|
Gogle Search
Gogle Oglasi
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 17760 Datum: 23.04.2006
Zasto slavimo VaskrsVaskrs se slavi jer je na taj dan Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih, tj.
pobjedio smrt i tako svim ljudima, od Adama i Eve darovao večni život.
 Vaskrs je najveći hrišćanski praznik pa je zbog toga svaka nedelja u toku godine posvećena Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.
Farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica predala Isusu Hristu crveno jaje, i pozdravila ga rečima: 'Hristos Vaskrse'.
Jaja se mogu 'šarati' sa rastopljenim voskom i perom za pisanje.
Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom crta po jajetu.
Na jajetu se obično piše X.
В.
и В.
В.
ŠHristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse? , crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice.
U jutro Hristovog Vaskrsenja dugo na svim zvonicima pravoslavnih hramova, dugo vremena zvone zvona, i tako javljaju dolazak velikog praznika.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću.
Naglas se čita 'Oče naš' i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
O vaskrseniju se tuku šaranim jajima, tj.
udaraju vrhovima jaje o jaje, pa onda onaj koji razbije jaje uzme ono od onoga kome je razbio.
U nekim našim krajevima je sačuvan običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da i naši umrli preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
|
Gromovnik : Republika Srpska
Broj: 16952 Datum: 05.01.2008
Badnji danDan uoči Božića, 6.
januara, zove se Badnjidan.
Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću.
Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje.
Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak.
Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica.
Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
Šta je badnjak? Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću.
Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Kako se seče badnjak? Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak.
Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast.
Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući.
Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.
Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem).
Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.
Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju.
Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu.
Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver.
Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Šta simboliše badnjak? Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić.
Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnji dan".
Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestiti Božić, Badnje veče! " Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica! " Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću.
Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica.
Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži.
Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
|
Gromovnik : Republika Srpska
Broj: 16951 Datum: 05.01.2008
TucindanNa dva dana pred Božić, 5.
januara, je Tucindan.
Toga dana se kolje i redi zaoblica (pečenica) za Božić.
Nekada se zaoblica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sjekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo.
Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za zaoblicu se obično kolje prase ili jagnje.
Običaj vezan za klanje zaoblice, ostao je vjerovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.
Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
|
: Novi Beograd
Broj: 12681 Datum: 12.05.2007
Slave u maju (1)Sveti Vasilije Ostroški
(29.
aprila tj.
12.
maja)
SREĆNA SLAVA
Tropar, glas 4:
Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče bogonosne:
obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu, sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije,
postavljajet tja svojej cerkvi pastirja i dobljago arhijereja,
i po prestavljeniji tvojem sobljude svjatoje tjelo tvoje nerušimo,
svjatitelju Vasilije:
Anastasija i Andjela Novi Beograd
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 11728 Datum: 26.02.2007
Re: ObicajiZa "Gromovnika"
Rubrika obicaji vec postoji i nalazi se pod Popularno-Romanijski obicaji.
Samo ti upisuj svoje komentare u "Knjigu gostiju" a ja cu ih prebaciti u odgovarajucu rubriku.
|
Gromovnik : Republika Srpska
Broj: 11726 Datum: 26.02.2007
Običaji kod SrbaKRSNA SLAVA
Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod.
Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo.
Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom,
Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava.
Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomočnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti.
Tako je nastala krsna slava.
Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu.
Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom.
Pojedine porodice, opet, birale su dan kada će se krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi, uzimale za svoju krsnu slavu.
PESMA SRPSKOJ SLAVI
Kada Srbin Slavu slavi
on uz kolač sveću stavi.
Pa preliva kolač vinom
i sve sveti svetim činom.
Kolač mu je slika Oca,
svakog dobra davaoca,
sveća mu je slika Sina,
slika Duha - slika vina,
Pred Trojicu Srbin stane,
pa skrušeno on uzdane:
Care večni, blagoslovi,
svi su Tvoji dari ovi.
Narod složi i umnoži,
neki svi ljudi budu Božji,
nek svi slave ime Tvoje,
Tvoga suda nek' se boje.
Ko' hleb nek'su srcem blagi,
kao sveća dušom pravi,
kao vino nek' su jaki;
Blagi, pravi, jaki, zdravi.
Čisti kolac-vera čista;
Sveća-nada što nam blista;
a vino je ljubav krasna-
Istina je i tu jasna.
O, Trojice, Bože jaki,
Šta ti dajem ja nejaki?
Sve je ovo Tvoja slika,
bleda slika Tvoga lika.
Neka svetac moj Te moli,
On do Tebe bliže stoji,
zato njemu palim sveću,
daj nam, Bože, dobru sreću!
Sve je moja bogomolja:
Neka bude Tvoja volja!
Svakom živom Ti pomozi!
Pa i meni ne odmozi.
Amin.
|
Rade :
Broj: 9407 Datum: 28.04.2006
Slavarica (1)Evo i moj prilog u vezi podizanja Krsne slave.
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha,
Čita se: "Oče naš".
Prva reč:
Da se setimo tvrde Slave česne i nebesne, koja može da nam pomogne: Za imena Gospoda Boga, Svete Živonačalne, Jednosušne i nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha; da se Gospodu Bogu, Svetoj Živonačalnoj Trojici, smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Druga reč:
Sve za tvrde Slave nebeske: Blagoga Hrista i Časnoga Krsta - Blagoga Hrista kome se molimo i Časnoga Krsta kojim se krstimo; da se Blagome Hristu i Časnome Krstu smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Treća reč:
Najskorije rekosmo za Blagoga Hrista i Časnoga Krsta, a ovo da reknemo za dva dana odabrana: Svete Petke i Svete Nedelje.
Svete Petke, Raspeća Hristovoga i Nedelje Baskresenja Njegovoga; da se Sv.
Petki i Nedelji smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Četvrta reč:
Da pomenemo Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu i Slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i vazda Djevu Mariju, našu hrišćansku zaštitnicu, i današnju Slavu (ime Svetoga), koji se na zemlji i moru čudima proslavio i Bog ga na nebu za Svetitelja postavi.
Da se živoj Bogorodici i Svetome smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Peta reč:
Za imena Gospoda Boga i tvrde Slave nebeske: svetih slavnih Proroka, koji prorekoše dolazak Spasitelja našega: Sv.
Preteče i Krstitelja Jovana, kuma Božijega; sveta četiri velika proroka: Isaije, Jeremije, Jezekilja i Danila; svetih slavnih Apostola Hristovih, koji nauku Njegovu propovedaše; propovedaše i nama u amanet ostaviše i sveta četiri velika Evanđelista Hristova: Mateja, Marka, Luku i Jovana, koji sveta Evanđelja napisaše i nama za cnacenje ostaviše; da se i njima smerno molimo i poklonimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Samo bi@eljkou zamolio, da na ovom sajtu i bazi promeni charset umjesto sadasnjeg 5589-1 u u tf-8 da se moze unositi cirilica koja je nase pismo.
Rade,
vidim da se dobro razumjes u kompjutere.
Opet me iznenadjujes! Medjutim, nacin na koji je baza instalirana nije problem, jer ja vec imam jedan cirilicni forum na istoj bazi.
To je http://www.slavicnet.com/crkva/.
Radi se o zatvorenom forumu crkve "Sv.
Arhandjel Mihailo".
On radi identicno kao i ovaj forum, i to je moj prvi program za forume koje sam napisao.
U ovaj forum mozes ubacivati i cirilicu, ali HTML stranice nisu podesene za cirilicu.
To uglavnom radim zbog "Google", jer mi se onda desavaju neke stvari koje zelim da izbjegnem, tj.
pokusavam da ih zeznem.
U nekoj kasnijoj verziji imam plan da napravim dva paralelna foruma, tako da ako nesto upises u latinici, automatski bude prebaceno i na cirilicu.
|
Rade :
Broj: 9405 Datum: 28.04.2006
Slavarica (2)Šesta reč:
Sve za tvrde Slave nebeske i svete Nebeske Sile bestelesnih: Sv.
Angela i Arhangela, šestokrilih Serafima i mnogookih Heruvima, služitelja prestola Božija: iže prestojaščih u prestola Božija mišiceju visokoju, svetih sedam velikih Arhangela: Mihaila, Gavrila, Urila, Salatila, Rafaila, Varahila i Jegudila koji svemirom - vaseljenom kao munje kruže i G ospoda Boga Tvorca svoga služe; da se bestelesnim Silama smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Sedma reč:
Najskorije pomenusmo svete Nebeske Sile bestelesne, a ovo da reknemo za velike vaseljenske učitelje i Svetitelje: Vasilija Velikoga, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, sv.
Nikolaja Čudotvorca, Atanasija i Kirila patrijarhe aleksandrijske; sv.
apostola, prvomučenika i arhiđakona Stefana, Sv.
velikomučenika: Georgija Pobedonosca, Dimitrija Mirotočca, Teodora Tirona i Teodora Stratilata;
Sv.
tristotine i osamnaest bogonosnih otaca naših, koji u Nikeji sabor sabraše, bezumnoga Arija osudiše, veru u Sv.
Trojicu utvrdiše, Pravoslavlje uzdigoše i mi im po veri verovasmo sada i uvek; svetoga mučenika Kneza Lazara i novog mučenika Đorđa Kratovca, koga Turci u Sofiji u ognju sagoreše, ali mu veru u Hrista ne pokolebaše; svetih srpskih matera naših: sv.
Petke - Paraskeve, Ane -Anastasije, Jelene, Evgenije, Jefimije i Angeline majke Krušedolske; da se Gospodu Bogu i velikim Svetiteljima, Velikomučenicima i prepodobnim materama srpskim smerno poklonimo i zamolimo:
Va slavu i čest!
Svi odgovaraju: Va slavu i čest.
Osma reč:
Za imena Gospoda Boga i tvrde Slave nebeske i svetih slavnih Čudotvoraca i iscelitelja: Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja, Sampsona i Diomida, Talaleja i Trifona, koji zlato i srebro ostaviše, vodu pregaziše i Gospoda Tvorca svoga delima pravednim proslaviše; da se i njima smerno poklonimo i zamolimo: Va slavu i čest! (svi odgovaraju: Va slavu i čest).
i
Deveta reč:
Sve volimo i Gospoda Blagoga molimo za svete i tvrde Slave nebeske koja može da svima pomogne i sviju slavnih hrišćanskih imena, koje pravoslavni hrišćani slave od istoka do zapada i od severa do juga, koje ne možemo pobrojiti, ali se možemo Bogu moliti i njima pokloniti; za hleb i desnu ruku, koja nas hrani i od zla brani; desna nam ruka ne malaksala Bogu se moleći i dobro čineći; njiva nas naša ne izdala: rodom rodila i plodom plodila; da Bog oprosti sagrešenja naša koja mi
Njemu učinismo uredno u crkvu ne dolazeći, grehe ne ispovedajući i nedostojno se pričešćujući; što u postu premrsili: na putu putujući, u bolesti bolujući; što se o prazniku ogrešismo: u zrelu žitu i suvu senu, a imeno u Nedeljicu -nebesku Caricu.
Na mnogaja ljeta domu i domaćinu i svemu narodu njegovu! Na mnogaja ljeta svoj braći i sestrama, koji ovde biše, Bogu se moliše i lepu slavu podigoše!
Na mnogaja ljeta svemu narodu srpskome.
Amin.
Svi pevaju: Mnogaja ljeta!
Napomena:
U četvrtoj reči uz Sv.
Bogorodicu dodaj slavu koju slavi dom ovako:
Za Svetitelja:
Koji se verom u Hrista pravednošću proslavi i Bog ga na nebu za Svetitelja postavi.
Za Mučenika:
koji se Mučeništvom za Hrista proslavi i Bog ga za svetitelja postavi.
Za Apostola:
koji se propoveđu Evanđelja proslavi i Bog ga za Apostola na nebu postavi.
Za Arhangela:
koji se vernošću Bogu proslavi i Bog ga za činonačalnika Angelima postavi.
|
Devojcica : Florida
Broj: 9367 Datum: 27.04.2006
Slavljenje krsne slaveSveca - Bez krsne svece "Krsno ime" se ne moze slaviti.
Velicina krsne svece zavisi od domacinove imucnosti, a smatra se da je ugodnija sveca od zutog voska nego li od beloga parafina.
Sveca obicno gori ceo dan.
Kolač - Za krsno ime svaka kuca priprema slavski kolač.
To je naročito hleb od pšeničnog brašna zamešen s kvascem i bogojavljenskom vodicom ili onom koju e svestenik osvestao uoči slave.
Okolo se on opaše jednim vencom od testa, kao pojasom; po gornjoj kori prekrste u se dva kajiša od testa i u njih se otisnu četiri liturgijska pecata sa grckom skracenicom IS-HS NI-KA, što u prevodu znaci: "Isus Hristos pobeđuje".
Na ovoj kori mogu se staviti jos neke ukrasne figure, kao golub simbol Svetog Duha, klas psenice - hleb ili grozd grožđa - što označava vino.
Koljivo-To je žito koje se kuva uoči Krsnog imena.
Obično se prebira od najčistije psenice, zrno po zrno.
Kada se žito skuva voda se ocedi, a žito ispere i prosuši.
Posle se melje i sladi secerom, a zatim po želji dodaju orasi, vanila ili suvo grožđe.
Vino - O Krsnom imenu vino je potrebno da se prelije krsnii kolač i koljivo, a ono što ostane u čaši ili flaši domaćin po običaju popije.
Ulje - Ono je potrebno da se upali kandilo u kuci pored ikone i odnese u crkvu za posluživanje kandila pred ikonama na ikonostasu.
Tamjan - U svakoj pravoslavnoj srpskoj kući može se naći grumičak tamjana u svako doba, pa recima jednog istoricara, "jer se Srbi svakad najpre kade, kad se god kucanski mole Bogu, "a za Krsno ime i najsiromašniji kupi ga makar i najmanje".
Ikona - Slavska ikona sa kandilom postavlja se, ako je moguce, na istocnoj strani zida najuglednije prostorije u kuci.
Vladika Nikolaj kaze: "Mi ne obožavamo ništa i nikog osim Presvete Trojice u jedinici JEDNOG BOGA.
Ali mi postujemo svetitelje, kao najbolju decu Bozju i sledbenike Hristove, njihovim likovima ukazujemo posebno postovanje".
Po pravilu svake ikone trebalo bi da je predhodno osvecena u crkvi, gde to svestenik obavi u oltaru: "Osvecene ikine su kanali mocne Bozje blagodati koja leci, preporadja, prosvecuje, ohrabruje i opominje.
Gospod Bog toliko ljubi svoje svetitelje i mucenike kao najblizi krug svoje porodice, da daje cak moc i njihovim likovima kada se postuje i njihovim imenima kada se prizivaju".
Gde je slava - tu je i Srbin, kaze stara narodna poslovica, a najsvecaniji deo slave je obred rezanja slavskog kolaca, i paljenjem krsne svece.
volela bih da neko dovrsi ovo pisanje sto sam ja zapocela:
1.
Obred i rezanje slavskog kolaca
2.
Spremanje slavskog kolaca i Zita
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 8981 Datum: 23.04.2006
Zasto slavimo VaskrsVaskrs se slavi jer je na taj dan Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih, tj.
pobjedio smrt i tako svim ljudima, od Adama i Eve darovao večni život.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik pa je zbog toga svaka nedelja u toku godine posvećena Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs.
Farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica predala Isusu Hristu crveno jaje, i pozdravila ga rečima: 'Hristos Vaskrse'.
Jaja se mogu 'šarati' sa rastopljenim voskom i perom za pisanje.
Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom crta po jajetu.
Na jajetu se obično piše X.
В.
и В.
В.
ŠHristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse? , crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice.
U jutro Hristovog Vaskrsenja dugo na svim zvonicima pravoslavnih hramova, dugo vremena zvone zvona, i tako javljaju dolazak velikog praznika.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću.
Naglas se čita 'Oče naš' i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
O vaskrseniju se tuku šaranim jajima, tj.
udaraju vrhovima jaje o jaje, pa onda onaj koji razbije jaje uzme ono od onoga kome je razbio.
U nekim našim krajevima je sačuvan običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da i naši umrli preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 8040 Datum: 10.04.2006
Djetinjci, Materice, OciMaterice, Detinjci i Očevi, su porodični praznici, kojima je odavano poštovanje pojedinim članovima porodice.
Nakon Drugog svetskog rata komunistički režim je vodio kampanju protiv ovih tekovina srpske kulture.
Ove lijepe i bezazlene praznike porodične radosti komunisti su proglasili sujevjernim i neprikladnim.
Da napomenem i to da se u ranijoj istoriji rođendanima nije pridavala gotovo nikakva pažnja.
Tako na primjer, kada sam kao dječak pitao moju baku kada je rođena, ona bi mi odgovarala "u vrijeme kad se đubre vuče".
Međutim, nije bila sigurna da li je to u martu ili u oktobru, jer se đubre vuklo i u proljeće i u jesen.
Djetinjci
Djetinjci su praznik koji uvijek pada u treću nedelju prije Božića.
Već nekoliko dana prije ovog praznika, roditelji opominju svoju djecu da će ih vezati ukoliko ne budu u stanju da se otkupe.
Na ovu prijetnju, djeca se "uplaše", pa od ostalih članova svoje porodice, kao i iz užeg kruga prijatelja, traže "u zajam" razne poslastice: jabuke, orahe, suve šljive, a u novije vrijeme i bombona i čokolade.
Sve to, uz veliko iskušenje, čuvaju za nedelju, kako bi mogli da se "otkupe".
Praznik počinje ranom zorom.
Ponekad se djeca probude svezana, druga se "kriju" jer majka kaže da "čeka oca da joj pomogne da ih sveže".
Radost, vika i smijeh su uvijek ispunjavala taj dan.
Nakon što se otkupe, tj.
darivaju roditelje sa poklonima, djeca se "odvežu".
Po pravilu, dobiju svoj "otkup" nazad i pojedu ga na licu mjesta.
Veoma često, djeca dobijaju i dodatne poklone.
Pored roditelja, djecu vezuju i komšije, kumovi, ali i porodični prijatelji.
U mom slučaju, moja majka je "plaćala otkup" za mene, tako što je svim gostima toga dana kuvala kafu i servirala rakiju u moje ime.
Ja sam joj zbog toga bio jako zahvalan, i sjetim se toga svaki put kad treba da joj posaljen neki dolar.
Roditelji vezuju i odraslu djecu, pod uslovom da nisu udata ili oženjena.
Vezivanjem djece, porodica ritualno pokazuje demonima i đavolima da je u njihovoj kući sve na svom mestu, tako da sile pakla tu nemaju šta da traže.
Materice
Materice padaju u pretposlednju nedelju pred Božić.
Uoči praznika, djeca pripreme neki konopac, ili komad kudelje, pa to stave pod jastuk da ne bi zaboravili sutrašnji praznik.
Neka djeca se bude prije majki pa pokušavaju da ih zavežu pospane, dok druga vrebaju majke "iz zasjede" pa ih onda vežu, obično za nogu.
Ja sam sa svojim sestrama obično vezao svoju majku za šporet ili blizu mjesta gdje je ona "krila" svoj otkup.
Ona bi se tobože otimala, branila i molila da je odriješimo, ali je mi nismo puštali sve dok nas ne daruje slatkišima.
Navodno, ponašali smo se kao da joj ne vjerujemo da je nešto pripremila za otkup.
Po pravilu, majka nije odmah davala sve što je imala, jer je znala da ćemo je i kasnije vezivati.
Pregovori su se nastavljali cijelog dana, a mi bi nju samo "privremeno odvezali" da završi poslove po kući pa bi je kasnije ponovo "svezali" kada je imala vremena za predah.
Na kraju, mama bi obećavala da će za "konačan otkup" popodne napraviti kolače.
Na tome su bo se pregovori završavali, a mi bismo onda nasrnuli na baku, i sve ostale majke u komšiluku.
Majke koje imaju kćeri koje su udate ali još uvijek nemaju djecu, bi na dan Materica pravile kolače i kupovali poklone (obično kćerima materijal za haljinu, a zetu košulju) i odlazili u posjetu da se otkupe.
Ponekad bi opet, zet i kćerka dolazila na večeru kod svojih majki, gdje bi dobijali darove.
Oci - Očevi
Oci ili Očevi je poslednji u ciklusu porodičnih praznika uoči Božića.
Pada u zadnju nedelju uoči Božića.
Obred je isti kao i slučaju Materica, izuzev što su sada očevi u glavnoj ulozi.
Kako su u stara vremena očevi mnogo više poštovani, vezivanje očeva je trajalo samo onoliko koliko je njima trebalo da se "snađu" i daju otkup.
U mojoj porodici, priprema za Oce je počinjala i po nekoliko sedmica uoči praznika.
Otac je, po pravilu, sakrivao konopce, prije svega one duge i vrijednije, jer se bojao da ih, mi djeca, ne isječemo na komade.
U isto vrijeme, nama je bilo jako važno da bar taj dan pokažemo neku nadmoć nad ocem tako što ćemo ga bar simbolično svezati.
Kao prvo, konopac za vezivanje oca je morao da bude dug i jak.
Ukoliko takav nismo mogli da nađemo u kući, nije bilo sramota zatražiti pomoć od komšije, valjda zbog toga što se i on nadao da nećemo biti previše zahtjevni kada i njega budemo vezivali njegovom vlastitom imovinom.
Dalje, bez obzira koliko je konopac dobro izgledao, trebalo ga je isprobati.
U mom slučaju, ja sam bio i pokusni kunić, pa bi me moje sestre "umotale" u konopac, "kao pile u kučinu".
Iako bih se ja relativno lako odvezao, proglasio bih test uspješnim, tj.
konopac dovoljno čvrstim.
Oca smo obično vezali u ranu zoru, dok još spava.
On bi se probudio, uzviknuo: "Bježi bolan, šta to radiš" i onako svezan nastavio da "spava".
Kada bi se konačno "probudio" davao bi nam "otkup", začuđen šta radimo tako rano pored njegovog kreveta.
|
Biljana :
Broj: 8020 Datum: 10.04.2006
Materice, Oci i DjetinjciZeljko, da li znas nesto o ovim praznicima.
Ja se sjecam, kao kroz maglu, da mi je mama davala neki konopac da zavezem tatine noge i da ga pitam da se "otkupi"? Ja mislim da mi je davao ljesnike za otkup.
Moramo posteno opisati i Bozicne obicaje, od Badnje veceri do "Zaoblice" pogace i pare u pogaci.
Polaznika i polozajstva ( svecane vecere )za polaznika.
.
.
Pozdrav!
Biljana,
Ideja ti je odlicna.
Ja vec odavno imam rubriku "Obicaji", koja se nalazi u kategoriji "Razno", ali u zadnje vrijeme niko nije nista pisao po tom pitanju.
Nadam se da ce se uskoro naci neko zainteresovan da pise i o ovom pitanju.
Zbog toga, apelujem na sve one koji ovo citaju, da nam se pridruze u nasim nastojanjima da se nasi obicaji ne zaborave.
Sem ovih obicaja, tu spadaju Vaskrs, Božic, Materice, Poklade, Mladenci, Badnje vece, Cvijeti, Djetinjci, petrovdanske lile itd...
|
Biljana Stanisic : La
Broj: 7501 Datum: 04.04.2006
slovo za gurabijeU nasoj staroj porodicnoj kuci na stolu je uvijek stajala pepeljara sa ogromnom kokardom.
Baka je koristila kao "slovo" za pogacu i gurabije.
Dobila je tu pepeljaru od nekog Drazinog oficira, koji se krio u njenoj kuci za vrijeme Drugog svjetskog rata.
Sa njim su se i kumovali, jer im je on krstio jednog od sinova, Dobra Stanisica.
|
Milan Radovic : Beograd
Broj: 2085 Datum: 05.09.2005
ManastirKoliko ja znam, manastir nije ni muski ni zenski.
Doduse, pop Ljubinac okuplja mnogo zena oko sebe, ali manastir nema samostan, samo svestenike.
|
Mateja Djurovic : Beograd
Broj: 2083 Datum: 04.09.2005
manastir?interesuje me da li je manastir na sokocu muski ili zenski unapred zahvalan
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 1559 Datum: 16.05.2005
Vjerovanja - pomračenje SuncaU srpskoj tradiciji postoje razna vjerovanja u pogledu pomračenja Sunca.
Tako u narodu postoje razne priče o nemanima koja kidišu na Sunce (a i na Mesec), kao što su vukodlaci, aždaje, vještice, zmije, pa i đavoli.
Naročito su opasne aždaje (hale).
Aždaje imaju po dve glave i po šest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne životinje, ali i ljude.
Pored toga, postoji i vjerovanje da do pomračenja Sunca dolazi otuda što ga leđima zaklone sveti Ilija i đavo dok se biju jadan s drugim.
Postojalo je i vjerovanje da do pomračenja dolazi zato što se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjača Sunce se ne vidi, i obrnuto.
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 1307 Datum: 24.04.2005
Sujeverja - Pomračenje suncaU tradiciji srpskog naroda pomračeno Sunce živi kao simbol večnog zla.
Prema etnolozima, narod bi se s prvim mrakom zatvarao u svoje domove, a izlazio iz njih tek pošto se na nebu pojavi Mesec.
Narodna mitologija je pomračenje Sunca oduvek povezivala sa štetom vodi.
Tako se na taj dan ne pere, ne zaliva cveće, bunari se pokrivaju, isključena je svaka sadnja voća, povrća i posebno onih biljaka čiji je plod iznad zemlje.
Istorija je, takođe, zabeležila izvesnu "podudarnost" između nekih značajnih događaja i pomračenja Sunca, jer je na taj dan 1867.
godine ubijen srpski knez Mihailo Obrenović.
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 1175 Datum: 11.04.2005
Petrovdanske "LILE"
Mijate,
Mrzim da to kazem za Sokolac, ali mnoge dobre obicaje smo unakazili (kao sto su svadbe i slave) a druge lisili dostojanstva (sahrane).
Sa druge strane neke lijepe obicaje smo sasvim zaboravili.
Ja vjerujem da se ti jos sjecas Petrovdanskih lila.
One nisu bas toliko bile popularne u Sokocu, ali sam ja ljetnje raspuste provodio u Sokolovićima kod Takaca, tako da se sjecam kako je to bilo divno.
To mi je jedna od najljepsih uspomena iz djetinjstva! Kao desetogodisnjak zivio sam od Petrovdana do Petrovdana, smisljajuci kako napraviti najljepsu lilu, koja ce najduze da gori.
Pa onda logorske vatre kod spomenika, i mnoge druge stvari.
Nije ni cudo sto se nasa djeca bacaju na drogu, kad SDS nista ne radi.
Pala im lopata u med oko ove privatizacije pa nemaju vremena ni glavu da dignu.
Ne moze se u isto vrijeme misliti na dobrobit naroda i krasti.
U isto vrijeme mislim da nas narod treba obrazovati.
Nasi ljudi su pametni i glupi u isto vrijeme.
Mi smo narod povodjiv, koga je lako ujarmiti i ucutkati, a i natjerati da gine, ako treba.
Velika je zabluda da je Srbin najpametniji za politiku.
To dokazuje i ova situacija u Sokocu.
Svi znamo sta se desava, ko je kriv za sva nedjela, a nista se ne preduzima.
Opet romanijske ovce izadju na izbore i izaberu svoje dusmane koji im kako kaze Zoran Čolović, djecu upropastavaju.
|
Mijat ŠUka :
Broj: 1173 Datum: 11.04.2005
Izučavao sam Demografiju i Geografiju stanovništva, ovo što mi imamo vezano za sahrane i pokajanja nema nigdje u u pravoslavnom svijetu.
Prvenstveno se obraćam Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, Mitropoliji Dabrobosanskoj sa sjedištem u Sokocu.
Ja sam porijeklom sa Sokoca i ovo što se kod nas dešava nije ni malo lijepo.
Obišao sam bijeli svijet a posebno Dinarski kraj, kome i mi pripadamo.
Ono što mi radimo pri sahranama niko ne radi.
Sve te običaje sam izučavao, i uvijek se pitao gdje nam je dojstojanstvo prema pokojniku!
Ne mogu riječima opisati šta se radi kroz Crnu Goru, Hercegovinu, Dalmaciju i Liku.
Samo mogu da kažem da je to jedan čin dostojanstvenog ispraćaja.
|
Plant : Usa
Broj: 1168 Datum: 10.04.2005
|
1997 godine umrla je moja baka, ja sam u to vrijeme bila daleko, ali sam ipak stigla na sahranu.
Bila sam toliko tuzna da sam mislila da cu i ja da umrem.
A ljudi koji su dosli na sahranu (komsije i prijatelji )pricali su kako uvode parno grijanje u vikendice i slicne stvari.
Nije mi bilo jasno zasto se ljudi tako ponasaju kao da se nista nije desilo, kao da im nije zao.
Zato izbjegavam sahrane.
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 1167 Datum: 10.04.2005
SahraneEvo, kada neće niko, da ja probijem led.
Ja ću početi od nečega što mi se ne sviđa, a u srpskim običajima najodvratnije su mi neke stvari vezane za sahrane.
Kada pokojnik "zakorači u carstvo nebesko" porodice onoga koji je umro bi trebala (i obično jeste) da bude ožalošćena.
Posebno je bolno kada nastrada (ili umre) neko od mladih.
To je uvijek veliki gubitak za roditelje, pa i za širu porodicu.
Međutim, uprkos tome što je ožalošćena, porodica treba da pripremi bogatu gozbu za sve one koji dođu na sahranu.
Sem tog emotivnog momenta, javlja se i ovaj finansijski, pa se u našem narodu kaže: "Ćuti, bolje da leži bolestan, nego da umre.
Znaš li koliko sahrane danas koštaju".
Pored toga, kod nas postoji kategorija onih koji se zovu "poguzije" tj.
ljudi koji jedva čekaju da se neko oženi ili umre, kako bi se dobro "nakrkali" tj.
najeli.
Zbog takvih idiota, ja i ne volim da idem na sahrane, a kada odem sa groblja idem pravo kući.
Prema pradavnim običajima ručak nakon sahrane se pripremao samo za one koji su došli sa dalekog puta.
Nekada se putovalo na konjima, pa je rodbina jahala i po 10 do 15 sati da bi stigla na sahranu.
Ko i kada je taj običaj promjenio, ne znam, ali znam da se grozim na sve ovo.
Nakon sahrane, uz hranu se toči i rakija.
Čuo sam da se na nekim sahranama (pogotovu kada umre neka starija osoba) preobilno točenje rakije ponekad završilo i pjesmom, što je za mene najveća uvreda za pokojnika i kuću domaćina u koju su gosti došli.
|
Mijat ŠUka : Budva
Broj: 989 Datum: 23.03.2005
OdgovorŽeljko hvala ti!
Medjutim dao si mi i veliku odgovornost, Preuzimam je.
Obilježavanje praznika je počelo jako davno.
Ja ću predložiti svim posjetiocima sajta da počnemo o tome pisati od rodjenja Isusa Hrista, tj od Božića.
Dakle kako se u vašim kućama i familijama obilježavao Božić, tj.
rodjenje Isusa Hrista.
Mir boži Hristos se rodi!
|
Zeljko Tomic : Sokolac
Broj: 976 Datum: 20.03.2005
Uvodni komentarMoj veliki prijatelj Mijat Šuka je napisao:
Brate Željko, biću slobodan da predložim novi forum vezan za našu postojbinu, za naše stare običaje bilo da su u pitanju slave, svadbe, sijela, natpjevavanje na prelima i pjesme sa tih svečanosti, muzika ako je moguće, pa i običaji pri sahranama.
Dakle sve o nama i našim korijenima, da se ne zaboravi.
Zbog toga ovaj forum posvecujem njemu, jer bolji uvod ni ja ne bih mogao napisati.
|
|
