Raskosno sutra imati za sestru,
Njegovati bice svoje vjekovima,
Ispravan biti, biti na svom mjestu -
To znaci biti svoj medju svojima.
U zvjerinjaku biti sa tri prsta
Imati vjeru jos samo u Boga,
Ogroman temelj bez oslonca cvrsta -
To znaci biti svoj bez ikog svoga.
Zgurenih pleca i uzana vrata
Od vjecne omce sto visi nad glavom
Nemati vise prava ni na brata,
Biti progonjen kasom pa galopom
Tegliti jaram u predahu rata - :
To znaci biti Srbin pred Europom.
Zeljko Tomic : Sokolac
75
04.10.2004
Iz knjige "Ratnikov Refren"
Autor: Radislav Civsa
VII
Nista ne izbrisa smolu iz lobanje
U krvi zacetog gresnoga vijeka.
Cvili dok se mrtvi, dok puca odzvanja
Lazni zar cednosti Dzihad-fanatika.
Sa puskom i nozem usrdno se mole -:
Alahu ekber - u Dzihad bez muke!
Spremni su kazani puni vrele smole -
Necastivi trlja zadovoljno ruke.
Oni su prolazni, mrznja ce ostati
Rasuta poljem, vazduhom i vodom,
Godisnja ce doba mjesta izmjenjati
Iznicace cemer svakim novim godom.
Bosna ce maceha svojoj djeci biti
I nikad se, nikad, ne moze smiriti!
Zeljko Tomic : Sokolac
76
04.10.2004
Iz knjige "Ratnikov Refren"
Autor: Radislav Civsa
XII
Zastao sam malo.
Nista ne osjetih
Tek kao da mi nesto glavu mi oprzi,
Ne bi posrnuo, zastao ne bih
Da sam samo malo bio barem brzi.
Ruka, gle, jos je ziva?! Prst na obaracu
Mada je tane, zlokobno kroz celo,
Po njoj damari igraju i skacu
Dok dusa napusta samrtno tijelo.
Tu smrt ne priznajem.
Ne treba disanje
Da bi se zivjelo poslije zadnjeg ropca.
Srblji ce opstati - takvo je davanje:
Svaka grobna tama radja novog borca.
I kusace usta posna, zato cista
Gorak srk slobode, ali srk zaista!
Zeljko Tomic : Sokolac
78
04.10.2004
Iz knjige "Ratnikov Refren"
Autor: Radislav Civsa
Nekrolog srpskim borcima
Svima vama koji ste besputi
Svima vama smrcu ogrnuti,
Vi nesretni, hrabri, mili moji
Koje tane sramno upokoji,
Otudjenim od zemaljskih zala
Mogu reci samo - vama hvala
Jer, rijec je prosto nepravedna
Kad istece iz vasijeh vena
Sok zivota i vase radosti
Kad svenuste u prvoj mladosti.
Za Srpstvo ste ostavili kosti
Neka vam Bog dusu oprosti,
Spasili ste ognjiste predaka -
Svima vama nek je zemlja laka!
Zeljko Tomic : Sokolac
455
10.11.2004
Mala moja iz Bosanske Krupe
Autor: Branko Ćopić
Bilo mi je dvanaest godina,
Prvi put sam sišao do grada,
Iz mog sela, tihog i dalekog,
Kad susretoh tebe iznenada.
Eh, dječačke uspomene glupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Jesi li me spazila ili nisi,
Zbunjenoga seoskoga đaka
Svjetlokosog i očiju plavih,
U oklopu novih opanaka.
Kako zija u izloge skupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Naišla si kao lak oblačak
Tvoj me pogled za tren obeznani,
Zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Tekli tako gimnazijski dani,
Uspomena na te ne ocvala,
Modra Una u proljetnje noći,
Tvoje mi je ime šaputala.
Lebdila si ispred djačke klupe
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Brzo minu naše djakovanje,
Lagan leptir sa krilima zlatnim,
Ipak tebe u srcu očuvah,
Kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja, mogu l¿ da se kupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Gledao sam skamenjena lica,
Kako Krupu soldateska pali,
Preko sjena mojih uspomena,
Siktali su njihovi rafali.
Htjeli da nam u djetinjstvo stupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Tekle zatim godine u nizu,
Rasla plima, žuborna i plava,
Krhko inje, biser uspomena,
Potopiše vode zaborava.
Magla zavi naše đačke klupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe.
Sad je kasno, već mi kosa sjedi,
Gledam Unu ćuti kao nijema,
Zalud lutam ulicama znanim,
Sve je pusto, tebe više nema.
Ej godine, nemjerljive skupe,
Zbogom mala iz Bosanske Krupe.
Zeljko Tomic : Sokolac
464
12.11.2004
Otadzbino, gdje si
С њедара твојих давно нисам брао
Ниједне руже...
Све гором и гором
Грозећи муком, лед је љути пао
И својом тврдом окива ме кором.
Прољећа твог гдје је поздрав мио
И крик орлова на свијетлој беси?
Вај, ја бих топла загрљаја хтио...
Хладно је, хладно...
Отаџбино, гдје си?
Zeljko Tomic : Sokolac
465
12.11.2004
Ducic
Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада,
Али не ко жена што чезне и воли,
Него као сестра брату који страда,
Тражећ меком руком место где га боли.
Пуна носталгије безнадежне, дуге,
Не сећај ме никад да би могла доћи
Задоцнела радост из дубине туге,
Ко поноћно сунце из дубине ноћи.
Јер ти не знаш, бедна! Кроз све дане дуге
Да те вољах место ко зна које жене!
И у теби љубљах сав чар неке друге...
И ти беше само сен нечије сене...
Aleksa [Anti} :
1329
26.04.2005
NE VJERUJ
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -
Ne vjeruj! No kasno kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,
Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna
Niti mari, draga, da stihove piše.
Miki Jovanovic : Kosovska Mitrovica
2023
13.08.2005
Velika braco srpska
Drada Braco.
Pozdravljam vas sa ravnog Kosova i Metohije.
Bio sam gost sokocana 10-og ovog meseca na ravnoj Romaniji kao jedan od pesnika u porti crkve Sokolice, jos sam pun lepih utisaka.
Ja jos nisam naišao na tako nešto, veliki ste i pravi Srbi, koji znaju da čuvaju svoj identitet i najlepše vrednosti našeg pravoslavlja.
Voleo bih da smo bliže i da moja braća ovde na Kosovu vide da je prava Srbija tamo gde ste vi a ne onde gde je teritorijalno.
Hvala vam za dva nezaboravna dana, hvala vam što postojite, i neka nam dobri Bog da da se cešće viđamo i kod vas i ovde na Kosovu.
Sve vas bratski ljubim i grlim, mada se moje ruke male da vas sve zagrlim.
P.
S.
Poseban pozdrav Radislavu Civši, i Milenku Jevđeviću
Miki Jovanovic : Kosovska Mitrovica
2024
13.08.2005
kosovo
Kosovo
svaka pjesma vrijeme progutala
svaka rijec sebe prokockala
ne vidi se noc od noci crne
dan bi bjez'o nema gdje da svrne,
teza zemlja sebi no drugima
svadjaju se oseka i plima
na Kosovu kastiga i bruke
lome jedna drugu dvije ruke
pozdrav sa Kosova ravnog
miki
:
12192
07.04.2007
Ko su Vlasi
Upamet se mlado TURE
nisu Vlasi ko sitni orasi!
Zeljko Tomic : Sokolac
20287
25.01.2009
***
Oj, neslogo i zavisti
kćeri adske zmije,
gdje b' živjela
da Srbina nije.
napisao čiča Steva Tolić prije Drugog svjetskog rata
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
22748
18.10.2009
Žeđ
Autor: Ivo Andrić
Ostadoh te željan jednog ljetnjeg dana,
O, srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je bilo davno.
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom.
Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ sad moja pije.
Al' mira ne nađoh nigdje, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.
Zeljko Tomic : Sokolac
23076
19.12.2009
Mi znamo sudbu
Autor: Aleksa Šantić
Mi znamo sudbu i sve što nas čeka,
No strah nam neće zalediti grudi!
Volovi jaram trpe, a ne ljudi -
Bog je slobodu dao za čovjeka.
Snaga je naša planinska rijeka,
Nju neće nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati sviko
U svojoj smrti da nađe lijeka.
Mi put svoj znamo, put Bogočovjeka,
I silni kao planinska rijeka,
Svi ćemo poći preko oštra kama!
Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I kad nam muške uzmete živote
Grobovi naši boriće se s vama!
Zeljko Tomic : Sokolac
23078
20.12.2009
Jesen
Autor: Aleksa Šantić, 1908.
godine
Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju -
U njima nema ni sile ni vlasti.
Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
Kô da mi zbori: nema ljeta više!
Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
O sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo:
Sada smo mudri i zborimo malo...
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada...
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23410
21.01.2010
Zbogom Sarajevo
I
Bude me slova iz rijeke jezika
u kojoj se kupa proročica vila.
Srpsko Sarajevo grade iseljenika,
to sam narodu kroz tebe govorila.
Neću oprostiti bratiji sa Pala
Sarajevsku krvavu koridu rata.
Ta oligarhija nas je izdala,
zatvorila sva izlazna vrata.
Ranjene duše ¿ fatalna politika
nad gradom najveće ratne nesreće.
Ličim na proroka, ne na izdajnika.
Nikada u meni umrijeti neće
pogledi ljudi na okrvavljeno slovo
dok pišem pjesmu: Zbogom Sarajevo!
Ilidža, 4.
januar 1996.
II
Doviđenja dragi ozračeni tugom,
ratom pobliženi, mirom izgubljeni,
na putu odavde do smrti dugom.
Hvala što to samo govorite meni.
Čitam vaše misli kao knjigu đače;
one vas uznose iznad ovog grada
u kojem sreća u zemlju propada
dok novorođenče za mrtvim plače.
Tiho, u meni, umiru sarajevska ljeta,
brijeg sjećanja ledi, dok sniježi,
po ognjištu snijeg s onog svijeta.
Narod cvili ¿ od dolazećih bježi.
Gore to boli od svih ratnih rana
kaže to meni zemlja prodana.
Ilidža, 16.
2.
1996.
III
Padaju pahulje ¿ čarobnice bajke
Sarajevske, ne skrite, neviđene.
Na groblju sinove iskopavaju majke
po drugi put oplakane, sahranjene.
Treperi tuga u njihovim očima,
izmiješao se san života i smrti;
sve to jasno je, ovdje, svima ¿
pa mogu nečute riječi čuti.
Ovo je kolektivna smrt, nema druge.
Iz nje, mili moji, vaskrsnuće neko,
kažem ti žalosna ¿ izbjeglička rijeko.
Ilidža, 2.
3.
1996.
IV
Vjetar sjećanja iz napuštenih kuća
raspiruje moju ranu nevidljivu.
Sve to su bolna žignuća
dok gledam izbjegličku ofanzivu.
Odlaznici bez žala pale kuće.
Pepeo u njima će vjekovati,
jer sve izbjegličko je goruće.
Suza nema, niko neće zaplakati.
Zbogom crni beharu sa grobova ¿
nek se sjenke grle sa vama;
ostaje drvo života bez plodova
jer mrtvi će krenuti za ženama.
Idu Srbi sa svojim praštanjem,
nose smrt sa odloženim djelovanjem!
Zvornik, 11.
3.
1996.
V
Dušu ranjenu priziva trava
koju bere glasinačka vila ¿
ona koja nije daleko od zaborava,
što je sve moje tajne otkrila.
Liječi smrtnu, sarajevsku ranu,
rađaće moju nerođenu djecu,
paliće sa ognjišta vatru prodanu,
neće prinositi žrtve lažnom svecu.
Oboženi grešnici iz pjesme moje
ne smiju pred narod raseljeni;
izgubili su ga čuvajući svoje.
Sve to me ne ostavlja u sjeni.
Nijemi pjevač grleno vam pjeva
kao bolan odlaznik iz Sarajeva.
Sokolac 12.
3.
1996.
Autor: Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23411
21.01.2010
Zbogom Sarajevo (II)
Zdravo šišarike u šumskoj prestonici,
zdravo nikom, jer pošli smo nikome¿
Sve to, odavno, u mojoj duši izvidnici
nudio sam na dlanu kao svoj svome.
Sada vladajuće stiže odjek mojih riječi,
ali neosjetljivi na bol nisu moja braća.
Ova seoba mogla je da se spriječi
prije podlog pazara koji narod plaća
svojom tankom kožom i opštim rasulom.
Nad gubipoljem tuži sveopšta duša
pravoslavlja, a Bog svevidećim čulom
gleda u odlazeće i sve ih sluša¿
I On žali lirsko, okrvavljeno slovo
dok čita odlaznicu: Zbogom Sarajevo!
Pale, 13.
3.
1996.
Autor: Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23412
21.01.2010
Soneti o Voždovima
ZAPADNO SUNCE Za Slobodana
On je obraz naših vrlina i mana,
živa trava u proključaloj vodi
Srba koji dišu iz istorije rana,
koji vino krvi piju u slobodi¿
Kroz njega smo prizivali sve mrtve;
Kosovski božuri rasli su u nama;
prinosili smo njemu svoje žrtve
kao cvijeće ljubavi svojim ženama.
Njegovo srce je iz pernatih snova,
kao čaj za liječenje zapaljive duše.
Kad misle da gubi ¿ dobija iznova!
Sve što radi iz istorije dolazi
koja se ponavlja, jer Srbi Srbe ruše,
jer im sunce sa zapada izlazi¿
OBOŽENI GREŠNIK Za Radovana
On je jutrenik na opasnom putu
ka vedrim visovima pravoslavlja;
htio je da kaže riječ nečutu
da nam se istorija ne ponavlja.
Ali, ljekar duše ne ču ucvijeljene
što dolaze iz naroda koje vodi.
Volio je ulizice sve ¿ ovovremene,
dok se ne nađe u proključaloj vodi.
Uzalud mu pisah s otiscima duše ¿
iz glavnog krvotoka našeg naroda,
iz krvi boraca koji izginuše¿
Sad ga prate buktave riječi ¿
onih kojima je ropstvo sloboda,
koje ne treba da vodi već liječi.
VARTIVJERAC Za Vuka
Pošao je od jevanđelja istine ¿
s mirisom tamjana u riječima,
s gorčinom koja neprijatelja dosine,
kao strijela savjesti u snovima.
Navukoše ti košulju čini derviši
iz Sandžaka zbog sječe ruku¿
Tako posrnu ti, mitski, najviši,
a zapise nađe kasno u jastuku.
Sad nas razuđene niko ne vodi;
vansebne, same sebi nedovoljne;
sunce ropstva je u našoj slobodi.
Srbin je kao celer ¿ sam ne može!
A volim te ljude, budnike, zorne
i kad se slože i kad se ne slože.
Autor: Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23415
21.01.2010
Proročki soneti (opšti)
PROROČKI SONET, 1
Na polju sjećanja slavnu junaci
sa sjenkama prošlosti se grle.
Hoće u budućnost, ali znaci
pored puta probudiće umrle.
Srbi vide namig svoga mita
i puteve spasa niz uzine,
a čelnika ¿ vožda ponosita
zagrću u magle i pomrčine.
Dok matrica rađanja blijedi
sve je više ugasna trojanica,
a sveopšte majke su pogledi
tamo gdje je njiva kosanica
iznad koje se vidi svjetlica.
Opet će neko zlo da slijedi.
PROROČKI SONET, 2
Prosjev duše u mojoj pameti
su varničave rime i soneti
o bajnoj gori što zaziva ¿
kao draga voljena, nedobiva.
Ona je tvrđava duše hajduka,
svjetlo budućnoti i prošlosti.
Iz ovih slova stiže poruka ¿
glas onome ko moli i posti.
Oni su melem za ranu duše ¿
pravljen od planinske trave,
koje ne venu niti se suše,
a na potki novu pređu prave.
U košulji jezika duša leti,
upjevavaju se proročki soneti.
MINUT ĆUTANJA
Molim narod velikoga boja ¿
narod neumoran od praštanja
da pogleda unazad, iz stroja,
ali prije toga ¿ minut ćutanja!
Sa nama su sada svi duhovnici.
Plamičak žudnje gori u njima;
oni su srpski žrtvenici
koji glasove pronose mrtvima.
U nama pupčana nit svetosti
svijetli iz duše u apoteku,
umjesto suza u rijeku žalosti.
Još nosimo misao veliku ¿
mi, neumorni od praštanja,
prozvani na minut ćutanja!
Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23416
21.01.2010
Sveti Sava (zemaljski)
Luč svetog vida iz pomrčine
zracima duše probudio je
nečute, ukamenjene tišine,
a vatru očima vidio nije.
Svijetli kamen srpske istorije,
vidioc Boga, njegov školnik¿
Čovjek je hram za liturgije;
misli čiste božji umolnik.
Ko zaore po nebeskoj njivi
sije istine drage i čarne;
biće ono što su mrtvi bili
ako ostavi tragove pisane.
Kome zrači dušom svetom
biće bliži na krstu raspetom.
Sveti Sava (nebeski)
Oko Srbalja je ophodnik
s ovitkom duše zaštićene
od uleta đavola ¿ ubožnik
Sava čuva Srbe rasrbljene.
Neugasna je njegova duša
dok ide niz strmac, uzinu.
Samo bog ga vidi i sluša,
kad moli za srpsku sudbinu,
radi raskolne braće, rasapa,
dok srpkinje nauči rađati
da im se svijetli svaka stopa
ako će djecu srpskom nazvati.
Na raspetom krstu zemlje ove
srpkinje majke rađajte sinove.
Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23417
21.01.2010
Molitva za mrtve
Drugačiji smo, muka promijeni,
lice neba poslije velike kiše.
Naša bol se, o Bože! ¿ ukameni,
Srbi u smrti se ovjekovječiše!
Samo dušom dodirujem mrtve,
molim se nečutim glasovima.
Moje pjesme ¿ nisu li to žrtve
u ovom ratu i svim ratovima?
Nemam ništa osim sebe sama...
Garež na proplancima zavičaja.
Razviđam šta će biti s nama¿
Šta spaja neka nas ne razdvaja.
Svijet mrtvih ispod moje kože
hoće da živi, pomozi im, o Bože!
Plodovi mrtvih
R.
Ć.
Malen i veliki u istom času ¿
Bukti ko luč, špiritusa plam;
u tišini i u njegovom glasu
jasno se vidi ¿ uvijek je sam!
Oholi smo i nesigurni, Gospode!
Slabi u jakosti, jaka djeca.
Podijeljeni u raskoši slobode.
Đavo je ukrit ispod slike sveca.
Umnožavamo se u tuđim dušama.
U drami bez publike i pozornice
doviđamo šta će biti s nama,
tuđim očima gledamo naše lice.
Naši poginuli duše naše plode
i djecu nerođenu hoće da izrode.
Na groblju
U njemu ukamenjena tišina,
a život biješe samo tren;
ispred i iza: samo praznina,
bljesak munje u krvi, osjen!
Bože, lijepog li ovdje slada.
Glasove mrtvih može čuti
ko ih doziva, a ne prikrada
se onima koji su zlosluti.
Zato ih ne treba prizivati;
u toj čaroliji je uzeće
da ih je najbolje opojati,
zagrliti tišinom uz cvijeće.
Pred njima ne može se kriti
ono što se želi upjesmiti.
Pomenik
Iz tvrde tišine javi se glas,
šaptav, s toplinom riječi¿
Vječnu istinu šalju među nas,
ništa ne množe da je spriječi.
Ugodice li kada se mrtvi jave!
Oni su u dalekim požudama,
prisutni i kada se zaborave
tragovi prošlosti među nama.
U predivnoim jeziku tišine
duša se spaja sa beskrajem ¿
bez svjtlosti i pomrčine.
Samo tu pomenik odajem:
Pjesme su smrti razuđene,
sretište za goruće uspomene.
Nedeljko Žugić
Nedeljko @Ugi} : Pale, Republika Srpska
23418
21.01.2010
Arka srpske biblije
ZA ĐENERALA DRAŽU
Ti biješe arka srpske biblije,
na izvoru rijeke vrijeme zlatno
koja je krv treba da nam ugrije
i ne ponovi rat i vrijeme ratno.
Zato čujemo otkucaje prošlosti
i vidimo štit od zračenja duše.
Gutači mraka drhture od zlosti ¿
hoće sjećanje da nam uguše.
Plamti vatra, gori živa slika
u srcu naroda Svetitelja Save.
Gledaju nas oči svetih ratnika,
ne mogu đenerala da zaborave.
Dušmani u nama stalno traže.
da uklone nevidljive straže.
Autor: Nedeljko Žugić
Zeljko Tomic : Sokolac
24893
31.08.2010
Lažne mi puteve
Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život laži, pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.
Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.
Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što pišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.
Autor stihova: Matija Bećković
Pozdrav Iz Daleka : Sje}Anja
25217
11.10.2010
Ljubav do smrti
dva zelena pupa u proljetnom jutru
jedan na brezi drugi na hrastu
uče se živjeti šire se suncu
dva pupoljka nježna u susjedstvu rastu
dva zelena lista gledaju se s čežnjom
između njih ponor svemir među njima
svi listovi šušte samo oni šute
a prolazi ljeto a bliži se zima
dva suha lista na jesenjem vjetru
tiho napuštaju svaki svoju granu
dodiruju se tek na jedan trenutak
i padaju svaki na svoju stranu
(Ivica Smolec, 22.
01.
2010.
)
Zoran Jankovi} : Republika Srpska, Rogatica
27256
10.03.2011
Diktator
Autor: Bora Đorđević
Diktator je sinoć izd'o naređenje
niko osim njega ne sme da se penje
sem njegove žene, ćerkice i sina
niko drugi ne sme gore do visina
Diktator se kune u svoje poštenje
sledi istrebljenje svakom ko se penje
diktator se penje, gleda sa visine
kako narod stenje, kako narod gine
Diktator je jutros javio dekretom
niko osim njega ne upravlja svetom
Prvi program javlja da zna javno mnjenje
dobar razlog slavlja, diktator se penje
diktator je rek'o, čekam s' nestrpljenjem
šta to ima gore, još uvek se penjem
Hoću da se uverim sa aspekta svog
da li tamo gore egzistira Bog
postupiću onda sasvim nesebično
sebe ću za Boga proglasiti lično
Usrana motka
Autor: Bora Đorđević
Polovnjače, opajdare
secikese i jajare
sve bi htele krmače
preko moje grbače
da vedre i oblače
hleba preko pogače
Paraziti, štetočine
samo zlo bi da počine
sitne duše i smradovi
pilićari i gadovi
da se dobro nahrane
mene da sahrane
Bez obzira i morala
misle da sam ja budala
ulizice, varalice
pijavice i ubice
Ne zloupotrebljavaj moju dobrotu
strpljenje i narav krotku
nećeš bre sigurno biti u životu
kad uzmem usranu motku
Krpelji i smrdibube
lažno grle, lažno ljube
stoka koja ti otima
cak i crno pod noktima
bagra koja se pretvara
puna laži i prevara
Polovnjače, opajdare
secikese i jajare
sve bi htele krmače
preko moje grbače
da vedre i oblače
hleba preko pogače
Bez obzira i morala
misle da sam ja budala
posežu prljavom rukom
u stečeno teškom mukom
Tu nema Boga, nema pravde
Autor: Bora Đorđević
Zora rudi, dan se svetli
javljaju se prvi petli
na počinak kući leti
veštica na svojoj metli
Živi bili, živi bili
imbecili i debili
blago tebi, blago meni
uništiće nas kreteni
Tu nema boga, nema pravde
i zato odlazim odavde
i nas će k'o naše očeve
zbog viših ciljeva nabiti na kočeve
Ko god hoće ovde može
da hara i pustoši
sve kilavi Radovani
i nejaki Uroši
Dobar čovek svako veče
zarije mi nož duboko
za večeru uši seče
za doručak vadi oko
Prezir
Autor: Bora Đorđević
U ovom vremenu imam status stoke
traže da budem onaj koji kleči
i da, u stvari, pevam karaoke
tuđu muziku i tuđe reči
Prezir počinje kada sve shvatiš
i kada smrad do tebe dopre
požuriš da svoje račune platiš
i da deponiju napustiš što pre
Đavo sa crveno-crnim plaštom
slobodno šeta rajskom baštom
opet su trgovci ispred hrama
mnogo zle krvi je među nama
Svet se promenio, sve Juda do Jude
ološ nameće svoje ideje
i vidim lažne i bivše ljude
kameleone i fariseje
Pilati peru krvave ruke
za zverstva pronađu opravdanje
počinjem da se smejem od muke
mozak je dobio mesečno pranje
Sebičan, bahat i malouman
po svetu pravi rusvaj grdan
sotona tvrdi da je human
i da je anđeo milosrdan
I nož iz leda ponovo vadim
nada je smenjena razočaranjem
po ko zna koji put to radim
bez trunke mržnje sa prezrenjem
Izvinjavam se svima jer je jezik korišten u pjesmi malo je reći ¿ nepristojan.
Ali¿ nisam je ja pisao nego Bora ¿Čorba¿.
Kažu da je i ovo pjesnička sloboda.
Kao što znate umjetnost se ne cenzuriše.
Nudi se po principu: uzmi ili ostavi.
ja sam je - uzeo! To je moj lični izbor.
Moj motiv da je vama prenesem, uprkos zaista prevelikoj dozi nepristojnosti, jeste poruka koju ona ima.
Naime, to je moja životna priča jer već 43 godine živim i dvadesetak godina piše(a)m uz vjetar!
Zašto uvek kurcu sviram
Autor: Bora Đorđević
Zašto uvek kurcu sviram
zašto uvek mnogo serem
i kada od dva zla biram
uvek veće izaberem
I koji se kurac bunim
i ponovo kurcu sviram
i uvek se uzjogunim
kada mogu da kuliram
Što ispravljam krivu Drinu
okolinu iritiram
marš u pičku materinu
zašto uvek kurcu sviram
Uvek bude neka frka
koji mi je kurac krasni
svaki kurton mene drka
a kurtoni su opasni
Svi mi seru da se stišam
zabole me, baš me briga
I DALJE UZ VETAR PIŠAM
šta će biti, jebem li ga
Ko ih jebe, peder nisam
čuvam dupe i ne želim
da kurčeve svima sisam
i okolo bulju delim
Zeljko Tomic : Sokolac
59682
12.01.2012
Moj djed Dimitrije
Moj ratni drug, Brane Jovanović iz Knežine, recituje pjesmu o svom djedu Dimitriju.
