge. Ždrale Milorad, 1964. godište, Rakovica. Lemez Dragiša, 1957. godište, Rajlovac. Obojica teške povrede trbuha. Pajić Boro, Ilijaš, 1960. godište, teška povreda trbuha i krvnih sudova noge. Lazić Stanimir, 1966. godište, Rakovica, povreda grudnog koša. Serafijan Novica, 1950, Rakovica, povrede trbuha. Više od dvadeset četiri povrede tankih creva. Stolica Pavle, 1958, Rakovica, povreda trbuha. Adžić Dušan, 1923, Vogošća, povreda trbuha. Bjeloš Dušan, 1931, Ilijaš, povreda grudnog koša. Petrović Radovan iz Hadžića, povreda stomaka. Lazić Mile, 1949, Rajlovac, povreda trbuha. Uspeli su da nam probiju liniju na nekim mestima, ali nakratko. Danas su naši uzvratili. U jakom kontranapadu vratili su rovove na Veloj. Četrdeset njihovih leševa u snegu. Uglavnom, belosvetski džihad-ratnici.
    miodrag_lazic- 5145 - 12.03.2006 : Dr. miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (5)


    1. januar 1993. godine

    Puno je posla ovih dana. Ne pišem. Današnji dan počinjem rečju - snajper. Jedan santimetar sam bio od smrti, sigurne. Samo jedan santimetar niže, i pogodak u moju slepoočnicu. Spasao me je ram na desnim vratima golfa, na putu Ilidža-Vogošća-Pale. Metak nije uspeo da probije dupli lim. Pošto mi je u tom trenutku glava bila naslonjena baš na to mesto, bio sam samo kontuzovan. Da je išao jedan santimetar niže, bio bih bez pola lobanje. Tri sata ležimo u blatu, pod kišom metaka iz nekoliko snajpera. Kola ispred i iza nas. Ne pomeramo se. Tuku po nama nemilice. Gume na autima izbušene. Pucaju stakla na kolima. Jedan metak mi je prošao kroz džep pantalona, u kojem je bila vunena kapa, i progoreo je, napravivši dve rupe na njoj. Zapaljivi meci. Na kraju, pretrčavanje brisanog prostora od pedeset do šezdeset metara. Nije prijatno. Čuvam zrno namenjeno meni.
    Da li je to Bog poslao po mene? Operišem u osam sati ujutro, a onda, iznenada, nekoliko granata direktno po nama. Mislim da smo pogođeni. Ipak, sve je u redu. Nema povređenih. Bog čuva svoje Srbe. Petoro ranjene dece, iz Ilijaša. Dvoje operišem: trbuh, vilica, šaka. Jedan je kao moj sin. Tuga. Mala deca ranjena granatama. Dečak iz Ilijaša, Krsmanović Velibor, 1980, kao moj sin, liči na njega: trbuh, vilica, šake. Drugi, Malinović Radoslav, 1978, iz Hadžića, eksplozivne povrede lica i stomaka. Obojicu operišem. Tuga, mala deca ranjena granatama. Teži mi je ovaj dan nego svi drugi skupa. Mislim na moju Ninu i Peđu. I ovo su nečiji Peđa i Nina. Moram da ih spasem! Jedan je dosta iskrvario. Dvadeset tri je sata, Intenzivna nega. Milujem plavu kosicu. Deca povraćaju. Ostali su živi. Sve će biti u redu. Pored njih leži mala Tanja od sedam godina, iz Ilijaša, i plače. Mali Vele, pametan kako to samo dete može da bude, teši je: "Ne plači Tanja,
    miodrag_lazic- 5144 - 13.03.2006 : Miodrag Lazić - best (0)

    Dnevnik ratnog hirurga (6)


    28. januar 1993. godine

    Juče i danas se vode žestoke borbe. Žuč, Sokolje, Rajlovac... Osam je naših mrtvih boraca. Šest teških operacija. Mijatović Momčilo, 1948. godište, Rajlovac. Teška povreda karlice i unutrašnjih organa, veliko krvarenje, izuzetno teška operacija. Umro je pola sata nakon operacije. Drašković Goran, 1966, Rajlovac, povreda grudnog koša. Durić Niko, 1938, Ilijaš, teška povreda trbuha. Put za Pale, i naš jedini izlaz, zatvoren je! 29. januar 1993. godine Put je vraćen, uz žrtve, ali oslobodili smo ga i odbacili neprijatelja. Ponovo imamo vezu sa svetom.

    30. januar 1993. godine

    Azići, deo ilidžanske opštine koji su držali muslimani. U žestokom kontranapadu oslobađamo ga. Jedan borac je mrtav, više ranjenih. Jedna teška operacija grudnog koša. Beribaka Miro, 1964. godište, sa Ilidže; grudni koš razvaljen rasprskavajućim metkom, pluća iskidana, vise van grudnog koša. Spašavam ga. Operacija traje dva sata, izuzetno teška, ali živ je. Da je stigao petnaest minuta kasnije, bio bi mrtav.

    Ali, poginula su dva moja dobra druga, a jedan je teško ranjen. Novinari. Najhrabriji. Išli su zajedno sa našim borcima i snimali bitku. Ludo hrabri. Ovde biti, to je već hrabrost. Ići u bitku, u prve redove, sa kamerom i rečima, da direktno pišeš istoriju, to je ludo hrabro. Poginuli su od granate. Moji dragi drugovi, novinar Radio-Ilidže Miloš Vulović, i snimatelj, saradnik TV Novi Sad, Žika. Svi smo ga tako zvali. Neka im je slava.

    Svi tugujemo za njima. Troje male dece ostalo je bez očeva. Moj drug, novinar TV Novi Sad, Vlado Vukašinović teško je ranjen. Odmah sam ga operisao. Život mu nije u opasnosti. Prebacujem ga na Pale, a odatle helikopterom na Vojno-medicinsku akademiju.

    Idi na stranu - |1|2|