|
Gogle Search
Gogle Oglasi
|
|
|
Dragana Djorojevic- Basic : Francuska
|
59362 |
07.01.2012 |
Hristos se rodiMir Božiji i Hristos se rodi.
Srećan Božić svim pravoslavcima !!!!!
|
|
|
Una : Kanada
|
59322 |
06.01.2012 |
Danas se setiDanas sam dobila ovu poruku, na Badnji dan, i želim da je podelim sa vama.
Mir Božiji Hristos se rodi!
Danas, pre nego što kažeš neku ružnu reč - pomisli na one koji ne mogu da govore.
Pre nego što se počneš žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta da jedu.
Pre nego što se požališ na svoga muža ili ženu - pomisli na one koji mole Boga da im podari supruga.
I danas, pre nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.
Pre nego što se požališ na svoju decu - pomisli na one koji žele decu, ali ih nikad neće imati.
Pre nego što se počneš svađati s onim ko nije očistio kuću - seti se onih ljudi koji žive na ulici.
Pre nego što se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš preći vozeći - seti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.
I kad si umoran i žališ se na svoj posao - seti se nezaposlenih, invalida, onih koji bi dali sve da imaju tvoj posao.
I pre nego što i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osuđivati, seti se da niko od nas nije bezgrešan.
I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmeh na svoje lice i pomisli:
Ja sam živ i još sam tu.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
47844 |
28.10.2011 |
Svetа PetkаSvetа Petkа ili Pаrаskevа (grč.
Παρασκευή - petаk) je bilа hrišćаnskа podvižnicа iz 11.
vekа.
Rodilа se u grаdu Epivаtu (Pivаt - nа turskom Bojаdis), koji se nаlаziše nа obаli Mrаmornog morа između Silimvrije i Cаrigrаdа uTrаkiji polovinom 10.
vekа.
Iz imućne i veomа pobožne porodice.
Imаlа je brаtа, koji se zvаo Jevtimije, i koji se zаmonаšio veomа mlаd, а kаsnije bi izаbrаn zа episkopа Mаditskog (989—996)
Još kаo devojčicа, dok je sа mаjkom odlаzilа u crkvu i čulа reči Božаnskog Jevаnđeljа: "Ko hoće zа mnom dа ide, nekа se odreče sebe i uzme krst svoj, i zа mnom dа ide" (Mk.
8, 34), onа svim srcem pripаde Gospodu i kаdа odrаste pridruži se plejаdi blаgočestivih ugodnikа Božijih.
Nаkon smrti svojih roditeljа, željnа podvižničkog životа onа nаpusti roditeljski dom i ode u Cаrigrаd, а zаtim se zаputi u pustinju Jordаnsku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hristа rаdi podvizаvаlа sve do stаrosti svoje.
U dobа pozne stаrosti poslušа glаs Anđelа Božijeg, ostаvi pustinju i vrаti se u svoj rodni grаd, Epivаt.
Tu onа požive još dve godine u neprestаnom postu i molitvi, pа se predstаvi Bogu u 11.
stoleću.
Njeno telo bi od strаne vernih sаhrаnjeno po hrišćаnskim običаjimа, аli ne nа grаdskom groblju već izdvojeno od drugih.
Bogougodni hrišćаni iz tog mestа posle jаvljаnjа svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronаšli su mesto gde su bile zаkopаne njene mošti, izvаdili su ih iz zemlje i položili u hrаm svetog Petrа i Pаvlа u Epivаtu.
Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremenа mnogo putа.
Nаjpre u Cаrigrаd, pа odаtle ih bugаrski cаr Jovаn Asen 1238.
godine prenese u Trnovo, dа bi bile prenete u Vlаšku nаkon pаdа Bugаrske pod Turke.
Kаdа je i Vlаškа postаlа ugroženа turskim upаdimа, а nа molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beogrаd.
Kаdа sultаn Sulejmаn I 1521.
godine osvаjа Beogrаd, on uz ostаle drаgocenosti prenosi u Cаrigrаd i mošti sv.
Petke.
Nа molbu moldаvskog gospodаrа Vаsilijа 1641.
godine mošti su prenete u grаd Jаši, gde se i dаnаs nаlаze (osim dvа prstа šаke, koji su u kаpeli svete Petke nа Kаlemegdаnu).
Širom nаše zemlje nаlаzi se i veliki broj lekovitih izvorа, koji su posvećeni sv.
Petki.
Jedаn od njih je izvor sv.
Petke u kаlemegdаnskoj tvrđаvi u Beogrаdu gde su njene mošti dugo vremenа počivаle.
Tа čudotvornа i lekovitа vodа (аgijаzmа, grč.
αγίασμα) ove svetiteljke, leči sve bolesnike, koji sа verom u Bogа i ljubаvlju premа ovoj svetiteljki prilаze k njoj.
Crkvа je slаvi 14.
oktobrа po stаrom, odnosno 27.
oktobrа po novom kаlendаru.
Ovu Pаrаskevu nаš nаrod obično zove sv.
Petkа а u srpskim primorskim krаjevimа „Petkа Biogrаdskа“, jer su joj mošti počivаle tаkođe i u Beogrаdu.
Tаkođe je poznаtа i kаo Petkа Trnovskа, jer su joj mošti bile u Trnovu.
|
|
|
Dragana Stasic : Kanada
|
37042 |
07.08.2011 |
Sv.Petka - zastitnica zenaPoštovani Željko,
Danas je Sv.
Petka, zaštitnica nas žena.
Poslaću vam tekst o njoj i poklon svima koji slave današnji dan kao i svim ljudima kojima je fizički izgled, novac, prestiž, licemerje važnije od duhovne lepote i mira u duši.
Poklon su moji nevesti stihovi i Molitva, te tako i dadoh ime ovim nevestim stihovima.
Prepodobna mučenica
Sveta Petka Trnova Na dan 08.
avgusta pravoslavna crkva proslavlja sv.
prepodobnomučenicu Paraskevu pod imenom Trnova Petka.
Ona je bila rodom iz Rima, poticala je iz hriscanske porodice i živela je u 2.
veku posle Hrista.
Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju.
Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere i koja je činila zatvarana je, silno je mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140.
godine..
Njene mošti, prema svedočenju žitija, kasnije su prenete u Carigrad.
Praznik Trnove Petke spada u nepokretne, svake godine slavi se 8.
avgusta po gregorijanskom ili 26.
jula po julijanskom kalendaru.
Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu, i ako nije zapovedni praznik (crveno slovo).
Ponegde se proslavljaju i zavetine i manastirske slave.
Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Trnova Petka, završava se mali letnji “ciklus ženskih praznika”, kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.
Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se u ruke, da tokom godine ne bi trnule, žene osobito drže ovaj dan.
Mnogi sv.
Petku, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa sv.
Petkom koja je bila Grkinja koja se slavi u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
MOLITVA
Boze baci džak osmeha
Ljudi su bledi i tužni
Ako nisu voljeni,
Ne žele sreću drugima
Ako nemaju novaca
Ne žele da ga drugi imaju
Ako neukradu malo Sunca
Ne žele da druge greje
Ljudi su tako bledi i tužni
Bože baci im malo slobode
Da se osete vazduh i zemlju
Da vole i žele
Da osete da postoje
Bože baci nam malo plodnosti
Nek žene zatrudne
Nek rađaju nam zdravu i lepu decu
Da nam igraju i prave “lom”
Da nas naslede
Boze siđi i napravi red.
|
|
|
Dragana Stasic : Kanada
|
36542 |
01.08.2011 |
Sv Prorok IlijaMnogi Srbi danas slave Svetog Iliju, ali nije retko da je ova slava šili kako se to u narodu kaze Litijeć, Slava pojedinih sela i gradova.
Svima srecna Slava!
Sveti Ilija
2.
avgust
Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin.
Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene.
Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji.
Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom.
Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere.
Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju.
Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome.
Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina.
Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo.
Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas.
Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.
|
|
|
Una : Kanada
|
29043 |
06.05.2011 |
8.Maj - MarkovdanSveti apostol i jevađelist Marko – Markovdan - 8.
maj 2011.
Saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga naziva sinom (I Petr.
5, 13).
Kada je bio u Rimu, na molbu vernih, napisao je Sveto Jevađelje koje je apostol Petar potvrdio kao istinito.
Apostol Petar ga je postavio za episkopa i poslao u Misir na propoved.
Misir beše sav u neznaboštvu, idolopoklonstvu, gatarstvu...
Ali uspeo je da poseje seme Hristove nauke.
U Aleksandriji je zasnovao Crkvu Božiju i postavio joj episkope, sveštenike i đakone.
U Aleksandriji su ga uhvatili neznabošci i vukli ulicama vičući:
„Вуцимо вола у обор“.
У тамници му се јавио прво ангел, па онда и сам Господ.
Сутрадан, када су га поново вукли улицама, предао је душу Господу.
Над његовим моштима догодила су се многа чуда.
Свети Аниан, други епископ Александријски.
|
|
|
Una : Kanada
|
28942 |
05.05.2011 |
6.
maj - Djurdjevdan
Sveti velikomučenik Georgije, Sveti Đorđe rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji.
Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini stigao do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.
Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao od smrti na veliko divljenje naroda.
Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a među njima i careva žena Aleksandra.
Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave.
Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303.
godine.
Mnoga čudesa dešavala su se na njegovom grobu od tada.
Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
Tropar: Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Prevod: Kao oslobodilac zarobljenih i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih, careva pobornik, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Svima koji slave Djurdjev dan cestitam slavu: Sveti velikomučenik Georgije - Đurđevdan - Sveti Đorđe - 6.
maj
|
|
|
Una : Kanada
|
27220 |
08.03.2011 |
8.martDrage moje dame,
budite danas oprezne, jer odavno, oni koji se kunu da vas vole, ne praznuju ovaj praznik, a ni neki drugi značajniji datum u godini.
Nemojte pomisliti da će vas iznenaditi, jer ON, muškarac koji je vaš centar pažnje, koji je sebično ukrao vaše srce, i troši vašu emociju i vreme, je možda samo u vašim snovima.
Naravno, ONAJ PRAVI, zna koji broj gaćica nosite, koja vam je omiljena boja, cvet, koju muziku slušate i koji ples plešete, te sa njim nećete ni pričati o današnjem prazniku, on će to znati.
Ne znam da li da se zahvalimo, Klari Cetkin, što je potražila naša prava davne 1909.
godine u Čikagu, ali jedno znam, mi žene (bar neke od nas), danas ćemo sigurno uz omiljenu pesmu, pevušeći ili igrajući uz Ravelov Bolero, držati krpu i kutlaču u ruci.
Drage moje dame, ja vam čestitam od srca ovaj praznik, bacite kutlače, stavite omiljeni ruž i izađite, budite svoje, budite ono što jeste - nežne, jedinstvene, hrabre, gorde, zapevajte i zaigrajete.
Želim vam da svaki dan vam bude uspešan, noći strasne, a jutra sunčana, a ne samo danas, jer vi to zaslužujete.
|
|
|
Marina Lukovic Ex Tomic : Cacak
|
26196 |
20.01.2011 |
Srećna slavaDragi Željko,
tebi i svim mojim Tomićima srećna slava i da dugo godina slave u miru i sreći.
Pozdrav od Marine.
|
|
|
Vogoscanin Pravi : Vogosca
|
26140 |
13.01.2011 |
Stara nova godinaU ona davna vremena, dok je još komunizam vladao prostorima bivše Jugoslavije, srpski narod je bio jedini koji je krio da slavi svoje vjerske praznike.
Zbog čega je to moralo tako da bude nije mi ni dan danas jasno! Pretpostavljam da su komunisti vršili posebnu torturu na pravoslavnim vjernicima zbog čega se narod bojao da čak i komšiji kaže da proslavlja vjerske praznike.
Nažalost, moj brat i ja smo u to vrijeme bili jedni od rijetkih koje je majka krstila krišom a da za to ne saznaju komšije, jer je naš otac bio član SKJ.
Jednom prilikom sjedio sam u društvu sa jednim muslimanom koji mi tom prilikom dok smo raspravljali o ratnim temama reče, "Svi smo mi u bivšoj Jugi bili vjernici samo vi Srbi niste bili, šta vam bi da se i vi vratite vjeri? "
Ocito da se su ostali narodi pokušali iskoristiti ovaj trenutak za raspad Jugoslavije i stvaranja novih nacija u kojima bi Srbi izgubili svoj identitet i jezik.
Politička situacija je uticala da nove generacije Srba polako napuštaju svoju vjeru i običaje.
Mislim da zbog toga danas sa ponosom Srbi govore da je "Srpska nova godina", da naše komšije koje nas toliko mrze zbog našeg srbovanja još više razjare.
Zbog toga mi ne smeta taj naziv, iako je kako Željko reče neispravan ali lijepo zvuci.
Evo i kako se slavila Pravoslavna nova godina u mojoj porodici.
Svake godine pred doček kalendarske Nove godine moj otac je pekao prase na ražnju.
Kada bi se prase ispeklo i ohladilo, moj tata je prase sjekao na dva dijela.
Jedna polovina, ona bez glave, bi se iznosila na trpezu za kalendarsku Novu godinu.
Moj otac bi drugu polovinu djelio na dva dijela: jedan dio je bio but i rebra a drugi dio je bio plećka i glava.
U kući se o tome nikada nije pričalo, vjerovatno da mi djeca ne bi o tome pričati sa komšijama na ulici.
Majka je ostaviljala meso u frižider, da bi jedan dio vadila na Badnji dan da se otkravi i bude spremno za "Božić".
Jedan dio tog mesa bi držala sva 3 dana "Božića".
Majka je vodila brigu o tome i za nju su ti detalji bili veoma vazni.
Trpeza je bila spremna, i stalno bi se dopunjavala za sve ono što bi se pojelo sa stola.
Drugi dio mesa je ostavljan za 14.
januar, a moja majka ga je zvala "Mali Božić".
Iako sam bio dijete, znao sam da o tome ne treba da pričam sa drugom djecom.
Pravoslavnu novu godinu, koju je moja porodica slavila kao "Mali Božić", slavili smo u krugu porodice i majka je iznosila na sto drugi dio pečenja, u kom se nalazila plećka i glava praseta.
Ni danas ne znam zašto je majka za taj praznik ostavljala upravo plećku i glavu, ali ti komadi mesa su za mene bili simboli važnosti tog praznika za moju porodicu.
Danas imam želju, da čestitam u ime moje pokojne majke, i u moje ime, svim pravoslavnim vjernicima "srećnu Novu (pravoslavnu) godinu"!
U zdravlju i veselju, živjeli!
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
|
26066 |
09.01.2011 |
Srećan praznik
Svim Srbima svijeta, a posebno bivšim pripadnicima VRS, sve najljepše čestitke povodom Dana i krsne slave Republike Srpske, Sv.
arhiđakona Stefana.
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detroit, Usa
|
26042 |
07.01.2011 |
Pravoslavni božić"Nema dana bez očinjeg vida,
Niti prave slave bez Božića! "
Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena, ustanovljen je veliki praznik - Božić.
Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor svih hrišćanskih praznika, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih.
 Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja.
Toga istog dana Rimljani su imali praznik slavljenja Sunca koje se neprestano vraća k ljetu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28.
decembra do 6.
januara uveče (odnosno od 15.
novembra do 24.
decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji.
On odgovara zimskom, godišnjem odmoru.
Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja pećinom u kojoj se nalaze jasle, Presveta Bogorodica sa Josifom i novorođeni Isus.
Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista.
Na visini lete anđeli, za jasle su privezane mazge, a jagnje je u prvom planu.
O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Nijedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji su se i dan-danas održali.
Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica.
Veruje se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta.
Primivši hrišćanstvo, uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom koji deca ližu da bi time pokazali kako im je Badnja sladak i drag.
Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.
Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo.
Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan".
Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom.
Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru.
Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika.
Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, dan se zove Badnji dan.
Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual je skraćen ili se badnjak jednostavno samo drži u kući.
Uoči Božića slamom se posipa pod u kući čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku u kojoj se rodio Hristos i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke.
U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.
|
|
|
Nenocc :
|
26033 |
06.01.2011 |
Srećan Badnji danUstaj jutros srpska glavo,
danas slaviš ono pravo.
Prekrsti se, popi piće,
Badnji dan je, zora sviće.
Ko nas mrzi, taj se utro,
srećno bilo Badnje jutro.
Srećan Badnji dan i srećni vam Badnjaci!
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
26018 |
02.01.2011 |
Srećan praznikDanas su Oci ili Očevi, srpski praznik koji se slavi u prvu nedelju prije Božića.
Na taj dan djeca vezuju svoje očeve, a ovi im se odvezuju poklonima.
Nekada su to bili orasi, lešnjaci, kruške i ostalo voće, dok su u današnje vrijeme mnogo prikladnije čokolade i ostali slatkiši.
Oci, Materice i Djetinjci su porodični praznici, pa se tako u proslavljaju - u krugu porodice.
Domaćica kuće priprema svečani ručak na kome se okupi čitava porodica.
Svim očevima - srećan praznik!
|
|
|
Neba Bak : Smederevo,Srbija
|
26016 |
02.01.2011 |
Srećni novogodišnji prazniciSvim Srbima pravoslavcima srećne novogodišnje i božićne praznike, puno sreće, zdravlja, uspeha, sloge, para i molitve da će nam dobri Bog doneti šta je dobro i pokazati pravi put, takođe i Vama gos.
Željko sve čestitke i da još više imate posla.
|
|
|
Dado Dujmi} : Split,Hrvatska
|
24252 |
04.04.2010 |
PozdravSretan Uskrs svima ovdje od Daria iz Splita, već sam bio na ovom sajtu pa sam povodom ovih blagdana odlučio da se javim.
Čitajući sve poruke ovdje, mislim da je postojanje ovog sajta opravdano.
Iako sam Hrvat, koji ima puno prijatelja i danas među drugim narodima, želim da javno kažem ovo.
Nikada više u životu ne želim mrziti nikog tko nije moje vjere, pripadnici moje vjere nanijeli su mi najviše zla, meni osobno a s nekim Srbima i muslimanima proveo sam predivne trenutke života.
Svi smo ovdje od Boga stvoreni da živimo i da se družimo i prihvaćamo.
Kad sam osobno bio u Beogradu ušao sam u pravoslavnu crkvu i poklonio se istom Bogu za sve nas, kada sam u Sarajevu ušao u džamiju poklonio sam se istom Bogu jer mržnju i sve što s njom ide moramo vječno potjerati.
Boli me svaka rana koju je neki Hrvat trajno zadao bilo kojem pripadniku druge vjere i ja se osobno kajem za svaku ranu koja i danas boli i molim se da zacijeli.
Budimo ljudi, danas i zauvijek, ljubimo neprijatelje - kako Isus kaže - i neka ovaj Uskrs bude blagdan mira, ljubavi i vjere zauvijek i da se nikad više krv ne lije ovim prostorima zbog šačice gamadi koja nam se i danas smije -ili živi ili iz groba - nego im našim životima pošaljimo poruku da nije bitno koje si vjere nego da si čovjek, ja prvi koji ovo piše a i vi što ćete ovo pročitati.
Pozdrav svima Dario 4.
4.
2010
|
|
|
Jadranka Tomic-Arsic : Foca Republika Srpska
|
24251 |
04.04.2010 |
Hristos vaskrese Dragi moj rođače Željko, neka ti kuća u veselju blista i srećno ti vaskresenje Hrista kao praznik životnog začetka, ostale sreće i napretka.
Hristos vaskres, za sve prijatelje koji danas slave.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
24239 |
02.04.2010 |
Veliki petakDanas je Veliki petak, dan kada je Isus Hristos razapet na krstu, na Golgoti koja je nedaleko od Jerusalema.
Ove godine pravoslavni i katolički vjernici Veliki petak obilježavaju na isti dan.
Prema hrišćanskom učenju, Hristovo raspeće na krstu je njegova žrtva radi spiranja grijeha cijelog ljudskog roda i ona prethodi najvećem hrišćanskom prazniku ż Vaskrsu.
Mada je Hristovo raspeće najveći pad ljudskog roda, mi ga slavimo i obilježavamo a ja vam, dragi moji prijatelji, želim srećan praznik.
|
|
|
Mario Dela{ : Split
|
23243 |
09.01.2010 |
Srećan BožićŽelim svim pravoslavnim vjernicima čestitati Božić - Hristos se rodi, i da se rat na ovim prostorima više nikada ne dogodi i da nam ovaj koji je bio izađe iz sjećanja zauvijek.
|
|
|
Nenocc : Pescano Selo
|
23227 |
07.01.2010 |
Srecan bozicOnima koji vole spavati ali se uvek bude dobro raspoloženi,
onima koji se još uvak pozdravljaju poljupcem,
onima koji puno rade ali se znaju i dobro zabavljati,
onima koji grese ali priznaju greške i ne koriste glupe izgovore,
onima koji gase televiziju da bi porazgovarali,
onima koji su srećni kada nešto mogu sa nekim podeliti,
a ne imati celo,
onima koji su uvek spremni pomoći,
onima koji ne čekaju Božić da bi bili bolji.
Srećan vam Božić braćo Srbi i predstojeća pravoslavna Nova godina.
|
|
|
Jadranka Tomic-Arsic : Foca R.Srpska-Bih
|
23225 |
07.01.2010 |
Hristos se rodi!Tebi Bože danas se molimo za sve one koje volimo,
ispuni im svaku zelju neka žive u veselju,
nek' im svaki dan bude kao Božić radostan.
Mir Božji, Hristos se rodi!!!
|
|
|
Mitar K :
|
23221 |
06.01.2010 |
Hristos se rodi !Mir Božji i Hristos se rodi, svoj braći Srbima.
Željko, srećan ti Božić, puno zdravlja i sve najbolje tebi i tvojoj porodici od Mitra.
|
|
|
Nenocc : Pescano Selo
|
23214 |
06.01.2010 |
Srecno badnje veceNe gubi vjeru,
ne gubi nadu,
teži ka sreći a ne ka padu.
U srcu voli i spominji Boga,
neka te čuva i bližnjeg tvoga.
Podigni glavu, ipruzi dlan - srećan vam Badnji dan.
SREĆNI VAM BADNJACI I BADNJI DAN.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
21406 |
17.04.2009 |
Veliki petakDanas je Veliki petak i njega naša crkva obilježava kao dan kada je na Golgoti razapet Isus Hristos.
Zbog toga se ovaj dan smatra najtužnijim danom hrišćanstva.
Na Veliki petak se obavezno posti, i to ako je moguće na vodi.
Jedna od najljepših pravoslavnih tradicija je ukrašavanje vaskrsnih jaja na Veliki petak.
Jaja se farbaju najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv, ili u vodi koju dobijete kada skuvate tanke listiće crvenog luka.
Ova boja ne simbolizuje ništa, ali ocrtava našu skromnost i domišljatost.
Šaranje jaja je veoma jednostavno.
Vaš "alat" može biti olovka, ekser ili kokošije pero.
Umočite vrh tog predmeta u rastopljen vosak svijeće, a zatim ga nanesete na skuvano jaje.
Jaja potom potopite u boju.
Od davnina se vjerovalo u moć uskršnjeg jajeta.
Početkom 20.
vijeka, na jajima su se ostavljale poruke: da mlada devojka nađe muža, da mladi bračni par dobije decu, da godina bude rodna.
Danas se na njima ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, kao i prva slova imena onih kojima su namenjena.
*
Mnoge porodice ostavljaju ofarbana vaskršnja jaja da budu čuvari njihove kuće ili njima drage osobe.
Takva jaja se čuvaju preko cijele godine - do sledećeg Velikog petka, kada budu zamjenjena svježe ofarbanim jajima.
*Prije par godina sam na jednom jajetu ispisao poruku da sokolački SDS ode sa vlasti.
|
|
|
Mitar :
|
17759 |
27.04.2008 |
Sretan praznikŽeljko samo da te pozdravim i da ti čestitam praznik, tebi i tvojima puno sreće i zdravalja u budućnosti, Hristos Vaskrese!
Puno ti hvala i što vodiš računa o JK "Sokolac"
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
8982 |
23.04.2006 |
Vaskrs sa malo tuge Vaskrs je dan najveće radosti.
Međutim, prošle godine je za Vaskrs (1.
maj 2005.
) sahranjen je moj najbolji drug, Zoran Kosorić, pa će zbog toga sve vaskršnje radosti, koje su ispred mene, biti jedana čudna mješavina radosti i tuge.
Na Vaskrs daleke 1985.
godine umrla je i moja baka, Rosa Tomić rođ.
Ćivša.
|
|
|
Jelena Elek : St Petersburg
|
8980 |
23.04.2006 |
Hristos VaskrseSlava našem Gospodu Bogu Isusu Hristu.
|
|
|
Veljko Borovcanin : Solingen
|
8660 |
19.04.2006 |
Srecan Vaskrs Svim Borovčanima, Pržuljima, Biljićima, Đurevićima, Tomovićima, Zekovićima, Tošićima,
Abazovićima i svoj mojoj mnogobrojnoj familiji srećan praznik Vaskrs sa pozdravom Hristos Voskrese.
Da ga proslave sa svojim familijama i da pomenu one koji su izginuli i dali svoje živote za Republiku Srpsku.
Od svog srca veliki pozdrav svima, a posebno Sokočanima, ma gdje da slavili ovaj Vaskrs.
Pozdrav od V.
Borovcanina zvanog Šumar.
|
|
