|
Gogle Search
Gogle Oglasi
|
|
|
Ratko Obrenovic : Detrioit, Usa
|
59562 |
09.01.2012 |
Pokušali da ubiju Vojislava Šešelja
Nedelja, 8.
Januar, 2012.
đ Autor: Agencija BETA
BEOGRAD - Član lekarskog tima za praćenje zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja, Milovan Bojić izjavio je da postoji opravdana sumnja da je pogoršanje zdravlja lidera radikala posledica pokušaja ubistva.
"Bojim se da se radi o pokušaju ubistva sa umišljajem, jer smo to videli u sprečavanju lečenja Slobodana Miloševića", rekao je Bojić na konferenciji za novinare u sedištu Srpske radikalne stranke u Beogradu.
Bojić je naveo da se ne zna koji lekovi i u kojim koncentracijama se daju Vojislavu Šešelju.
Naveo je da je umesto betablokatora od zatvorskog stražara Šešelj dobio nepoznati lek, nepoznatog oblika, ali je Šešelj odbio da ga primi.
Prema rečima Bojića, bivšeg visokog funkcionera Miloševićevog režima, tegobe od kojih Šešelj pati mogu da izazovu trenutnu smrt, a dužina, priroda i kompleksnost njegovog stanja vode ka fatalnom ishodu, ukoliko nešto ne bude hitno preduzeto.
Bojić je rekao da Šešelj od ranije pati od ubrzanog i usporenog srčanog ritma, aritmije, problema sa jetrom, kao i da mu se u poslednjem kontaktu pre hospitalizacije požalio da je psihički uznemiren, umoran, da ima vrtoglavicu, zujanje u ušima, nelagodnost u grudnom košu, povremeno stezanje i bol, sa osećajem lupanja srca.
Šef tima za odbranu lidera radikala pred Haškim tribunalom Zoran Krasić rekao je da je Šešelju u četvrtak ujutru zatvorski stražar dao tabletu nepoznatog leka, koju je Šešelj odbio da uzme.
Prema njegovim rečima, lekar u pritvorskoj jedinici napisao je u belešci da on nije Šešelju prepisao taj lek, a takođe je najavio da će mu biti svedok ukoliko to pitanje bude hteo da aktuelizuje.
Krasić je rekao da od petka posle podne sa Šešeljem nisu kontaktirali članovi njegove porodice, kao ni predstavnici stranke i tima za njegovu odbranu pred Haškim tribunalom.
"Vojislav Šešelj izložen je stalnoj torturi u Haškom tribunalu.
Menjaju se samo oblici i sredstva, ali je ta tortura stalno prisutna", rekao je Krasić i dodao da će pravni tim za odbranu Šešelja upozoriti sve nadležne u Hagu i Beogradu da "to što se sprovodi nad njim prevazilazi sve dosadašnje oblike torture".
On je rekao da će biti zatraženo da se u praćenje zdravstvenog stanja i lečenje Vojislava Šešelja uključe medicinski stručnjaci iz Beograda i da se pitanje njegovog zdravlja "ne marginalizuje".
Predsednik SRS-a Vojislav Šešelj prebačen je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja iz pritvorske jedinice u Sheveningenu u kliniku Lajden u Hagu, u četvrtak 5.
januara, a iz Haškog tribunala je saopšteno da je njegovo stanje stabilno.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
12142 |
04.04.2007 |
Vojislav Seselj - BiografijaProf.
dr Vojislav Šešelj rođen je 11.
oktobra 1954.
godine u Sarajevu.
U istom gradu završio je Pravni fakultet i to za samo dve i po godine.
Tako je postao najmlađi doktor nauka, pošto je doktorirao 26.
novembra 1979.
godine, a njegova doktorska disertacija nosila je naslov żPolitička suština militarizma i fašizmaż.
Političku karijeru započeo je ranih osamdesetih godina suprotstavljajući se totalitarnom komunističkom režimu u tadašnjoj SR BiH, naročito vodećim ljudima ovog režima, Branku Mikuliću i Hamdiji Pozdercu.
Na prvu zatvorsku kaznu u trajanju od 8 godina osuđen je 9.
jula 1984.
godine, zbog delovanja sa żanarholiberalističkih i nacionalističkih pozicijaż čime je počinio, kako u izreci presude stoji, żkrivično delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenjaż.
Kao dokazni materijal u sudskom procesu korišćeni su iskazi svedoka o privatnim razgovorima i neobjavljeni tekst odgovora na anketu-intervju pod naslovom żŠta da se radi? ż
Dok se nalazio u sarajevskom zatvoru kazna mu je smanjena na 4 godine.
U ozloglašenom zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od čega više od 6 meseci u samici.
Na ranije puštanje iz zatvora uticali su brojni protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, a nije bilo zanemarljivo ni pisanje strane štampe o njegovom slučaju.
Po izlasku iz zatvora, bez mogućnosti da u svom okruženju nađe posao, preseljava se u Beograd gde se izdržava pisanjem i samostalnim izdavanjem knjiga.
Tako je postao član Udruženja književnika Srbije, preko kojeg u to vreme i reguliše radni odnos.
Tokom 1989.
godine održao je ukupno 97 predavanja Srbima u dijaspori, od kojih je većina održana u Americi i Kanadi, a manji deo u zemljama Zapadne Evrope i Australiji.
Te iste godine, za Vidovdan, vojvoda Momčilo Đujić ga je zbog naročitih zasluga u borbi za srpski nacionalni interes, proizveo u čin srpskog četničkog vojvode.
Po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država, 23.
januara 1990.
godine, osniva srpski slobodarski pokret, koji se 14.
marta iste godine ujedinjuje sa Srpskom narodnom obnovom, te tako nastaje politička stranka sa novim imenom, srpski pokret obnove.
Pošto je deo rukovodstva otstupio od prvobitno zacrtanih principa proklamovane političke borbe, prof.
dr Vojislav Šešelj osniva srpski četnički pokret, čiju registraciju odbija aktuelni režim sa obrazloženjem da żsvojim imenom vređa javni moralż.
Na kaznu zatvora po drugi put je osuđen 2.
oktobra 1990.
godine, zbog pokušaja rušenja tzv.
Kuće cveća i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u Republiku Srpsku Krajinu.
Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen 23.
oktobra iste godine i osuđen na 45 dana zatvora.
Pušten je nešto ranije, 15.
novembra, a tom prilikom odbio je da potpiše rešenje o uslovnom puštanju.
Praktično iz zatvora, 14.
novembra 1990.
godine, prvi put se kandiduje za predsednika Srbije.
Iako žrtva medijske blokade, bio mu je dovoljan samo jedan televizijski nastup, onaj od 6.
decembra koji je postao istorijski, da osvoji veliki broj glasova, čak 96.
277, što je u datim uslovima nezabeležen uspeh.
Predsednik Srpske radikalne stranke prof.
dr Vojislav Šešelj postaje u Kragujevcu, 23.
februara 1991.
godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora Narodne radikalne stranke.
U zatvoru po treći put boravi od 29.
septembra 1994.
godine do 29.
septembra 1995.
godine.
Iste godine, takođe zbog suprotstavljanja politici aktuelnog režima, boravi još 60 dana u zatvoru.
Na izborima za predsednika Srbije održanim 21.
septembra 1997.
godine, prof.
dr Vojislav Šešelj osvojio je 1, 126.
940 glasova i ušao u drugi izborni krug.
Sa 51, 37 odsto glasova pobedio je protivkandidata Zorana Lilića, ali su tadašnji vlastodršci falsifikovali broj izašlih birača pa su izbori ponovljeni.
I na ovim, ponovljenim, izborima došlo je do brutalne uzurpacije pobede prof.
dr Vojislava Šešelja, posle čega je poklonjen mandat Milanu Milutinoviću.
Pisac je velikog broja knjiga, stručnih i političkih tekstova, uključujući i udžbenik iz predmeta Politički sistem koji predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Oženjen je suprugom Jadrankom, ima četiri sina: Nikolu, Aleksandra, Mihaila i Vladimira, a nedavno je postao deda, dobio je unuka Vojislava.
|
|
|
Zeljko Tomic : Sokolac
|
11813 |
06.03.2007 |
Vojina posjeta Bosni i HercegoviniNe znam ovoliko diskutujete o Vojinoj posjeti Bosni.
Pa covjek je odrastao u Sarajevu, cak je imao i stan u ulici Rave Jankovica 5, Grbavica.
Na vratima njegovog stana je cirilicnim slovima pisalo ime njegovog oca: "Nikola Seselj".
Ta plocica je ugradjena na ta vrata sedamdesetih godina, kada je Nikola i dobio taj stan.
Imao je covjek pravo da dodje na svoje!
O Voji se ovdje diskutuje kao o nekom Marsovcu, koji upada na tudje.
Zasto bi on, vlasnik stana na Grbavici, trebao da bude pozvan da dodje u svoje Sarajevo? Kakvo pravo ima neko da jednom Sarajliji zabrani dolazak u Sarajevo, cak i da protestuje protiv toga?
Srbi nisu protestovali ni protiv hiljade Sandzaklija koji su nelegalno dolazili u Sarajevo da glasaju!
Kao prvo, u te predratne dane Vojo nikada nije dolazio u Bosnu.
To mi je licno rekla njegova sestra Dragica.
Vojo je razmisljao da se pojavi na sarajevskoj televiziji, ali je od tog putovanja odustao.
Prica se da je tada na Romaniju dosla jedna manja grupa Seseljovaca, ali je prica da "dolazi Vojo Seselj" izmisljotina.
U toku rata, Vojo je samo jednom krocio na tlo BiH i to iskljucivo iz privatnih razloga.
U pozadini te price stoji njegova sestra, koju sam ja pocetkom rata vodao po Sokocu u Palama.
Vjerujem da se mnogi Romanijci sjecaju te price, koja je u to vrijeme kruzila Sokocem...
Mogu slobodno reci da sam ja glavni krivac sto je Vojo tada dosao na Sokolac, a i na Grbavicu.
Medjutim, iz moralnih razloga, nisam siguran da bih trebao objaviti detalje te price.
Bar ne sada, i ne na ovom mjestu!
Da me neko ne bi pogresno shvatio, ja nikada nisam bio ni Seseljovac ni Radikal, samo se moj zivotni put nekoliko puta ukrstio sa Vojinim.
Na primjer, dok sam radio na Fakultetu politickih nauka, sjedio sam u Vojinom kabinetu.
Jedna radnica Fakulteta ( inace Hrvatica) mi je u sali rekla: "E, posto si sa Romanije, tebi je pripala cast da sjedis u kabinetu Voje Seselja.
On je u ovom kabinetu i uhapsen! ".
|
|
