|
Gogle Search
Gogle Oglasi
|
|
|
: Novi Beograd
|
14272 |
28.08.2007 |
Danas je Velika Gospojina Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki hrišćanski praznik Uspenje presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Bogorodica se smatra zaštitnicom porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ne samo Bogorodice već i ikone na kojima je ona predstavljena.
Uspenje presvete Bogorodice ubraja se u 12 najvećih hrišćanskih praznika i posvećen je danu kada je ona «preseljena na nebo».
|
|
|
|
Gromovnik : Republika Srpska
|
14070 |
02.08.2007 |
Dan Sv.
IlijeSrpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba.
Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari.
U novije vreme slave ga autolimari i taksisti.
Prorokovao je dvadeset i pet godina.
Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.
Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.
Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen.
Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima.
Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale.
Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde.
Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca.
Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao.
Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu.
Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.
|
|
|
|
:
|
14069 |
02.08.2007 |
Sveti Ilija Gromovnik Sveti Ilija Gromovnik - slava vazduhoplovaca
Ilija Tesvićanin, nazvan tako po rodnom gradu u Galadi živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista.
Tadanji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove.
Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.
Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost.
Zbog nepravdi koje je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija.
Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane.
Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo.
" Sveti Ilija prema tome nije umro već je živ otišao na nebo.
Proroci nisu imali nečeg zajedničkog sa vračima.
Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja.
To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli - društveni i politički radnici.
Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralno odgovornosti čoveka pred Bogom.
Proroci su isticali etičke vrednosti religije u kojoj nisu važni ritual i ceremonija a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni.
Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.
Praznik ovog velikog proroka slavi se 2.
avgusta i zove se Sveti Ilija.
Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava a gavran mu donosi hranu.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen.
Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.
Ukazom iz 1924 godine određeno je da se Sveti Ilija slavi kao vazduhoplovna slava.
Obeležavanju slave pridavan je veliki značaj.
To su bile prave narodne svetkovine na svim aerodromima.
Posle obnavljanja rada Jugoslovenskog aerokluba "Naša krila" i vraćanja vazduhoplovaca našim izvornim tradicijama obnovljeno je i slavljenje vazduhoplovne slave Svetog Ilije Gromovnika.
Od 1993 godine na dan 2 avgusta okupljaju se vazduhoplovci i zajednički slave svoju slavu.
Srećna vam slava, vazduhoplovci.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13559 |
02.07.2007 |
Sabor Svetog arhangela Gavrila Sabor Svetog arhangela Gavrila - 26.
juli / 13.
juli
Ovog dana slave se njegova javljanja kroz istoriju ljudskog spasenja.
Praznik je ustanovljen na Svetoj gori u IX veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pesmu Bogorodici „Dostoйno estъ“.
Ovaj arhangel je proroku Mojseju saopštio kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi preblagoslovenu Devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča, Svetoj Devi je u Nazaretu blagovestio začeće i rođenje Gospoda Isusa Hrista, te se javio pravednom Josifu, pa pastirima kod Vitlejema, samom Gospodu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama itd.
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav, Arhistratiže,
molim tja prisno mi nedostojniji,
da tvojimi molitvami ogradiši nas
krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi,
sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i vopijuščih:
Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih sil.
26.
07.
- 13.
07.
Sveti mučenici Kirik i Julita
Julita je bila plemićkog roda i živela je u Ikoniji.
Mlada je rodila sina Kirika, kojeg je odmah krstila.
Kada mu je bilo tri godine, naučila ga je veri i molitvi.
U vreme Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, Julita se sa sinom skloni u Selevkiju, ali tu ih uhvatiše i izvedoše pred Sudiju.
Julita hrabro ispovedi Hrista.
Sudija, da bi je pokolebao, uze da miluje Kirika, ali dete poče da ga grebe ručicama i viče: „I ja sam hrišćanin“.
Besni sudija ga tresnu o zemlju i gurnu nogom niz kamene stepenice.
Dete predade svoju dušicu Bogu, kome majka zahvali što joj je sina udostojio mučeničkog venca.
A nju, nakon mnogo mučenja, posekoše mačem.
Postradali su 304.
godine.
Njihove mošti i danas su čudotvorne.
30.
07.
– 17.
07.
Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija
Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožaca.
Sa 12 godina je saznala za Gospoda i ubrzo se zavetovala da se neće udavati.
Otac je omrznu zbog njene vere.
Namesnik cara Dioklecijana Olimvije požele je za ženu, a kada ga ona odbi i kada ne hte da se pokloni idolima, naredi da je stave na muke, pa je svu krvavu baci u tamnicu.
Tu se ona molila Bogu, ali javi joj se đavo u vidu zmije koja pršte kada se ona prekrsti.
Onda je obasja nebeska svetlost i njoj se učini da su iščezli zidovi tamnice.
Pritom joj se javi blistavi krst na kojem je stajala golubica.
I Bog je isceli.
Potom su je bacali u vatru i davili u vodi, i napokon su je posekli.
Pred samu smrt javio joj se Gospod sa angelima.
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Marina
zovet velijim glasom:
tebe, ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13558 |
02.07.2007 |
Sveti mučenici i besrebrenici KozmaSveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan - 14.
juli - 01.
juli
Rođena braća, rodom iz Rima.
Kršteni su kao deca i vaspitani u hrišćanskom duhu.
Imali su veliku blagodat od Boga da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku.
Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika da veruje u Gospoda Hrista.
Nasledili su veliko imanje, ali su ga razdelili siromasima.
Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve idolima.
Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju veru u Hrista i otpusti ih.
Zavidan njihovoj slavi, jedan lekar, bivši njihov učitelj, pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio kamenjem 284.
godine.
Tropar, glas 8:
Sveti besrebrenici i čudotvorci,
Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše,
Zabadava dobiste, zabadava nam dajte.
21.
07.
- 08.
07.
Sveti velikomučenik Prokopije
21.
07.
- 08.
07.
Sveti velikomučenik Prokopije
Rođen u Jerusalimu, od oca hrišćanina i majke naznaboškinje, kao Neanije.
Otac mu se upokojio i
majka ga je vaspitala u duhu rimskog idolopoklonstva.
Car Dioklecijan ga je poslao sa jednim odredom da zatre hrišćane u Aleksandriji.
Na tom putu mu se dogodilo nešto slično kao nekada Savlu: Javio mu se sam Gospod i u vazduhu se pokazao presjajan krst.
Vojvoda Neanije dade da naprave takav krst i pod njim je otišao umesto na hrišane na Agarjane.
Potom je objavio majki da je hrišćanin.
Nakon mučenja, bačen je u tamnicu, gde mu se ponovo javio Gospod, koji ga krsti i dade mu ime Prokopije.
Njegova majka je takođe poverovala u Hrista i sa još 12 žena je ubijena.
Sveti Prokopije posečen je 303.
godine.
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13557 |
02.07.2007 |
Sveti apostoli Petar i Pavle – PetrovdanSveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan - 12.
juli / 29.
juli
Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Hrista rekavši: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga“ (Mat.
16, 16).
Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera mu se postepeno utvrđivala.
Kada je Gospod izveden na sud, tri puta ga se odrekao, ali se odmah silno pokajao.
Neustrašivo je propovedao Jevađelje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji.
Činio je moćna čudesa.
U vreme cara Nerona u Rimu je raspet na krst, naopako.
Sveti apostol Pavle bio je gonitelj Crkve Hristove, ali u veru ga je obratio sam Gospod.
Sa plamenom revnošću propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije, Jevrejima i neznabošcima.
Posečen je u Rimu, u Neronovo vreme, kada je stradao i apostol Petar.
Tropar, glas 4:
Apostolov pervoprestolnici,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh modite:
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13556 |
02.07.2007 |
Rođenje Svetog Jovana Preteče Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan - 07.
juli / 24.
juni
Šest meseci pre nego se u Nazaretu javio Presvetoj Devi Mariji, arhangel Gavrilo javio se u Jerusalimskom hramu prvosvešteniku Zahariju i objavio mu je da će njegova bezdetna stara žena Jelisaveta začeti sina.
Zaharije je u to posumnjao, pa mu se jezik sveza sve do osmog dana po rođenju njegovog sina, kada je napisao da mu je ime Jovan.
Po celom Izrailju razneo se glas o ovom čudu i stiže do Iroda koji, kada posla da pokolju decu u Vitlejemu, posla i da ubiju Jovana.
Jelisaveta sakri sina, pa se Irod rasdi i posla da ubiju Zahariju u hramu.
Jelisaveta se sa Jovanom sakri u neku pešteru, gde se ubrzo i upokojila.
A mladenac Jovan je ostao u pustinji sam, na staranje Bogu i Njegovim angelima.
Tropar, glas 4:
Proroče i predteče prišestvija Hristova,
dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi,
ljuboviju čtuščiji tja:
neplodstvo bo roždšija
i otčeje bezglasije razrješisja,
slavnim i čestnim tvojim roždestvom,
i voploščenije Sina Božija
mirovi propovjedujetsja.
Sluškinja Božija Anastasija
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13217 |
09.06.2007 |
Slave u junuSvete Marta i Marija - 17.
juni / 04.
juni
Sestre Lazareve.
Po vaznesenju Gospoda Lazar je otišao da propoveda Jevanđelje.
U ovome su mu pomagale sestre njegove.
Ne zna se gde su skončale...
PREPODOBNI PETAR KORIŠKI
18.
06/05.
05.
Rodom iz sela Koriše, više manastira Svetog Marka kod Prizrena (po drugom pak predanju iz jednog sela kod Peći).
Kao mladić orao na jednom ćoravom volu.
Bio je neobično krotak i bezgnevan.
Sa svojom sestrom Jelenom udaljio se rano na podvig.
Podvizavao se vrlo tvrdo i istrajno.
U teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosan.
Oko njega sabralo se mnoštvo monaha, i on im je bio nastavnik.
Bežeći od slave ljudske, on se neko vreme sklonio u Crnu Rijeku, gde se docnije podvizavao sveti Janićije Devički.
U starosti upokojio se u svojoj pešteri u Koriši.
One noći kada se on upokojio, videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje.
Ovaj divni svetitelj živeo je verovatno u XIII veku.
Nad njegovim čudotvornim moštima car Dušan je podigao crkvu, koja je bila metohom hilandarskim.
U novije vreme ostatak moštiju svetog Petra prenet je tajno u Crnu Rijeku, gde i danas počiva.
Sveti apostoli Vartolomej i Varnava
24.
06/11.
05
Sveti apostol Vartolomej‚ jedan od dvanaest velikih apostola‚ propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom.
Propovedali su najpre u Aziji‚ a potom u Indiji i Jermeniji.
U Jeropolju su ovi apostoli molitvom umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu.
Ne shvatajući njihovo delo‚ neznabošci su ih osudili i razapeli na krst.
Upravo tada desio se strašan zemljotres‚ a prestrašeni ljudi su ih misleći da ih bog kažnjava zbog toga‚ skinuli sa krsta‚ali apostol Filip je već izdahnuo.
Vartolomej je otišao potom u Indiju gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik.
U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag.
Episkop Agaton ga je sahranio u hramu‚ a kasnije su mošti ovoga svetitelja prenete u Benevent pa u Rim.
Sveti apostol Varnava‚ jedan je od sedamdesetorice.
Rodjen na Kipru‚ učio je zajedno sa Savlom kod Gamalila.
Zvao se prvo Josif‚ ali su ga apostoli nazvali Varnava – Sin Utehe.
U vreme Xalkidonskog sabora‚ saznalo se za njegov grob.
Posle otkrivanja njegovih moštiju‚ Kiparska crkva je‚ kao apostolska‚ proglašena samostalnom.
Zato se ovaj događaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve.
Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava
Tropar, glas 3:
Apostoli svjatiji molite
milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13212 |
09.06.2007 |
Apostolski-Petrovski postPrema kalendaru Srpske pravoslavne crkve za pravoslavne vernike je počeo letnji post, koji se još naziva i Petrovski, jer traje do Petrovdana, 12.
jula.
Petrovski post uveden je još u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog (+337), prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom.
Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena.
O ovom postu od četvrtog veka govore svetitelji: Atanasije Veliki, Amvrosije Mediolanski, kasnije i Lav Veliki i Teodorit Tirski.
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razreseno je na ulje i vino, subotom i nedeljom moze i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i cetvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razresava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razresava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno.
Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti ciji je hram, razreseni su ulje, vino i riba (Tipik, gl.
33).
O načinu posta za svakog hrišćanina posebno treba da odluči njegov duhovnik, prema slabosti čoveka i meri svega što je na korist duše".
Anastasijab
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
13096 |
01.06.2007 |
Slave u junuSveti car Konstantin i carica Jelena
03.
06/21.
05
Roditelji Konstantinovi behu car Konstancije Flor i carica Jelena.
Flor imaše još dece od druge žene, no od Jelene imaše samo ovoga Konstantina.
Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u Rimu, drugu protiv Skita na Dunavu i treću protiv Vizantinaca.
Pred borbu sa Maksencijem, kada Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: ovim pobeđuj.
Car udivljen naredi da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom.
Silom krsta, on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnim neprijateljem.
Maksencije se udavi u reci Tibru.
Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt u Milanu 313.
godine, da prestanu gonjenja hrišćana.
Pobedivši Vizantince, on sagradi divan prestoni grad na Bosforu, koji se od tada prozva Konstantinopolj.
No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu.
Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece.
No on to odbi.
Tada mu se javiše apostoli Petar i Pavle i rekoše mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od strašne bolesti.
Episkop ga pouči veri hrišćanskoj i krsti, i prokaza iščeze sa tela carevog.
Kada nasta razdor u crkvi zbog smutljivog jeretika Arija, car sazva i vaseljenski sabor u Nikeji 325.
godine, gde se jeres osudi, a Pravoslavlje utvrdi.
Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, revnovaše mnogo za veru Hristovu.
Ona poseti Jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskrsenja i još mnoge druge crkve po Svetoj Zemlji.
U svojoj osamdesetoj godini predstavi se ova sveta žena Gospodu 327.
godine.
A car Konstantin nadživi svoju majku za deset godina i upokoji se u svojoj šezdeset petoj godini u gradu Nikomidiji.
Telo njegovo bi sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.
Sveti Konstantin i Jelena
Tropar, glas 8:
Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev
i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem,
v carjeh apostol tvoj, Gospodi,
carstvujuščij grad v rucje tvojej položi,
jegože spasaj vsegda v mirje,
molitvami Bogorodici,
jedine čelovjekoljubče.
|
|
|
|
Jastreb :
|
12934 |
26.05.2007 |
TrojcindanPomaže Bog!
Danas su:
TROJICE - DUHOVI
Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga.
Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole.
Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa.
Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.
Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.
Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.
Tropar (glas 8):
Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.
http://pravoslavnikalendar.com/
|
|
|
|
Jastreb :
|
12861 |
22.05.2007 |
NikoljiceDanas se obilježava praznik Prenos Moštiju Svetog Nikole, inače krsna slava crkve u Reljevu.
A sad par riječi o ovom Božijem ugodniku:
Ovaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji.
Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i činili su mnoge milostinje prema siromašnima.
Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Čudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom.
Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uči Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost.
Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare.
Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" i još za života narod ga prozva Svetiteljem.
Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine.
Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087.
godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom.
Kako je rečeno tako je učinjeno.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa.
Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni.
Ta čudesa i čudesna isceljenja dešavaju se i dan danas.
Zato mnogi hrišćanski hodočasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagrađena i crkva u znak zahvalnosti i čast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje čudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.
š
U ovaj dan se najčešće, kod nas spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom Srpskom kralju, Svetom Stefanu Dečanskom.
Tropar: Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vseljenaja vsja likovstvujet pjesanmi i pjenmi duhovnimi; dnes bo svjaščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej,
svjatitelja i čudotvorca Nikolaja, jakože solnce nezahodimoje vozsija, svjetozarnimi lučami, razgonjaja tmu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš velikij Nikolaje.
P.
S.
Ovaj sadržaj, i elektronski pravoslavni kalendar možete preuzeti s adrese http://www.pravoslavnikalendar.com/
|
|
|
|
Zoran Mirkovic - Mirke :
|
12840 |
19.05.2007 |
Sveti JovanSretna Slava, 21.
Maj - Sveti Jovan Bogoslov - Apostol i Jevandjelist
Sin je majke Salomije i oca Zavedeja koji bese ribar.
Imao je i brata Jakova sa kojim je krenuo Hristovim putem i nikada ga nisu napustili.
Jovan je jedini ostao pod krstom razapetog Gospoda, zajedno sa svetom Bogomajkom.
Tu je bio, cuvao i sluzio svetoj Djevi sve do samog njenog uspenija.
Posle toga je otisao put Efesa gdje je mnoge ljude okrenuo na pravi put hriscanstva i bio veoma veliki i nadahnuti propovjednik.
Nakon sto je prognan na ostrvo Patmos, napisao je cuveno Jevandjelje i Otkrovenje.
Za vrijeme vladavine cara Nerve biva pusten na slobodu.
Tada se on ponovo vraca u Efes gdje nastavlja tamo gdje je stao.
Sveti Jovan je imao preko sto godina kada je umro.
Jednog dan naredio je svojim sedam ucenika da mu van Efesa iskopaju grobnicu i obliku krsta.
Kada su to ucenici ucinili, legao je u grobnicu i ucenici su ga sahranili.
Posle toga vjernici su otkopali grob ali njegovog tijela tamo nije bilo.
Od tada se svake godine na dan 21.
Maja sa njegovog groba podizao nekakav sitan prah.
Taj prah je bio je ljekovit i mirisljav cime su narod i vjernici lijecili veliki broj bolesti.
Sretna Slava!!!
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
12681 |
12.05.2007 |
Slave u maju (1)Sveti Vasilije Ostroški
(29.
aprila tj.
12.
maja)
SREĆNA SLAVA
Tropar, glas 4:
Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče bogonosne:
obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu, sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije,
postavljajet tja svojej cerkvi pastirja i dobljago arhijereja,
i po prestavljeniji tvojem sobljude svjatoje tjelo tvoje nerušimo,
svjatitelju Vasilije:
Anastasija i Andjela Novi Beograd
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
12559 |
03.05.2007 |
Slave u maju (4)Sveti Ćirilo i Metodije - 24.
maj / 11.
maj
Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitix i bogatih roditelja.
Stariji brat Metodije proveo, je kao oficir, deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik.
Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo iza toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo ( Konstantin),
Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija.
Oni su ubedili prvo Kagana i njegove doglavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo, Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.
Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu.
Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14.
februara 869.
godine.
Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do smrti 6.
aprila 885.
godine.
Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa svetim Klimentom, kao episkopom na čelu.
Prešli su Dunav i stigli na jug, u Makedoniju (0xrid) i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija.
Širili su veru i pismenost među Slovenima.
Silzak Svetoga Duha na Apostole - Duhovi - Trojice 27.
maj / 14.
maj
Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga.
Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole.
Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa.
Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.
Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.
Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.
Tropar (glas 8): Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
12558 |
03.05.2007 |
Slave u maju (3)Vaznešenje Gospodnje - Spasovdan - 17.
maj
Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola.
Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje.
Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je: "Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima,
počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome.
Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana.
I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine"" Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga.
Apostoli su stajali i nemo gledali za Njim, dok nije sasvim iščezao.
Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima:
"Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu Njegovom neće biti kraja".
U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi SPASOVDAN, tj.
Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista.
Tropar (glas 4):
Voznesalsja jesi vo slavje Hriste Bože naš, radost sotvorivij učenikom, objetovanijem svjatago Duha, izvješčenim im bivšim blagoslovenijem jako ti jesi Sin Božij, izbavitelj mira.
SVETI NIKOLAJ MIRLIKIJSKI - PRENOS MOŠTIJU 22.
/9 MAJ
Ovaj slavni svetitelj, milostiv, mudar i neustrašiv sveštenik, proveo je svoj vek kao anđeo Božji.
Za života su ga već smatrali svetiteljem i prizivali u pomoć koju je nesebično pružao.
Zamonašio se u manastiru "Novi Sion", a kasnije je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji.
U tom gradu su se nalazile njegove mošti od 343.
godine kada se upokojio pa sve do 1087.
godine.
Te godine je, u vreme cara Aleksija Komnena i patrijarha Nikole Gramatika, telo svetog Nikolaja preneto iz Mira, likijskoga grada, u grad Bari u Italiji.
To je bilo vreme najezde muslimana na Likiju.
Svetitelj se, u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svvešteniku iz Barija i naredio mu da mu se mošti prenesu u Bari koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnom patrijaršijom.
Pri prenosu svetiteljskih moštiju desila su se mnoga čudesa, a u ovaj dan najčešće se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Tropar: Prispe den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vselenaja vsja lnkovstvujet, pjesanmi i pjenmi duhovnimi.
Dnes bo sveščenoje toržestvo, v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej, svetitelja i Čudotvorca Nikolajas, jakože solnce nezahodimoje vozsija svetozarnima lučami, i razgonaja tamu iskušenij že i bjed ot vopijuščih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš, veliki Nikolaje
Prevod: Dođe dan radosne svetkovine, raduje se grad Bari, a sa njim se veseli vaseljena pesmama i pojanjima duhovnim.
Jer danas svešteno toržestvo, zbog prenosa časnih i mnogočudotvornih moštiju svetitelja i čudotvorca Nikolaja,
kao nezalazno sunce zasja blistavim zracima, i razgoni tamu iskušenja i nevolja od onih koji ti iskreno peviju: spasi nas, veliki Nikolaje, kao naš zastupnik
iz knjige "Srpske slave i verski običaji"
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
12557 |
03.05.2007 |
Slave u maju (2)Sveti apostol i evanđelist Marko - 8.
maj / 25.
april
Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duxovnim sinom.
Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa.
Marko je napisao Sveto Jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru.
Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć Božju posejao seme xrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio xrišćanstvo,
Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima.
Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju.
Neznabošci su tada uxvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije.
Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: "Mir tebi Marko jevanđeliste moj"
Marko ja odgovorio:"Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Xriste".
Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdaxnuo i otišao u bolji svet
SVETI VASILIJE OSTROŠKI – 12.
MAJ/29.
APRIL
Rođen, je u Popovom Selu u Xercegovini, od prostix i blagorodnix roditelja, Od malena bio je ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi, a kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i tu se zamonašio.
Kao monax ubrzo se pročuo zbog svog ozbiljnog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zaxumskog i skenderijskog.
Kao arxijerej živeo je u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ix od turske svireposti i latinskog lukavstva.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog gde je nastavio svoj strogi podvižnički život, uz tople molitve i brigu za svoje vernike,
Umro je u XVI veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana, U njixovu moć isceljenja i utexe veruju i pritiču im i xrišćani i muslimani.
U Ostrogu se, svake godine na Trojice, održava veliki narodni sabor.
|
|
|
|
Anastasija : Novi Beograd
|
12556 |
03.05.2007 |
Slave u maju (1)Sveti velemučenik Georgije - Đurđevdan – 6.
maj /23.
april
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih rotitelja u Kapadokiji, Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hxrišćanin, Time je započelo njegovo stradanje za veru, tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda.
Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin, Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave.
Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303.
godine.
Mnoga čudesa dešavala su se od tada na njegovom grobu, Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
Đurđevdan je dan proleća‚ dan preobražaja prirode‚ rađanja novog života‚ praznik cveća i zelenila.
Do Đurđevdana su sva polja zasejana usevima i đurđevske kiše oblagorođuju zemlju da bi donela stostruki rod i hleb naš nasušni‚ Da bi Bog blagoslovio useve‚ voćnjake i vinograde‚ i dao rodnu i plodnu godinu‚ naš narod na Đurđevdan pravi drvene krstove i njima zakršćava njive i polja‚ da moć i blagodat Časnoga Krsta čuva useve od svake nepogode i štete.
Obično se odseče leskova grana – prut‚ na sredini se oštrim vrhom noža rascepi‚ i u taj rascep stavlja prečka od drveta dužine 20 santimetara‚ i tako se pravi krst‚ To se zabada u njivu zasejanu pšenicom ili kukuruzom‚ stavlja se u baštu‚ na kuću‚ obično se zakači iznad vrata‚ ili za rog od krova.
Negde se ovaj običaj obavlja na Spasovdan.
Tropar: Jako pljenih svoboditelj i niščih zaštititelj, nemoščstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonošče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Prevod: Kao oslobodilac zarobljenih i zaštitnik sirotih, lekar nemoćnih, careva pobornik, pobedniče, velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
Preuzeto iz knjige: "Srpske slave i verski običaji"
|
|
|
|
Radenko S. : Sokolac
|
11142 |
07.01.2007 |
Srbi znaju u šta vjerujuDa "Srbi ne znaju u šta vjeruju" je ovdje napisano od strane neke osobe koja sebe, opet, smatra vjernikom, doduše islamske vjeroispovijesti.
Sa sve malim "s" i dovoljnim količinom bezobrazluka da uzme sebi za pravo da cijeli jedan narod nauči pameti.
Pa još pride i sve Ruse, Bjeloruse, veliku većinu Ukrajinaca, Rumune, Bugare, Grke, Gruzijce, Jermene i vaskoliko Pravoslavlje na šest kontinenata.
Objašnjavati takvima zaista nema smisla, pa "njegovi" Šiiti i Suniti se međusobno svakodnevno trijebe, ubjeđujući jedni druge ko je u pravu oko naslijeđa Pejgamberova.
Grešni Nihad možda ne zna da Pravoslavni, a i svi Hrišćani, vjeruju ne u tri Boga nego Jedinog Boga koji se javlja vjernicima u tri Lica: kao Otac, Sin i Sveti duh.
Sin Božji je jednosuštan Ocu i on je radi spasa roda ljudskoga preuzeo na sebe grijehe njegove, raspet na krst i postradao, ali će ponovo doći da sudi živima i mrtvima, vjernicima i nevjernicima.
Srbi nisu pagani koji gaje idolopoklonstvo a slavljenje Krsne slave je čin molitve Bogougodnicima koji su djelima svojim proslavili Tvorca i kojima se obraćamo molbom da pomognu da grijesi naši budu oprošteni na Strašnom sudu.
|
|
|
