fix
Logo
fix
Nalazite se na Sa1992-TRESKAVICA
Za dodavanje novih poruka na ovu stranicu kliknite ovdje
Za pregled svih najnovijih poruka kliknete ovdje

treskavica- 91440 - 17.10.2014 : Sladjana Beograd - best (0)

Bjelaković Željko, Kostić Mire


Milim vas, da ako neko ima neke informacije o pogibiji ove dvojice momaka da to ovdje i napiše. Jedan mi je brat, drugi ujak. Mire je poginio u akciji 1. oktobra od gelera, a Željko je u istoj akciji zarobljen, a njegovo telo je razmenjeno dvadesetak dana kasnije. Bili su mlada vojska. Miru produžena vojska, Željko tek stigao. Obojica su imali po 19 godina. Iz Šekovića su.

Unapred zahvalna!
treskavica- 91329 - 07.10.2014 : Djordje Simic D. Čađavica - best (0)

Rat na Treskavici


Gospodine Buniću, ja mislim da se poznajemo. Bili smo zajedno na Šiljku. Ako se sjećaš bio je sa nama Velibor Svjetlanović, isto iz Kneževa.

Pozdrav za sve Gardiste od Đorđa Simića iz Bijeljine.
treskavica- 91131 - 19.08.2014 : Branislav Grahovac Prijedor - best (0)

Gardijska brigada VRS - prvi gardisti


Pozdrav borcu i pripadniku Gardiske brigade!

Naredbom Vrhovnog komadanta VRS dr Radovana Karadžića da se formira Prva gardijska motorizovana brigada i naravno Glavni Štab VRS na čelu sa generalom Ratkom Mladićem formirao je Gardisku brigadu u Han Pijesku 19. januara 1993 godine. I ja sam postao sastavni deo te brigade, a njen komandant je bio pukovnik Rajak Milutin, načelnik brigade je bio p-pukovnik Trivić, bezbednjak pukovnik Stupar, moralista p-pukovnik Rajko Šarenac i još nebrojeno časnih oficira koji su stvorili Gardijsku brigadu.

Raspoređen sam u Pijenovac u Prvi gardiski bataljon a k-dant je bio kapetan prve klase Milanko Mišanović, rodom iz Zavidovića. Komadant Drugog bataljona, koji je stacioniran u Stanbolčić je bio major Ranko Mačkić. Komandu bataljona su sačinjavali poručnik Golijan, Mungos, Jungić, Baskot, Irkic sestra Sneki i nezaobilazno društvo neustrašivih boraca kao: Mrčo, Čiko, Tapija, pokojni Milovac, Jorga, Savo Pančevac, Mirko kurir, policajac Branson koji je kasnije otišao u obezbeđenje komadanta pukovnika Milenka Lazića koji je kasnije zamenuo Rajaka Milutina zbog bolesti.

Brigadu je formirao Glavni štab VRS i sačinjavala je 90% profesionalnog starešinskog kadra, bivših pripadnika JNA kao i civilna lica na službi u JNA do 50 godina života.

Brigada je bila obučena i potpuno snadbevena za najsloženije vojne operacije, učestvovala je u svim borbama na prostoru Sarajevsko-romaniskog regiona i bila je udarna snaga VRS od Cerske, Konjević polja, Srebrenice, Goražda, Trnova, Igmana... Stekla je slavu jedne od najboljih brigada u VRS.

Brigadu su krasile osnovna vojna pravila: starešinski kadar, disciplina, i red, izvršavanje borbenih zadataka je teklo po planu i programi i po pravilima ratovanja...

Brigada je imala i gubitaka i to je za nas starešine i borce bio veliki problem jer je brigada bila stalno izložena borbenim dejstvima i pored iskustvu boraca, a gotovo svi su imali po godinu-dve ratnog iskustva i stav komande brigade je bio kod Mladića da se brigada stavi malo po strani da se oporavi i dopuni i da nesmetano može da i dalje izvršava svoje predpostavljene zadatke. Da napomenem i to ga je brigadu sačinjavalo 80% nas Krajišnika.

Prelaskom brigade iz Han Pijeska u Kalinovik, krajem '93. godine, nju je popunila mlada vojska pred kojima je se desila Treskavica i broj bitaka nažalaost mnogi nisu dočekali kraj rata.

Ja sam posle prekomandovan u Baljalički korpus gde sam otišao za komandira vojne policije u Brod.

Pozdravio bih sve Gardiste VRS, kako one koje znam tako i one koje nisam upoznao. Posebno bih pozdravio i porodice poginulih naših gardista i neka im je večna slava i hvala.

Moli bih sve Gardiste koji su živi, a naročito staru gardu da se oglase da se čujemo i možda malo učestujemo u promenama za boljim životom. Ja sam, naprimjer, doživeo takva poniženja gde mi je država okrenula leđa i živim kao pas na lancu.
treskavica- 90451 - 10.06.2014 : Drago Bunic Knezevo - best (0)


Pozdrav za Gardiste. Kneževo
treskavica- 90193 - 15.05.2014 : Adžija Gacko - best (0)

Ljuljeva stijena


Vidim da se puno priča o Ljuljevoj stijeni i napadu na nju. Naš vojnik nije poginuo, lično sam ga nosio, potporučnik Dax. živi u Bileći i ima četvero djece!

Ljuleva stijena je pala samo iz jednog razloga a to je povlačenje vojne policije sa M. Lalovićam na čelu i ostavljanjem nebranjenog prostora od nekih 1. 5km .

Napad je zaustavljen na Borikovcu kod samohotki i to u sadejstvu sa crvenim beretkama iz Vlasenice, pricip odbrane je bio sendvič i to jedna grupa je ostala ispred linije i aktivirali smo se iza leđa tek onda kada su borci bh armije napali liniju.

Sve borbe krajem 94. su bile prodaja i trgovina između velikih i nemaju veze sa umijećem ratovanja, jednom rečju IZDAJA.

Borac armije BH koji je poginuo na Ljuljevoj je bio iz Sokolović Kolonije, ulica partizanski put ili put FAMOS-a, to znam jer sam odrastao na Ilidži.

Tu je poginuo i jedan borac arapskog porijekla kome nismo mogli utvrditi identitet.
treskavica- 88499 - 04.02.2014 : Mali Trebinjac Trebinje - best (0)

Trebinjci


Sjećate li se ekipe iz Trebinja sa kojom ste u julu 95. godine otišliza Trebinje, kada je trebalo pasti sa Treskavice i tada izvedenih akcija i ekipe diverzanata iz Korpusa.
treskavica- 88495 - 04.02.2014 : Mali Zlikovac Trebinje - best (0)

Trebinjci na Treskavici


Trebinjci su sve do Dejtona 1995. godine držali položaje lijevo od Rosulja. Neko od gardista če ti to bolje pojasniti
treskavica- 88412 - 30.01.2014 : Djordje Simic Bijeljina - best (0)

Rat na Treskavici


Ja sam prva klasa Gardijske brigade, avgust 1993. godine. Bio sam na dosta kota koji se opisuju na ovom mjestu, od Bjelašnice do Treskavice: Javorak, Lisičija glava, Šiljak, Lupoč, Ljuljeva stijena, Raketnica, Mlakva, Sljemena, Mesnice, Đokin toranj, Konjik... Ima tu još nekih mjesta, ali sam zaboravio sva ta imena.

O ratu neću ništa pisati - to najbolje znaju oni koji su bili tamo.

Pozdrav za sve gardiste od Đorđa Simića iz Bijeljine.
treskavica- 88364 - 27.01.2014 : Drasko Gamber Laktasi - best (1)

Pozdrav za gardiste sa Lupoča i Đokinog tornja


Pozdravljam sve gardiste koji su bili sa mnom na Lupoču i Đokinom tornju. Ja sam bio klasa oktobar '94.
treskavica- 88193 - 16.01.2014 : Branko Leckovic Gradiska - best (0)

Treskavica, Lisičija glava


Pozdrav svima,

bio sam u sastavu POC-a na Lisičjoj glavi, prije ofanzive u oktobru '94. godine, kod komandira Stankovića. Do tada sam bio na Konjicu i Mesnicama, tako da sam preživio dvije ofanzive. Sada sam ratni vojni invalid 4. kategorija sa 80%.
treskavica- 87635 - 13.12.2013 : Milan Simovic Foca - best (0)

Pitanje u vezi 3. oktobra 1995. godine


ZA FOČU, i ja sam lično poznavao pokojnog Veljaša i nemoj da budeš naivan. Nisi neiskusan da te pojedini "dobre namjere" usmjeravaju. Pitao sam te gdje si bio i ko je pored tebe bio u toj, nekoj akciji? Vidim da ne znaš neke stvari jer si najvjerovatnije bio pozadinac.

Još jednom te pitam gdje si bio 3. oktobra 1995. godine u 3-4 sata? Budi čovjek pa iskreno odgovori, a kada ti pođeš na Treskavicu javi se pa i ja idem sa tobom.
treskavica- 87623 - 13.12.2013 : Vuk Vukojicic Istocno Sarajevo - best (0)

Kulina (Nenad) Željko, Treskavica, 13.12.1994.


Na današnji dan je na Treskavici (Šiljak) poginuo i moj ujak, Kulina(Nenada) Željko zvani Ćira. Vidio sam da je na listi poginulih boraca na ovoj stranici.

Htio bih da vidim ima li neko ko bi mogao, da mi kaže nešto više o pogibiji i dešavanjima tog prokletog dana kada je na tom mjestu poginulo dosta srpskih boraca, a koliko ja znam bilo je jako malo preživljenih.

Moj ujak Željko, je razmjenjen tri mjeseca kasnije, u martu 1995. godine. Tijelo nije bilo cijelo, nedostajala je jedna strana grudnog koša i što je najgore i glava. Pretpostavljamo da je uhvaćen živ i mučen. U knjizi "Zločini u Hrasnici" neki doktor nakon razmjene kaže da su djelovi odsječeni tupim predmetom ili motornom pilom.

Mi već 19 godina nemamo mira jer ne znamo tačna dešavanja i istinu, i gdje je glava moga ujaka. Ukoliko neko ima informacije sa bilo koje on strane, molio bih da mi to i kaže.

P.S. Svaka čast za stranicu! Mnogo puta sam čitao razne stvari, posebno o Treskavici ali nisam nikad našao ništa vezano za ovaj datum i ovaj slučaj. Puno pozdrava od Vuka!
treskavica- 87321 - 21.11.2013 : Izbjeglica ....... Brdo - best (0)

POČ


Pozdrav za sve borce POČ-a, i sve ostale Gardiste.
treskavica- 87135 - 27.10.2013 : Mala Slučajna - best (0)

Svi u sebi nosimo neku bol


Možda nam je sudbina tako odredila. Znam da vi nikada niste krenuli ni na jednu liniju, ni na jednu kotu, ma nigde a da vas ja nisam ispratila. Moguće je Fočo da i mene poznaješ i da si me sreo i pizdravio letos - kada sam bila u tom našem gradu. Ali to više nije ono što sam ja htela i što sam volela. Dođem sa osmehom a u duši boli. Svi mi idemo dalje, svi mi imamo svoje boli, ali nemamo...

Mala.
treskavica- 87134 - 27.10.2013 : Zis Hadzici - best (1)

Neka nam Bog plati po namjeri kakvu smo imali


Za Malu:

Niti meni niti Govi nije bio naum da glorifikujemo nečiji ulogu (pojedinca) ali ni ponižavamo jer onaj ko je za vas VELIKI za nas je najčešće (ne zamjerite mi) ZLO, ali tako i za vas sa naše strane.

Kada sam se javio Foči, odnosno ne njemu već na ovaj sajt da kažem da mislim da postoje dva groba i bez obzira što ja mislio o njima, njihove porodice zaslužuju spokoj.

Sve sam učinio što je Foča tražio pa mu želim sve najbolje i ako iko postoji na tom mjestu nauka će dokazati ko je, a nama svima neka Bog plati po namjeri kakvu smo imali kada smo ratovali ali i kada smo se na ovaj sajt javili.

Veliki pozdrav za Foču.
treskavica- 87081 - 22.10.2013 : . ------- - best (0)

Tekst o Treskavici


Za Malu Slučajnu,

Tvoj tekst me je veoma rastužio. Muško sam, ali kada sam ovo pročitao suza mi je sama potekla. Želim ti sve najbolje od srca.
treskavica- 87015 - 16.10.2013 : FOČA - best (0)

Pominjanje imena sa Treskavice


Za "Malu slučajnu": Zašto misliš da druge namjerno ne pominjem? Misliš da ja mislim da su ovi drugi manje vredni? Sve na ovom svjetu ima razlog pa čak I imena koja ja ne pominjem.

Ja sam se počeo dopisivati sa ZIS-om jer je on pomenuo samo dva imena: Šiš i Mališ. Ja nisam pomenuo ni jedno ime osim Dedovića jer nekome ko ih ne poznaje ništa ne znače njihova imena. Ovo je bio jedini razlog i ništa drugo. Ja sam ih sve poznavao i nekako mi je krivo kada me neki od vas pogrešno shvate.

P.S. Nemojte da se ljutite na mene ako sam vas povredio jer mi to nije bila namjera.
treskavica- 87013 - 16.10.2013 : Diverzant72 - best (0)

Kote na Treskavici


Zamolio bih nekoga od boraca koji su bili na Treskavici da mi nabroji kote koja su na Treskavici pala 1995. godine a da kasnije nisu vraćene. Bio bih mu na tome jako zahvalan jer su me malo zbunili prijašnji postovi.
treskavica- 87001 - 14.10.2013 : Mala Slučajna - best (0)

Za sve njih


Za Foču,

oprosti ali mislim da bi mogao navesti i druga imena jer su to oni I zaslužili. Šiš jeste bio veliki, ali dobrim dijelom zbog njihove asluge. Nažalost oni nisu ostavili nikoga - Šiš ima porodicu. Ne želim ovde da ih razdvajam, jer znam samo imena dvojice. Dok su oni čekali da neka mala odraste, vreme je prolazilo i oni to nisu dočekali. Teško je proleće kada nema njih pred "Gradskom". Teška je svaka Nova godina kada se setimo one jedne...

Mala
treskavica- 86957 - 12.10.2013 : Trebinjac Trebinje - best (0)

Tebinjci na Treskavici


pozdrav svima,

da li neko zna gdje su Trebinjci držali liniju u oktobru '95. godine i kuda se pružala naša linija pred sami završetak rata.
treskavica- 86727 - 18.09.2013 : Foca Foca - best (0)

Za Zisa


Zis, evo ti mail pa se čujemo.

Foča,

ja ne vjerujem da je email koji mi je ranije ostavljao Zis ispravan!
treskavica- 86715 - 17.09.2013 : Zis Hadzici - best (0)

Da stupimo u kontakt?


Za Foču,

za tebe imam par informacija za položaj gdje se nalazi ili nalazilo mjesto gdje su bili ukopani Šiš i Mališ. Pošalji mi preko administratora broj telefona ili email adresu pa ćemo se onda objašnjavati i pojašnjavati a da mi je namjera dobra jasno ti je jer ljudi za ove informacije plaćaju a ja očito ne trebam pare pa bi to moglo onda za primjer i Mići da on kaže gdje su ljudi koje su oni tako sahranjivali da još kojoj porodici skinemo teret sa leđa.
treskavica- 86707 - 16.09.2013 : Mico Micic - best (1)

Vraćanje Lupoča u naše ruke


Veliki pozdrav za sve posjetioce ovoga sajta, a pogotovo za mog zemljaka Foču. Kao prvo, trebao si da skontaš da sam ja u to vrijeme bio kod Šiša. Već sam napominjao da sam prošao mnoga ratišta, više puta sam bio ranjavan i odlikovan, više puta nagrađivan. Ne znam zašto kažeš da nisam korektan i odakle ti da nisam bio gore? Već sam rekao da sam spavo sa Veljašom, ali mi ti nisi odgovorio sa kim si ti spavao, tako da bi ja otprilike znao ko si ti? Ti bi trebalo da znaš ko je ležao ispod malog šatora: Veljaš, ja i još dvojica.

Što se tiče udaranja žage to nije ništa strašno što bi ti trebao osuđivati. Zoran i Momo su mu rođaci ali nisu najbliži. Ja sam samo htio da ti pokažem kako izgleda kada je neko učesnik nekog događaja i kako to treba da izgleda.

Ako si bio kod Šiša, pomoću ti da skontaš ko sam ja. Ispod Đokinog tornja je bila crna strijela, 50 metara ispod kućice. Ja sam zajedno sa Pentralom pucao prema Devigradu. Kada su Dujmovićima u zasjedi uzeti tenkovi, ostala je samohotka kojoj sam prvi prišao sa par momaka iz Aleksićeve jedinice, inače momci iz Sarajeva.

Mogao bi da ti opišem i najsloženije akcije iz 13. hercegovačke brigade, naravno kada sam bio prisutan. Nemaš razloga da se ljutiš jer te nisam uvrijedio ni jednom riječju.

Na ovom mjestu sam više puta naišao na opis sa muslimanske strane kako su oni uzeli Lupoč. Želim da napomenem da je vraćen od strane 9. odreda Specijalne policije sa samo dvadesetak minuta na sledeci način: ušli smo im iza leđa, našli vezu i presjekli i opet svezali u žbunu da se ne primjeti. Došli smo do bajti i stažara koji su gledali u suprotnom pravcu. Oni su imali kišne kapuljače pošto je padala kiša tako da nisu ništa čuli. Rasporedili smo se i sve završili brzo, nisam siguran da li su uopšte i pokušali da pruže otpor. Kada smo im razbili liniju povukli su se do vrha gdje su im bili minobacači. Na samom vrhu su ostavili ranjena čovjeka, ili on se on nije mogao povući pošto je bio ranjen u nogu ispod kuka. Taj njihov borac nije imao jedno oko koje je izgubio davno. Gubitci su na muslimanskoj stani bili veliki, zanimlivo da su svi imali vojničke knjižice i novac.

Ako ima neko sa druge strane ko je bio učesnik ovog događaja volio bih da se javi jer me interesuje kako je to izgledalo sa druge stane.

Bilo bi mi drago da se mnogo više osoba sa obje strane uključi na ovaj sajt, jer mi se ne volim da čitam šta pišu oni koji su samo nešto čuli i nisu bili direktni učesnici. Pozdrav!

Mićo, molim te da pišeš malim slovima.
treskavica- 86705 - 15.09.2013 : Izo Agović Sarajevo - best (0)

Sreća


Glasinac, imo si ludu sreću!
treskavica- 86703 - 15.09.2013 : Foča - best (0)

Još malo o Treskavici


Mićo,

kao prvo, nije bio komandant nego komandir a to je velika razlika. Drugo treba velika je "hrabrost" udariti vezanog vojnika, zar ne. Treće, nabrajaš ko je uzeo karte, motorolu, i ostalo, a zaboravio si prsten zlatni!

Kad kažeš "Šišov prijatelj i saborac" šta time konkretno misliš? Ja dobro znam kome je glava odvojena od tjela. Kad pominješ ovog vojnika da je imao dva rođaka u jedinici, oni mu ustvari nisu mu rođaci.

Meni nije jasno odakle ti sve to znaš kad nisi bio gore? Pišeš gluposti! Ovo je zadnji put da ti odgovaram na tvoja pitanja jer mislim da nisi korektan.
treskavica- 86689 - 13.09.2013 : Mico Micic - best (1)

O Treskavici


Pozdrav za mog zemljaka Foču i Zisa. Malo sam pretrazivao i našao tekst gdje Foča opisuje kako je uhvaćen komandant diverzantskog voda iz Konjica kojeg su tukli srpski junaci. Slučajno sam i ja bio učesnik te akcije, pa ću da te posjetim kako je to ustvari bilo.

Ekrem je pošao u izvidnicu sa svoja dva izviđača. Prešli su preko livade, gdje su bila dva sijena. Pošto je bila zima nosio je vojničku zelenu potkapu tako da nije čuo priču duž čitave ivice šume gdje je na najnižoj tački bio Šiš i veći dio jedinice. Iznad su bila dva intervetna voda. Kada je prišao nama ustao je vojnik kome je žena muslimanka i počeo da ga ubjeđuje da smo mi muslimani, nakon čega je prišao i ubrzo potom bio i zarobljen, a njegova dva borca su ubijena. Ekrema je jedino udario Zaga, a ti ne možeš reći da je on bio kukavica.

Poslije se čovjek javio žicom u Konjic i rekao da je na drugoj strani. Nakon 45 dana je razmijenjen iz zatvora Foča. Treba li da ti kažem ko mu je uzeo motorolu, pušku, karte, prsluk, čijim je kajišom svezan?

Bilo je upravo ovako, sjećam se svega. Tako sam i ja postavljo pitanja oko Šiša jer pokušavam da nađem nekoga ko je bio gore. Kažeš da si Šišov prijatelj i saborac, a ne znaš kome je odsječena glava.

Veljas je u jedinici imao dva rođaka, ti nisi jedan od nih. Samo da znaš da sam ja na Ljutoj spavao sa Veljasom. Sa kim si ti?
treskavica- 86658 - 11.09.2013 : Zis Hadzici - best (0)

Za Mičića


Kažeš da je bila zasjeda, pa ako si uopšte bio tada gore onda znaš da su naše jedinice došle iz leđa vašima i da su bili duboko u vašoj pozadin,i te da je bio koordiniran napad više jedinica a ne zasjeda kako ti kažeš. Niko nije tražio Šiša već se on tu zadesio na zaravni iza kote 1907 gdje su se sukobili sa našom jedinicom.

Veljan, kako ga vi zovete, možda jeste tamo negdje završio ali ne tu i sigurno nije zatobljen na tom potezu. Možda na nekom drugom mjestu, ali ja to ne znam.
treskavica- 86657 - 11.09.2013 : Zis Hadzici - best (0)

O mogućoj zamjeni poginulih


Pozdrav za Foču i za gospođu Lidiju!

Prvo da odgovorim Mići jer me čovjek strahovito nervira i tvrdi da sam lažov. Zamolio bih ga da pročita moje ranije prepiske, tačnije kada sam se tek uključio i neka malo bolje prostudira pa će znati da ja nisam učestvovao u tim dejstvima ali sam bio poslat u grupi koja je izvukla tijela Mališa i Šiša za razmjenu. Pokušao sam da objasnim šta se desilo i dalje tvrdim da u zoni dejstva moje jedinice niko nije zarobljen ma koliko to grubo zvučalo.

Ukoliko malo bolje pogledate moje tekstove vidjećete da sam imao najbolje namjere, a ni slučajno maltretiranje nekoga poput porodica ovih ljudi jer one nisu ništa krivi.

Za Foču:

Daj mi neki kontakt broj i ja ću tebe nazvati direktno a ja sam bio na Treskavici prije par dana kako sam obećao i dalje informacije ću da ti dam lično.

Porodici:

Žao mi je na svemu, ali imam lična iskaustva, kako sam naveo prije, da su tijela greškom zamjenjena pa su pogrešni ležali u tuđim grobovima ali ako ste vi sigurni, kako reče Foča, da su vaši ukopani tu, onda je sve ovo bespotrebno i previše bolno za vas. Meni je žao ako sam ja kriv za to.

Još da kažem Foči da mi ostavi način kako da ga kontaktiram pa neka on odabere šta je za njega prihvatljivo u ovom svemu ovome, a takođe i vi ga možete kontaktirati na isti način pa razmijenite informacije.
treskavica- 86653 - 11.09.2013 : Zoran G Teslic - best (1)

Ljuljeva stena


Malo ću da pišem o događajima vezanim za Ljuljevu stenu. Tamo sam bio neko vreme, a došao sam posle onog muslimanskog napada po snežnom nevremenu, koji se desio na prvi rov koji je bio do Ljuljeve stene. Taj rov je kasnije i ukinut.

Pred glavni napad i operaciju muslimanskih snaga u rejonu Treskavice, desio se i jedan napad manjeg intenziteta, tačnije više je to bilo ispipavanje situacije na Ljuljevoj steni.

Da se prisetimo: od Ljuljeve stene je i krenuo glavni napad jer su verovatno izviđanjem i uništavanjem onog našeg rova skontali da su stražari neoprezni, što je i bilo apsolutno tačno. Prilikom tog njihovog ispipavanja, na našu veliku sreću, mi smo bili na oprezu pa se malo puškaralo, ali na našoj strani nije bilo ranjenih niti poginulih.

Kada se napad malo smirio, otišli smo ispred linije da vidimo kako su oni prošli. Našli smo krvi i raspakovanih prvih zavoja.

Što se tiče Ljuljeve stene, dok sam ja bio dole, područje prema selu Lukavac nije bilo minirano. Mine su postavljene samo u rejonu od onog našeg uništenog rova pa do zadnjeg tamo u šumarku gdje se spušta tamo prema Hojti.

Nakon obilaska zone ispred linije zaključili smo da je na njihovoj strani bilo ranjenih, ali ne znamo da li je bilo i poginulih.

Ljuljeva stena i sav onaj dio do podnožja Bjelasnice je bio odbranjen sve do pada Hojte, kada je taj dio ostao u okruženju i izvučen pomoću UNPROFOR-a.

Glavni napad je krenuo ujutro. Najprije je napadnuta Ljuljeva stena koja je odbranjena i uz malo sreće ostala neosvojena. Tu noć uoči napada nije se uopšte stražarilo. Ujutro je jedan vojnik iz mlađe klase izašao da obavi malu nuždu, i onako obavljaljući taj posao sa praga bajte, ugledao je muslimanskog borca kako čuči sa rasklopljenom zoljom par metara od njega. Kada je taj musliman ugledao ovog našeg, zbunio se i na našu veliku sreću je promašio bajtu, dok se uporno na njegovom uređaju za vezu čulo da treba da odradi bajtu. Tada smo se i mi prihvatili borbe, tako da je taj što je trebao da sruši bajtu i ostao na Ljuljevoj steni. Šta je posle bilo sa njim to ne znam.
treskavica- 86645 - 10.09.2013 : FOČA - best (1)

O događajima na Treskavici


Halo Mičiću,

ti pišeš da su ti neki muslimani rekli da su gore neki uhvaćeni, što ne kažeš: ko ti je rekao i ko je živ. Ja znam za Dedovića iz Štovića. Kažeš bio si negdje u zasjedi u nekoj šumi a pišeš o ovome i tražiš neke odgovore koi veze nemaju sa životom. Odakle muslimanski vojnik zna:koliko je izginulo momaka , koliko je borba trajala. Ne vidim što bi to nekoga ko je bio u "zasjedi u nekoj šumi" interesovalo.

Zis je pokušao dati neke odgovore o događaju gore, mada mi je to nešto šturo. Moje prepisivanje sa Zisom je bilo fer jer sam pokušao da pronađem ovog vojnika. ZIS možda nije bio gore ali je moguće da je od nekoga saznao neke informacije koje je pokušao nama prenjeti. On se izvinio svima koje je ova priča potresla.

Lidija pozdrav tebi i tvoim kćerkama i želim vam sve najbolje. Nemoj da se nervirate jer i ovdje svako doda nešto, jer njega srce ne boli kao vašu porodicu. Ti bar znaš ko je tvog supruga poznao i po čemu. Zis je čuo za vojnika kome je glava odvojena, možda i znaš o kome je rječ. Zis ako pođeš gore javi idem i ja sa vama gore.
treskavica- 86635 - 07.09.2013 : Mico Micic - best (0)

Tekstovi o Šišu


Lidija,

na početku želim da se izvinem ako sam napisao nešto što je uznemirilo, kako tebe tako i cjelokupnu Šišovu potodicu. Ja sam u ovom slučaju dobronamjeran, a ne kao izvjesni Zis i ostali koji pišu glupsti i stvari koje nisu realne!

Poznavao sam pokojnog Šiša, kao i cijelu njegovu ekipu. Skupa smo bili u mnogo akcija. Nisam ih sanjao ili na osnovu priča stvarao sliku o njima, kako to kaže moj zemljak iz Foče. Dobro su mi poznate i mogu da opišem svaku akciju, od Goražda, Sarajeva, Treskavice, Trebinja, Olova, Nevesinja, Trnova itd...

Tebi mogu da kažem kako bi te uvjerijo da sam u toku da ti je narucivo pjesme u radio Foči prije akcije, pošto se obično kretalo ispred Doma JNA. Pjesma ima veze sa tvojim imenom! Ovo pišem jer želim da shvatiš da nisam neko sa muslimanske strane. Bio sam gore, znam istinu i zato sam postavljao pitanja Zisu, ali na njih nisam dobio odgovore.

Imao sam priliku preko veze slušti razgovor Šiša i komandu, pošto sam bio i ja bio u šumi, ali nažalost daleko od nih. Zbog toga znam neke detalje koje može znati samo neko ko je bio u zasjedi. Od nekih Bošnjaka koji su dolazili u Foču da se raspituju za svoje članove porodice sam dobio informaciju da nisu svi poginuli na licu mjesta, ali ovo nije do kraja provjereno. Ipak, za mene nije logično da neko ko traži svog sina u zamjenu nudi laž, pa zbog toga mislim da su govorili istinu.

Ja bih volio da se nađe veljas, siguran sam da su motivi od Foče veći nego moji kada od mene brani Zisa. Sumnjam da ti on može pomoći, ali bih ipak volio da nisam u pravu. Čudno je i to što samo njega nisu našli. Ja lično želim da nađem nekoga ko je bio u zasjedi, ko je u toku. Možda možemo jedni druge da pomognemo.

Nemoj da te uznemimuju bilo kakvi tekstovi jer ovdje nisu svi iskreni.
treskavica- 86631 - 06.09.2013 : Lidija Vukadinovic Foca - best (0)

Nedeljko Vukadinović - Šiš


Mnogo sam pogođena svim ovim što sam pročitala na ovom sajtu! Naime, moja kćerka je slučajno sve ovo našla. Zamolila bih da mi se na moj email jave svi oni koji su komentarisali i kažu da znaju "nešto više" o pogibiji Nedeljka Vukadinovića - Šiša. Naročito se obraćam Mičiću i Zisu koji, kako vidim "mnogo" toga znaju.

Zis, ti kažeš kako Šišovo tijelo nije sahranjeno na porodičnom groblju. Ja bih vas najljepše zamolila da se javite, jer sam užasnuta onim što sam pričitala na ovom mjestu... kako ja, tako i moje kćerka... Inače, napominjem da sam ja Šišova supruga.

Molim da mi se javite!
treskavica- 86581 - 31.08.2013 : Mladan Tuzlak Modrica Modrica - best (1)

Mine na Treskavici


Prošlo je puno vremena, pa je pitanje u vezi mina pomalo teško. Međutim, linija je ovako nekako išla: mi smo bili istureni prvo ispod Kule na mjestu zvanom Stražnjica, pa preko Ljeljena do Konjušnice i ispod Treskaca dalje prema Bosanskom Vratilu. I ja imam želju otići gire i malo izaći sa planinarima ali čuvajte se jer stvarno ima dosta mina a linija se premještala tako da je teško znati gdje ih sve nema.
treskavica- 86545 - 27.08.2013 : R V Foča - best (2)

Mine na Treskavici


Pozdrav svima sa foruma. Vidio sam da je neko od forumaša napisao nešto u vezi mina na Treskavici. Samo želim da kažem ako neko ima zainteresovan da obiđe Treskavicu, a ne smije zbog mina, neka se obrati meni, to bih uradio iz dobre volje. Od Kobiljače, Bosanskog Vratla, Spasovače, Vjetrenjače, do ispod Treskaća pa na usjek kod Malog Treskaća, preko Pašine Planine na na vrh a onda sa vrha na Treskać. Ako neko hoće neka kaže, ostaviću broj telefona. Ponavljam, sve ovo bih uradio iz dobre volje. Lijep pozdrav svima!
treskavica- 86445 - 20.08.2013 : Kiko 182vlbr - best (0)

Nikoline stijene


Ja sam djelovao na polozaj prema Pasinoj planini tj. kota nize gdje bio pat. Na tom plozaju je bo neki Savo il slicno jer je bio u rovu na vrh kote a satori su bili nize. Znam da je ustao iz rova jer je zapucalo izmedju nas i Surdupa. Znam da sam dosao do nekih satora gde je bila hrana a nize bacac 82 mm.

Poslije smo prebaceni prema koti 1907 i kada smo dosli tamp poceli smo se dozivati. Saznali smo da se na koti 1907 nalaze Focaci pa smo izlazili iz rovova i nismo pucali jedni na druge. Posto sam imo M84 sa optikom dobro sam vidio jer je i bilo jako blizu. Jedan vas vojnik je pitao da li smo linijasi ili neka jurisna jedinica. Bio je to vas vojnik S. D. sa kojim sam se kasnije sretao i pio kafu i on tvrdi da je otisao u ispomoc na Lupoc jer su znali za napad.
treskavica- 86435 - 19.08.2013 : Kiko 182vlbr Kragujevac - best (0)

Hum


Pozdrav,

tek nedavno sam pronašao ovu stranicu i mislim da je stvarno zanimljiva. Zanimljivi su mi komentari o ratnim dešavanjima u rejonu Treskavice i Bjelašnice iz perioda od 1994. do 1995. godine. Pročitao sam mnogo toga i mogu da kažem da sam bio na većini tih kota i položaja. Inače sam bio pripadnk tkz. Armije BiH.
treskavica- 86411 - 16.08.2013 : Jovan - best (0)

Poginuli pripadnici tkz. Armije BiH od jedne granate


Slučajno sam naišao na ovaj podatak na nekom forumu, gdje se piše na temu "Operacije Bjelašnica - Treskavica 1994. - 1995. godine".

08. 11. 1994. godine je u Ledićima je poginulo 10 pripadnika 5. motorizovane brigade (Dobrinja) 1. korpusa. Išli su u koloni po sred livade usred bijela dana na smjenu u rovove i granata ih je poklopila direktno. Izgleda da bješe opasna artiljerija SRK-a!
treskavica- 86407 - 16.08.2013 : Coek Sarajevo - best (0)

Mine na Treskavici


Na svu moju sreću, za vrijeme rata nisam bio na Treskavici, ali mi je draga i volim je posjetiti. Kada se govori o potezu Suha Lastva (Klekova Glavica) - Treskač informacije su kontadiktorne jer jedni kažu da se tuda ne smije ići ni slučajno, a drugi opet tvrde da su ljetos prošli od Malog Treskaca do vrha. Koliko sam ja vidio, položaji nisu bili na tom potezu Suha Lastva - Treskač pa mi je nejasno otkuda tu navodne mine na navedenom potezu?

I na kraju jedno pitanje za Mladena Tuzlaka koji piše: "Hodali smo duž linije ispod Pašine planine do Treskaca i na kraju smo se popeli na najviši vrh Treskaca..."

Gdje su bile linije oko Treskaca ?

Pozdrav Pozdrav
treskavica- 86371 - 13.08.2013 : Gardista Novi Sad - best (0)

Pogibija vojnika tkz. Armije BiH


Da li neko može nešto više da mi kaže o pogibiji desetak vojnika ARBIH u blizini sela Ledići, početkom novembra 1994. godine? Po onome što sam čuo poginuli su od jedne jedine granate.
treskavica- 86290 - 07.08.2013 : FOČA - best (2)

Pustite čovjeka na miru, on samo hoće da pomogne!


Mićo Mičiću kakav ti imaš problem? Šta tebe boli? Smiri se da ti živci ne puknu! Ti poznaješ momke iz Šišove jedinice ili si možda samo čuo o njima pa sada sebi stvaraš neku svoju sliku o njima.

Molim te nemoj da budeš bezobrazan prema čovjeku koji hoće da pomogne (ZIS). Šta te briga koliko je to trajalo. Čovjek se trudi da pronađemo još jednog vojnika a ti hoćeš da "znaš" neke gluposti.

Što je bilo bilo je, treba da živimo i pokušamo da nađemo ovog vojnika. Zato molim te nemoj da si OVAKAV kakav si.

Pozdrav za ZIS-a i nemoj da se ljutiš jer on "ne zna šta piše".
treskavica- 86115 - 27.07.2013 : Mico Micic - best (0)

O Šišinoj pogibiji


Želim da postavim nekoliko pitanja dobronamjernom Žizu oko smrti Šiša:

1. koliko je poginulo Šišovih momaka?
2. koliko je otprilike trajala borba?
3. kako su se branili?
4. Da li je bilo ranjenih ili poginulih na tvojoj strani?


Ako si bio tamo neće ti biti problem odgovoriti. Nadam se da neću čekati puno. Bil bi mi drago kada bi na ova pitanja dobio tačan odgovor.
treskavica- 86045 - 23.07.2013 : Zis Hadzici - best (2)

Operacija


Za Foču:

Zbog tvojih dobronamjernih tekstova i korektnosti sam rad da pomognem, onoloko koliko mogu. Možda moje mogućnosti nisu velike ali se može isto tako kao iz tvojih tekstova vidjeti da su dobronamjerni. Ja sam, vjeruj mi, ubjeđen da je ovaj slučaj povezan sa Šišom i bilo bi najbolje ako bi se mogao uraditi DNK test, ali šta je tu je. Potruditću se i otići da lociram mjesto, naravno ako to bude moguće.

Za Mića Mičića:

Zbog takvih poput tebe dobronamjerni ljudi odustaju da pomognu. U vezi komentara o istini bi se mogla otvoriti debatai i te kakva koliko istine i nestalih ima a da im se trag ne zna, vrlo bi nekorektno bilo prema porodicama da upoređujemo brojkama koliko toga na kojoj strani ima.

Riječ OPERACIJA sasvim slučajno je upotrijebljena jer po vojničkom žargonu, to bi onda trebalo da znači da je učestvovalo više korpusa a ovdje ako vratiš se nazad vidjećeš da sam o tome pisao da su učestvovale različite brigade sa svojim dijelovima (četama ilk vodovima) tako da je svako zasebno imao pravac svog djelovanja a koordinaciju su vodili iz divizije.

Smješno bi bilo da je sve planirano radi samog Šiša i da neko uputi 300 ljudi radi jedne osobe. Priznaj da si napisao nebulozu! On je samo bio na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme.

Poruka svima:

Možda nije naodmet napisati: potrudimo se spustititi loptu pogotovu mi obični borci jer očito nas svi zaobilaze i svima smo nebitni pa bar jedni druge da ne vrijeđamo. Neka svako da doprinos u smiraju mrtvih da su bar koliko je moguće sve kosti na svom mjestu.

Pozdrav SVIM napaćenim borcima.
treskavica- 86015 - 21.07.2013 : Mico Mičić Foca - best (0)

Šiš


Dobro sam poznavo Šiša i sve momke koji su prošli kroz tu jedinicu. Šišova jedinica se prepolovila '95. godine, kada je osnovan 9. odred specijalne policije na čijem čelu je bio Radovan Stanković koji sa sobom poveo mnogo dobrih boraca iz jedinice. I sam Radovan je bio u Šišovoj jedinici.

Pokojni Mališ nikada nije bio pripadnik jedinice. Šiš je otišao u rutinsko izviđanje sa par momaka, niko nije pružao asistenciju, što znači da nije očekivna neka veća borba. Zbog toga me zanima zašto izvjesni Ziz koristi termin operacija, i više jedinica jer se stiče utisak kao da je očekivo i znao da će Šiš biti tu. Riječ operacija teška je ako ima istine sa druge strane.
treskavica- 85965 - 17.07.2013 : Foča - best (0)

O vojniku koji je umro među stijenama


Zis,

drago mi je da nisi zaboravio ovo o čemu ti i ja pišemo. Šiša su pri razmjeni prepoznali najbliži članovi njegove porodice (po uniformi jer je bila specifična i niko iz te jedinice nije imao takve i još po nečemu).

O vojniku o kome pišeš da je glava odvojena od tjela je sasvim drugi vojnik i sigurno nije ŠiŠ.

Za onoga što se vodi kao nestao moguće je da je negdje ranjen pa je možda izdahnuo, talp da ga nismo uspjeli pronaći. Dva puta sam išao sam 1996. godine gore sa UNPROFOR-om i spustali se oko Kobiljače oko 100-200 metara i tada smo pronašli jednog čovjeka koi je iskrvario u stjenama. Ti znaš da se "davljenik" hvata za slamku da se spasi. Tako sam i ja vjerovao i još vjerujem "Dedoviću" da je neko zarobljen bio gore.

Nemoj ovo da shvatiš da ti ne vjerujem i da se ne ljutiš. Kad budeš išao gore vidi ako uspiješ poznati to mjesto ima li gore još grob tih vojnika.

Pozdrav i čujemo se.
treskavica- 85849 - 11.07.2013 : Zis Hadzici - best (0)

Mališ i Šiš


Žao mi je da neko ko nije bio tu, uporno piše da je učestvovao u akciji u kojoj je stradao pokojni Mališ. Odgovorno tvrdim da na toj dionici i zoni napada moje jedinice "nitko nije zarobljen" ako jeste onda je, može biti , povlačeći se nabasao na drugu jedinicu jer kako sam naveo, u toj operaciji učestvovalo je više jedinica pa stoga ako je i zarobljen sigurno nije na mjestu pogibije Mališa i Šiša.

Kada je u pitanju prepoznavanje Šiša, ako imaš mogućnost (Foča) pitaj da li je (ovo mi teško pada kada moram napisati ali što je bilo bilo je) tijelo njegovo bilo u cijelosti pri pronalasku, jer kako sam i napisao vezano za Šiša, njemu je mrtvom jedan vojnik koji ga je, kako sam kaže prepoznao, odsjekao glavu. Napominjem da je bio u tom momentu već nekih sat-dva mrtav, ali kada je premješten za razmjenu, premješten je u cjelini.

Moram reći da, ako ga je netko poslije relativno kratkog vremena razmijenio, morao primjerit da je glava odvojena od tijela.

Ovo što sam napisao žao mi je ako čita neko od familije jer je potresno, ali mi nije želja da povrijedim već da pomognem jer ako je drukčije od ovoga onda trpe dvije familije - i ona koja ima tuđe tijelo a i ona koja možda još traži svog nestalog.

Pozdrav za Foču i javi ako budeš nešto od ovoga konkretno saznao.

Još jednom se izvinjavam ako kome ovakav tekst nanosi bol, ali svašta je bilo, dovoljno je reći da je bio RAT.
treskavica- 85625 - 26.06.2013 : Radenko Gojkovic Doboj - best (0)

Zaštitni puk


Tačno je da se sve ovo dešavalo 1994. godine na Treskavici, kada sam i ja bio tamo.
treskavica- 85605 - 25.06.2013 : Milan Simovic Foca - best (0)

Odbrana Lupoča


Koliko ja znam Lupoč su branile tri čete i jedan interventni vod. Vojnici koji su bili pripadnici 3. bataljona su iz Foče i Miljevine.
Govorim i pišem ono što znam, a odakle ti znas da govorim istinu?

Na Lupoču sam bio i 3. i 4. oktobra 1995. godine!
treskavica- 85603 - 25.06.2013 : Milan Simovic Foca - best (1)

Lupoč


Evo, posle dužeg vremena odlučih da se i ja javim. Prije svega, pozdrav Željku i svim posjetiocima, kao sa jedne tako i sa druge strane.

Vidim da je Terminator aktivan i drži se svoje priče, pa imam namijeru da mu objasnim moju lokaciju prvog i drugog dana.

Vjerujem da zna gdje je bila komandna bajta 1. čete, a ona se nalazila između nas i njihovih jedinica i tvrdim da smo prvog i drugog dana trpjeli najžešće napade. A ovo mogu potvrditi mnogi, nema potrebe da ih imenujem.

Rastojanje između nas i muslimanskih snaga je bilo oko petnaest metara, otprilike jer sam prvog dana puzeći sa dvije bombe prišao iznad njih. I to mogu dokazati.

Drugog dana ja i "samostalni interventni" (shvatićeš ko je u pitanju) prilazimo sa desne strane pokusavajući da se oslobodimo pritiska.

Nismo ništa uradili ni prvog ni drugog dana, jer znaš koliko nas je bilo tu - četvorica, dok su druga četvorica našla izgovor da zbrišu odatle već prvog dana.

U ta dva dana sam popio decu vode.

Koliko sam ja iz tvog prethodnog pisanja vidio ti drugog dana i nisi bio gore, ispravi me ako griješim.

O kakvom kontranapadu se piše, pa ja sam se povukao sa 15 metaka, tačno sam ih prebrojao.

Već od prvih dana sam pričao da je linija pala upravo na tom mijestu gdje sam bio ja. Danas se mnogi hvališu sa tim a da uopšte ne pričaju istinu.

I ja sam poslao jednog saborca uz liniju iza ledja, da ih obavijest o povlačenju, a drugog lijevo prema interventnom vodu, nije bilo nikakve telefonske naredbe, bar ne nama.

To sve mogu i dokazati i tebi, i to kad se pojaviš sa imenom i prezimenom.

To je bila normalna odluka, jer se nije mogla držati linija bez dopune municije i dostave vode.

I ujedno da odgovorim sisi... Terminator nikoga nije "tuširao" on ima svoje viđenje ja svoje.

Hvala na pomoći tebi i Zisu da se pronađe poginuli vojnik koji još nije nađen.

Poznavao sam ga dobro, pa još jednom pokušajte.
treskavica- 85480 - 13.06.2013 : Vogošćanin Pravi Vogošća - best (1)

RE: Šiš


Zbunjen sam komentarom da su Šišovi posmrtni ostaci razmjenjeni nakon dva mjeseca, bili prepoznati po dužoj kosi i bradici koju je samo on nosio. Koliko ja znam da nakon sedam dana od smrti kosa i brada isplivaju zajedno sa korjenom i po tome se može zaključiti koliko je leš star. Ako je kosao i brada bila na glavi, znači da leš nije straiji od sedam dana.
treskavica- 85479 - 13.06.2013 : Burke Podgorica - best (0)

RE: Zaštitni puk


Zadnji dan kada su Đokin toranj i Pašina planina bili pod našom kontrolom je 04. jun 1995. godine. Zbog toga mislim da je naš brat Radenko napravio ( nenamjernu ) grešku kada je napisao da je bio gore u septembru i oktobru 1995. godine. To što on opisuje trebalo bi da se dešavalo tih mjeseci 1994. godine.
treskavica- 85471 - 13.06.2013 : Foča - best (0)

RE: Šiš


Pozdrav za ZIS-a. Drago mi je da nisi zaboravio, ali ti moram reći da je Šiš razmjenjen dva mjeseca nakon pogibije i da su ga porodica i još neki poznali po nekim detaljima (uniforma, taku nije niko imao, zatim po dužoj kosi i bradici koju je samo on nosio) ili su ga gore presvukli i onda razmjenili.

Ja sam iznio samo podatke koj sam saznao. Volio bi kad pođete gore da i ja pođem sa vama ali mislim da to nije izvodljivo. Pozdrav pa se čujemo.
treskavica- 85443 - 12.06.2013 : Mićo Mićić Foča - best (0)

Šiš


Malo je onih koji zna pravu istinu o poslednjim trenucima velikog Šiša i njegovih momaka. Odgovorno tvrdim i znam da nisu svi poginuli na licu mjesta. Živ je bio R.R. koji je odveden u Sarajevo. To sam saznao od čovjeka koji je tražio svog sina za razmjenu iz KPZ.

O tome može da posvjedoči Boki, momak koji je bio sa njima i preživeo. U zasjedi je bilo više boraca sa područija opštine Foča, i jedan od njih kada je sve bilo gotovo prišao i poznao neke od njih.

Žao mi je što nije pronađen i sahranjen (VI), istina se zna u obavještajnim krugovima jedne ili druge strane.

Mogao bi pisati do sutra o ovim momcima i njihovim akcijama. Želim da se izvinem njihovim porodicama ako sam napisao nešto što ih je povrjedilo ili uznemirilo.
treskavica- 85417 - 10.06.2013 : Radenko Gojkovic Doboj - best (1)

Zaštitni puk


Moja jedinica je bila na Pašinoj Planini i Đokinom Tornju krajem septembra i početak oktobra 1995. godine. Nakon povratka sa Bihaća produžili smo za Kalinovik, a odatle smo helikopterom prebačeni u Gvozno. Tu je bila neka planinarska kuća, sjećam se da je na njoj bio sunčani sat. Odatle smo pješke krenuli na Treskavicu i izašli smo na Pašinu planinu bez borbe. Tu nije bilo pripadnika Armije muslimanske BiH, ali smo na Đokinom Tornju primijetili nekoliko njihovih ljudi. Tu smo uspjeli uspostaviti liniju odbrane i držali je dva dana. Nakon toga nam je došla smjena iz Kalinovika, pa smo vraćeni nazad u kasarnu.

Kada smo došli na odmor javili su nam da je linija ponovo pukla pa smo se sutradan opet prebacili kamionima do Gvoznog. Tamo nam je pridodato nekoliko ljudi iz Vojne policije i Garde. Sa njima je bio i neki kapetan. Tada smo imali više borbe nego prvi put.

Inače, ja sam bio u Zaštitno-motorizovanom puku u sastavu Vojne policije. Nas je vodio poručnik K. Radoslav. Kapetan iz garde je bio stariji, ali je bio prava ljudina, na žalost zaboravio sam mu ime...

Pozdrav za svu braću iz Garde i Puka koji su bili na Treskavici.
treskavica- 85357 - 06.06.2013 : Zis Hadzici - best (0)

Mališ i Šiš


Nakon dužeg vremena ponovo pogledah ovu stranicu o Treskavici i vidim da mi je "Foča" postavio pitanje. Nisam zaboravio, ali mi se čovjek iz naše priče nije javio a nisam imao ni vremena da se time bavim.

Sve informacije koje imam za dva upitna momka iz naseg prepisa i dalje su kontradiktorne tvojima. >br?
Po onome što je meni rečeno oni nikada nisu zamjenjeni a onda ostaje pitanje ko je ukopan na njihovo mjesto a još preko svega toga u institutu za nestale i dalje su na spisku nestalih.

U narednom periodu mi je u planu organizovati turu na taj teren pa cu pokusati locirati mjesto gdje su bili ukopani.

Tema oko nestalog vojnika je takođe bila na tapetu, i saznao sam iz više izvora da tada na tom terenu (Lobiljaca, zaravnica na istoj) a na naš pravcu djelovanja, sigurno nitko nije zarobljen niti je izvršena nečija egzekucija.

Kako reče jedan moj kolega: "moglo je se desiti da je u pucnjavi ranjen pa se pokusao izvući i negdje se dobro sakrio i izdahnuo" jer druge mogućnosti nema.

Jedan ovakav slučaj je poznat u mom komšiluku. Na jednom mjestu je bio ukopan jedan vojnik, da bi se njegovi ostaci pronašli 8 godina kasnije i to sasvim slučajno.

Foča druže, sve što saznam ovako ću ti javiti a vjeruj da sam zbunjen nakon svega kada su u pitanju Mališ i Šiš.

RE: Mališ i Šiš



Zis,

ja sve više počinjem da vjerujem da si ti u pravu i da se ovdje radi o nekoj zabuni. U svakom slučaju, bilo bi dobro provjeriti tu lokaciju gdje su oni ukopani, a bilo bi dobro popričati i sa nikim iz njihove uže porodice.
treskavica- 85321 - 03.06.2013 : Mićo Mićić Foča - best (1)

Lupoč '95.


Zanima me broj žrtava na muslimanskoj strani prilikom vraćanja Lupoča od strane 9. odreda Specijalne policije i ostalih? Prilikom vraćanja pomoglo nam je vrijeme: kiša, stražar koji je imao kišnicu i nije nas čuo, a ostali su spavali ili bili u bajtama. Takođe smo im isjekli vezu. Sve je trajalo veoma kratko u prve tri bajte. Kasnije smo muslimanima presjekli izvlačenje pored stjena i tu su imali gubitaka. Na vrhu linije koja je napuštana ostavili su ranjena borca koji nije imao jedno oko.

Bio sam na svim ratištima od Mostar, Trebinja, Nevesinja, Goražda, Sarajeva, Konjica, Olova, Grahova, Glamoča, a na Treskavicu sam išao preko 30 puta. Napominjem da nisam niški specijalac, nego Fočak.
treskavica- 84801 - 06.05.2013 : BOND Treskavica - best (0)

Mala zabuna oko kota


Malo je ovdje došlo do neke zbrke, neki nazivi su dati mjestima koja nisu ta. Malo pomoći od mene, prvo za ove koji pišu o Šišu i Mačišu i tim dešavanjima, neću ulaziti u to šta se desilo ali vidim da se na toj teritoriji traži još nestalih ali sa pogrešnim nazivima.

Kobiljača je vrh sa desne strane gledano iz Gvozna i njena visina je 1780 metara, a vrh o kojem vi govorite i pominjete ga pod nazivom kota 1907 je Vjetrenjača i nalazi se lijevo od Bosanskog vratla gledano iz Gvozna. Lijevo od njega ide kota 1908 metara, tj. to su sve trigonometri i tako su ucrtani u kartama, a velika je udaljenost između tih vrhova mislim pješačenjem ako se već neko traži.

Na Kobiljači ima zaravan i čistina ovo što opisuje jedan vojnik Armije muslimanske BiH koji je dolazio u izvlačenje mrtvih za razmjenu, ali to nije 1907 metara. Pozdrav za sve!
treskavica- 84765 - 04.05.2013 : Bond Treskavica - best (0)

Nikoline stijene


Pozdrav,

Ima li neko sa muslimanske strane ko je učestvovao u akciji koju su oni izveli 4. juna 1995. godine na rejon Krajčića klanac, Surdupi, Nikoline stijene.

Akcija je počela na Pašinoj planini, pa smo se mi nakon presjecanja pravca Pašina planina - Surdupi - Nikoline stijene ostali u okruženju jer su ispred bile stijene i litice prema Velikom jezeru i desno prema Lupoču a iza i lijevo od nas su bili muslimani. Naš položaj je bio tj. mjesto izviđanja koje smo držali tačno izlaz sa Velikog jezera na Stijene tj. sa šišana uz stranu kojom ide jedna kozja staza. Mi smo bili na vrhu, u jednom usjeku.
treskavica- 84537 - 22.04.2013 : Milan Savic Modrica - best (0)

Za Sandru iz Vareša


Pozdrav Sandra, javiću ti se rado ali ne mogu vidjeti ja tvoj mail. Ako imaš FB kucaj "Milan Savić Pop" na profilnoj slici je amblem Garde. Pozdrav.
treskavica- 84533 - 22.04.2013 : Sandra - best (0)

Za Milana


Hvala Milan, javim ti se na FB.

Pozdrav za Željka Tomića. Forum vam je jako dobar! Sem onoga što sam tražila, ovdje sam pročitala i jako mnogo zanimljivih i lijepih stvari.
treskavica- 84523 - 21.04.2013 : Milan St Srbac - best (0)

Za Sandru iz Vareša


Vozac kamiona je vjerovatno Zoran B. iz jednog mjesta nedaleko od Banjaluke. On je onako srednjeg rasta, tamne puti kako si opisala, a i sada ima svoje kamione i vozi. Ako se radi o njemu mogu ti pomoći da ga kontaktiraš pošto sam sa njim prijatelj na FB. Pozdrav!
treskavica- 84517 - 21.04.2013 : Sandra - best (0)

Zoran iz Garde


Poz Milane,

ja koliko se ja sjećam on jeste vozio kamion ili je bio mehaničar. Bio je tamnije puti, kosa smeđa, oči plave, srednje visine... Bio je malo povučeniji, tih i ozbiljan, bar kada bi dolazio kod nas.

JA sam tada bila u selu Trideseto, u blizini je selo Ravno gdje je bila stacionira ta vojska. Ne znam da li se sjećaš frizerke u selu kod koje je dolazilo dosta vas od 18-19 godina.

Hvala ti na javljanju i ako može da mi se javiš na moj mail. Pozdrav.
treskavica- 84505 - 20.04.2013 : Milan Savic Modrica - best (0)

Za Sandru iz Vareša


Pozdrav Sandra,

i ja sam iz te klase. Bio sam u Ravnama '93. godine, od samog početka pa do '94. kada smo premješteni. Pitas za izvjesnog Zorana tenkistu? On sigurno nije bio sa nama jer oni nisu bili s nama. Možda je bio vozač? Ukoliko bi ga opisala možda bih ga i prepoznao jer nisam znao sve po imenu.

Ako je bio u Gardi ja ga moram znati!
treskavica- 84337 - 14.04.2013 : Sandra - best (0)

Zoran iz Garde


Hvala Mile od srca. Rekao si da je bio tenkista i da koliko se sjećam u pravu si, bio je kao neki mehaničar. Uostalom ako je neko zainteresiran da mi da bilo kakvu informaciju bila bi zahvalna. Još bi dodala da sam pročitala ovdje jedan post od Milanko Stojić napisan 21. 07. 2010. godine, gdje sam došla do zaključka da je Zoran bio u mladoj gardi.
treskavica- 84334 - 14.04.2013 : Mile - best (1)

Zoran iz Garde


Sandra, vojnik Zoran o kome je riječ po nekom spisku gardista koji su bili '93 na Nišićima je bio stacioniran u kasarni u Han Pijesku odakle su slati na liniju na Nišiće.

Nisam bio među njima jer sam ja došao u Kalinovik '94. godine u aprilu ali po nekim saznanjima od gardista pretpostavljam o kom se momku se radi jer je bio tenkista u Han Pijesku.

Ipak iskreno se nadam da će se neko iz te jedinice javiti i da ćeš saznati mnogo podobnijih informacija o Zoranu. Pozdrav!
treskavica- 84317 - 13.04.2013 : Sandra Vares - best (0)

Zoran iz mlade garde, Ravno '93 . i '94. godine


Pozdrav za sve. Zamolila bi ako može neko da mi se javi neko ko je bio pripadnik mlade garde 93-94 ili ako neko poznaje Zorana, prezime ne znam nažalost. Po svemu što sam pročitala ovdje bio je pripadnik mlade garde koja se u proljeće '94. nalazila u selu Ravno.
treskavica- 84265 - 11.04.2013 : Foča X - best (0)

Treskavica: 02. 07. 1995. godine


Ptico iz Sarajeva:to se desilo 02. 07. 1995. Bio sam vojnik koi je sa svojom jedinicom došao iz leđa vaših vojnika i tako im onemogućio da se oni povuku. Ne znam odakle vama te informacije o Niškim specijalcima. Sve su to bili vojnici iz Foče i ostalih mjesta. Kasnije posle potpisivanja Dejtona sam sa šest tih vojnika pričao o toj akciji, a oni znaju zašto baš sa njima. Oprosti mi ako pogriješim u "imenime i prezimenima": mislim da su to bili Amir, Dizdarević, Kalamujić ili Karamujić jedan je radio u dostavi lijekova a jedan je bio ćevapdžija, a bio je jedan i iz Goražda. Kasnije su svi razmjenjeni.

Poruka za ZIS-a: jesi li ti nešto zaboravio?
treskavica- 84189 - 07.04.2013 : Pero Petrovic Samac - best (0)

Treskavica


Učesnik sam rata od Uloga preko Konika, Pašine planine, Đokinog tornja do Ostojiceva i znam svašta o Treskavici. Ne bih želio da više ni jednu noć provedem na njoj, a neka je istražuju i obilaze oni koji tvrde da je poznaju i vole.
treskavica- 84187 - 07.04.2013 : Ptica Sarajevo - best (0)

Treskavica 1995


U julu 1995 desilo se zarobljavanje boraca Armija muslimanske BiH na Treskavici, negdje oko tridesetak. Bukvalno su pohvatani na spavanju. Preživjeli su završili u zatvoru u Foči i nakon par mjeseci razmjenjeni. Bilo je onih koji su ubijeni u pokušaju bijega. A za nekim se gubi svaki trag i nikad nisu pronađeni. Bilo je i onih koji su uspjeli pobjeći.

Da li ima neko od učesnika ove akcije da opiše detaljnije ovaj događaj. Bilo je govora da su tu bili i Niški specijalci. Nije namjera nikog provocirati vec shvatiti sta se u stvari desilo.

I zna li neko Maneta sa Dobrinje (Manojlo Zekić, ima brata Srđana). Znam da je 1991. služio JNA u Gnjilanima. Bili smo dobri drugovi do tog nesretnog rata.
treskavica- 83723 - 17.03.2013 : Burke - best (0)

RE: Na dan kada je potpisan Dejton


Mladene, ako znaš i prezime Muhamedovo, potraži u spisku "Dosije Srebrenica." Ko zna, možda je i "ubijen" u julu '95. godine!

Pozdravljam ratne drugove Mladena i "bezimenog" i iskreno se nadam da ćemo se uskoro (nakon 18 godina) i sresti.
treskavica- 83708 - 17.03.2013 : Mladen Tuzlak Modrica - best (4)

Na dan kada je potpisan Dejton


Pito bi naše drugare sa druge strane da li se neko sjeća 21. 11. 1995. godine, znači dana kada se potpisivo Dejton? Bio je to sunčan i vedar dan i svi smo bili opušteni i veseli zbog sunca. Pošto je bilo primirje nije se pucalo i hodali smo duž linije ispod Pašine planine do Treskaca i na kraju smo se popeli na najviši vrh Treskaca i bukvalno smo vaše rovove imali kao na dlanu. Sa mnom je bio jedan moj saborac, čije ime namjerno neću pominjati. Javili smo se vašem vojniku i samo je momak rekao:

  • "Nemojte bolan tu stajati, nema smisla!"

    Nakon toga je krenulo dozivanje i pozivi da se sastanemo. Međutim, vaši nisu smjeli zbog komande. Na kraju su odlučili da se sretnemo ispod Treskaca, dva na dava. Došli smo do pod sami vaš rov i vaš borac je tražio kartu da vidi gdje su posijane mine ali je jedan dobacio da nema potrebe da znamo gdje su mine.

    Bili smo na nekih 8 metara od vaše dvojice i malo smo popričali i dobili smo dvije kutije sarajevske "Drine". Sjećam se da su na onim markicama odozgo bili ljiljani.

    Eto, tako je to bilo taj dan. Kroz dva ili tri dana sam zbog tog susreta morao u zatvor na 10 dana. Taj vojnik mi je rekao da se zove Muhamed i da je sa Dolac Malte tj. iz Sarajeva.

    Interesuje me da li ima neko od vas ko zna za ovaj slučaj ili poznaje ovog momka?
  • treskavica- 83665 - 16.03.2013 : Ratko Obrenovic Detroit, USA - best (0)

    Treskavica '94


    Iz knjige Miroslava Lazanskog - Istina o Srpskoj - tekst je pisan 1994. godine

    Vrhovni komandant VRS Radovan Karadžić dao je izjavu "da su srpske snage krenule u završnicu rata u bivšoj BiH" i da će ta završnica biti vojnički vrlo komplikovan zadatak svjedoče i borbe jugoistočno od Sarajeva, gdje su snage 1. korpusa muslimanske vojske navodno zauzele 50 kvadratnih kilometara teritorije u pravcu Trnova.

    Naime, koristeći pasivnost UNPROFOR-a i tunel ispod aerodroma u Sarajevu, 1. korpus muslimanske vojske uspio je da na planine Igman i Bjelašnicu izvuče oko 7000 vojnika i krene u ofanzivu ka Trnovu i Kalinoviku. Pod komandom generala Vahida Karavelića te jedinice postigle djelimičan uspjeh, ali nisu zarobile sedam tenkova T-55 kao što je objavljeno u saopštenju Prvog korpusa muslimanske armije. UNPROFOR nije izvršio demilitarizaciju zona na Igmanu i Bjelašnici, kao što je obaćao, tako da upravo iz tih područja kreću muslimanski udari na srpske položaje. Ako je stratešku ravnoteži u zoni Sarajeva, pa i na širem prosoru bivše BiH, činio odnos između brojnije muslimanske pješadije, dakle preimućstvo u ljudstvu, i srpke borbene tehnike (tenkovi i topovi) izvlačenjem snaga 1. korpusa iz Sarajeva narušena je ta relativna ravnoteža. Srpsko teško oružje ostalo je u zoni isključenja u Sarajevu i okolini pod kontrolom UNRPOFOR-a. Srbi ne mogu da uzmu to oružje, a muslimani su kroz tunel izveli svoju pješadiju i uključili je u borbene operacije za Kalinovik i Trnovo. Unprofor sve to mirno konstatuje s akademskim raspravama o tome "da su muslimani krenuli u proširenje rata".

    Da li še u krajnjem slučaju, onda, Vrhovna komanda VRS morati da posegne i za drugim oružjima, ukoliko vojna situacija i neravnoteža to budu zahtijevale? Hoće li Srpska vojska aktivirati svoju avijaciju kaje je sada prizemljena, i da li će NATO u tom slučaju inervenissati napadom na srpske avione i kopnene položaje?

    Ako je sporazum o zonama isključenja teškog oružja između muslimana, Srba i UNPROFOR-a bio zasnovan na premisi o bilansu muslimanske pješadije i srpskog teškog oružja, može li sada general Rouz da objasni generalu Mladiću kojim su to putem muslimanski vojnici u tolikom broju stigli na Igman i Bjelašnicu, a da je istovremeno srpsko teško oružje ostalo u zoni isključenja? Ili, kako to da iz zone zaštićenosti kao što je Bihać, muslimanski Peti korpus ima pravo na ofanzivne operacije, a Srpska vojska istovremeno mora da poštuje rezoluciju UN o Bihaću kao zaštićenom grdu?

    Očigledno je da se to skupa više nema nikave logike ni vojničkog ferpleja, da se na prostoru bivše BiH muslimanske i Hrvatske jedinice pojavljuju kao prvi, a UNPROFOR kao drugi ešalon NATO-a, sa svom mogućom američkom, političkom, propagandnom, psihološkom, pa i vojnom pomoći.
    treskavica- 83645 - 15.03.2013 : Barsa - best (1)

    Neprijatelj na nišanu


    Pozdrav za Milana Savića i Slobodana Simića uz molbu da Slobodan pronađe malo vremena i kao direktni učesnik opiše svoje viđenje situacije od 01. 10. 1994. u rejonu Mlakve sa naglaskom na susret njega i dvojice gardista sa vojnikom ARBiH.
    treskavica- 83429 - 09.03.2013 : Slo Sarajevo - best (1)

    Minska polja na Treskavici


    Upravo je to "zabranjena zona" na Treskavici. Prelaz preko pojasa koji se prostire od Pašine planine i Nikolinih stijena, Bosanskog vratla je praktično nemoguć, jer je maksimalno miniran. Ima ljudi koji znaju put (vjerovatno su ovdje bili na položajima, ili čak sami postavljali mine).

    Na Treskac se može ići samo iz smjera Gvoznog polja ali prelazak sa Suhe lastve ne dolazi u obzir. Sto se tiče Đokinog tornja, ima put i bezbjedan je kako preko Suhe lastve, tako i preko Hercegovačkih vrata i imam planinarska markacija. Međutim, i u tom rejonu ima par minskih polja, pa napuštanje puta nije preporučljivo.

    Bilo bi dobro da neko opise polozaje minskih polja ovdje jer Treskavicu pohode i "vaši" i "naši"
    treskavica- 83371 - 07.03.2013 : Terminator Škile Bih - best (0)

    Prvi napad na Lupoč


    Ovaj napad što ga opisuje Garo se desio se u maju 1995. godine i to je bio prvi napad na Lupoč od strane muslimanske vojske.

    U to vrijeme je gore bila mlada vojska iz Kalinovika, i samo na dan ili dva uoči toga su ih zamjenjenili ljudi iz Miljevine, što je po meni bila velika sreća u nesreći jer su oni koliko-toliko bili prekaljeni borci a samim time i oprezni. Da su se na tom mjestu zadesili gardisti, bilo bi veliko pitanje kako bi se oni snašli u takvoj situaciji i vjerujem da bi u tom slučaju bilo i dosta žrtava.

    Kasnije je Lupoč vraćen od strane Specijalne policije i Interventnog voda iz Miljevine, i moram reći da su, po priči onih koji su bili u toj akciji, oni jedva pomjerili te muslimane koji su držali tu liniju.

    Ja sam u to vrijeme bio na Rogoju, ali sam preko poznanika dobro upoznat sa dešavanjima iz tog perioda.
    treskavica- 83337 - 06.03.2013 : Garo Bih Sa - best (1)

    Napad na Lupoč: dijelila se čak i lova


    Slučajno sam naletio na ovaj forum i do sada bih samo ponekad nešto pročitao. Međutim, u zadnje vrijeme vidim da se ovdje javljaju svi, i da na ovom mjestu nema prepucavanja. Nesretni rat bio pa prošao, šta je tu je, nama valja i dalje živjeti.

    Mislim da bi bio zanimljiv podatak u vezi kote Lupoč. Prvo da nadopunim Rahmana, ko je sve i kada pokušavao zauzeti tu kotu. Bio sam u IDČ 104. vbr, nisam više siguran da li je to bilo 5. 6 ili 6. 5. 1995. godine. Desetak dana smo logorovali na Pazarištu, a onda smo dobili naredbu da idemo na Treskavicu. Krenuli rano ujutro uz nekakvu stranu, blato, žile, klizavo ma ni naopako. Penjali smo se čitav dan dok se ne nađosmo kod Velikog jezera. Obiđemo smo ga na lijevo, ispod jedne male bukove šumice i stigli smo do onog malog jezerceta i tu se ulogorili.

    Nakon kratkog odmora nam rekoše da se odmah ide u izviđanje. Kontam ja kakvo sada izviđanje, duša mi u nosu, duva nekakav hladan vjetar i dere kožu a ja prvi put u nepoznatom, ali ipak krenem. Spustili smo se u nekakvo točilo pa onda uz brdo kroz neku bukovu šumu. Ništa ne vidim niti čujem. Ima nas oko dvadesetak. Lagano pada prvi mrak, pa se vratismo nazad.

    U toj grupi su bili jedan moj vod i vod diverzanata iz naše brigade, mahom borci iz Kijeva kod Trnova. Do jutra smo se smrzli kao rogač. Prilazi nam jedna grupa boraca jačine voda kažu da su IDV 109-te brigade, i da će sa nama zajedno raditi.

    Dođosmo do onog mjesta izviđanja i odatle razvijeni u strijelce lagano krenusmo naprijed. Moja jedinica u sredini, lijevo od nas 109. a desno naš diverzantski vod. Prišli smo prilično blizu jer je sve šuma ali nedovoljno. U tom trenutku desno od nas proključa, a onda i po nama, gori sve od puščane paljbe. Sve ovo traje nekih pola sata, nekeko smo nas nekoliko prišli bliže dok se ne ukaza crvena folija skontao sam da je bajta, gađam RPG-om pogodih stablo ispred par metara.

    Čujem na vezi da su naši desno provalili. Izađosmo i mi do te bajte, nigdje nikoga, par sanduka od municije u njima konzerve pašteta i neki paprikaši.

    Idemo dalje kroz rijetku šumu. Nazire se livada i ja ugledah nekakav top. Pošto nisam služio JNA, nisam ga prepoznao, ali neko od starijih reče da je to ZIS. Kontam, nema gubitaka nekeko mi sve ovo izgleda jednostavno. U tom trenutku ugledah bačenu PAP-ovku sa moje desne strane. Pomislih da udarne jedinice ne nose papovke. Naša lijeva strana ode prema visokoj stijeni na Lupoču a mi produžismo dalje. Opet nailazimo na šumu. Saborac sa desne strane me lagano zove i kaže da je našao nekakvu motorolu koja je još uvijek bila uključena. Uzmem je i pokušavam da se umješam u komunikaciju ali me ignorišu.

    Došli smo do ruba, dalje je strmina, desno se vide livada Spasovače i Nikoline stijene, javljaju da se stane i uveže linija. Meni sve to nekako čudno da niko nije ni ogreban.

    Proš je već podne i sve je tiho. Tako ostade i do noći. Poče pomalo da rosi kiša. Povremeno palim onu stanicu, nekekva mala piše ICOM na njoj. Ništa se ne dešava, tišina cijelu noć.

    U prvi cik zore je bilo tmurno, ali se ipak vidi. Pogledah na lijevo i desno. Svi smo još uvijek tu. Onu stanicu valjda nisam ugasio, pa iz nje začuh glas:

  • "Puma za Zoku!"
  • "Reci" - odgovorih.
  • "Pođi malim, vidimo se kod mašine!"

    Kontam evo ga, sigurno ide protivudar za vraćanje kote. Uzbunim sve redom. Nakon toga smo dugo čekali, ali se nije ništa desilo pa sam onda kao skontao da čekaju da nas zamijene pa će onda, jer bih i ja uradio tako.

    Negdje oko dva-tri po podne dođe nekakva smjena. Pogledam uz njih i niz njih, loše su opremljeni neka im je Bog na pomoći. Mi smo po noći sišli u logor, i da čovjek ne povjeruje dijele nam svima po 140 maraka za odrađeni posao, čudo neviđeno.

    Sutradan smo čuli da je Lupoč opet pao. Kasnije sam saznali da je jedinica koja je došla da drži kotu bila, čini mi se, 128. brigada.

    Ovo je moje viđenje te akcije, a volio bih da se neko sa druge strane javi ako se prepozna i opiše kako je sve to izgledalo.
  • treskavica- 83187 - 01.03.2013 : Terminator Škile Bih - best (0)

    Žali Bože ljudi koji su poginuli uzaludno!


    Tog Zaima isto kao da je smrt zvala u svoje naručje! Ja mislim da je akcija koja je tada izvedena bila je potpuno bespotrebna jer se već uveliko pričalo o Dejtonu, ako već tada nisu bili započeti ti pregovori. Zbog toga treba žaliti ljude koji su tada izginuli, a to malo teritorije koju ste tada uzeli u toj akciji ste morali da vratite nakon potpisivanju Dejtona.

    Dosta vaših ljudi za Zaima kažu da je jednostavno gonio ljude naprijed. Ne može mu se osporiti da je bio hrabar, ali je sad pitanje koliko je dobro da jedan takav čovjek bude prvi u lancu komandovanja. Hrabar i lud, mala je tu razlika.

    Vidim da je dosta gore bilo Fočaka i Miljevaca. I vas su gonili k'o Bog maglu da ginete od Rogoja, Igmana, Bjelašnice i Treskavice pa se pitam imate li neki poseban status u tom Federalnom Sarajevu i je li vrijedilo toliko ginuti za neke čuke i vukojebine. Sjetite se Proskoka iz '93. godine i tadašnjeg stradanja! Nema te sile koja bi sada mene natjerala u rat kad čovjek vidi kakav je šljam isplivao na površinu i ko nam kroji kapu.
    treskavica- 83175 - 28.02.2013 : Neba Bak - best (0)

    Još nešto o Zaimovom mestu pogibije


    Sisa,

    interesantno je da nisi ni pokušao da porekneš Zisovo prisustvo, a spominješ i šumu oko lovačke kuće. Doista, na tom delu ima šume u izobilju ali ja nisam ni rekao da je nema, međutim sa mog položaja se videla lovačka kuća kao na dlanu. Ne slažem se sa tobom da su oko vas toliko padale granate, kao što to ti tvrdiš, jer da jesu oni ne bi tako samouvjereno razgledali mape i pripremali se za akciju.

    Kao što sam već ranije napisao, nije bilo nikakve akcije i samo je bilo sporadične pucnjave sa obe strane i granatiranja u malim količinama. Opet napominjem da sam rekao da je toga bilo malo jer je u tom periodu na Trnovo i okolinu znalo da padne i po nekoliko hiljada projektila, pa su zbog toga borci Trnovo nazvali Tane grad.

    Po tvom pisanju vidim da si malo smirio strasti i odlučio da se ponašaš vojnički. Nema potrebe da se uzdižeš i pusti druge da govore o tebi jer će na kraju vrijeme pokazati svoje. Po meni, ni jedna tajna tajna nikada nije uspela biti sakrivena. Zavese će kad-tad da padnu.

    Ovaj forum prati širok auditorijum pa ti zbot toga i kažem da tvoju "bajku" koju si mi namenio ispišeš odmah, jer smo svi nestrpljivi da je podeliš sa nama.
    treskavica- 83171 - 28.02.2013 : Sisa SARAJEVO - best (0)

    Krivi navodi


    Ma koliko led bio tanak, čovjek moze da prođe i da nađe pravi put da ne propadne.

    Da, ja jesam bio žestoki ratnik, a bio sam i jedan od vođa boraca, međutim to ne znači da sam bio krvnik. U ratu puška meni puška tebi, pa ko koga pobjedi. Još jednom ponavljam, nisan bio kabadahija koji je mučio zarobljenike, nisam ubijao borce suprotne strane ako nije posjedovao oružje, nisam silovao niti maltretirao žene a ne bih ni dozvolio da se to desi ukoliko sam u stanju da to spriječim.

    Za sve ovo Bog mi je svjedok!

    Što se tice pronalaska i razmjene boraca, ti nikada ne možeš biti human koliko sam ja bio po tom pitanju. Što se tiče strategije, i razvoju događaja po ratištima mislim da sam i tu bio dobar.

    A jednu bajku ću ti drugi put ispričati!
    Za ZIS-a

    Ne poričem da nisi bio prilikom pogibije Zaima, pod uslovom da si bio u mojoj jedinici, ili prepričavaš neku kafansku priču. Tačno je da je Zaima pogodio geler granate, malo duži od zrna riže i tačno je da mu nije bilo spasa. Tačno je da je Tursum sitnim gelerima ranjen u stražnji dio debelog mesa. Ta granata pala blizu mene, ali sam uspio zaleći pored samog puta u vrtaču koju je najvjerovatnije napravila kiša, ali je raznijela leđa mom saborcu, Bukiju, borcu treće čete drugog voda. Zaima je pokusao spasiti, jedini prisutni medicinski tehničar koji je bio tu, sada rahmetli Ismet Mulahasanović, pripadnik Fočanske, a Buki je sada invalid.

    Opet kažem, ne poričem da nisi bio tu. Tu je bila gusta šuma i ne znam da li je kroz nju neko mogao sve to vidjeti durbinom. Tog dana je u tom periodu za sat palo više od 100 granata, a ne samo jedna kao što se navodi.

    Prvi dan napada na Lupoč rahmetli Zaim Imamović je bio ranjen, ne teško, i to od metka. U čitavoj operaciji te akcije taj događaj o njegovom ranjavanju je znalo samo deset ljudi koji nisu bili tu. On to nije dozvolio da se sazna. On je upao u zasjedu negdje iznad Dobropolja, kada je s pet momaka pošao u izviđanje.
    treskavica- 83151 - 28.02.2013 : Neba Bak - best (0)

    Treba pisati o važnijim stvarima


    Sisa,

    po navodima Zisa, on je držao Zaima na rukama kada je ovaj umirao a ti ni jednog trenutka nisi spomenuo saborca i o tome ko je bio pored tebe, trebao si bar to reći ko je prvi priskočio u pomoć vašem komandantu, a ne da meni postavljaš pitanja, ko je bio, šta je bio, itd...

    O svemu ovome bi Zis mogao reći nešto više pošto je realniji od tebe u svakom pogledu, a sigurno će opisati dogadjaj. Kuneš se u decu i naravno neka Bog da tvojoj deci zdravlja, ali kao što reče gospodin Željko, sam si se upecao u svoju mrežu pa si priznao pred širokim auditorijumom da je Zaim bio zver, a ti to znaš, kao i tvoji saborci, a neki od njih su to i potvrdili.

    Niko ne osporava da je Zaim bio hrabar, i u vašoj a i u našoj vojsci je bilo dosta junaka, ali se ovde priča o tome da je Zaim bio krvolok i mučitelj srpskog naroda, a sve mi nešto govori da ni ti nisi daleko od Zaimove reputacije, te stoga smatram sa moje tačke gledišta da si i ti bio jedan od onih "žestokih" momaka - mučitelja, jer iz tvoje priče to samo od sebe proizilazi.

    Shvati ovo kako hoćeš, ali iz tvog poslednjeg pisanja nisi ništa dobro uputio narodu. Najlakse se iznervirati i oterati sve do đavola, a samim tim ljudi su "načitani" pa umeju da odrede ko je kakav. Postavio si mi silna pitanja a u tvom poslednjem pisanju nisi ništa opisao da bi demantovao neke stvari. Nedostaje ti puno argumenata, a najvažnije je da i dalje braniš Zaima kako je bio "dobar" vojnik. Možda je on dobro poznavao strategiju ratovanja, ali čovek u pravom smislu nikada nije bio već samo običan mučitelj i ubica.

    Ugledaj se malo na svoje saborce koji su poprimili pohvale na ovom forumu. Za tebe ne verujem da možeš oprati obraz nakon ove poslednje izjave. Ne treba da se prepucavamo i pišimo i o drugim stvarima, a ne poput tebe koji si se uhvatio Zaima ko slepac za kobasicu. Ljudi se trude da opišu događaje, pomažu u pronalazenju nestalih, itd.. .

    Pogledaj malo tekstove tvoga saborca Maxa, pa uradi domaću zadaću u vezi toga kako treba pisati.

    Kad već pomenuh Maxa, ovom prilikom ga pozdravljam i moram mu reći da mu vojska slabo uči. Pozdrav svima na forumu, pa i tebi Sisa, jer smo naravno naši...
    treskavica- 83137 - 27.02.2013 : Zis Hadzici - best (1)

    O zarobljenom srpskom vojniku, Zaimovoj pogibiji


    Pozdrav za Foču

    Ja sam pokušao približiti situaciju vezano za taj dan i slučaj pokojnog Mališa i Šiša, međutim nikako da se razumjemo.

    Vjeruj mi da nemam razloga da ti lažem ili te zamajavam, ali ti se kunem da ću se i dalje truditi da dođem do informacija vezanih za njega.

    Već sam razgovarao sa jednim direktnim akterom iz jedinice koja je radila Kobiljaču, međutim on je bio u podnožju, gledajući desno u leđa vašoj liniji i pravac djelovanja prema rovovima koji su se nalazili iznad onog izvora kojeg sam spomeno u jednom dijelu moje priče, tako da nije vidio detalje a i ne zna da li je bilo zarobljavanja. Međutim, i on zna za opis pokušaja predaje koji se, nažalost, završio onako kako sam i ja napisao.

    U akciji gdje djeluje manja grupa ljudi, vjeruj mi da nije bilo moguće nekoga zarobiti jer bi to oduzeo mnogo ljudstava i poremetio dalje planove akcije. Iskreno ti kažem da nisu vaši borci ni imali namjeru da se predaju i časno su se borili, ali je akcija bila prebrza.

    Odgovorno ti tvrdim i kunem se u sve ono u šta vjerujem da ni jedan vojnik sa tim prezimenom nije bio u ovoj jedinici.

    Što se tiče prepoznavanja i tih detalja, obećavam da ću još jednom provjeriti i pokušati saznati više detalja u vezi tog događaja, a kao što rekoh već sam to i pokušao ali je ovaj bio na nekih 300 metara udaljen od mjesta događaja.

    Imam volju i učiniću sve da te detalje saznam. Nisam imao vremena da odem do njega jer radim do kasno a broja mu nemam.

    Moje obećanje je moj dug, a ja ne ostajem dužan, stoga prati i ja ću se javiti sa više informacija.

    Nisam osjetio provokaciju već me je razočaralo tvoje nepovjernje i ton kojim si napisao onaj tekst. Ne zaboravi da sam se ja prvi javio sa željom da pomognem.

    Kada sam napisao post vezano za "autorsko pravo na istinu" nisam ni pomislio na tebe. To je bio odgovor Terminatoru, a čini mi se da je on komentarisao da nemam pojma o tome itd. On je takođe "tuširao" još dvojicu, pa sam steko utisak da on jedini zna i da je samo on bio gore.

    Još jednom ti želim svaku sreću i strpljivost, jer kada je sve trajalo do sada neka potraje još malo a kunem ti se još jednom da ću pokusati doći do sto boljih saznanja.

    Što se tiče tog Dedovića mislim da je bio jedan u jedinici, ali taj je bio u sanitetskom bataljonu koji je bio podrška ovoj jedinici i jedinicama na tom zadatku, pa pretpostavljam da je čuo ovo što sam ti ja rekao i da je zaključio da je taj bio zarobljen a ja ti još jednom tvrdim da nije istina, "ALI" ću još jednom pokusati do sve to do tančina provjerim.

    Predlažem da se svi ponašamo sa malo više razumjevanja, jer vjerujte da sa ove vremenske distance čovjek pomalo mješa događaje i akcije a i vrijeme istih. Prošlo je puno vremena, a ni rat nije baš kratko trajao.

    Zaima je doista usmrtio jedan geler i to tvrdim jer sam ga držao na rukama, a kako sam napisao uz njega je bio i k-dant jedne druge jedinice Tursun, koji je takođe bio ranjen ali lakše. Mislim da ga je pogodilo u desnu nogu u predjelu butine. Njemu je život spasio konj koji je stajao između njega i mjesta gdje je pala granata.
    treskavica- 83136 - 27.02.2013 : Sisa Sarajevo - best (0)

    O mom pisanju i još ponešto


    Kao prvo, da ti odgovorim što se tiče rata, i koliko ja želim taj rat tebi dao Bog da ga želiš tri puta više od mene koliko ga ja želio.

    Zaim je bio uzor od čovjeka i ratnika, i koliko je on nanio zla toliko meni Bog dao zdravlje mojoj djeci. To ti ja tvrdim i kunem se!

    Ja sam pokušao ući u strategiju ratovanja, o tome se izučava vijekovima i uvijek će.
    Drugo, sami naslov nekog budućeg dijaloga, podiže adrenalin učešća u dijalogu samog foruma. Nešto ne vjerujem da to nije u interesu samog autora stranice.

    Što se tiče mene i pronalaska i same isporuke nastradalih u proteklom ratu ti uradi samo trećinu onoga što sam ja do sada.

    Svako dobro želim!

    Za autora: Siguran sam da bi bio dobar gest i ljudska veličina od vas da pokušate osnovati podnaslov na stranici:

    "Podaci o nestanku, pogibiji STRIKTNO boraca, sa svake strane zaraćenih strana"

    Podatke upisujete što vi možete naći putem istražnih biroa i samih učesnika u ovom dijalogu. Sam čin je uspješan ukoliko bar jedna porodica nađe svoj mir.

    Sisa,

    takva stranica već odavno postoji i ona se zove "nestali" a na nju možeš otići ako klikneš ovdje. Na njoj je upisano nekoliko muslimana, a ima i Srba.

    Nisam mogao da ne primjetim jednu nelogičnost u jednoj od tvojih rečenica. Ti si za Zaima rekao "koliko je on nanio zla toliko meni Bog dao zdravlje mojoj djeci", što znači da će Bog dati tvojoj djeci dosta zravlja ukoliko je on nanio Srbima dosta zla. Rečenicu nisam htio da ispravljam, da zlo ne udari po tvojoj djeci!
    treskavica- 83121 - 27.02.2013 : Foča X - best (0)

    Zarobljeni na Kobiljači


    Nisam htio nikoga da isprovociram da bi nešto saznao, niti mi je bila namjera da nekoga vrijeđam. Ko se tu našao, izvinjavam mu se. Samo sam iznosio činjenice o događaju na Kobiljači. Ovo je istina, i samo istina:

    Na Kobiljači je bilo zarobljenih i to mi je potvrdio Dedović, nisam siguran da li se zove Alija ili Mujo. Pomalo mi je nelogično da čovjek iz Višegrada poznaje čovjeka iz Foče, mada ga nikada nije vidio. Mene samo interesuje da mi neko kaže gdje je zakopan ovaj vojnik. Zbog toga molim sve poštene vojnike koji su učestvovali u ovoj akciji da se jave i da pomognu kako bi ga i pronašli.

    Izvinjavam se svima koje sam "uvredio ili isprovocirao".
    Pozdrav i pomozite!
    treskavica- 83107 - 27.02.2013 : Neba Bak - best (1)

    Zaimova pogibija


    Sisa,

    počeo si da postavljas nebuloze! Tvoj demant ti u vezi moje priče ne vredi. Možeš reći da je Zaim poginuo od gelera ne većeg od zrna kafe i to direktno u srce. Treskavicu ne znam a od vas sam čuo da se taj deo zove Čelina. Nemam pojma od koje je to bilo granata, ali znam da je bila ispaljena iz minobacača. Ni ostala pitanja nemaju smisla, poput onoga koliko je granata bila daleko od tebe, koliko je daleko bio Zaim, koji su još komandanti tu bili...

    Ako si ti bio tamo, onda to znaš bolje od mene i od bilo koga drugog. Čelina je u pitanju i ta nekakva lovačka kuca, a ja sam tamo bio sa Interventnim vodom iz Semizovca u pripremi na Rogoju, kao što sam to već ranije opisao i već sam sa Basrom razmatrao detalje Zaimove pogibije.

    Kao što rekoh u prethodnim pisanjima, ti si još jedan od onih koje boli njegova pogibija, ali činjenica je a nije poginuo junački nego gledajući karte za stolom i precizirajući detalje neke akcije koja se nikada nije desila. Ja sam lično gledao kroz durbin kada je granata pala u njihovoj blizini, a zatim smo i preko motorole čuli da je poginuo Zajim. Sa mog položaja se ta lovačka kuća videla kao na dlanu.

    Što se mene tiče, ja sam od onih koji se drži one narodne "ko voleo rat u kući mu bio" a ti po nekim pitanjima spadaš pomalo u njih. Nema potrebe da se degradiraš kada već tako lepo opisuješ neke događaje za koje si i od nas dobio pohvale.

    Meni lično ništa ne znači ta pomenuta situacija, iz rata nemam lepih uspomena, tako da je to bio još jedan dan pun aktivnosti poput osmatranja i gledanja kroz durbin. Očekivali smo napad, ali ste dobili najverovatnije dojavu da su naše snage u velikom broju na pomenutoj lokaciji pa ste nas zaobišli i udarili na Hum.

    Ima tu još par tvojih saboraca koji su počeli da odskaču po svom pisanju, i ti si im se pridružio pa nema potrebe da zbog gluposti ispadaš iz koloseka. Stvari oko Zaimove pogibije su potvrdili i direktni učesnici, tvoji saborci iz manevarskog voda.

    Treba pisati onako kako je bilo i trudite se da pomognete jedni drugima u nalaženju posmrtnih ostataka poginulih boraca.

    Toliko za sada i pozdrav za sve dobronamerne posjetioce ovog foruma.
    treskavica- 83098 - 26.02.2013 : Foča X - best (1)

    Nestali srpski vojnik


    Zis,

    ušao sam u raspravu sa tobom jer sam mislio da mi možeš pomoći da pronađem ovog vojnika. Međutim, ti ne znaš dovoljno o njemu ali si mi ipak opisao neke događaje onako kako su se i desili.

    Ako nešto saznaš napiši mi o tome. Ja ću povremeno čitati možda će neko nešta novo napisati pa da ga ipak pokušamo pronaći. Neko mora da zna gdje je on završio. Dedović o kome sam ti pisao je sigurno vidio živog jednog vojnika vojske Republike Srpske.

    I još nešto! U toj akciji na Kobiljači niko od srpskih vojnika nije bio ranjen! Imam utisak da su likvidirani svi koji su predali ili bili ranjeni.

    Sjetih se sada Ljeljena 02. 07. 1995. godine. Tada je bilo dosta zarobljenih boraca i svi su razmjenjeni, a mogli su da završe kao Šiš, Mališ i ostali.

    Pozdrav svim časnim borcima bilo koje strane i da vas Bog sačuva od strahota koje ste preživjeli. Poseban pozdrav za Zisa!

    Zis,

    mislim da te je ovaj Fočak htio da malo isprovocira, kako bi te natjerao da mu daš neku informaciju o tom nestalom vojniku. Lično mislim da je pogriješio jer sam ja odmah shvatio da je tvoja stvarna namjera bila da pomogneš.

    Mislim da je ovo bilo korektno, jer je priznao svoju krivicu, pa ja lično smatram da je i za vas dvojicu bio Dejton. :-)
    treskavica- 83075 - 26.02.2013 : Terminator Škile Bih - best (1)

    Sad imam pravu sliku!


    Hvala Sisa,

    izgleda da se upravo desilo ovako kao što je administrator objasnio. Ako si imao traku preko glave u ovoj akciji onda znam i ko je pucao na tebe. U svakom slučaju dao si mi pravu sliku događaja tog dana. U pravu si, naše minobacačlije taj dan nisu imale praktično nikakvo dejstvo i nije mi jasno zašto taj dan nije izvršen napad i na njih jer bi tada naša odstupnica sa Lupoča bila nemoguća. Ujedno i hvala i što to nije učinjeno.

    Što se tiče našeg ljudstva na Lupoču bilo nas je negdje oko 80, deset manje ili više, ali otprilike to je ta brojka. Za dva dana napada, a to sam već napisao, imali smo tri mrtva. Tu je uključen i ovaj čovjek što je ubijen nožem. On i još jedan čovjek, koji je poginuo od granate, su ostali gore i kasnije su razmjenjeni a jednog mrtvog smo uspjeli izvući. Ne znam za vaše gubitke, negdje sam pročitao da ih niste imali što mi je teško povjerovati.

    Ne znam kakvi su bili vaši planovi za dalje napredovanje, ako nešto znaš mogao bi o tome nešto da napišeš, da zaokružimo ovu cjelinu.

    Srdačno!
    treskavica- 83065 - 25.02.2013 : Sisa Sarajevo - best (0)

    Kako je manevarski bataljon sa IDV 181BB osvojio kotu Lupoč


    Lupoč je bio trn u oku ARBH, koji su željeli da ga zauzmu, ali isto tako trn u oku onih koji su tamo poraženi.
    Da se prvo usaglasimo, pravac moga napada je bio istočno prvi rov iznad minobacačlija. Znači, tj. ti si bio na suprotnoj strani od mene, gledajući dijagonalu minobacačlije - Nikoline stijene.

    Ako je to toliko bitno, ićićemo stavku po stavku...

    Kod bajte, gdje kažeš da si ti bio, je u jutarnim satima između 3 i 5 sati prvo ušlo i nadomak vas se rasporedilo 6 izviđača. Zatim, je prošla 1. četa, ne mogu se tačno sjetiti broja jer sam ostao bez dokumenata, ali tu je bilo oko 50 do 60 boraca. Komandir te čete sada živi u Sarajevu, na Dobrinji. Oni obezbjeđuju prolaz Zaima Imamovića i njegovih 20 ljudi.

    Nakon prolaska te zadnje grupe, ulazi i grupa IDV od 22 borca. Čeka se da Zaim Imamović izmakne, tj. da se isturi od mjesta budućih borbenih dejstava. Četa koja je obezbeđivala prolaz Zaimu i njegovoj grupi se rasporedjuje kosom, čije ime ne znam jer tamo nisam bio na liniji, a za vrijeme rata sam bio na hiljadu kota.

    Da pokušam objasniti i kuda je išla ta četa, gdje se stacionirala i zašto. Minobacačlije su slikovito bile dvije "barake" na dva do tri metra sa gornje strane puta i ako se ne varam one su bile ukovane od daske. Tu se nalazila livada ili proplanak, a na njemu vrtača u kojoj su bili položaju minobacača, a nedaleko i rov za projektile. Da li je bilo još tih rovova više se ne sjećam. Ravno, barake, položaj minobacača nalazi se ako me pamćenje služi i mali potok. Šuma, strmina iznad potoka visoko oko 500 metara je smještena ta četa. Oni su vidjeli minobacače kao na dlanu, a ujedno su navodili našu aljtiljeriju na te minobacače. Vi koji koji ste bili na Lupoču najbolje znate da li su dejstvovali ti vaši minobacači. Ta četa je takođe trebala da zaustavi eventualna pojačanja iz pravca Dobrog Polja.

    Vraćam se na Lupoč. Negdje izmedju 5 i 6 sati, ja nesmotreno (ponavljam - prvi rov na Lupoču iznad minobacačlija) dolazim na blizinu oko 30 metara i to je bio prvi rafal koji je ispaljen tog jutra. To je bilo i prvo prihvaćanje borbi. Nakon toga započinje borba na mjestu gdje ti opisujes da si bio.

    Znači da ja i ti ne mislimo isto, ili mislimo. Ne poričem, da nisu ti momci iz IDV pogodili vašeg borca tim rafalom. Ali pouzdano i sigurno je još jedan poginuo prije bilo kojeg ispaljenog metka.

    Prvi vaš borac je stradao od hladnog oružja, od izviđača plave kose, čije sam ime zaboravio a njegov vođa je imao nadimak Žepa.

    Upotrebljivati riječ zaklan je gnusno, ali u borbenim dejstvima gdje je ugrožen tvoj život, upotreba hladnog oružja je odobrena svim konvencijama. Podrazumjeva se, ako ista ta osoba može ugroziti tvoj život.

    Što se tice veziste i njegovo uvezivanja tj. kačenja na vašu vezu, mogu samo da kažem da ste tražili pomoć u ljudstvu i municiji. Da li bi ona prošla pored ove čete koja je bila u zasjedi, to vam ne mogu reći. Tražili ste i dejstvovanje minobacača, a to pitaj onoga ko je bio na vezi. Vezista koji se nakačio na vaše žice je u Sarajevu aktivan u OS BiH, po nadimku Koro, nedavno smo bili na kafi. Da li ste nasamareni ili ne ti odluči.

    Meni bi bilo drago da znam, koliko vas je bilo na Lupoču za vrijeme tih borbi? Nije mi namjera da se prepucavam s tobom, već vjerovatno nekoga ovo interesuje, kao što sam rekao od mene kafa i ručak kada god poželiš.

    Pošto sam pročitao ovdje, da je neko gledao durbinom kako je poginuo Zaim Imamović, želim da ga demantujem da to nije mogao vidjeti. Gdje je to tačno bilo, koja je granata bila, koliko je ta granata pala od mene, koliko je bio udaljen Zaim Imamović, koje su posljedice još bile od te iste granate. Tko je još bio od komandanata, koji su još komadanti pogođeni i koji vojnik. Koliko je živ bio Zaim Imamović?

    Sisa ili Šiša,

    nakon ove tvoje priče ja vjerujem - da ste vi svi u pravu. Uglavnom svi! Evo i zbog čega ovo kažem:

    Onaj srpski vojnik je ubijen hladnim oružjem, ali su Milan i preostali borci na tom dijelu linije čuli rafal koji je bio ispaljen na tebe pa su kasnije pretpostavili da je ubijen vatrenim oružjem. Ponavljam, oni su bili u zemunici, a iz nje je nemoguće odrediti udaljenost sa koje dolaze pocnji.

    Nadam se da će ovo pomoći da se više ne prepirete neportrebno!
    treskavica- 83059 - 25.02.2013 : Zis Hadzici - best (0)

    Uživaj u svojoj istini!


    Posto jedino ti imas autorsko pravo na istinu i jedino ti sve znas onda nema potrebe ni da pisemo mi bilo šta. Ako si pratio prethodne pisanje, onda bi trebalo da znaš da nikda nisam tvrdio da sam bio na Kobiljači u vrijeme udara ali sam došao i na taj dio kasnije.

    Ovdje sam se javio zbog one dvojice jer sam se slučajno zadesio tu kad su premješteni i htio sam da prenesem informaciju gdje su zakopani. Međutim, tema se proširila i nisam želio da ostane na nekim pričama koje nisu tačne ili potpune. O dešavanjima na toj liniji sam saznao iz priče kolege koga sam upoznao odmah nakon akcije, nakon čega smo odnijeli poginule u rejon jezera i siguran sam da je ta priča istinita jer i danas poznajem tog momka i vidio sam se sa njim prije nepunih mjesec dana.

    Posto ti imaš autorsko pravo na znanje i istinu, onda nema smisla da ti ja bilo šta saznajem ili doznajem. Sretno i uživaj u svom shvatanju istine.
    treskavica- 83057 - 25.02.2013 : Zis Hadzici - best (1)

    O mom pisanju; zarobljeni srpski vojnik u ljeto '95. godine


    Pokušavam da te razumijem i prihvatam da nisi svijestan tona kojim se obraćaš, ali evo kako je primjetio i administrator, nije prilično da tako razgovaraš sa nekim ko se javio da pomogne i da informacije u vezi vaših poginulih boraca. Ponavljam, svoje obećanje ću ispuniti ako ikako budem mogao.

    Ako ti nije jasno šta je uvrjedljivo, molim te da pročitaš svoj tekst a zatim i moje, pa ćeš shvatiti da ni u jednom momentu ne stavljam sebe na to mjesto udara i da prenosim kako mi je kolega rekao pošto sam ja kasnije došao na tu lokaciju.

    Bio je rat, i u njemu je bilo poginulih, ali ja ne stidim svojih djela, kako pred ljudima tako i pred Bogom. Žao mi je što nemam precizne podatke u vezi mrtvih na Kobiljači. Ako je taj dan bio sa Milanom javi mi, ako hoće administrator neka ti da moj email da se ostale informacije ne vuku preko sajta i da sve ovo ne ispadne neko lično prepucavanje i dopisivanje nas dvojice. Lakše bi mi bilo doći do podatka vezanih za tog nestalog mada zaista ne vjerujem da je uhvaćen jer sam ja čuo iz nekoliko izvora da nije bilo zarobljenih.

    Za Safeta:

    U jednom djelu sam naglasio da je diverzantska grupa bila sačinjena od više jedinica i da je na njenom čelu bio Zaim, tako da mi nije jasno da tvrdiš da je to bila samo 81 kada to nije tačno jer Kobiljaču nije napala ta jedinica već ista ona koja je napadala Kozljen kada je on na dva dana pao nama u ruke a potom je vraćen. Napominjem i to da je na Kozljenu tog dana bila jedinica MUP-a.

    Sjećam se i da je u rejonu Dejčića zarobljen jedan vojnik, mislim da je bio 74. godište. Mislim da je sredinom 1995. godine jedna ekipa sišla sa Proskoka. Kada je iza jedne bajte promolio oružje i provirio, a imao je šljem JNA, a ta ekipa je odmarala poslije prvog udara, jedan naš vojnik koji je držao stražu je zapucao refleksno jer naših u tom pravcu nije bilo. Ovaj sa šljemom je pao. Nakon što je pucnjava stala prisli smo mu lagano da vidimo imali ih još ali tamo nije bilo više nikoga, samo je ležao i trzao se onaj pomenuti. Neko reče:

  • "Dokrajči ga da se ne pati!"

    U tom momentu je ovaj srpski vojnik sa šljemom progovorio:

  • "Nije mi ništa!"

    Svi smo stali u nevjerici, uzeli smo mu oružje a on je od straha drhtao kao prut. Utvrdili smo da ga metak nije pogoduo, ali pušku jeste pa je pao u strahu kao pokošen. Rekao nam je da je na dvjesto metara iza njega ostalo dvadeset ljudi a on je došao da vidi da nije neko ostao. Na njegovu veliku sreću, tu nije bio niko ko je bio nenormalan pa je ostao netaknut, a potom je proslijeđen do baze. Čak smo mu i cigaretu dali da se malo smiri!

    Kod nas mu nije falila ni dlaka sa glave a šta je kasnije bilo sa njim to mi nije poznato. Ukoliko neko prepozna ovu priču volio bih da mi napiše šta je bilo sa njim. Ponavljam da se sve ovo desilo u rejonu Dejčića, a lijevo su bili Ostojići.

    Nakon ovog dešavanja je palo selo Ostojići, Ledići, a mislim i Kukovi.
  • treskavica- 83053 - 25.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (1)

    Za Barsu


    Pozdrav za Barsu!

    Slobodan Simić će se javiti ubrzo. Trenutno ga sprečavaju radne obaveze. Nemoj ništa da brineš, nećeš ostati uskraćen za autentičnu priču.
    treskavica- 83033 - 25.02.2013 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Ponovo o Lupoču


    Čitam ove priče ljudi koji su bili na suprotnoj strani i njihova sjećanja što se tiče tih dešavanja na Lupoču 03. i 04. oktobra 1995. godine i moram priznati da su mi sada jasnije neke stvari, ali opet ima i nekih sasvim netačnih i zaslužuju ponovo da se okrenem njima.

    Ne znam koliko je uopšte bitno raspravljati o ovim stvarima ali neka ostane neki pisani trag, čisto da bi se došlo do neke zajedničke istine.

    Napad na naše dvije bajte je počeo 03. 10. 1995. godine u rano jutro i gdje mi je "navodno" direktni učesnik u tom napadu napisao da te dvije bajte napada dvadesetak ljudi, što se poklapa i sa mojim zapažanjem u vezi jačine neprijateljskih jedinica.

    Tu ubijaju našeg čovjeka koji je slučajno naletio na njih i nikakvim hladnim oružjem kako neki hoće da prikažu nego iz automata, jer da je to tako kako oni hoće da kažu onda bi sve nas uhvatili na spavanju. Samo da kažem da nas je bilo osmorica u te dvije bajte, a imali smo i jedan broving kojim tučemo po Nikolinim stjenama kad krene napad muslimana na Lupoč. Nismo uopšte bili ukopani jer smo bili iza naše linije najmanje 400 metara.

    Potenciranje ove priče o nekakvom hladnom oružju sa suprotne strane mi samo daje za pravo da mislim da su ga zaklali kad im je pao u ruke, jer je još uvijek bio živ kada ga je jedan naš čovjek pokušao izvući.

    Ovdje neko vezuje Kobiljaču i Lupoč, a razmak između ove dvije kote je oko 1,5 do 2 kilometra. Ukoliko me sjećanje još dobro služi, Kobiljača prvi dan uopšte nije bila napadnuta.

    Moram reći da ovako veliki prostor niko ne pokriva i tu su muslimanski diverzanti našli prostor za ubacivanje. Naše dvije bajte su u ovom međuprostoru ali mi smo mnogo bliže Lupoču.

    Druga stvar koja je nekima bitna je to famozno ubacivanje njihovog veziste u našu liniju veze pa je od toga napravljena teorija da nas je on u stvari nasamario pa smo se mi povukli sa Lupoča. Mi smo bili uvezani kablom sa našom linijom tako da ste vi tu liniju mogli slušati već prvog dana vaše akcije, kada ste zauzeli ove dvije bajte, ako su uopšte ikakva naređenja i komande išli tim putem.

    Mogu da se složim sa Safetom da je dobro što smo se povukli, mada smo se mogli još jedno određeno vrijeme solidno braniti, jer bi sigurno imali mnogo više gubitaka a postojala je i mogućnost da budemo i potpuno okruženi.

    Za sada toliko!
    Pozdrav.
    treskavica- 83031 - 25.02.2013 : Foča X - best (1)

    Još nešto o nestalom srpskom vojniku


    Zis,

    zašto misliš da je moje pisanje uvrjedljivo? To mi stvarno nije jasno! Ti si bio gore i možda znaš nešto što ja ne znam. Zato te lijepo molim da kažeš, a ti se nađeš uvređan.

    Ponavljam da mi nije bilo namjera da vrijeđam, ali si to Ti tako shvatio i ja ti se zbog toga izvinjavam.

    Moraš i ti da shvatiš mene jer su to bili moji drugovi i taj koga pokušavam naći je jedini koji do sada nije pronađen.

    Sad ti pišem i prezime (DEDOVIĆ) tog čovjeka koi je vidio ovog vojnika da je bio živ.

    Šiša sam poznavao do pogibije i znam da nikada nije išao u Višegrad pa mi je malo čudno bilo da ga je neko prepoznao.

    Možeš li saznati ko je bio gore i da pokušamo naći ovog vojnika.

    Pozdrav!
    treskavica- 83021 - 25.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (1)

    01.oktobar '94.


    Obzirom da sam veoma zainteresovan da čujem verziju Slobodana Simića vezano za susret sa vojnikom ARBiH u predjelu Mlakve 01. 10. 94, nakon pada linije VRS na tom dijelu, zamolio bi ga ovim putem da se javi i ispriča nam svoju priču.
    treskavica- 83000 - 24.02.2013 : Gradelj Igmanovic Hadzici - best (0)

    Rakitnica


    Vidim da odlično poznajete kote i brda po Bjelašnici. Što se tiče sela na Bjelašnici, ona su prije rata bila obična planinska, nerazvijena sela. Nakon rata je probijen novi put preko Bijelih voda (kota između Hojte i Javorka) i kroz Kolijevku sve do sela Sabici, Rakitnica, Sinanovići, Umoljani, Lukavac itd... Sada se u Rakitnicu iz Sarajeva dođe za 45 minuta vožnje jer je cesta asfaltirana. Svako selo ima uličnu rasvjetu, telefone i novu električnu mrežu. U njima su izgrađene i sportske plohe, a u Šabićima postoje dva manja motela i sl. ugostiteljski objekti. Sada su tamo odlični uslovi za život ali je glavni problem što nema ljudi. U svakom selu ima po 6-7 starijih ljudi i to je to.

    Ljuljeva stijena je brdo iznad Rakitnice i Šabića. Priča se da je minirano tako da i nisam pokušavao da se popnem. Vi će te to bolje objasniti.

    Imam dosta slika iz Rakitnice i prosle godine sam obisao vecinu ovih kota (Mlakva, Sljemena, Baletine vode, Mala i Velika Poljica, Borikovci, Bukota itd. ) Koliko znam slike se ovdje ne mogu objavljivati, postavio bi ih vrlo rado.

    Vidljivi su ostaci rovova na Poljicama i djelimično na Sljemenima. Još se naziru ostaci naše vojne baze u Slanoj bari - raskrsnica starog puta za Tušila ili Sinanoviće. Tu je bila i naša vojna baza ali tek u jesen 1994. godine kada smo vas potisnuli da se povučete Hojte i Borikovca.

    Inače, čitav taj kraj je i dalje nesiguran jer ne znam kuda ste sve postavljali mine. Znam da je rizična Ljuljeva stijena i Predavice. Mislim da ste i na Predavicama imali neke objekte.

    Pozdrav i dođite ponekad na čist zrak u Rakitnicu. Možda i kafu popijemo :)

    Poštovani,

    slike se ne mogu direktno postaviti zbog virusa i sličnih gluposti. Međutim, iste možeš poslati na moju adresu: slavicnetŽhotmail.com. Nadam se da znaš da se je ono Ž u email adresi ustvari ono "majmunsko A", koje je uobičajno u svakom email-u.

    Pošalji slike, ja ću ih rado objaviti!
    treskavica- 82993 - 24.02.2013 : Safet Rahman Sarajevo - best (0)

    Pad Lupoča i dalja dešavanja


    ...ali pošto se plan izjalovio, odustaje se od njega pa se sarajevske jedinice raspoređuju na Nišićku visoravan, a jedan dio ka Treskavici u namjeri da se vrati Lupoč.

    Večera završena, ima se! Rat valja, koliko-toliko postadoh nekakav gazda, da ne bi rata vjerovatno bi radio u rudniku u Miljevini...

    Momcikoji su napali Lupoč su bili prekaljeni, lukavi, hrabri i nadasve patriotski motivirani, za oslobođanje ognjišta gdje su se rodili. Mudra zamiso ŠVK! Ko su bili ti manevarci, diverzanti, nabrojaću neke akcije, onoliko koliko me um služi, vjerovatno ne baš po redoslijedu.

    Zarobljavanje tenkova

    Ubačena diverzantska jedinica, naš zadatak ovladati ako se ne varam, Bijelom Lijeskom, možda grijesim naziv kose, ili čuke i lijevo ne mogu se sjetiti kota. U toj borbi ste i vi imali gubitke jer se linija morala probiti, a ljudi ubačeni unutra su prihvatili borbu. Tada je jedan naš uhvaćen živ, da li je ostao živ to ne znam.

    Komanda

    O operaciji je izvještavao CNN, znate gubitke


    Kosa desno od Đokinog Tornja

    Uhvatili smo Srbe na spavanju. Poslijee je bilo na Srni bio izvještaj. Bila su to djeca, ali šta će djeci nauružanje. Vi znate gubitke.

    Presjenica

    Mislim tacan naziv, sjecam se kroz maglu da je neki dali dalekovod bio ili glas sječa. Znam da sam upao u mine, bile neke kupine, i sada znam onaj panj na kojem sam stajao jer nisam nao na koju stranu da napravim korak. Mrtvih je bilo puno, a tada ako se ne varam i dva do tri živa zarobljena. Jedan od njih je bio ranjen u nogu, pomagao je jer ga je boljelo. Nailazi neki vojnik i udara ga kundakom, žurim jer sam 2 do 3 metra od čovjeka uperim pusku u svog vojnika, sa drskošću ga upozoravam da toga nema u mojoj blizini. Naredim sanitetliji da ga previju, dam čovjeku cigaru, a nisam mogao više jer sam i ja bio tanak sa njima.

    Kod nas su bili neki "đuturumi", ljudi sa 50 i više godina, koji su nosili ranjene, poginule, i naše vreće za spavanje, te nosila da čovjeka nose jer ima i "naših" zarobljenih. Jedan čovjek je imao oko 50 do 60 godina, ako je razmjenjen i ako je još i danas živ on bi to mogao ispričati. Znate gubitke.

    Proboj desno od Dejčića

    Ne mogu se sjetiti kote, znam da je bila livada na samom vrhu livade tranšei bio je tu i tenk stacioniran. Tim pravcem prema centrali u Kijev. Znate gubitke!

    Kosa lijevo idući od Proskoka, na jedan kilometar

    Tu je komanda bila, pazite sada od Proskoka, prva ravnica ka Mrazištu u dubinu šume oko 500 metara, pred večernji sati moj susret i nekih 3, 4 vojnika, sa komandantom Bjelih Vukova, ako neko zna i ima živ, da se prisjetimo tog perioda, da se razumimo covjek je ziv otisao, ali imao je dobar džip. Druže, znate za te gubitke.

    Što hocu reci s ovime, Lupoč je napala jedinica o kojoj pisah, a ne napisah sve kao što rekoh pamćenje polako blijedi. Mislim da ste imali veliku sreću što ste se povukli, govorim ovo sa ljudske strane, jer da ste ostali u okruženju ni jedan od vas ne bi ostao živ. Koliko je bilo mrtvih, a koliko zarobljenih, o tom ćemo drugom prilikom.

    To da je bilo tri mrtva, ja govorim istinu. Da se ne igramo brojkama, od prvog rova iznad tako-reći stijene iznad minobacača, pa desno gledajući od pravca moga napada, do hoću li to nazvati komanda na kraju livade zna tko je bio koliko ima rovova ja neću govoriti ovoliko onoliko, ali vise od te brojke, gdje su ostali rovovi i prvi proboj. Ali neka bar nečija djeca znaju gdje mu je tata, sin brat poginuo, a ja samo mogu da kažem da nije kukavički.

    slijedi interesantan nastavak
    treskavica- 82986 - 24.02.2013 : Safet Rahman Sarajevo - best (0)

    Lupoč


    Kao prvo, što se tiče mog časnog ratovanja, ja sam najprije čovjek pa tek onda bivši ratnik. Rat je bio i završio se, u njemu nema pobjednika jer smo svi mi gubitnici pa ne vrijedi da se udramo u grudi poput Tarzana...

    1) Prvo polazim od tvog demantovanja za borca VRS koji je stradao nadomak te pomenute bajte. I od mene mu pokoj duši, čovjek je pogunuo kao što sam i napisao, sto se tice tog poginulog sa moje strane diskusija je završena. Napominjem, pucnja nije bilo i prvi meci koji su ispaljeni upravo su ispaljeni ka meni, i tada se odvije prvi okršaj koji traje oko pola sata. Vjerovatno, sada neko dok ovo čita psuje sve po redu, ali ja samo mogu reći da se u ratu gine. Samo ću još nadodati, što se tiče časnog ratovanja, da potičem iz časne porodice i časno pišem ova slova na ovoj virtuali, i časno te pozivam da popijemo kafu ili kahvu gdje god želiš na relaciji Sarajevo - Foča, a rodom sam od Foče.

    2) Prvi ispaljeni meci, da li su bili od tebe ili ne, to sada nije bitno, samo znam da me je ratno iskustvo naučilo da su bili naciljani ka meni, čitajući na ovom forumu zaključujem da je to bilo nasumično pucanje. Ukoliko nisam u pravu neka me neko demantuje, ali sam stekao taj utisak da na liniji nisu bili iskusni borci nego mladi regruti i starci. U slučaju napada aktivira se interventna jedinica, sistem komandovanja JNA, a to komandovanje poznajem itekako jer sam bio vojnik JNA na hrvatskom ratištu. Ako nekoga zanima, 100% pogrešan sistem raspoređivanja na borbenim linijama.

    Da nastavim, čovjek koji je pucao nije bio u pravom smislu ratnik, već borac koji nije imao dovoljno hrabrosti da izdigne glavu i nacilja, al to me ne čudi jer je i kod nas bilo takvih koji su nasumično pucali na pokretnu metu. Dalje nema!

    3) Što se tiče Kobiljace ta je linija prva pukla ali ne sva, prvi dan. Taj dan gine jedan sa naše strane. Dalja dešavanja na toj strani tog prvog dana nije bilo pomjeranja linije. Što se tiče ubačene grupe - borci koji su bili na Lupoču do predvečerja nisu znali da je bila ubacena 1. četa i 20 ljudi sa Zaimom Imamovićem na čelu te grupe, već su bila nagađanja dok nije počelo pucanje duboko iza vaših leđa. Poslije ću pokušati objasniti.

    4) Upravo vezista igra glavnu ulogu, ne stiže vam pomoć, nema ko da pošalje koordinate za artiljeriju, ne znate da ima ubačenih jedinica ne tako brojnih, ali najbolji napad je kukavički napad s leđa, s poštovanjem ali treba imati petlju za takvo nešto.

    5) Što se tiče toga što navodiš da je Lupoč branila prekaljena jedinica, što ne sporim, ali da znaš da Lupoč nije tada prvi put napadnut kao ni Nikoline stijene. Računajuci od tamo zauzeti lupoc. To isto su pokušavali da urade i 144. brigada, LASTE, jedan dio specijalaca Dragana Vikića. Nikada neću zaboraviti jednu Vikićevu izjavu komandantu 1. korpusa:

  • "Jebo te, Nikola i Nikoline stijene, da ja zbog komada kamena izgubim snajperistu kojeg sam pravio 20 godina!"

    I sa ove tačke gledišta kažem da je u pravu. Dalje, pokušavali su, ako se ne varam i 128. i 9. brdska brigada, ako griješim ne sporim jer ni ja ne mogu sve znati.

    Šta je suština, mi smo pokušali samo jednom i Lupoč je pao. Reći ću i zašto vas nisu napali regruti, niti neki specijalci koji idu kroz dimne zavjese, ali samo kada su vježbe, već su vas napali borci koji su 90 do 95% od Trnova do Foče i vrlo malo iz Višegrada, možda desetak ljudi. Zasto to ovo kažem? 181. je formirana krajem 93. godine sa planom ovladavanja Trnova, da bude zaštita 1. fočanskoj, da obezbeđuje koridor za Goražde i kao prethodnica obezbeđenja Igmana, za izlazak jedinica iz Sarajeva, jer je u Sarajevu bilo višak boraca, pa dalje za ovladavanje Rogoja, Zvijezde i eventualno pripajanje uz desni bok fočanske jedinice s prodorom ka Miljevini i dalje, dok bi polozaje ka treskavici drzale jedinice iz Sarajeva.

    ima nastavak
  • treskavica- 82985 - 24.02.2013 : Zis Hadzici - best (1)

    Zašto se pravdati?


    Uz svo dužno poštovanje, nemam potrebu da se pravdam da li sam bio na Treskavici ili ne. Ako malo bolje prostudiraš moje tekstove onda moraš priznati da sam ja iniciro ovu temu sa pozitivnom namjerom. Ipak ću ti odgovoriti, mada mi je ovaj tvoj ton pomalo uvrjedljiv.

    1. Bio sam na tom terenu od Proskoka, Čakli, Dejčića, Ostojića pa Čakli i Čardak a zadnji boravak mi je bio tamo kada je naša veća ekipa ušla u vašu pozadinu

    2. Učestvovao sam, borio se časno i nikoga se ne bojim

    3. U pojedinim tekstovima sam naglasio da sam neke informacije dobio od saborca iz druge jedinice koja je djelovala na tom pravcu, te sam za ta dešavanja prenio njegovu pricu kako se odigralo.

    4. Angažovan sam na prenosu Mališa i Šiša dok su ostalli mrtvi ostali na mjestu pogibije, a ja nisam ni učestvovao niti u prepoznavanju niti odabiru.

    5. U sklopu ekipe za prenos otišao sam istim putem ulaza a krenuli smo iz rejona Velikog Jezera. Do tamo smo išli ispod nekih stijena pa smo naišli na malo jezerce ili izvor, vrlo lijep a poslije toga je bila neka livada koju smo zbog artiljerije pretrčali a potom smo se jednom vrlo stjenovitom stranom popeli na manji proplanak na kojem smo zatekli vaše mrtve borce, što je znacilo da smo stigli na svršen čin.

    6. Ukopani su na jednom proplanku jer je propala razmjena poginulih ako se ne varam policajaca iz okoline Sarajeva.

    7. Angažovan sam na pripremama daljih aktivnosti, ali je sa pogibijom Zaima sve je stalo i poslije sam prebačen dalje.

      Sa čovjekom sa kojim sam razgovarao, nije mi pomenuo zarobljene samo mi je prenio već napisanu situciju pokućaja predaje, ali bilo je kako je bilo.

      Što se tiče odsijecanja glave, ta mi je stvar nažalost poznata ali mi je ružno da ti to pišem jer će vjerovatno čitati neko blizak tim ljudima i mogu ti reći i to kad si već pitao.

      Čovjek koji je prepoznao dotičnog iza sebe je ostavio u selu zapaljene roditelje u (žive u kući) pošto je rečeno ko je taj, a bio je već mrtav, učinjeno je skrnavljenje tijela što osuđujem sa bilo koje strane bez obzira da ni se radi o mrtvom ili živom.

      Časno sam stao ispred puške svoga borca i imam živog svjedoka za svoju čast (neprijateljski vojnik) shodno tome kada se tada nisam bojao svojih u toj situaciji a ni vas u toj žalosnoj borbi, zašto da se bojim sada sa ove vremenske distance.

      U mom pisanju nema kontradiktornosti ali ni ja nemam sve informacije koje ti želiš da saznaš. Nisam imao neki veliki čin, pa nisam ni bio upoznat sa svim tim što bi ti htio da saznaš.



      Ne želim se prepucavati pošto ovo i nije mjesto za to i cijenim administratora i idejnog tvorca ovog sajta koji je imao ideju (tako bar ja mislim) da se podijele informacije i da se obični ljudi jave jer se bez nas piše "frizirana" istorija.

      Žao mi je ako imaš loše mišljenje o meni i mojoj želji da pomognem, a meni ovo nije trebalo da se u tu žalosnu '95 vraćam sa takvim pričama.

      Prošle godine sam bio na tom terenu a planiram i ove da odem, pa ću obići teren gdje su bili ukopani.

      Nisam osoba koja mrzi, pa ti mogu jednostavno reći dao meni Bog što tebi mislim a ti zaviri u svoje srce i sebi priznaj, ne moras nama da li ti to možeš reći pred Bogom.

      Puno sreće dobrim ljudima, a onima koji "mrze" da im u srce usadi ljubav jer mržnja nema budućnosti.

      Zis,

      ja u ovu tvoju priču vjerujem, a mislim da moje mišljenje dijeli i većina posjetilaca ove stranice. Izvini ako je prethodni članak napisan sa malo žešćim tonom, ali vjeruj mi da ja na obje straner izbacujem stvari koje su nepristojne.

      Pozdrav,
      Željko Tomić
    treskavica- 82981 - 24.02.2013 : Foča X - best (1)

    Šta je bilo sa srpskim vojnikom koji je zarobljen živ?


    Za Zisa,

    po tvojoj priči, ti si učestvovao u toj akciji? Opet mi ne odgovaraš kako ste znali ko je Šiš. Poznavajući Šiša, mislim da nikada nije bio u Višegradu osim kad je išao na utakmice Crvene Zvezde, i to autobusom. Nema šanse da ga neko iz Višegrada prepozna! Ova priča ti je malo priča kontradiktorna, ali ja tu ne mogu ništa da uradim.

    Jedan vaš vojnik koji je nosio ranjenike mi je rekao da je jedan od naših boraca zarobljen živ i to je ovaj o kome Ti pišem. Volio bi da se sretnemo i da popričamo uživo o tom događaju.

    Kada već tvrdiš da si bio gore, možeš li dobiti neku informaciju od onih koji su tamo ostali i kasnije. Ako ste mislili za Mališa i Šiša da će te dobiti nešto više zašto što nisu razmjenjeni odmah nego Šiš u decembru a Mališ u maju.

    Interesuje me i zšto ste odsjekli glavu jednom srpskom vojniku. Znam pouzdano da je neko bio živ, ali ti nećeš da kažeš. Da se slučajno ne plašiš nekoga?

    Pozdrav!
    treskavica- 82975 - 24.02.2013 : M St Srbac - best (1)

    Područje Rakitnice


    Pozdrav,

    i ja sam u više navrata bio u rejonu Rakitnice, odnosno sela Rakitnica, pa bih malo volio da mi opišeš sadašnje stanje tamo pošto kažeš da navraćaš tamo u toku ljeta. Ja sam bio u bajti iznad sela, kada se prođe drvena štala na Ljuljevoj stijeni. Odatle smo imali pogled na Bobovicu, lijevo neke livade gdje su vaši civili uvijek sakupljali sijeno ali ih mi nikada nismo gađali, a desno je bila baza UN.

    U proljeće '94 su vaši diverzanti po sniježnoj oluji upali i uništili jednu našu bajtu, dok je kod druge likvidiran jedan vaš borac koji je kasnije ukopan poslije onog šumarijskog objekta prema Predavicama, ali mislim da je kasnije tijelo iskopano i da je razmijenjen. Inače, bio je iz Foče.

    Predavice su kota kad se ide iz sela prema Trnovu, poslije one dvostruke krivine ima jedan proplanak. Tu su bili naši minobacači i dvije drvene barake kao i uređeni rovovi za posade i municiju. Interesuje me ima li sada išta od toga? Ispod u potoku je bio i kran za izvlačenje trupaca.

    Na Ljuljevoj stijeni je stradao sasvim drugi vaš borac. Naime, 01. oktobra, u pokušaju napada u ranu zoru, nosio je 84-tvorku i imao je dugu kosu, a umjesto uniforme imao je plavu tenerku gornji dio. Koliko ja znam, i on je kasnije razmijenjen.

    U tom rejonu sam bio od proljeća do jeseni '94. godine i jedina stvar koja me je oduševila je bila potok Rakitnica koji smo pregradili i na njemu napravili kupalište, odmah iznad sela prema tom šumarskom objektu, a sad kad gledam slike na netu vidim da to zovete Podomar.

    Pozdrav!
    treskavica- 82963 - 24.02.2013 : Terminator Škile Bih - best (0)

    Za Zisa


    Zis,

    ovo zadnje što si napisao u vezi Šiša i Mališa mi je samo potvrdilo da ti nemaš pojma o toj akciji i da samo pričaš nečiju drugu priču. Ako možeš raspitaj se za ovog momka što ga traže i nemoj više da komentarišeš nešto gdje očigledno nisi bio.

    Pozdrav!
    treskavica- 82961 - 24.02.2013 : Terminator Škile Bih - best (1)

    Napad na moju bajtu na Lupoču


    Sisa, (ako dobro čitam ovaj pseudonim pod kojim pišeš),

    cijenim tvoje pisanje jer se tvoje viđenje tog dešavanja od 03. i 04. 10. 1995 god. poklapa sa mojim utiscima iz tog perioda, iako sam bio napadnuta strana a ne onaj koji napada.

    Jedina stvar koja meni nema logike ovom tvom pisanju jeste to što ti kažeš da je čovjek koji je izašao iz bajte i otkrio vas ubijen hladnim oružjem, jer sam ja dobro čuo kratak rafal kojim je pokošen i koji vas je otkrio. Ne isključujem mogućnost da ste ga zaklali po ranjavanju kad ste zauzeli naš položaj.

    Ako misliš na one prve pucnje koji su išli prema tebi prilikom ovog napada, onda sam ja bio taj koji je pucao, ali moram ti reći da te uopšte nisam vidio nego sam pucao otprilike u pravcu gdje postoje zakloni i kad se napada sa te strane odakle ste vi krenuli.

    Ovaj vezista što se ubacio na našu liniju, po meni nije odigrao neku presudnu ulogu jer smo se mi morali povući s obzirom da je pala Kobiljača i da ste se ubacili u Meždra, tako da bi naše povlačenje bilo nemoguće da smo tamo ostali još jedan dan.

    Moram napisati da je ekipa koja je branila Lupoč bila zaista prekaljena tj. luda ekipa i da si dobro napisao da nije urađeno povlačenje radi naših gubitaka gore nego zbog pada kota u našem okruženju. Mi smo za dva dana borbe imali tri poginula i par ranjenih ali nikog teže.

    Takođe me interesuje što spominje neku vašu grupu iznad naših minobacača: mi smo prilikom izvlačenja poginulog komandira interventnog voda prema našim minobacačima, naletili na neku manju grupu ljudi koju smo propustili jer nismo znali da li je u pitanju pojačanje ali sad me ti baci u razmišljanje da je to mogla biti neka vaša ubačena grupa.

    Drago mi je što si razbio i mit da nam je namjerno ostavljen izlaz sa Lupoča, ispostavlja se da vi niste znali teren i da iz tog razloga nije formiran prsten oko ove kote. Moram na kraju reći da ste izveli ludu akciju ali da ste po meni imali i mnogo sreće jer ova ubačena grupa, gdje kažeš da si i ti bio, koja je napala Lupoč prvi dan nije uradila ništa, a bila je tako postavljena da je naš interventni vod mogao razbucati da je prešao u kontranapad.

    U svakom slučaju imaš moj pozdrav ako si bio pošten borac i javi se opet ako imaš nekih novih informacija.
    treskavica- 82959 - 24.02.2013 : Mile Zvornik - best (0)

    O mjestu gdje je sahranjen vojnik Armije BiH


    Na Ljuljevoj Stjeni sam bio u ljeto 1994. godine nisam siguran kako se zove selo u koje smo silazili, samo znam da se nalazilo desno od moje bajte i bilo je udaljeno oko 500 metara od naše linije.

    Sjećam se jedne štale od kamena, pored koje je prolazio put ka Rakitnici. Ja sam u to vrijeme bio na najistaknutijoj koti više sela. Tog vojnika Armije BiH smo pronašli na samom ćošku te štale gdje se i nalazila bašta sa povrćem. Znam da je tu bilo dosta krompira.

    Davno je bilo ne mogu se iz ovog ugla sjetiti tačno kako sada izgleda to mjesto ali kada bi mi poslao sliku tog sela i pod uslovom da je slikano od Ljuljeve Stjene možda bih ti mogao dati više informacija, mogao bih ti u 90 posto procenata odrediti i zaokružiti lokaciju gdje smo naišli na tog vojnika.

    Za to vrijeme, dok sam boravio na tom mjestu, nije bilo neke jače akcije i borbe na Ljuljevoj Stijeni, a tada sam tamo bio negdje oko 2 mjeseca. Međutim, na položaju su mi pričali da je prije nego što sam ja tamo došao bilo dosta žestokih borbi jer je napadana naša linija a bilo je i mrtvih na obe strane. Pretpostavljam da je vojnik u tim borbama poginuo, mada napominjem da je ovo zadnje samo moja pretpostavka.

    I kasnije sam dolazio u smjenu na Ljuljevu Stjenu ali sam bio u drugoj bajti i nisam više silazio u to selo tako da ne mogu da tvrdim da li je neko otkopao tog vojnika ili ne. Znam samo da smo nas dvoica lično vidjeli tog vojnika i raspitivali smo se po liniji da li je još neko silazio dole i to isto primjetio ali nismo ništa saznali jer niko nije tome pridavao mnogo pažnje. Pored toga, bili su rijetki oni koji su išli u selo jer se pričalo da dolje ima dole mina u što sam se i sam uvjerio kada sam pošao da uzmem motiku u blizini je bila postavljena zatezna mina tako da smo ja i moj drug išli dole i pri tome smo se strogo držali puta i te njive u kojoj je bilo krompira.
    treskavica- 82945 - 23.02.2013 : Sisa - best (2)

    Pad Lupoča


    Sudionik sam borbenih dejstava napadom i padom kote Lupoča, ne zamjerite godine čine svoje, već sam zaboravio imena pojedinih kota.

    Napad na Lupoč izvodi jedinica 181. bošnjačke brigade, Manevarskog bataljona od 4 čete. Kako je svaka četa imala po 3 voda a u prosjeku je u vodu bilo 18 ljudi, podjeljenih u tri desetine, što iznosi skoro oko 220 ljudi.

    U sadejstvu IDV od 22 borca i 6 izvidjaca MB koji su odigrali veoma važnu ulogu jer su dan prije uspjeli da pronađu prolaz pošto vi niste bili aktivni u noćnim satima...

    Naše izviđanje je trajalo sedam dana. Zatim su ovi momci doveli pred vašu bajtu 20 ljudi, jednu moju četu i pomenuti IDV koji je bio u sklopu Brigade. Krenuli su u jutarnjim satima, negdje oko 4h, ali im je trebalo dugo vremena da prođu jer je to bilo sporo zbog zveckanja opreme. Onaj ko je bio u napadu dobro zna šta ovim hoću reći. Negdje oko 5 sati jedan od boraca VRS je izašao napolje i i naletio je na odstupnicu tj. ovih 6 momaka. Ubijen je hladnim oružjem jer se još nije smjelo pucati. Potom Zaim Imamović odlazi kosom iznad minobacača koji su bili s istočne strane Lupoča, i upućuje se u pravcu Dobrog polja koji će biti prethodnica za ubacanje i komandovanje ostalim jedinicama.

    IDV ostaje, ako se ne varam, otprilike u pravcu gdja je broving i tu će linija prva pući. JA krećem sa istočne strane, tj. iznad stijena ispod kojih su minobacači. Tu, bez ikakve potrebe, ostaje jedna četa da mi čuva leđa. Kažem bez razloga što je tu teren od litica. Treća četa sa bila sa moje lijeve strane, a četvrta kao što sam već napisao je ubačena radi obezbeđenja za prodor drugih jedinica.

    Prvi meci koji su ispaljeni tog jutra su ispaljeni upravo ka meni. Ni danas mi nije jasno kako me čovjek promašio a nije bio više od 30 metara udaljen od mene. Ovaj teren kuda sam ja napadao nikada nije bio izbliza izviđan. Nakon toga počinje borba i samo mogu reći da je to bilo nevjerovatno utvrđenje a prošao sam mnoga ratišta: Mostar, Jablanica, Konjic, Sarajevo, Grebak, Bosanska Krupa i nije bilo nigdje jačeg utvrđenja i ništa ne uspjevamo, a bili smo dobro naoružani i sa dobrom potporom. Čak nije mogao ništa da uradi ni nišandžija iz RBG sa moje strane. Međutim, sa druge strane IDV uspjeva osvijiti jedan mali dio linije, što će se na kraju pokazati i presudnim jer je tim malim dijelom prolazila radio veza.

    Mnogi napisaše da je Armija muslimanske BiH ostavila prolaz. Ovo nije tačno! Mi nismo dobro poznavali teren, tako ni kojom količinom smo opasali Lupoč. Da naglasim da smo mi samo radili napade i ponekad bili ispomoć na liniji.

    Negdje oko 14:00 sati, radio-vezista se kači na vezu VRS. Ne znajući šifre sluša da se traži pojačanje, a kasnije odlučuje odsijeći žice i nastavlja da sam komunicira sa vezistima, obećavajući im pomoć.

    Linija napuštane tiho, negdje u ranim jutarnim satima, tako da ni mi nismo čuli kada su pobjegli. Suština je da se srpski borci povukli ne zbog gubitaka već zbog psihičkog pritiska, jer smo čitav dan, pa i kasno u noć bili tik uz njihovu liniju, na svega 30 do 50 metara.

    Najveću zaslugu za pad Lupoča je imao taj vezista, jer nevjerovatno koji je naivniko bio.

    Sada još jednom ukratko, Lupoč je napala 22. IDV borca, Dvije čete od 86 boraca ni više ni manje. Naši gubici su bili jedan poginuli iz IDV, i trojica ranjena od kojih je jedan bio iz moje čete a dva iz druge čete.

    Ukoliko nekoga interesuje, objasniću i gdje je u to vrijeme bio Zaim Imamović, kako je poginuo, gdje je za vrijeme borbi bila ubačena 4. četa, i što je bio plan za daljeg dejstvovanja, što smo našli, gdje su bili minobacaci.

    Ja sam na Lupoču ostao svega pola sata, jer sam odmah krenuo ka Dobrom polju, ali dolazim do minobacaclija.

    Pozdrav ratnicima!

    Svaka čast za pisanje!
    treskavica- 82941 - 23.02.2013 : Gradelj Igmanovic Hadzici - best (0)

    Rakitnica


    Mile,

    vidim da si bio na Treskavičkom ratistu i da poznajes teren Rakitnice. Zamolio bih te da pokušaš preciznije objasniti gdje se nalazi tijelo tog borca kojeg spominjes.

    U to selo idem svake godine po nekoliko puta tako da solidno poznajem teren. Kad smo već kod sela Rakitnica, kažeš da ste išli u selo i kopali krompir. Samo da znaš da si možda kopao krompir od moga dede koji je hvala Bogu na vrijeme uspio izvući živu glavu.
    treskavica- 82933 - 23.02.2013 : Zis Hadzici - best (1)

    Kako je poginuo Mališ - razmjena poginulih


    Kao ćto sam u jednom članku već ranije napisao, rado ću se raspitati za tog vojnika, a da sam voljan da to učinim od srca dokaz je moj prvi tekst vezan za Mališa jer sam i to činio sa ciljem da kažem gdje su ako još uvijek nisu razmjenjeni.

    Pitaš me kako smo znali ko je Šiš? Kako sam već napisao, diverzantska grupa koja je ubačena u vašu pozadinu je bila sastavljena od više jedinica a samim time sa vise teritorija. Jedan od tih koji su ulazili iza vaših linija je bio jedan vojnik iz Višegrada koji ga je prepoznao. Što se tiče pokojnog Mališa, on je imao dokumenta i u niima je stajalo, ako se ne varam, da je 74. godište i da je potporučnik sa akademije.

    Što se tiče pitanja vezanog za prodaju informacija, stvar je sledeća: Upoznao sam kasnije jednog vojnika koji je djelovao na toj zoni i koji mi je ispričao kako je tekla drama kada su ulazli među vaše borce koji su tom prilikom izginuli. Naši su upali među njih i počelo je žestoka pucanjava. U jednom momentu smo se pomiješali sa njima jer smo ih manje-više zatekli na spavanju. Teren je izuzetno kamenit, tako da smo mogli da im neprimjetno priđemo a i položaj brovinga je bio jako uočljiv a drugi rovovi su bili sa njegove lijeve strane. Položaj brovinga je neutralisan a onda je počela gužva jer smo napali misleći da su svi gore, ali je par vojnika ležalo među stjenama te su nas oni svojom pojavom iznenadili ali su oni odmah stradali. Jedan vojnik je nakon toga izišao iza jedne stijene sa namjerom da se preda, čini mi se da je to bio upravo Mališ, ali je napravio grešku jer nije spustio oružje već ga je podigao u zrak. Vojnik koji je bio ispred njega stao je i povikao baci oružje, a pošto je svuda okolo bila gužva, galama i zaglušujuća pucnjavi, drugi vojnik koji je dolazio iza te stijene upravo u momentu kada je ovaj spustao oružje, ne znajući da se ovaj predaje mislio da okreće pušku na ovog ispred i refleksno je djelovao i neutralisao tog vašeg vojnika.

    Nakon što su dejstva prekinuta, organizovano je izvlačenje poginulih u rejon Velikog Jezera sa ciljem da se razmijene. Već sam ranije napisao da sam ubrzo prebačen na drugi teren tako da mi nije poznato kada i kako su razmijenjeni ali sam pomislio, pošto znam da je razmjena propala a i znam gdje su ukopani, pa ne bi bio prvi slučaj da se ovakva greška desi. Moje ubjeđenje je toliko veće jer sam pokušao da ga nađem na stranici za nestale i da provjerim da li se vode kao nestali. Tamo sam našaoo podatak da se vode kao nestali, a i poznanik mi radi u toj komisiji za nestale.

    Naveo sam već ranije da mi je poznat osjećaj kada ne znaš gdje se netko nalazi, a to bi želio, pa sam imao namjeru da pomognem bar u vezi ovog slučaja.

    Toliko za sada. Održaću svoje obećanje pa ću pokušati saznati nešto u vezi tog vojnika za kojeg si pitao.

    Pozdrav.
    treskavica- 82902 - 22.02.2013 : Foča X - best (0)

    Još nešto o Šišu


    Zis,

    nemoj da vjeruješ šta drugi pričaju o Šišu. Ja sam ga poznavao od rođenja pa do njegove smrti. Bio je veliki čovjek i nije bio kukavica da se iživljava ne nejakim i zarobljenicima.

    Jednom prilikom smo na Lutoj zarobili vašeg komandira voda, mislim da se Ekrem zvao i počeli su da ga biju neki srpski "junaci" kad je Šiš i naša jedinica stala u njegovu odbranu. Ali o tome drugi put.

    Jedno pitanje za tebe: kako ste znali da je Šiš oficir kada sa sobom nije imao nikakve dokumente jer mi nikada nismo sa sobom nosili nikakve dokumente. Zatim kako da se Šiš razmjeni u prvoj razmjeni a Mališ u zadnjoj. Da li možda znaš odgovor. Ko je mogao reći "to je Šiš" kad su svi "ubijeni" u borbi. Neko je bio živ gore od naših kad ste zauzeli tu kotu. Ja imam informaciju da je jedan naš vojnik zarobljen i da je on rekao to je Šiš.

    Zis, pošen si i ne pljuješ po našima što pokazuje da si rođen u zdravoj (mi kažemo domaćinskoj) kući. Želim ti svu sreću i tvojoj porodici i da te zamolim da pokušaš što saznati o ovom vojniku. Znam da je mrtav to je sigurno, ali da i On nađe pokoj svojoj duši.

    Pozdrav!
    treskavica- 82899 - 22.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Hum, Treskavica


    Drago mi je što se u poslednje vreme javljaju i borci Armije BiH i sve je više onih koji svoje akcije opisuju realno. Da li su toliko postali savesni poput Maxa, koga ovom prilikom pozdravljam, ili su neki poslušali moje kritike pa pišu od srca, u svakom slučaju tako i treba da bude.

    Ovom prilikom bih postavio pitanje za "MAK PER" iz Sarajeva. Interesuje me da li si bio u rovovima 11 ili 12 oktobra '95 kada smo krenuli u akciju vraćanja Huma, a gde su po svoj prilici bili tvoji saborci iz jedinice "Lasta", pa ako si bio interesuje me da opišeš malo taj događaj sa tvoje tačke gledišta, jer sam ga ja već nekoliko puta opisivao, ili pak ako nisi da se javi neko od tvojih saboraca i da iznese svoje viđenje.

    Očekujem verodostojan odgovor sa vase strane.
    Pozdrav!
    treskavica- 82893 - 22.02.2013 : Mile Zvornik Treskavica - best (0)

    Ukopani vojnik armije BIH


    Ovim putem hteo bi pomoći porodici poginulog vojnika Armije BIH, bez ikakve nadoknade i obaveze prema meni.

    Bio sam u gardi u Kalinoviku i negdje u ljeto 1994. godine sam bio na liniji na Ljuljevoj Stjeni (Rakitnica). Ispod nas je bilo napušteno selo i tu smo išli da kopamo krompir. Jednom prilikom sam sa još jednim momkom, kome sam zaboravio ime, sišao u selo po krompir. U selu smo našli nekakav ašov i motiku i dok smo kopali primjetili smo u blizini nekakvu vjetrovku od vojnika armije BIH. Ispod nje je bila naslagana nekakva suva trava, koju smo odgurnuli i počeli kopati jer nam je nešto bilo sumnjivo a i vidjelo se da je tu nešto svježe zatrpano.

    Na tom mjestu je bilo mnogo kamenja, koje smo povadili i na dubini od svega 60 do 70 centimetara je ležao je mrtav vojnik Armije BiH. Prepoznali smo ga jer je imao amblem Armije BiH. Mi smo sve to ponovo zatrpali i nabacali nekog sjena na taj grob. Po povratku na liniju smo rekli šta smo vidjeli ali niko na to nije obraćao pažnju.

    Ovim putem želim da pomognem, ako ima neko neko ko zna za nekoga ko je nestao na toj lokaciji da mi se javi. Još jednom napominjem da želim da pomognem bez ikakve naknade. Ovo objavljujem jer imam i ja svojih saboraca saboraca koji su nestali pa im se ni dan-danas ne zna gdje su ukopani.
    treskavica- 82887 - 22.02.2013 : Zis Hadzici - best (1)

    Ne treba ni pomisliti, a kamo li činiti zlo!


    što se tiče teksta, jeste od srca i mislim da je sve što sam rekao istina. Ne mislim da je moj tekst politički obojen, već manje-više svi mi polazimo od svoje strane pa se i kod nas "realnih" mora malo osjetiti primjesa pristrasnosti jer sam dobro nagrabusio u ovom ratu. U njega sam ušao kao osamnaestogodišnjak a teško je i zamisliti šta sam sve u njemu doživio. Tada, a i sada, sam bio i ostao vijernik, a iskreni vijernici ne mogu i ne smiju nemoćnome nažao učiniti a i dužni smo osuditi sve one koji se silnicima postavljaju i zulum činili, bez obzira na čijoj strani bili.

    Nikada se nisam bavio analizom strukture oficira u prethodnom ratu, ali znam da je bio neravnopravan odnos vojno "profesionalno" osposobljenih ali mi je poznatu da su kako vaši a tako i naši "generali" među prvima zbrisali preko granice.

    Želio bih da kažem da sam na ovaj sajt sasvim slučajno naletio i privukla mi je pažnju ova tema pa ponekad mislim "bože zašto meni treba da se ponovo prisjećam ti dana" ali mi je drago da vidim da je i tada bilo, a i još uvijek ima, dobrih ljudi na obje strane. Mnogi dobri momci su izginuli, a danas ni traga od njih. Zašto? Pa, zato da bi na površinu isplivali oni loši sa svih strana i da bi ostalo sjeme razdora među nama pa da imamo oko čega da se lomimo. Nažalost istoriju pišu pretenciozni ljudi koji pravog rata nisu ni osjetili pa se i na taj način stvaraju pogrešne slike te ponovo dolazi do negativne generalizacije sa "one druge strane".

    Želim takođe reći da mržnju treba ugasiti i da se svako okrene svome životu i svojoj porodici. Treba poštovati svačiji život i ne treba ni pomisliti, a kamo li činiti drugima zlo.
    treskavica- 82871 - 21.02.2013 : Zis Hadzici - best (7)

    Različiti pogledi


    Možemo do u nedogled da analiziramo rat, ali svi polazimo od one nacionalne već stvorene pozicije koja se zove "naša strana" u stvari lično mislim da smo svi dobrano izmanipulisani i da su svi uspjesi ili neuspjesi nekome bili samo partija šaha.

    Kao vijernik u svojoj vjeri koji praktikuje vjerske propise, a dosta su mi poznata i pravila i vaše i naše vjere, moram ti reći da smo svi zaglibili. Međutim, krenuću redom.

    Zaima sam upoznao na Treskavici '95. i prije ga nisam poznavao niti kao čovjeka niti kao vojnika, a ono što znam jeste da nije bio general već kapetan a za njegova prijašnja djela ili nedjela kako vi kažete zaista ne znam, ali mu se, poput mnogih komandanata - oficira ne može reći je to da je bio kukavica.

    Što se zlodjela tiče, nikada, nikako i nikome ne praštam da čini bilo kome nešto loše, a posebno ne civilima ili zarobljenicima. Lično sam bio u poziciji kada je bijesan vojnik kome je brat poginuo došao da se "obračuna" sa zarobljenikom, a u to vrijeme sam bio u VP a na zadatku obezbjeđenja improvizovanog zatvora i kunem se svim vrijednim da sam stao pred njega. On je čak uperio pušku u mene, ali se kasnije smirio i odstupio. Taj zarobljeni vojnik je preživio rat, došao do mog rodnog mjesta i igrom slučaja je preko nekog poznanika našao mene i pružio mi je ruku. To mi je značilo mnogo kao čovjeku.

    Mnogi od nas su debelo griješili, a moram vam reći da mnogi od nas vrlo često olako pravimo zaključke i generalizujemo ljude po vjerskoj pripadnosti, upravo zbog lošeg iskustva koje imamo. Još jednom ponavljam, nikome ne pravdam nemoralne postupke, a časno vojno djelovanje - pa Bože moj kad smo ludi pa neka nam i bude. I trebalo je da ginemo kada smo glupi.

    Nekom heroj, a nekome zločinac - ne znam da li je istina, ali sam čuo da su pripadnici moje jedinice prepoznali Šiša kao vojvodu iz Foče, i za njega kažu da je činio svašta, tako da je za jedne zločinac a za druge borce heroj.

    Imali smo svi mi pojedince koji su se isticali ali moram odgovoriti jednu stvar. Činjenica je da mi nismo imali školovane oficire. Ustvari, imali smo ih jako malo, a meni se sve čini da je JNA prije rata favorizovala Srbe, a neosporno je i to da ste imali više oružja.

    Ne vjerujem u ovozemjski zakon i svako kroji po svome i osuđuje kako misli da je uredu a ja lično sam za to i tako i činim, "živi i radi i pusti druge neka žive" a u Boga vjerujem, onog koji je jedan i za tebe i za mene, Bog nam je isti samo nam je vjera malo drugačija, naravno ako si vijernik. Jednog dana ćemo svi pred njega, pa onda neka bude po zasluzi, a tamo će biti ni po babu ni po stričevima.

    Rat - gubitak ili uspjeh - ne znam ali sam siguran da smo svi gubitnici, a vi pogledajte sada manje-više svi ti visoki oficiri i političari iz tog doba sada žive fantastično udobno a običan narod, na obje strane je bio, a i sada je, samo fukara i potrošna roba.

    Jedino mi nije jasno, da mi, ljudska bića kao intelektualna stvorenja, ni dan-danas još uvijek ne vidimo dalje od nosa pa se evo ko biva dičimo nečim svojim. E, moja braćo svi smo mi samo potrošni materijal. To smo oduvjek bili, a i bićemo!

    Znam da ovo neće doprijeti u svačije srce, ali eto molim vas da ovo objavite.

    Moj narod u dovi (molitvi) kaže "da nam dragi Alah da svima pameti."

    Svim dobrim ljudima želim životnu i porodičnu sreću.

    Pozdrav,
    Zis

    RE: Različiti pogledi



    mada si članak nazvao "različiti pogledi", odmah moram da ti kažem da sam ti za njega dao čistu peticu. Možda bi bilo i 5+ da nisi napravio dva mala "previda" za koja vjerujem da su politički obojena, jer ne vjerujem da ove činjenice i ti lično ne znaš, jer si ovim tekstom pokazao da si jako inteligentan čovjek.

    Kao prvo, treba da znaš da su se pitomci u Vojnu akademiju upisivali po ključu, prema nacionalnoj strukturi. Prema tome, tačno je da je u Jugoslaviji bilo oko 36,3% oficira iz srpskog naroda, ali upravo to procenat Srba u bivšoj Jugoslaviji. Takođe je tačno da je muslimana bilo oko 10%, tj. svaki deseti oficir je bio musliman.

    Kao drugo, takođe je tačno da je mnogo više Srba bilo zainteresovano da bude JNA oficir, pa je i selekcija među njima bila bolja, tj. samo oni najbolji su nakon prijemnog ispita upisivali Akademiju. Pored toga, Srbi su uglavnom bili oficiri u pješadiji, dok su Hrvati i Slovenci više bili zainteresovani za mornaricu i avijaciju.

    Kao treće, treba priznati da su SDA i HDZ uoči rata napravile katastrofalnu grešku što su pozvale hrvatske i muslimanske oficire da napuste JNA. Na ovaj način je vještački stvorena kriza i ubrzan raspad Jugoslavije, ali su ne-srpski narodi na početku Otadžbinsko-odbrambenog rata u Bosni i Hrvatskoj stavljeni u nezavidan položaj jer su to Srbi iskoristili da izvjestan dio naoružanja izvuku sa teritorija koje etnički nisu pripadali Srbima. Prema tome, za to što ste na početku rata imali manje naoružanja krivite svoje političare a ne Srbe!

    Crnogorci su u bivšoj Jugoslaviji najradije išli u JNA, vjerovatno zbog toga što su imali loše životne uslove, pa im je JNA bila način da pobjegnu iz bijede. Ovo takođe znači da su samo najinteligentniji iz ove bivše jugoslovenske republike imali šansu da upišu akademiju. Samim time, u bivšoj Jugoslaviji je sa razlogom kružila priča da je najteže postati general ako si iz Crne Gore (tj. crnogorski Srbin) dok je bilo najlakše postati general ako si bio musliman.

    Na kraju da dodam i ovo: tačno je da smo mi u Republici Srpskoj imali dosta odličnih generala, kao i nešto visokih oficira. Međutim, i kod nas je bila ista situacija, tj. većina aktivnih oficira nije htjela da ratuje u rovu, pa je većina odmah na početku rata "razgulila" preko Drine. I srpski komandanti i komandiri u rovovima su bili konobari, šoferi, melalostrugari, ugostitelji... Ne znam da li ti je poznato da ni Arkan ni Mauzer nisu služili vojsku, da je Srđan Knežević bio ugostitelj a vojvoda Slavko Aleksić pravnik... Čak je i "Vogošćanin Pravi" u svojim tekstovima na ovom forumu jako dobro opisao kako je u ratu "pekao zanat" komandanta Vogošćanskog bataljona, mada je do rata bio metalostrugar u PRETIS-u.

    Prema tome, ne stoji tvoja primjedba da je JNA bila srpska - ona je pripadala svakom narodu proporcionalno njegovoj snazi u bivšoj Jugoslaviji, a to što se tebi ne sviđa da je muslimanskih oficira bilo samo 10%, to je problem u tvojoj glavi a ne u stvarnom životu.

    Ovo sam napisao istine radi i bez ikakve namjere da "oskrnavim" tvoj prethodni tekst koji sam sa zadovoljstvom pročitao. Mislim da je istinski pisan srcem, samo još da se oslobodiš nekih zabluda i realno sagledaš par stvari!

    Pozdrav,
    Željko Tomić
    treskavica- 82845 - 21.02.2013 : Foča - best (0)

    Hvala za informaciju


    Za ZISA,

    hvala ti za ovu informaciju. Ja sam bio gore sa UNPROFOR-om i našli smo jednog našeg čovjeka u stjenama. On je bio ranjen i nije smio da se spusti niz stjene i tu je iskrvario. Imao sam informacije da je on zarobljen i možda ubijen negdje dalje. Hajde pa probaj nešto saznat pa se ovako čujemo a možda i telefonom. Vidim i ja za koga se ratovalo. Žali omladine i naše i vaše što izginu nepotrebno. Pozdrav.
    treskavica- 82821 - 20.02.2013 : Zeljko Tomic Sokolac - best (12)

    Strategija ratovanja na Treskavici


    Nakon zadnjeg komentara Zisa, čije tekstove inače cijenim, želio bih kažem i svoje mišljenje u vezi nekoliko stvari o kojima on piše.

    O Zaimu

    Kao prvo, ne mislim da je Zaim bio baš veliki general. Možda i jeste u vašim redovima, ali kod nas ne bi imao nikakve šanse da dobije takav čin. Kao drugo, tačno je da je Zaim bio jedan od boljih oficira u Armiji BiH. U svakom slučaju bio je bolji od generala Fikreta Prevljaka, koji je čitav rat proveo u podrumu one betonske zgrade u Hrasnici, ili Safera Halilovića koji je samo jednom mogao da pogine - kada su pokušali da ga ubiju pripadnici njegovog naroda. Međutim, pogrešno je predstavljati Zaima kao viteza ili junaka, jer se dobro zna kakav je on odnos imao prema zarobljenim srpskim vojnicima i civilima. Da je Zajim kojim slučajem preživio rat, njemu bi trebalo da se sudi za ratne zločine, ali pošto u Bosni nema pravde a ima Boga, njega je stigla zaslužena kazna u vidu gelera veličine zrna kafe...

    Svaki narod treba da ima svoje nacionalne heroje, tj. ljude koji će biti idoli generacijama koje dolaze. Međutim, meni se čini da muslimanski narod za izbor svojih junaka koristi pravilo "što krvoločniji to bolji" pa su njihovi omiljeni junaci zločinci poput Nasera Orića, Mušana Topalović - Caca i drugih. Ovo govori da su muslimani još uvijek u jednoj velikoj zabludi!

    Primjeri junaštva

    S obzirom da je tako i zatraženo, navešću na ovom mjestu i jedan primjer pravog junaštva.

    Prije dvije godine sam pokušao da na internetu nađem nešto o pukovniku Zoranu Borovinu, legendi romanijskog kraja i Sarajevskog ratišta. Nažalost, o njemu su do tada bile napisane samo tri rečenice, a još uvijek je nemoguće naći njegovu sliku na internetu. Srbi su potpuno zaboravili Zorana Borovinu, iako je bio jedan od najvećih junaka u prethodnom ratu, a evo i zašto:

  • pukovnik Zoran Borovina je planirao, organizovao i rukovodio akcijom oslobađanja Otesa. Za one koji to ne znaju, ovo je bila jedina vojna akcija na Sarajevskom ratištu koja je rezultirala u značajnijem osvajanju urbanih prostora ovoga grada. Po mom mišljenju, zauzimanje Grbavice i Pofalića ne spadaju u ovu kategoriju jer su se ove akcije desile na početku rata, u vrijeme kada ni jedna strana nije imala organizovanu vojsku.

  • pukovnik Zoran Borovina je poginuo tako što se bacio na bombu koju je u njihov rov ubacio jedan neprijateljski vojnik sa namjerom da zaštiti svoje vojnike. Ovo je prekrasan primjer junačke smrti, priče kakva nije prikazana čak ni u holivudskim filmovima. Tužno je samo što je Zoran Borivina otišao na onaj svijet a da čak nije ni znao da je Otes pao jer su se muslimanski vojnici povukli iz ovog dijela grada samo dva sata nakon njegove pogibije.

  • Zoran Borovina je bio uzoran oficir, bez mrlje u svojoj karijeri u pogledu odnosa prema zarobljenim neprijateljskim vojnicima.

    Generali VRS

    Što se generala VRS tiče, za razliku od onih na muslimanskoj strani, oni su pokazivali izuzetnu hrabrost. Za primjer ću uzeti samo prvog među njima - generala Ratka Mladića. Koliko je meni poznato, on je bar dva puta bio ranjavan, umalo zarobljen kod Bihaća i Trnova, dva puta pogođen u pancir na Nišićima i dobro "naprašen" na Olovskom ratištu... O njegovom ratnim avanturama bi se moglo napisati mnogo knjiga, ali je umjesto toga napisano još više laži i zabluda. Ipak, Mladiću niko ne može osporiti da je bio srčan borac i veliki strateg.

    O ratu na Treskavici

    Mada na ovom portalu ima dosta onih koji mnogo bolje poznaju rovovski rat od mene, sve mi se čini da uopšte ne shvataju strategiju ratovanja na tim prostorima, tačnije onakvu kakvu su u svojim glavama imali oficiri GŠ VRS.

    Kao prvo, pripadnici Armije BiH bi trebali da shvate da je nas Srba u Bosni i Hercegovini bilo mnogo manje od njih. Pored toga, mi smo imali manje dobrovoljaca u našim redovima nego vi Sandžaklija i mudžahedina. Uz to ste imali i Hrvate, pa i čitavu Republiku Hrvatsku koja je većinu rata bila uz vas, a zatim i NATO koji nas je i bombardovao kada vam je bilo najpotrebnije.

    Ratni stratezi tvrde da u ratu obično pobjedi vojska koja ima više vojnika u rovovima. Međutim, to se u prethodnom ratu nije desilo! Vi tvrdite da je to bilo zbog toga što smo mi imali prednost u artiljeriji, ali ja mislim da je naša najveća prednost bila u dobroj strategiji ratovanja i stručnom oficirskom kadru...

    Kao što rekoh, Srbi su imali problem hroničnog nedostatka vojnika. Naši rovovi na Sarajevskom ratištu su bili poluprazni, a ipak smo uspjeli da ih održimo bez značajnijeg ustupanja pred neprijateljem. Ovo se desilo jer smo svuda oko Sarajeva imali prekaljene borce: od Jevrejskog groblja preko Nedžarića i Žuči do Ilijaša... Za Treskavicu su nam preostali samo mladi i neiskusni borci. Bolje nismo imali! Oni dobro podnose zimu i nenormalno teške uslove života, ali i imaju brze noge da uteknu jer su namo linije šuplje pa je povlačenje veoma često najbolja opcija. Uprkos tome Gardisti su na Treskavici držali liniju dobar dio rata i ostvarili naše ciljeve na tom području.

    Nakon toga ste vi, uz pomoć špijuna iz UNPROFOR-a, organizovali diverzantske akcije i ubacili u našu pozadinu svoje najbolje ljude, bilo je sasvim logično da su takvi položaji brzo padali. Međutim, naši generali u GŠ VRS znali da će se sto dogoditi, i oni su bili spremni da u tom slučaju u borbu uvuku naše najelitnije jedinice i relativno lako, uz vaše velike gubitke, povrate one kote koje su nam nešto značile.

    Ja lično mislim da je strategija na Treskavici, s obzirom na ogroman prostor i slabe potencijale kojima je VRS raspolagala, bila poprilično dobra i ja u tome ne bih ništa mjenjao sem što bih možda malo ojačao disciplinu i po jedinicama postavio iskusniji komandni kadar.

    Jedan savjet i za Bošnjake koji se toliko busaju ovim uspjesima na Treskavici i kvadratnim kilometrima "oslobođene teritorije" oko kote koja se naziva Đokin Toranj. Sve ove "pobjede" su strateški toliko beznačajne, pogotovu ukoliko su te iste kote i teritorije naknadno povraćene. Prava pobjeda u ratu je samo ono što osvojiš vojnički i kasnije trajno zadržiš.

    O vojnim gubicima u prethodnom ratu

    Možda se varam, ali mi se nekako čini da apsolutno svi komentari sa muslimanske strane opisuju akcije u kojima je poginulo mnogo više Srba nego njih. U isto vrijeme, Srbi najviše pišu o akcijama u kojima su oni imali velike gubitke (Budičin potok, Glođansko brodo, Kravica, Trebević, Vidikovac, Aerodromsko naselje... )

    Međutim, prema zvaničnim podacima u prethodnom ratu je poginulo 31270 muslimanskih i 20649 srpskih boraca. Na osnovu nekih mojih istraživanja i obrade podataka, ja sam došao do zaključka da je broj poginulih srpskih boraca nešto manji od gore prikazanog. U isto vrijeme mi se čini da je i broj poginulih muslimanskih boraca značajno umanjen jer su bosanske vlasti željele da sakriju svoju vojnu inferiornost, a u isto vrijeme prikažu uvećan broj civilnih žrtava na njihovoj strani.
  • treskavica- 82819 - 20.02.2013 : Zis Hadzici - best (3)

    Za poštovanje mrtvih


    Ne bih da vrijeđam, a i ne znam gdje si i šta čitao, ali i ja mislim da je svaka pogibija bilo kojeg borca na prvoj liniji junačka. Da je VRS pucala po civilnim ciljevima to znaju i vrapci na grani, međutim da je imala vrhunske artiljerce to niko normalan ne može osporiti i sa takvom opremom i arsenalom bila bi velika sramota da nisu nikoga na liniji ubili.

    Kada se radi o Zaimu, za njega treba reći da je bio komandant divizije koji je kao takav učestvovao u direktnim borbenim dejstvima, a posebno ističem naš ulazak iza vaših linija sa grupom od tristo vojnika koji su ulazili u vašu pozadinu i do 22 kilometra a potom obavljali borbene zadatke. Ova grupa je bila sastavljena od pripadnika više jedinica a vodili su je Zaim i pukovnik Tursun.

    Reci mi da li je to bilo junački i navedi mi i jedan primjer drugih komandandata divizija koji su planirali takve akcije i u njima učestvovali. On je vodio ovu akciju kao i drugi dio plana koji je bio pripremljen ali sve je pomela pogibija a tom prilikom je od iste granate ranjen (lakse) i Tursun.

    Želio bih reći da nije nikakva hrabrost sa ove vremenske distance ponižavati lik i djelo bilo koga ko je bio aktivni učesnik rata. Ja sam uvijek bio za to da se poštuje svako ko je časno nosio svoju uniformu a ima ih dosta na svim stranama koji to baš i nisu časno činili.

    Još jednom pozdrav svim časnim borcima, a svima normalnim ljudima kažem da malo razmisle kome smo pravili državu, da pogledaju dobro gdje smo mi a gdje su oni foteljaši, a mi se dalje da se prepucavamo.
    Odgovor za Foču: žao mi je da ti ne mogu reći ništa za tog borca, a pokušaću saznati ako je bio taj dan uz Mališa i Šiša onda je garantovano ostao na livadi Kobiljače, tačnije pod Kotom 1907 odmah niže položaja brovinga koji je bio na tom položaju.
    treskavica- 82795 - 19.02.2013 : Gardista Srbija - best (0)

    Pad linije na Borikovcu i Hojti - 29. oktobar


    Što se tiče pada linije na Borikovcu i Hojti (29. 10.) o tome sam dosta toga već napisao, pa ako ti nije teško da to malo i pogledaš da se ne bih ponavljao.

    Frontalni napad bi ta linija nekako i mogla da izdrži, a uz brzu ispomoć i da se odbrani, ali u ovom slučaju upad diverzantskih grupa i sprečavanje uvođenja naših interventnih jedinica je bilo presudno. Bilo je tu svakakve vojske, i Garde, i četnika i Kalinovčana, međutim to nisu bile uigrane jedinice i formacije. Među njima nije postojalo sadejstvo, što bi vojni stručnjaci rekli, a svaki čas se nešto mijenjalo.

    Da ste tada u oktobru napali popodne, tj. oko vremena za ručak, mogli ste stići i do Trnova jer tada nikoga nije bilo u rovovima: jedan ode na vodu, drugi kod zemljaka na sasvim drugi kraj linije, a treći odu po rakiju u Trnovo...

    Kao što već jednom napisah, sada i izigravam generala nakon bitke, vjerovatno je najpametnije bilo pokušati vratati Mlakvu, Šljemena i ostalo (palo 1. 10. ), iskoristiti dominaciju Poljica, Borikovca i Hojte, ojačati liniju i sl.

    Većini gardista koji su se nalazili na tim terenima, to je bilo vatreno krštenje, kao i meni, a i mnogim starješinama.
    treskavica- 82793 - 19.02.2013 : Zis Hadzici - best (0)

    Šiš


    Ne sjećam se više svih trenutaka i događaja iz tog perioda, ali se vrlo dobro sjećam da je organizovano izvlačenje poginulih (Maloša i Šiša) iz novo-osvojene teritorije (proplanak na Kobiljači) a u svrhu razmjene za naše koji su poginuli dan-dva prije toga. Tom prilikom oformljena grupa za izvlačenje, pošto je to bio izuzetno težak teren, a nije se ni pouzdano znalo gdje je ko.

    Pažljivo smo se uputili prema zacrtanom mjestu a polazak je bio sa Velikog Jezera. U putu smo sreli našeg vojnika koji je bukvalno nosio svoju ruku koju je geler skoro odsjekao od strane vaše artiljerije koja je konstantno tukla iako često i nasumice jer nisu znali gdje se tačno nalazimo. Za tog momka sam kasnije saznao da je ostao bez ruke, ali je preživio.

    Kada smo stigli na zadato mjesto na livadi smo našli, koliko se ja sjećam, 6 do 7 vojnika. Ovu dvojicu smo izdvojili zbog činova jer smo smatrali da će razmjena bolje proći ukoliko ponudimo njih. Njih smo stavili na nosila i zatim krenuli natrag. Ostali vojnici, koje nismo ni identifikovali, su ostali tu i mislim da su na istom mjestu i ukopani, kako su mi kolege iz druge jedinice kasnije rekli.

    Njih dvojicu smo prebacili u blizinu Velikog Jezera gdje su trebali helikopterom biti prebačeni dalje.

    Sa daljim dešavanjima nisam upoznat. Borbe su nastavljene još dva dana, a zatim gine Zaim i mi smo povučeni sa tog terena.

    U tim akcijama je učestvovao veći broj vojnika, sastavljen od više jedinica a ubacivanje u pozadinu neprijatelja je odlično odrađivano. U njima smo imali samo jednog poginulog, a onaj ko je naveo da smo ginuli ko snoplje grdno je pogriješio.

    Žali Bože truda i života, ali u ovoj žalosti nitko od nas nije dobro prošao. Pozdrav svim dobrim (napaćenim) ljudima.
    treskavica- 82787 - 19.02.2013 : Burke Sanski Most - best (2)

    O pisanju na drugim forumima


    Čitajući o ratnim dešavanjima u BiH na muslimanskim forumima, primjetio sam dosta neobjektivno pisanje. Uveliko me podsjećaju na komunističke pisce i njihovo vidjenje Drugog svjetskog rata. Oni su tako morali pisati vjerovatno zbog Golog Otoka, a vjerovatno je i ovim prvim zaprijećeno nekom strašnom kaznom ukoliko napišu istinu.

    O pogibiji Zaima Imamovića, komadanta 14. divizije Armije BiH na početku jednog posta piše da je "junački poginuo u borbama na Treskavici" a na kraju da ga je "usmrtila zalutala četnička granata". Pa ako je ta granata ispaljena sa položaja VRS, i ako je pala na položaj ARBiH i ako je usmrtila komadanta divizije, onda nikako ne može biti "zalutala" nego jedna od najbolje utrošenih granata u prošlom ratu. Po njihovom pisanju mi smo samo nasumično pucali i granatirali, i samo smo mi ubijali civile, žene i djecu, a kad pogine njihov vojnik ili komadant onda je to junačka pogibija od zalutale granate. Ako već pišete onda to bar prikažite onako kako je bilo!
    treskavica- 82757 - 18.02.2013 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Napad na našu bajtu


    Hvala Barsi što je pokušao da mi pobliže pojasni dešavanja na Lupoču od 03. i 04. 10. 1995. godine, mada ono što mi je prenio se moglo već pročitati na nekim od foruma koji se bave ovom tematikom.

    Ovo pitam zbog toga što znam da je bio frontalni napad duž cijele linije Lupoča, ali mene interesuje koliko je ljudi brojala diverzantska grupa koja se ubacila u našu pozadinu i otpočela napad. Ovo pitam zbog toga što moje mišljenje nekako odudara od mišljenja drugih ljudi koji su bili sa mnom i koji kažu da je u pitanju bila jedinica sa većim brojem boraca.

    Već sam ranije napisao da je napad na naše dvije bajte, koje su bile u nekom šumarku bez ikakve zaštite, počeo oko 6 ujutro 03. 10. 1995 godine i da je tu ubačenu grupu otkrio slučajno čovjek koji je otišao da prikupi drva za vatru. Tada kreće njihova galama, hvataj ih žive, kolji i ostali folovi, bacaju jednu bombu prema nama i pucaju ali doduše preko naših glava jer su bili na ivici potoka koji je bio desetak metara od prve bajte. Jedino sam ja ispalio 5 metaka u njihovom pravcu dok su ostali ljudi koji su bili sa mnom bili zbijeni kod brovinga, i odatle počinju polako da bježe preko livade.

    Još da kažem da je naš komandir imao bateriju za aktiviranje MRUD-a i to baš postavljenog na tom mjestu odakle kreće napad, ali on je u tom haosu bio najbrži. Pred mene dolazi čovjek iz druge bajte i govori mi da bježim. Krvava mu je vojnička bluza jer je pokušao da pomogne našem čovjeku koji je smrtno ranjen.

    Svi smo uspjevali da se izvučemo do našeg interventnog voda koji se nalazio iza leđa ljudima na našoj liniji i služi kao rezerva u slučaju da nekome treba ispomoć. Ta ubačena grupa izlazi za nama, prihvatamo borbu s njima i tu odmah na početku gine komandant interventnog voda.

    Moje mišljenje je da muslimanski borci nisu očekivali da tu postoji neki vod, mislim da su očekivali da će linija brzo pući kad stvore paniku prodirući našim ljudima za leđa jer je to već bio viđen scenario kod svih njihovih akcija iz prethodnog perioda. Mi uspjevamo da ih potisnemo prema djelu naše linije koji ide prema Nikolinim Stijenama i moram priznati da su ti ljudi tu prvi dan trpili najžešće napade.

    Od početne te euforije oko ubacivanja diverzantske grupe koja se manifestovala povicima tipa "četnici kad će te vi imati muda da se ovako ubacite; evo jedan vaš dole smrdi; predajte se..." kako je borba odmicala i kako su shvatili da ne mogu probiti liniju i kako je dan odmicao oni su bili mirni kao bube. Ja sam na kraju tog dana vidio da postoji mogućnost da skupa sa interventnim vodom krenemo prema njima, jer su oni ostajali sigurno i bez municije, i da im uz odgovarajuću pripremu napravimo dar-mar jer se nikako nisam mogao oteti utisku da ih je bilo ubačeno najviše dvadesetak.

    Zbog toga bih volio da mi to neko sa suprotne strane ili potvrdi ili me demantuje. U svakom slučaju, još jednom hvala Barsi na trudu i nekakvom tvom realnom prikazivanju stanja na tom dijelu Treskavičkog ratišta.
    treskavica- 82747 - 18.02.2013 : Mića Stojaković Srbac - best (0)

    Napad na Ljuljevu stijenu


    Samo da napišem u vezi ovog napada 01. 10. Nije tačno da nije napadnuta Ljuljeva stijena, već naprotiv ona je prva napadnuta u samu zoru. Naša strana na tom rovu odnosno bajti nije imala žrtava, dok je jedan neprijateljski vojnik tu stradao i ostao tu jutro, a napad je odbijen. Pozdrav za Gardiste.
    treskavica- 82739 - 18.02.2013 : Foča - best (0)

    Poginuli borci


    Zis,

    vjeruj mi kad ti kažem da su sahranjeni na porodičnim grobljima. Svake godine 04. 10. odem na groblje, zapalim svjeću Šišu. Bili smo skupa do zadnjih dana. Jedan naš drug nikada nije razmjenjen jer nismo pronašli njegovo tijelo. Zove se Veljko Ivanović, pa ukoliko znaš nešto o njemu bio bih ti do groba zahvalan. Pozdrav.
    treskavica- 82732 - 18.02.2013 : Diverzant72 BL - best (0)

    Druga krajiška brigada u Trnovu


    Može li neko iz SRK-a da napiše nešto više o djelovanju 4. banjalučke lpbr i 2. krajiške brigade na Sarajevskom ratištu? Meni je samo poznato da su minobacačke posade 2. krajiške brigade bile negdje oko Trnova.

    Pozdrav
    treskavica- 82729 - 18.02.2013 : Barsa - best (0)

    Igor Jerković - nestali gardista


    Jako mi je žao, je nemam nikakvih informacija koje bi mogle pomoći u pronalasku nestalog gardiste Igora Jerkovića. Podatak o zarobljenim i nestalim sam pročitao u jednoj knjizi gdje se navode samo brojčani podaci a nema imena i prezimena zarobljenih i nestalih. Ovu moju informaciju je sa druge strane potvrdio i Milan Savić.

    S obzirom da je Milan upoznao jednog od zarobljenih garidsta nakon obavljene razmjene, možda bi on, ili eventualno neko od gardista koji su bili na liniji, mogao pomoći u vezi opisa okolnosti u kojima je nestao Igor Jerković.
    treskavica- 82723 - 18.02.2013 : Barsa - best (0)

    Lupoč, oktobar '95. godine


    Vezano za dešavanja Na Lupoču za koja je Terminator Škile postavljao pitanja uspio sam preko nekih poznanika saznati kako je to izgledalo iz njegovog ugla.

    Lupoč je napadala jedinica veličine bataljona, tj. četiri čete. Izvršeno je prvo potpuno opkoljavanje Lupoča a kasnije je ostavljen prolaz na istočnoj strani. Borbe su trajale cijeli dan da bi VRS u toku noći napustila Lupoč.

    S obzirom da su borci VRS na Lupoču bili u dosta teškom položaju na Lupoču iako oni koji su bili gore kažu da jedan od najbolje utvrđenijih linija koje su vidjeli u toku ratovanje na Bjelašničko-treskavičkom ratištu u '94 i '95 godini. Očekivalo se da će Lupoč biti napušten od strane VRS i zato je ostavljen izlaz na istočnoj strani.

    Ključnu ulogu u napadu na Lupoč je odigrao naš vezista koji je stupio u kontakt sa borcima VRS na Lupoču tako što je pronađena žica poljskog telefona koja je sa položaja na Lupoču vodila prema komandi. On je presjekao žice i počeo razgovor sa borcima na Lupoču kao neko iz komande. Prvobitno ih je uvjeravao da izdrže jer stiže pojačanje a onda je krajem dana dao naredbu da se izvuku sa Lupoča. Izdavanje naređenja o povlačenju sa Lupoča nije dao odmah kako vaši borci ne bi posumljali u nešto. Nakon što je uspostavio komunikaciju, ostavljen je prolaz na istočnoj strani dok su borbena dejstva nastavljena sa preostale tri strane. Tako su i borci VRS shvatili da postoji prolaz i izašli na tu stranu.

    S obzirom da nisam bio učesnik tih dešavanja, prenosim sam viđenja onih koji su bili tamo.
    treskavica- 82719 - 18.02.2013 : Barsa - best (0)

    01.oktobar '94.


    Slobodane Simiću, rođen si pod srećnom zvijezdom. Preživio si eksploziju bombe na par metara od sebe a zatim prošao pored čete neprijateljskih vojnika pri čemu te bar 20-ak ljudi držalo na nišanu. Jedva čekam da čujem tvoju verziju priče od momenta početka našeg napada a pogotovo me interesuje susret sa onim našim vojnikom.

    Milane Saviću, znam pouzdano da je ispred vaše linije bilo dosta miniranih područja, već sam ranije opisao kako smo po zauzimanju vaše linije na Planinskom brdu pronalazili žice koje su vodile u šumu ispod linije. Radilo se o mrudovima koje su kasnije naši inžinjerci skidali. Aktiviranje se radilo električni pomoću onih malih sklopki meni nalik na kliješta. Pronašli smo i te sklopke u rovovima. Dio mrudova je već bio aktiviran prilikom našeg napada.

    Ključna stvar za taj 1. oktobar je to što su naši diverzanti 30. 09. ubačeni u rejon Ogorjelog kuka i Poljica upravo prošavši kroz vaše minsko polje preko rejona Ploče na Treskavici. Oni su napravili uski prolaz i glavni problem je bio što je VRS taj dio pokrivala patrolama i nije imala postavljene stalne stražare. Čak je jedna patrola naišla u vrijeme prelaska diverzanata preko Ploče ali su je oni na vrijeme uočili i primirili se ne želeći da otvaraju vatru kako ne bi ugrozili planirana dejstava. Ni patrola srpskih vojnika nije ništa primijetila.

    Bila su to ogromna prostranstva da bi se baš svaki dio mogao pokriti bilo rovom bilo minskim poljem. I kod nas nije bilo mogo bolje jer smo pokrivali nekih 7-8 km linije sa 10 bajti. Naša najveća prednost su bili vodiči, ljudi koji su rođeni i cijeli život proveli na tim područjima i koji su, nakon što se ustanovi raspored vaših bunkera-rovova, bez ikakvih problema pronalazili prolaze između njih.

    Gardista Srbija, napad na liniju iznad Rakitnice nije planiran 01. 10. '94 zato što se računalo da će padom vaše prve linije na dijelu Mlakve, Poljica i Šljemena uslijediti naše dalje napredovanje prema Predavicama i Borikovcima te zauzimanje istih čime bi linija VRS iznad Rakitnice bila dovedena u izuzetno tešku situaciju. Jedan neuspješan napad je izveden 06. 10. i onda je uslijedilo uvođenje svježih snaga sa naše strane i priprema za 29. 10. Mislim da je upravo takav bio razvoj događaja tog 29. 10. Drugi razlog je što na tom dijelu i nije bilo šume, uglavnom livade i kamenita brda pa je neopaženi prilaz bio skoro nemoguć za neki frontalni napad. Konačno, međuzona je bila velika jer su linije bile poprilično udaljene. I sam znaš kolika je udaljenost izmeđe naše linije na Derinom brdu i Vukovoj glavi do Vaše linije iznad Šabića i Rakitnice.

    Ono što mene interesuje je, ako je već linija odbrane preko Borikovaca i Hojte bila predviđena kao posljednja linija odbrane kako se moglo desiti da nakon brzog pada Mlakve, Poljica i Šljemena, uprkos čekivanju da će ARBiH nastaviti ofanzivna dejstva, tog 29. 10. linija odbrane padne relatvno brzo i lako, a zna se da onaj ko kontroliše Hojtu i tu gredu koja vodi od Bjelašnice ka Treskavici, ima apsolutnu kontrolu cijelog tog platoa? Da li ste radili na dodatnom ojačavanju položaja, povećanju broja ljudstva i uvođenju svježih snaga na položaje?
    treskavica- 82717 - 17.02.2013 : Vojislav Radovanović Beograd - best (0)

    Šljemenska kosa 01.10.94.


    Zahvaljujem se svima na podacima od 01. 10. 94. godine. Složili ste se da je tog dana poginulo 7 pripadnika VRS-a, a još sedam zarobljeno.

    Obzirom da se najmanje jedan gardista i dalje vodi kao nestao (Jerković Igor 1975. godište), interesuje me da li je on bio u toj grupi zarobljenih vojnika?

    Možda bi Barsa mogao znati nešto više o tome?

    Pozdrav,
    Voja
    treskavica- 82707 - 17.02.2013 : Slobodan Simić Modrica - best (3)

    Vojnik iz priče


    Ja sam jedan od vojnika koji je opisao gospodin Barsa. U narednom periodu ću vam opisati događaje iz moga ugla, naravno ako nekog bude zanimalo. Pozdrav svima.

    Slobodane,

    potajno sam priželjkivao da se javiš jer je tvoj prijatelj već najavio da je u kontaktu sa tobom. Vjerujem da su i drugi zainteresovani da čuju nešto više o tim događajima.

    P.S. Bilo bi lijepo da napišeš i imena druge dvojice vojnika, jer je priča pomalo nestvarna i vrlo zanivljiva.
    treskavica- 82691 - 16.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (3)

    Bilo i ne ponovilo se!


    Prvo želim da se zahvalim Barsi na veoma korektnom i istinitom pisanju, jer mislim da su sada obije strane zainteresovane za istinu.

    Ona trojica boraca okrenuli u tom pravcu jer su ostali u okruženju jer su im vaši borci prišli "iza leđa" i napali ih bombama. Moj prijatelj mi kaže da su imali puno sreće što su bile crne jer su eksplodirale samo na metar-dva od njega kome ni danas nije jasno kako je preživio.

    Zbog čega je ta linija išla pravcem Poljice - Mlakva - Rakitnica, ja to ne znam a taj taj položaj smo nasledili od neke jedinice iz Trnova, a slažem se sa tobom da je tvoj predlog bio jednostavnije rešenja. Jedno sam siguran: odmah po dolasku na Mlakvu sam shvatio da se radi o veoma teškom i za onu liniju značajnom položaju.

    Moj predlog je bio da kompletnu Mlakvu, Poljice, dva rova na Šljemenima i još par mjesta do Rakitnice miniram sa "fugasama", ali me naša komanda nije poslušala. Konkretno, na Mlakvi sam zamislio oko 25 fugasa napravljenih od protivtenkovskih mina koje sam mislio ukopati, postaviti na drvetu, u grmu, i sličnim mjestima do kojih bi doveo žice koje bi ukopao u zemlju, a aktivirale bi se električno. Da su me poslušali, sada bismo opisivali dosta teži dan za vas.

    A što se odmora i godina tiče, i to si u pravu. Tada smo imali po 18-19 godina a na liniji smo bili i po mjesec dana, a kasnije i do 3 mjeseca bez smjene. Ne daj Bože da se tako nešto više nikome ne desi!
    treskavica- 82675 - 16.02.2013 : Gardista Srbija - best (0)

    Linija odbrane


    Barsa,

    postavljanje linije odbrane na Mlakvi, Javorskoj kosi, Šljemenima i nadalje ima svoju logiku u tome što su u tom slučaju Hojta, Borikovac i Predavica bili rezervni položaji i prostor za logistiku i minobacače. Jeste da je u našem slučaju linija bila nešto duža, ali postojala tzv. dubina odbrane, što se i pokazalo korisnim 1. 10. 94. Nakon povlačenja linije na pravac Hojta-Borikovac i njenog pada 29. 10. se to i pokazalo.

    Mene interesuje zašto tog 1. 10. 1994. godine nije napadnuta i linija između Mlakve i Ljuljeve stijene, tj. iznad samog sela Rakitnica. Koliko se ja sjećam, taj dan je napadnuta cijela linija izuzev tog dela, na čemu sam vam jako zahvalan! :-)
    treskavica- 82648 - 15.02.2013 : Razvigor Srbija - best (1)

    Treskavica, oktobar 1995. godine


    U vezi tih događanja na Treskavici, u oktobru 1995. godine, treba malo razjasniti neke zapetljane stvari.

    Prvi korpus je uspeo da zauzme Lupoč, Čelinu, Čardak, Runjevicu i Kragujevac. Komanda SRK-a je odlučila da preduzme kontranapad. Srđan Knežević sa Belim vukovima i Ilidžancima je trebao da vrati Čelinu, a Josipović sa svojim ljudima Runjevicu, a MUP RS da vrati kote Čardak i Kragujevac.

    Kontranapad je otpočeo 9. oktobra. 1995. godine. MUP nije ništa vratio, nego je taj dan izgubio i Hum. Beli vukovi i Ildžanci su ušli na prve rovove na Čelini i zarobili nekoliko vojnika, čini mi se sa Dobrinje, među njima i nekog Hrvata Bagarića.

    Moje pitanja je da li su oni uspeli da vrate Čelinu? Ovo nisam nikako uspeo da saznam. Isto tako me interesuje i da li je Josipović uspeo da vrati Runjevicu? Ako neko zna, neka napiše!
    treskavica- 82636 - 15.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    O pisanju, vraćanje Huma, muslimanski gubici...


    Barsa,

    za razliku od tvojih saboraca, ti si već poprilično odskočio u mojim očima i veoma mi je drago da se razumemo, za razliku od Bjelimičanina koji me je žustro demantovao i napisao nebuloze da smo mi bili brojčano moćniji, ili na primjer tvoj saborac iz manevarske pod pseudonimom "Poznanik" čije pisanje se mnogo razlikuje od tvoga jer si ti mnogo realniji...

    Teren na Treskavici ne poznajem, prvi put sam tamo bio '95. godine. Zaim je poginuo 9. oktobra a mi smo u akciju vraćanja Huma krenuli 11. ili 12. oktobra i to u večernjim satima, jer smo obavešteni iz pouzdanih izvora da je vama stigla dojava da smo mi u pripremi na Rogoju.

    Ti kažeš da je na Čelini bila lovačka kućica. Verovatno je tako i bilo kao što ti kažeš, opet ponavljam da ne poznajem Treskavicu pa je to meni zbog stolova delovalo kao odmaralište.

    Za informaciju o udaru na kompletnu liniju smo čuli na Palama od poverljivih ljudi ali tome niko nije pridavao značaja ili nekom nije bilo u interesu da to iznosi u javnost. Nama je rečeno da se ne bavimo politikom jer smo mi ipak borci a drugi ljudi su određeni da misle. Molim te, ukoliko išta znaš o situaciji kada smo te večeri vratili Hum, da to i napišeš.

    Istu noć su vam naši artiljereci pogodili neko skladište gde ste vi imali velike gubitke, a o tome još niko nije izneo ni jedan podatak, kao i o tome da su vaši iste noći krenuli u kontranapad vraćanja Huma ali ih je naša artiljerija omela u tome i poklopila tako da su mnogi ostali u toj šumi.

    Veliki pozdrav "pravim" posetiocima ovog našeg foruma.
    treskavica- 82630 - 15.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (1)

    Neprijatelj na nišanu


    Tačno je da je ispred vas bila 1.. slavna, kasnije 111. viteška brigada, i da su oni imali najviše iskustva u ratovanju na onakvim terenima jer su podnijeli najveći teret borbi na Žuči. Ja sam bio u Petoj motorizovanoj ili Dobrinjskoj brigadi i ona je bila lijevi susjed 1. slavnoj, spoj je bio negdje na Dajanovom brdu.

    Vezano za onaj susret vaša tri vojnika sa našim jednim činjenica je da naš vojnik u prvi momenat i nije bio svjestan šta se dešava. On je pomislio da su naši iz neke druge brigade jer je u to vrijeme postojalo šarenilo uniformi, a nije primijetio ni da nemaju trake na rukavu.

    Kada su izašli na cestu, ja sam primjetio da nemaju trake na rukavu i odmah sam signalizirao ostalima koji su bili sa mnom razmješteni na drugoj strani ceste. Komandir je donio brzu odluku da se ne puca jer bi u tom slučaju odali svoj položaj i ugrozili faktor iznenađenja u slučaju eventualnog pokreta vaših snaga iz pravca Rakitnice, a već tada smo imali informacije o početnim uspjesima na Poljicama i da je veći dio vaših snaga prešao na Borikovce, kao i to i da se može očekivati pokušaj kontranapada sa boka, iz pravca Rakitnice čime bi naši borci na novozauzetim kotama faktički bili dovedeni u okruženje.

    Ono što je meni bilo čudno je zbog čega oni prilikom napuštanja položaja nisu išli u pravcu Borikovaca već zonom koja je bila između linija razdvajanja za koju su mogli pretpostaviti da je zbog ofanzivnih dejstava taj dan bila popunjena borcima sa naše strane. Ili se nisu snašli ili je to bila ludo hrabra odluka?

    Vezano za vašu liniju preko Šljemenske kosa, Mlakve i dalje prema Rakitnici danas kada pogledam topografske karte nije mi jasno zašto je pala odluka da ide baš tim dijelom iz razloga što bi uspostavljanjem linije od Poljica, preko Borikovaca i Hojte do Šiljka ispod vrha Bjelašnice dobili ravnu liniju odbrane, za razliku od ove elipsaste preko Mlakve, za što bi vam trebalo manje ljudstva za pokrivanje. Mislim da sam i na ovom forumu pročitao nezadovoljstvo pojedinih gardista zbog dugog boravka na linijama, kratkih boravaka u kasarnama i veoma rijetkih odlazaka kući. S obzirom da i sam znam šta znači provesti mjesec dana na onakvom terenu siguran sam da i to dodatno utiče na borbeni moral jer treba imati u vidu da smo u to vrijeme bili 20-godišnjaci provodeći najbolje godine života sa puškom u ruci.

    Uspostavljanjem ove ravne linije VRS bi i dalje imala potpunu kontrolu nad cjelokupnim bjelašničko-treskavičkim platoom i nesmetanu komunikaciju iz pravca Trnova preko Dujmovića, Pazarišta i Bijele lijeske do prvih borbenih položaja. Van kontrole VRS bi ostala dva sela: Šabići i Rakitnica ali ne mislim da su imala neki veliki strategijski značaj na tom dijelu ratišta jer se gore ratovalo za kote a sela su samim time padala u ruke onog ko ih je držao.

    Interesuje me tvoje mišljenje o tako postavljenoj liniji.

    S obzirom da se slažemo i u podacima o stradanjima sa obje strane u opisanim ratnim dešavanjima na tom terenu 01. 10. 94. godine, mislim da možemo reći da smo uspjeli jedan ratni dan predstaviti ostalim forumašima na potpuno istinit način.
    treskavica- 82629 - 15.02.2013 : Teminator Škile BiH - best (0)

    Napad na Lupoč, vraćanje Huma


    Da li bi Barsa mogao da sazna koliko je boraca napadalo na Lupoč prvog dana njihove akcije, koja je počela 03. 10. 1995. godine. Moj osjećaj je bio da ih nije bilo više od dvadeset do trideset.

    Inače, taj dan smo mogli svi biti svi živi uhvaćeni da na njih nije slučajno nabasao jedan čovjek koji je trebao biti na straži ali je umjesto toga krenuo u obližnji šumarak da prikupi drva za vatru. Oni su se tada otkrili jer su ga ubili.

    Što se tiče daljih planova muslimanske vojske u vezi zauzimanju Rogoja i nekakvog desanta, mislim da bi tu doživjeli težak poraz jer se mi nismo imali gdje dalje povlačiti. Rogoj, Kucin, dijelove Čeline i Boljanoviće su držali ljudi iz Miljevine i Foče i opet kažem, mada je moral vojske bio izuzetno slab, bili smo riješeni da odatle ne odstupimo ni po cijenu bilo kakvih gubitaka.

    Inače, svi smo bili upozoreni o postojanju mogućnosti ubacivanja diverzantskih grupa u našu pozadinu tako da taj faktor iznenađenja ne bi bio prisutan kao kod prvog napada 03. oktobra 1995. godine.

    Moram naglasiti da smo imali i fantastičnu podršku artiljerije Sarajevsko-romanijskog korpusa jer su oni morali većinu svoje artiljerije izmjestiti sa položaja oko Sarajeva, a ona je nama u ovom periodu bila jako dragocjena.

    U vezi vraćanja Huma sam čuo da su muslimani imali velike gubitke, to mi je lično pričao čovjek koji je bio sa Rašom u njegovoj jedinici specijalne policije iz Foče.
    treskavica- 82625 - 15.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (1)

    Neprijatelj na nišanu


    E, ovako! Što se tiče tog događaja na Javorskoj kosi, to stvarno ne znam, ali za onu trojicu znam da su shvatili da se radi o neprijatelju. Iz priče mog prijatelja koju smo analizirali sve ove godine, nije nam bilo jasno zašto niste pucali. Čak smo imali teoriju da vi niste shvatili ko su oni jer nije bilo logično da se povlače na tu stranu, faktički ispred naše linije.

    Međutim, sada nam je jasno zašto je sve tako bilo.

    I ja imam podatak da smo imali sedam a vi četiri poginula, a bilo je i sedam zarobljenih od kojih i jedan momak iz Doboja koga sam i upoznao mjesec dana nakon toga i koji mi je rekao da su momci koji su ga zarobili doista bili korektni.

    Tačno je i to da je na Mlakvi bio PAT koji je tamo i ostao. Inače, ja sam ga lično ukopao i iskopao sve one tranšeje. Mlakva je za nas bio jedan od važnijih položaja, pored Poljica, pa sam od samog početka znao da ćemo je teško odbraniti, pogotovu što za 400 do 500 metara bili istureni ispred Sljemena.

    Koja si ti bio jedinica? Znam da je ispred nas bila 1. slavna i da su oni držali Jabuku.
    treskavica- 82621 - 15.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (1)

    Hum '95


    Moja jedinica je bila manevarska, i ako si pažljivo pročitao nije imala pravac napada na Hum već Čardak, Čelinu i Kragujevac koje je uspješno osvojila a zatim se zaustavila iz razloga jer naši lijevi i desni susjedi nisu istovremeno uspjeli zauzeti Hum i Lupoč tako da smo se mi poprilično uklinili u vašu liniju.

    Sve što sam napisao o dešavanjima dok sam ja bio gore je 100% istina kao i moje pisanje o dešavanjima '94. godine na prostoru Mlakve. Za sve ovo imaš i potvrdu u mojoj prepisci sa Milanom Savićem pa nemam razloga ni ovdje da lažem o bilo čemu.

    Na Hum nisam napadao niti sam bio gore kada ste ga vraćali pa o tome ne znam ništa. Jedino nisam baš potpuno siguran za datum početka akcije, ali pouzdano znam da je bio početak oktobra. Pronašao sam i datum pogibije Zaima Imamovića, a to je 09. 10. godine. S obzirom da se na pad Huma i Lupoča čekalo dva dana od početka akcije mislim da sam mogao pogriješiti za jedan dan, odnosno da je akcija počela 05. 10.

    Kako bi bio siguran da sam bio gore, ukoliko malo bolje poznaješ taj teren, reći ću ti da sam bio na Kožljenu sa kojeg smo imali odličan pregled na vaše linije i pozadinu. Ovo najbolje znaju momci koji su bili posada prage na izlasku iz Trnova prema Rogoju, a koja je bila locirana u onoj pilani tj. fabrici. Njih smo nakon prvog djelovanja gađali lansernim raketama i nakon toga se više nisu usuđivali djelovati.

    Za planove zajedničkog napada nas i UN-a prvi put čujem od tebe i o tome još nisam pročitao ni na jednom forumu od komentatora sa vaše strane.

    Ako poznaješ nekog od Ilidžanaca koji su bili na Kragujevcu i Čardaku možeš provjeriti istinitost pisanja o dešavanjima na njihovim linijama a ja ću svoje pamćenje osvježiti video zapisom koji je napravljen odmah po zauzimanju rovova na Kragujevcu pa ću da ti slijedeći put napišem i neke detalje oko urezanih imena i poruka na kundacima pušaka, okolnom drveću i slično.

    Na dan kada je poginuo Zaim Imamović, a koliko ja znam poginuo je na Čelini, a tamo je bila neka lovačka kuća pa je možda to objekat o kojem ti pišeš. Oni su pripremali nastavak akcije od Lupoča prema Boljanovićima gdje su već bili ubačeni diverzanti, sa Čeline prema Kucinu i Bandijerci i sa Huma prema Rajskom dolu.

    O pripremi desanta možeš pročitati i na brojnim forumima.

    Sa pogibijom Zaima Imamovića sve daljne akcije su automatski stopirane, a moja jedinica je isti dan započela povlačenje jer smo prebačeni u borbena dejstva u Krajini.
    treskavica- 82595 - 14.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (1)

    Treskavica


    Za Barsu: napiši i u kojoj si jedinici bio - da li u manevarskom ili nekom drugom vodu.

    Sve je dobrou vašim pričama i iskreno mi je drago kada se tako piše sa vaše strane, ali opet nije sve do kraja dorečeno. Zaobilaze se celokupna zbivanja kao kiša oko Kragujevca. Kada pišete treba da kažete sve do kraja, pa kud puklo da puklo jer istina zaboli samo jednom a laž svaki put.

    Nekada ranije se javio jedan vaš koji demantuje moju priču vezanu za Hum i kaže da su Bjelimičani išli po grupama od tri i pucali na naše linije kako bi mi mislili da vas ima 1000.

    Za ovu akciju u kojoj pominjem sarajevske "Laste" postoje i dokazi da su oni učestvovali u branjenju pomenute linije. Naime, njihove legitimacije i lične karte su ostale u mom interventnom vodu iz Semizovca, tako da je ova priča verodostojna.

    Ovom prilikom bih zamolio Barsu-Sarajevo da potvdi sa kojom je jedinicom bio na napadu na Hum i da malo detaljnije opiše taj napad. Koliko je meni poznato od 5. do 11. oktobra 1995. godine, kada smo mi vratili Hum, nije bilo nikakvih akcija. Mogao bi malo opširnije napisati i o pogibiji Zaima Imamovića. Da li nešto znaš o planu koji je Zaim Imamović pravio sa UNPROFOR-om u tom periodu? Ja sam u prethodnim pisanjima izneo podatak da je Zaim planirao da u saradnji sa UNPROFOR-om napade našu kompletnu liniju. Ovu informaciju sam kasnije dobio na Palama. Da li mu je poznato nešto o izdaji u našim redovima vezanu za napad na Rogoj, gde sam i ja bio u pripremi sa svojim interventnim. Naime, mi smo kasnije dobili informaciju da ste vi saznali da smo mi u pripremi na Rogoju, pa ste ispipavali čitavu liniju i udarili na Hum, gde je bila najslabija.

    Opet kažem da je do sada Max bio najiskreniji sa vaše strane i da u njegovom pisanju niko nije video nikakvu mrlju. Mislim da treba da se i vi ugledate na njegov primjer jer posle toliko godina nema više svrhe lagati.
    treskavica- 82589 - 14.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (1)

    Hum '95


    Vezano za događaje iz oktobra '95, igrom slučaja bio sam učesnik i te akcije. Linije VRS su išle preko Huma na Čardak i Kragujevac do stjenovitih litica Treskavice, mislim da se taj dio zove Siljevice i nastavljale se preko Lupoča dalje Treskavicom.

    Moja jedinica je imala pravac napada Čardak, Kragujevac, Čelina i koliko se sjećam borbena dejstva su započela 06. 10. oko 6h. Nakon jake artiljerijske pripreme, mislim da je to bila prva akcija u kojoj sam učestvovao da smo bili ravnopravni kada je artiljerija u pitanju, tri čete koje su učestvovale u napadu su do podne zauzele položaje koje su držali pripadnici VRS na ove tri kote. Dalje napredovanje ka Kučinu je zaustavljeno iz razloga jer naš lijevi susjed nije uspio u kratkom vremenskom roku zauzeti Hum kao ni desni Lupoč.

    Pouzdano znam da su liniju na Kragujevcu držali Ilidžanci, da li su to bili MUP-ovci ili ne ne znam, a to se vidjelo iz urezbarebih potpisa na drveću, na improvizovanim stolovima, kundacima kalašnjikova koji su zarobljeni. Plijen u MTS-u nije bio veliki, par pušaka i 1-2 sanduka municije.

    Da je naša artiljerija odradila dobar posao potvrdili su pješadinci koji su prilikom zauzimanja rovova pronašli dosta krvavih zavoja i dijelova garderobe, ali mrtvih ili ranjenih vojnika VRS nije bilo na liniji.

    Narednih dana, dok se čekalo zauzimanje Huma i Lupoča što se i desilo u nekih 2-3 dana, koliko se ja sjećam na tom dijelu ratišta nije bilo borbi izuzev povremene razmjene artiljerijske vatre. Padom Huma i Lupoča stvorili su se uslovi za dalje napredovanje prema Rogoju, ispred kojeg su stajali Kucin i Bandijerka na našem pravcu. Mislim da je na Bandijerci bila smještena artiljerija VRS.

    Taj dan kada je poginuo Zaim Imamović trebalo je da uslijedi nastavak akcije napadom na cijeloj dužini fronta uz napad diverzantskih grupa koje su već bile ubačene u pozadinu. Čak je bio planiran i desant na Rogoj a borci koji su trebali ići u tu akciju čekali pored helikoptera negdje na platou Treskavice.

    Pogibijom Zaima Imamovića sve dalje borbene aktivnosti su otkazane.

    Moja jedinica je taj dan povučena sa tog terena radi prelaska na drugo ratište tako da nisam bio učesnik događaja kada je VRS vratila Hum pod svoju kontrolu.
    treskavica- 82587 - 14.02.2013 : Rade Petrovic Samac - best (0)

    Pozdrav za saborce


    Pozdrav svim gardistima! Ja sam bio oktobarska klasa i ime mi je Rade ali su me svi zvli Pero. Bio sam tamo kada su padala brda. Tada smo podignuti i mi koji smo bili na kursu za vodnika na Rosuljama kod Siptara i Drobca. Bio sam tamo kada su padale Duboke, ispod Debelog brda, bio sam u rovu ispod Konika, na bajti Samohotka.
    Pozdrav za Sanjina Alića iz Sanskog Mosta i Zorana Slatinca zvanog Kifla.
    treskavica- 82585 - 14.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (1)

    RE: Neprijatelj na nišanu


    O mom boravku na tom dijelu linije sam pisao u prethodnom komentaru tako da čisto sumnjam, s obzirom na položaje na kojima smo se nas dvojica nalazili, da sam imao priliku da se sretnem sa Milanom.

    Na dijelu od Mlakve do Planinskog brda sam proveo prvih 10-ak dana oktobra i nisam se više vraćao na taj dio tj. nisam učestvovao u naknadnim akcijama kada je zauzeta cijela greda između Bjelašnice i Treskavice: Hojta, Šiljak, Javorak, Lisičija glava, Borikovci.

    S obzirom da ste se vi igrali fudbal na liniji, a mi se kupali u Rakitnici, očigledno u ljeto 94 i nije bilo toliko loše gore.

    Što se tiče same akcije od 01. 10. 1994. godine, ključno je bilo ubacivanje diverzanata na Poljice koji su koristeći faktor iznenađenja zauzele ovaj objekat i uz frontalni napad pješadije sa naše strane na položaje na Mlakvi, Javorskoj kosi i Šljemenima doveli srpsku liniju u neodrživu situaciju.

    Kasnije je ta taktika ubacivanja diverzantskih grupa korištena u svim akcijama na Bjelašničko-treskavičkom ratištu. Koliko je meni poznato, tom prilikom su i demineri odradili dobar posao i na taj način omogućili siguran prolaz diverzantima.

    Na Mlakvi je nakon zauzimanja iste ostao jedan PAT koji VRS nije uspjela izvući a na cijelom dijelu ratišta ( mislim na cijelu borbenu liniju a na samo Mlakvu) je ostalo 7 tijela poginulih pripadnika VRS a zarobljeno je 7 pripadnika GMTB. Taj sam podatak pronašao u jednoj knjizi.

    Po mojim saznanjima ARBiH je imala 4 poginula vojnika i taj podatak o broju poginulih sam takođe pročitao u toj knjizi. Obzirom da sam dvojicu poznavao mogu potvrditi pogibiju te dvojice od četiri navedena.

    Prije par godina sam obilazio te terene i moram ti priznati da sam se poprilično mogao prisjetiti lokacija i dešavanja iz oktobra 94. Na dosta mjesta se vide nekadašnji rovovi i bajte. Prošle godine su planinari označili i bezbjednu stazu kojom se iz Sinanovića može preko Mlakve, Poljica i Šljemena ići na Treskavicu.

    Interesuje me da li su ona trojice vojnika bili svjesni da su naišli na neprijateljskog vojnika ili su toga postali svjesni tek kasnije?

    Takođe sam čuo priču o pogibiji vašeg jednog vojnika na Javorskoj kosi koji je sa jednog grudobrana dugo pružao otpor i usporavao naše napredovanje da bi na kraju taj grudobran bio pogođen sa RPG-om te da je taj vojnik tada smrtno stradao. S obzirom da sam tu priču čuo, da li možeš da potvrdiš njenu istinitost?

    Jednako tako sam nakon rata bio na Hojti, Lisičijoj glavi, Javorku i Šiljku. I te kote su obilježene i danas brojnim rovovima, bajtama i sa jedne i sa druge strane, zavisno od toga ko je držao iste. Penjući se sa Bijelih voda ka Hojti pored onih pješadijskih rovova naišao sam i na artiljerijske položaje, mislim minobacačke, odmah uz put na jednoj velikoj uzbrdici.

    Kada se sa Bijelih voda krena ka Lisičijoj glavi odmah po izlasku iz šume nalaze se dvije bajte a iznad njih na onoj čistini-livadi cijelom dužinom Lisičije glave brojni rovovi.
    treskavica- 82575 - 13.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (0)

    Neprijatelj na nišanu


    Evo još jedne poruke za Barsu. Tvoj opis rovova od Mlakve prema Rakitnici je takođe istinit. Taj rov kod koga je bilo fudbalsko igralište je bio ispod Mlakve. Tu je bio i izvor ispod jedne bukve. Igralište sam ja pravio jer smo našli neku polupraznu košarkašku loptu pa smo se malo opuštali...

    Vidim da dobro poznaješ taj teren pa me interesuje koliko si dugo bio na tom mjestu i u kom periodu? Možda smo se i "sretali" u izviđanjima pošto sam dosta vremena provodio ispred rovova, najviše ispred Mlakve kod onog bagera. Bio sam čak i u Sinanovićima.

    pozdrav
    treskavica- 82561 - 13.02.2013 : Vojislav Radovanović Beograd - best (0)

    Šljemenska kosa


    Zahvaljujem se Milanu i Barsi na odgovorima.

    Molim vas, ukoliko vam vrijeme dozvoljava, da nam opišete događaje od 01. 10. 94. godine, sa posebnim osvrtom na poginule i nestale tog dana.

    Pozdrav, Voja




    Nemam kompletan spisak jer mi još uvijek nedostaje Hercegovački korpus. Evo boraca koji su pripadali zoni odgovornosti SRK i Drinskiog korpusa a koji su poginuli na Treskavici i Bjelašnici 1. oktobra 1994. godine:

  • Lizdek (Zaharije) Nebojša rođen 28.08.1957. godine, poginuo: Treskavica iz opštine Novo Sarajevo
  • Kulina (Todor) Nebojša rođen 24.12.1962 poginuo: Treskavica iz opštine Novo Sarajevo
  • Draganić (Petko) Siniša rođen 01.11.1959 poginuo: Treskavica iz opštine Ilidža
  • Ivanović (Nedo) Goran rođen 09.09.1966 poginuo: Šišan Jezera iz opštine Trnovo
  • Kostić (Marko) Mire rođen 27.01.1975 poginuo: Bjelašnica iz opštine Šekovići
  • Bjelaković (Radislav) Željko rođen 28.04.1975 poginuo: Bjelašnica iz opštine Šekovići
  • treskavica- 82541 - 13.02.2013 : Neba Bak Smederevo - best (5)

    Pogibija Zaima Imamovića, pad i vraćanje Huma


    Evo da se, nakon dužeg vremena, i ja uključim u diskusiju iako pomno pratim sve šta se zbiva na ovom forumu.

    Ne mogu da ostanem ravnodušan na sve one laži koje se sve više šire sa suprotne strane. Posle svih ovih priča koje su uputili borci BiH na našem forumu, jedini koji je ostao dosledan istini je Max, koga i ovom prilikom pozdravljam.

    Sasvim slučajno naletjeh na bosanski sajt Klix, mada nemam običaj da listam takve stranice, i tamo nađoh jako puno neistina i laži od strane bivših boraca Armija muslimanske BiH, iz manevarskog voda 1. b. b.

    Ovom prilikom bih izdvojio priču jednog borca o događajima na Treskavici. U njoj se, između ostalog, govori i o pogibiji njihovog komandanta zaima imamovića. Namerno sam njegovo ime napisao malim slovima jer nije bio častan vojnik, a ja krvoloke i mučitelje srpskog naroda ne mogu da poštujem. Naime, pomenuti borac piše da je on poginuo u akciji iznad Čeline, a ja sam tog dana sa svojim interventnim vodom bio u pripremi, čini mi se na lokaciji Rogoj, ako grešim neka me neko ispravi.

    Tog dana se nije ništa desavalo, izuzev sproradične artiljerijske pucnjave. Mi smo se tamo dosađivali pa sam se slučajno našao pored minobacača gde sam razgovarao sa nekim momcima. U jednom trenutku mi je jedan od vojnika rekao da pogledam kroz vojnički durbin. U podnožju brda je bilo nekakvo odmaralište ili nešto tako slično. Koliko mene sećanje služi, ispred su bili planinski stolovi za odmor i za jednim od njih je sedelo nekoliko vojnika i posmatralo nekakve karte. Vojnik me upita da li ih posmatram i ja potvrdno odgovorih. Dok sam ih još uvek gledao, jedna granata pade pravo među njih. Od dima se nije ništa videlo, a posle par minuta se pojavi još vojske, a potom se na radio stanici začuo jedan muslimanski vojnik koji reče:

  • "Pogibe naš dragi Zaim Imamović!"

    Bio sam očevidac pogibije njihovog komandanta i nema logike da je bilo ikakve akcije kao što oni javljaju i dan-danas prepričavaju kako je junački poginuo od sićušnog gelera, ne većeg od zrna kafe. Ako je taj krvolok junački poginuo šta treba reći za naše junake koji su ginuli u borbama prsa u prsa?

    Nadovezaću se na još jedan događaj, tri dana posle pomenute pogibije. Mi smo i dalje bili u pripremi na pomenutoj lokaciji, ali je Armija muslimanske BiH okrenula svoju akciju u pravcu Huma. Oni veličaju da su to bile junačke borbe njihovih boraca. Više ne mogu ni da čitam takve priče jer smo mi, za razliku od njih, veoma iskreni ma koliko bolna istina bila za nas.

    Oni i dan-danas, posle toliko godina od rata, uveličavaju i dodaju svakakve neistine. Stalno pišu o tome da su bile silne borbe i da smo mi imali velike gubitke, što naravno ništa nije tačno.

    Istina je sledeća: liniju na Humu je čuvala naša policija i kad su muslimani udarili na njih, ona je naprosto napuštena, tako da se policija faktički bez borbe povukla. Tom prilikom nisu ništa zaplenili, ni municiju niti naoružanje! Ovo pouzdano znam zbog toga što sam sutradan, 11. oktobra 1995. godine u večernjim satima učestvovao u vraćanju Huma. Tom prilikom smo imali jednog poginulog borca, Petraš - Jurij - Sergejević, doborovoljac iz Ukrajine, neka mu je laka zemlja, koji je bio u sastavu Belih Vukova kod Srđana Kneževića.

    Sledećeg dana, nakon vraćanju Huma, nakon obilne paljbe iz svih raspoloživih oruđa koja je trajala oko pola sata, mi smo nagrnuli i za tili čas vratili liniju, a ne kao njihove priče oni su se borili junački. Ma kakvi junački! Ono malo što ih je preostalo na liniji nakon prestanka granatiranja su pobegli glavom bez obzira, a po priči naših boraca to su bile "Laste", elitna sarajevska jedinica.

    Ukoliko se neko prepozna u ovoj priči, neka slobodno iznese i potvrdi istu, jer tu nema mnogo toga da se kaže. Tom prilikom smo ih rasturili kao svinja mastan džak!

    Molio bih, kako naše tako i njihove, a posebno njihove, da malo više vode računa o pisanju kako se ne bi upecali u sopstvenim lažima kao što je Željko uhvatio onog muslimanskog borca iz Bužima.

    Pozdrav svima!
  • treskavica- 82537 - 13.02.2013 : Škile Terminator Bih - best (0)

    Zaista humano!


    Svaka čast ovim ljudima koji su u takvim okolnostima kao što je rat i na takvom ratištu kao što je Treskavički plato, ispali ljudi, gdje su poštedjeli neprijatelja u situacijama kada su mogli bez imalo bojazni da ga eliminišu.
    treskavica- 82527 - 13.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (2)

    RE: Neprijatelj na nišanu


    Drago mi je da je Milan Savić potvrdio istinitost priče koju sam ispričao. Neka pozdravi svoga druga i prenesu mu da je 01. 10. njegov drugi rođendan.

    Ja njegovu priču ne mogu potvrditi jer je na tom dijelu linije položaje držala druga jedinica, tako da nemam saznanja o opisanom događaju.

    Ja sam u julu '94. bio na položajima ispred sela Šabići, na Derinom brdu ili Slatinama ( te nazive sam nalazio na topografskim kartama ) i na tom dijelu su položaji međusobno bili poprilično udaljeni tako da je bilo bez ispaljenog metka. Čak se moglo uživati u kupanju na Rakitnici, na dijelu gdje se spaja sa Tušilskim potokom. Sjećam se da tu postoji i jedno malo jezero nastalo u kanjonu Rakitnice.
    treskavica- 82526 - 13.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (0)

    RE: Šljemenska kosa


    Šljemena i šljemenska kosa je posljednja u nizu kota između Treskavice i Bjelašnice. Nalazi se ispod samih stijena Ogorjelog kuka, početnog stjenovitog masiva Treskavice. Na toj koti položaje je, kao i na cijelom dijelu tog ratišta držala Gardijska brigada, ali su ti položaji u akciji od 01. 10. 1994. preuzeti od strane ARBiH.
    treskavica- 82525 - 13.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (0)

    RE: Šljemenska kosa


    Šljemenska Kosa ili Šljemena je položaj na Treskavici između Mlakve i Poljica. Garda je taj položaj držala od proljeća 1994. godine, a jedna ekipa je tamo bila i u januaru '94. godine. Čini mi se da smo mi tamo stigli u aprilu '94. i da smo taj položaj držali sve do 01. 10. 1994 kad smo ga izgubili od armije BiH.
    treskavica- 82519 - 12.02.2013 : Milan Savic Modrica - best (1)

    Neprijatelj na nišanu


    Čitajući tekst gospodina "Barsa Sarajevo" pročitah i nešto veoma zanimljivo, a radi se o onoj trojici vojnika koje su muslimani mogli likvidirati.

    Naime, radi se o istinitom događaju, koji se desio tog 01. 10. 1994. godine. Jedan od te trojice srpskih vojnika je moj dobar prijatelj, koji mi je takođe ispričao istu priču, i ja vam se u njihovo ime zahvaljujem što ste ih postedjeli.

    Ja sam držao položaj na Mlakvi, međutim uoči tog napada sam ranjen ispred vaše kote Jabuka. Ukoliko se neko od vaših boraca sjeća tog događaja volio bih da se javi jer sam i ja tada poštedio vaša 3 do 4 borca.

    Ovaj događaj se desio oko 25. juna 94. godine. Bili smo u izviđanju vaših položaja na Jabuci gdje ste imali tri linije odbrane. Na prvoj liniji ste uređivali jedan rov sa kojeg sam ja "ukrao" onaj unproforski najlon i tri lopate. Druga linija je bila mnogo uređenija i već su bile iskopane tranšeje. Na trećoj liniji ste imali "bajtu" ispred koje je jedan vojnik kuvao kafu dok su još tri sjedila za stolom. Nas pet je bilo daleko od vas svega 50 metara ali nismo htjeli pucati.

    U jednom momentu su dvojica vaših vojnika krenula prema nama, onim putem što vodi do Mlakve. Došli su na nekih 30 metara od nas, ali su se iz nekog razloga vratili nazad. Da su kojim slučajem nastavili još nekih 5 do 10 metara mi bismo ih morali neutralisati jer bi nam prošli iza leđa, a vjerujem da bi nas onda i primjetili jer je šuma bila rijetka i pregledna.

    Tog dana smo se bezbjedno vratili na našu liniju, ali sam 29. juna naletio na vašu minu ispred onog starog, napuštenog rova.

    Volio bi da se neko javi i potvrdi ovo što sam napisao. Slažem se da smo svi preživjeli jedan strašan pakao, ali mislim da je istina najbitnija!
    treskavica- 82505 - 12.02.2013 : Vojislav Radovanović Beograd - best (0)

    Šljemenska kosa


    Da li bi mi neko mogao objasniti gdje se nalazi Šljemenska kosa i da li je Garda bila smještena tamo u ljeto i jesen '94. godine?

    Unapred hvala!
    treskavica- 82487 - 12.02.2013 : Barsa Sarajevo - best (2)

    Borbe na 01. oktobar 1994. godine


    Bio sam učesnik borbi koje su se desile 01. oktobra 1994. godine na dijelu ratišta između Bjelašnice i Treskavice, na potezu od Poljica, Mlakve, Javorske kose, Planinskog brda, Milovan brda i Rakitnice.

    Jedinica ARBiH kojoj sam ja pripadao je jednim djelom bila u ofanzivnim dejstvima dok je drugi dio bio na osiguranju puta koji je od Rakitnice vodio prema Sinanovićima i predstavljao mogući pravac djelovanja VRS u slučaju eventualnog kontranapada. Bili smo locirani u predjelu ispod Planinskog brda. Moja grupa je prešla cestu i bila u podnožju istog dok je druga grupa ostala na drugoj strani ceste.

    Dok su se vodile žestoke borbe na dijelu ratišta Poljica, Mlakve i Javorske kose u području Planinskog brda bilo je prilično mirno. S obzirom da su sve ove kote imale uvezanu liniju odbrane bez bočnih osiguranja jednih prema drugima, što su utvrdili naši izviđači, računalo se da će zauzimanjem jedne od navedenih kota i ostale brzo pasti, što se do kraja dana i pokazalo tačnim.

    Kako ne bismo odavali sopstveni položaj, obje grupe su bile mirne na svojim položajima sa obje strane puta. Slično je bilo i na vrhu Planinskog brda gdje je bila linija VRS, potpuno mirno bez pucanja.

    U jednom trenutku sam primijetio kako iz šume sa druge strane puta na put izlaze tri vojnika. Malo bolje sam pogledao i vido da se ne radi o našim borcima što sam zaključio jer na rukavima nisu imali trake kao znak raspoznavanja. Signalizirao sam ostalim borcima iz moje grupa i u tom momentu 20-ak cijevi je trojicu vojnika držalo na nišanu. Komandir grupe je svima dao signal da ne pucaju jer je procijenio da je puno važnije sačuvati faktor iznenađenja u slučaju kontraudara VRS iz pravca Rakitnice od eventualnog zarobnjavnja ili likvidacije ove trojice vojnika. Njih trojica su ništa ne sluteći izašli na put i nastavili prema Rakitnici. Kada smo stupili u kontakt sa grupom na drugoj strani puta saznali smo da su ova trojica vojnika došavši kroz šumu naišli na stražara koji je obezbjeđivao preostale borce koji su odmarali u nekoj prirodnoj uvali u šumu. Na upit gdje su naši on je odgovorio:

  • "Pravo cestom".

    Kasnije smo saznali da je linija VRS na dijelu od Poljica do Javorske kose zauzeta i zaključili da se vjerovatno radi o vojnicima sa te linije koji su tražili put prema Rakitnici. Ukoliko se neko od forumaša može prepoznati kao jedan od te trojice vojnika treba da zna da je taj 01. 10. bio njihov drugi rođendan.

    Kako bi oni pripadnici VRS koji su bili na tom terenu znali da pišem o istinitom događaju opisaću im kako se sjećam dijela njihove linije. Kad smo zauzimali Planinsko brdo, koje je padom ostalih kota ostalo prazno, išli smo sa Mlakve pa preko Obješenjaka i zapamtio sam jednu interesantnu bajtu za smještaj 6-7 vojnika sa iskopanim tranšejama koje su vodile do grudobrana i žicama koje su preko grudobrana vodile do mrudova u šumi ispod. Uz tu bajtu je bilo pravo fudbalsko igralište sa postavljenim golovima i drveni sto sa klupama sa strane. Ispod bajte je prolazio put kojim su tragove ostavljale 110-ke što mi je malo bilo čudno da put prolazi ispred linije. Kod zadnje bajte na Planinskom brdu spuštala se jedna livada prema Milovan brdu dok su se sa druge strane vidjele Predavice. U tih par dana je pao i prvi snijeg i zaustavio borbena dejstva.
  • treskavica- 82383 - 09.02.2013 : Mićan Adžić Gacko - best (1)

    Pozdrav gardistima


    Pozdrav svim gardistima od Adžije!

    Ratni put: Ravne, Mačak, Grebak, Ljuljeva stijena, Hojta, Kamenolom, Lupoč, Đokin toranj, Mesnice, Đevigrad, Mali i Veliki Konik, Pašina planina...

    Molim sve one koji pišu da je moral garde bio nizak da se malo suzdrže jer samo borci visokog morala su mogli da izdrže ono što smo mi izdržali!
    treskavica- 82371 - 09.02.2013 : Natasa Petrovic Samac - best (0)

    Pozdrav gardistima


    Pozdrav svim gardistima a posebno oktobarskoj klasi!
    treskavica- 82277 - 06.02.2013 : Zis Hadzici - best (0)

    Mališ i Šiš


    Volio bih kada bi ste provjerili informaciju za Mališa i Šiša, kako ste rekli da su ukopani na porodičnom groblju, po mojim informacijama poslije dejstava su premješteni i trebali su biti razmjenjeni, međutim privjerio sam sa kolegama koji su do kraja ostali na tom terenu i po svim saznanjima nisu razmjenjeni. Ako neko o leži u grobu onda to vjerovatno nisu oni. Ne bih da nanosim bol porodici ali sve informacije koje su 99% sigurne, još su na Treskavici.
    treskavica- 82245 - 05.02.2013 : Veljko Baranin Zabljak - best (0)

    Zoran Baranin - Puka


    Zoran Baranin Puka od oca pokojnog Draga i majke Jelene. Sahranjen je na Žabljaku. Puka je poginuo od neprijateljske granate 7. maja 1995. godine na Treskavici. Ja sam njegov sin Veljko. Slava svim junacima koji su dali svoje živote za odbranu Srpstva i srpskog naroda!

    Veljko,

    da li bi bilo moguće da pošalješ dvije fotografije:

  • jednu malu sliku kao za ličnu kartu
  • sliku Zoranovog groba

    Želja mi je da i tvog oca stavim u Virtualno groblje.

    Moj email je slavicnetŽhotmail.com.

    Pozdrav,
    Željko Tomić
  • treskavica- 82223 - 03.02.2013 : Crnogorac Niksic Beograd - best (0)

    Zoran Baranin - Puka


    Pukino pravo ime je Zoran Baranin. Poginuo je 6. maja '95. godine. Bio je sa Ćosom u gardi, čini mi se. Sahranjen na Žabljaku, otac.

    Poštovani,

    nema ga u evidenciji BORS-a.
    treskavica- 82201 - 03.02.2013 : Mladen Brko Modriča - best (0)

    Za Kvrgić Dragana - Šipovo


    Halo Dragane, javi mi se, tražim te 16 godina!
    treskavica- 82177 - 02.02.2013 : Crnogorac Niksic - best (0)

    Puka Baranin


    Da li neko zna kako je u maju 1995. godine poginuo Puka Baranin, dobrovoljac sa Žabljaka iz Crne Gore?

    Poštovani,

    možeš li nešto više napisati o njemu: ime, prezime, ime oca, mjesto rođenja, datum rođenja, datum pogibije, gdje je sahranjen.
    treskavica- 82108 - 31.01.2013 : Slavisa Gajic Ugljevik - best (7)

    R.I.P


    Ne znam mnogo o životu i njegovim pravilima! Sada kada gledam sa ove vremenske distance, shvatam da prije 20 godina o njemu nisam znao ništa osim da kada čovjek prolazi teške vremena sve lakše podnosi ako oko sebe ima osobe za koje i posle toliko godina može reći da su mu i dalje prijatelji.

    Vjerujem da je prijateljstvo u dobrome kratkoga daha, ali kada ljude spoji nevolja ono vječno traje.

    Imao sam tri takva prijatelja, iz tri različita perioda života. Trebalo mi je puno godina da ih steknem, a samo tri mjeseca da ih izgubim.

    Najbolji drug iz djetinjstva mi je bio Darko Mićanović zvani Kršo. Od kada znam za sebe znam i za njega. Odrasli smo skupa, osam godina bili u istom razredu, ustvari devet jer smo išli i u onu pačiju školu prije prvog razreda. Međutim, život je htjeo da nam se djetinjstvo okonča brzo jer smo bačeni u kolotečinu rata.

    Kada iščekuješ nešto dobro onda se čekanje otegne u nedogled, a rat je nazor htio sačekati da završimo školu. Kao i sve do tada, i u vojsku smo krenuli zajedno. Bili smo u različitim četama, ali smo svako veče koristili da budemo skupa, najčešće uz gitaru na klupama iznad paviljona. Obuka bješe ubrzana, samo dva mjeseca. Valjda se država plašila da se rat ne završi a da ne uzme nešto i od nas. Ja sam 13. novembra 1993. godine otišao na Nišiće, tačnije na Crnu Rijeku a Darko je ostao u Kalinoviku. Ispratio me je sa suzama u očima a prethodno je potrošio mnogo vremena da me ubijedi da ne idem. U svom dnevniku koji je vodio svaki dan je napisao da se plaši za mene, poznavajući kakav sam. Ja sam se vratio živ i zdrav, i naravno zna se ko se tome najviše obradovao. Još jednom sam išao na to ratište a onda sam poslat na Bjelašnicu. Posle nekog vremena Darko je stigao na susjednu Treskavicu. Imali smo svoj kanal na RUP-ovci i u određeno vrijeme smo se javljali jedan drugome.

    Konačno, negdje u junu 1994. godine smo se dogovorili da Darko dođe do mene na Bjelašnicu. Toga jutra sam sa 110-kom sišao u Ostojiće da pokupim Darku i da ga vodim kod sebe. U Ostojićima sam naletio na sanitetliju iz njegove čete i pitao ga gdje je Darko a on mi je rekao:

  • "Pa zar ne znaš, Darko je sinoć poginuo!".

    To veče je upisao u svoj dnevnik:

  • "Ujutru idem kod Slaviše na Bjelašnicu da igramo fudbala sa Unproforcima i da idemo na večeru kod njih."

    Drugog prijatelja sam stekao kada sam stigao u vojsku u Kalinovik. Zvao se Milorad Railić i bio je iz Banja Luke. Spavali smo jedan do drugoga i vjerujem da ta dva mjeseca obuke ni jedno veče nismo zaspali a da se ne ispričamo. Tek sam ga upoznao, a o njemu sam znao sve isto kao i on o meni. Na Bjelašnici je bio u susjednoj bajti. Viđali smo se svaki dan. Jedno veče grupa muslimanskih diverzanata je po neviđenoj oluji napala na njihovu bajtu. Pogođen je na spavanju, umro je u snu.

    U tom periodu sam se sprijateljio sa momkom iz Banja Luke koji se zvao Dragan Milovac zvani Bajbi. Znali smo se od početka obuke, ali ne mogu reći da smo i tada bili prijatelji. Međutim, kad smo došli na Bjelašnicu postali smo nerazdvojni. Iz njega je izvirala neizmjerna snaga i hrabrost. Bio je to jedini čovjek koga sam ja poznavao a koji je imao širi vrat od Tajsona. Ni sam ne znam zašto je tog kobnog dana otišao u Ostojiće, čak ni pušku nije ponio. U povratku, na 100 metara ispred kontrolnog punkta Unproforaca, upali su u zasjedu muslimanskih diverzanata. Snajperista sa gornje strane puta je pogodio vozača, a Bajbi je iskočio sa prednjeg sjedišta i pri tome slomio nogu. Krenuo je da bježi ispod puta, gdje su ga dočekali ostali diverzanti. Pod ceradom su bila još dva momka, čija imena sam zaboravio. Poveli su ih prema njihovoj komandi na Igmanu. Bajbi sa slomljenom nogom nije više mogao da hoda i jedan njihov se okrenuo i hladnokrvno ga ubio.

    Sva trojica su imali po "čitavih" 19 godina. Ja, evo još toliko doživjeh!
  • treskavica- 82059 - 30.01.2013 : Ranko Veljncic Zvornik - best (0)

    Status borca 3. bataljon rps inžinjering


    Tražim papire za učešće u ratu. Radio sam na probijanju puteva po Republici Srpskoj od 1992. do 1996. godine. Treba mi za povezivanje radnog staža.
    treskavica- 82046 - 30.01.2013 : Dragi Cajnice - best (0)

    Za Dragana Kvrgića


    Molio bih Dragana da malo opiše događaje kada je poginuo Šiš ispod Kobiljače?
    treskavica- 82039 - 30.01.2013 : Slavisa Gajic Ugljevik - best (10)

    1. gmtbr na Bjelašnici


    Sve ove događaje sam potisnuo negdje duboko u podsvijest i mislio sam da o njima nikada neću progovoriti jer sa mnogima koji su bili učesnici nisam više u kontaktu, a pričati nekome ko nije bio vinovnik svega toga nema smisla jer mi ne bi povjerovao.

    Sjećanja su izblijedila i pomalo su maglovita, pa se za mnoge događaje pitam da li sam ih izmislio ili su stvarni.

    Na Bjelašnicu sam stigao u januaru 1994. godine. Sve vrijeme sam bio na onoj kosi iznad Lukovca, mislim da se zvala Lisičija Glava. Moje najranije sjećanje je ona noć u kojoj je bjesnila strašna oluja tako da iz bajte nisi mogao ni nos da promoliš a njihovi izviđači su napali na susjednu bajtu na Ljuljovoj Stijeni. Tom prilikom je poginuo Milorad Railić, a ranjen Milan Aleksić. Sjećam se dobro da su svi iz te bajte zezali jednog momka kako je plašljiv a on to veče nije smio da spava i slučajno je podigao ćebe sa otvora i ugledao njihovog diverzanta koji je i ostao tu ispred, zauvijek.

    Drugo čega se jako dobro sjećam je jedan proljećnji dan za vrijeme kojeg smo igrali fudbala na onom proplanku iznad izvora koji smo zvali Hair. U jednom trenutku su se pojavili oni engleski ošišani, krupni specijalci a iza njih general Majkl Rouz. Zatekli su nas u debelim čarapama i dugim gaćama. Ja sam ga odveo da obiđe mjesta gdje bi mogli postaviti kamp za francuske vojnike, koji su uskoro nakon toga i stigli. Sa njima sam uspostavio dobru saradnju i gotovo svako veče sam bio kod njih na večeri. Najveći problem je bio koga da povedem sa sobom i kome da dam cigarete koje sam dobijao od njih, jer bi se neko mogao naljutiti što njega ne vodim.

    Unproforci su nam najviše služili za šlepanje 110-ke kad ostane bez nafte. Eh, koliko su nam samo puta su dali naftu kada nam nestane, a onda nas i odšlepaju, samo da nas sklone iz svoje zone odgovornosti. Ovo najbolje zna Dragan Stanković, vozač tog vozila.

    Sjećam se i dana kada je poginuo Bajbi, a ona dva momka zarobljena. Tada sam zaprijetio mojim prijateljima Unproforcima da ćemo ih napasti ako ih ne oslobode i hvala Bogu oni su odmah pušteni.

    Sjećam se i kada smo zarobili onog muslimana sa dvije bombe i dvanaest kutija sarajevske "Drine". Ja sam bio dovoljno lud da ga natovarim na 110-ku i preko Unproforske zone sprovedem u Ostojiće. Međutim, u toku puta nam nestane nafte, pa sam morao da ga tjeram da zrači pumpu kako Unproforci ne bi shvatili da je on zarobljenik. On nam je ispričao da se priprema napad na nas, a zatim je to isto ponovio i u našoj komandi. Međutim, ništa nije preduzeto! Napali su nas 1. oktobra 1994. godine. Znam samo da smo poručnik Rajko Đurić, Pajdo i ja sišli u Rakitnicu i shvatili da su svi sa našeg boka napustili položaje a da su muslimani već prošli iza naših leđa jer je selo bilo pusto.

    Sjećam se i 06. oktobra 1994. godine, kada su njihovi diverzanti napali na komandu na Čakljama. Tada je poginula i Tanja Bjelica a samo nekoliko dana prije toga sam sa njom bio na večeri kod Unproforaca.

    Sjećam se i kada smo ostali zaglavljeni na onom putu gdje nam je zaklon bila lokva kad iz nje istisnemo vodu. Ne mogu da se sjetim ime momka koji je dobio metak u dupe, pa sam ja, pošto smo bili okruženi, zvao Unproforce i natovarili smo ga u njihov transporter pa su ga oni odvezli do iza Babinog Dola. Mislim da tada niko od oficira nije bio sa nama i da smo se sami organizovali i dogovarali šta da radimo jer su Pajdu povukli negdje na drugo mjesto iako je on bio legenda a Vuletu je valjda udario grom dok je telefonirao pa je sa 110-kom otišao dok smo mi ostali. Sjecam se da smo se izvukli do ispod Šiljka i tu zaposjeli položaje i da je tada ranjen Čevriz Dalibor. Nakon toga smo se mi sa nekoliko specijalaca iz Vojkovića čitav dan pentrali uz Šiljak.

    Tek sada shvatam koliko su u to vrijeme naši životi bili jeftini jer nam niko nije rekao da je pukla linija, niti nas posavjetovao šta da radimo. Uvijek smo morali da se sami snalazimo.

    Iako ne volim da pričam o ratu, ovo sam napisao zbog onih čija sam imena gore naveo. Mislim da oni ne treba da padnu u zaborav jer su svi oni bili izuzetne osobe.
    treskavica- 82035 - 29.01.2013 : Dragan Kvrgic Sipovo - best (0)

    Treskavica


    Ja sam bio u bataljonu kapetana Bore Ćorića, komandir interventnog voda, klasa oktobar '94. godine. Za vrijeme muslimanske ofanzive 1995. godine sam bio na Malom Vratilu i Nikolinim Stjenama i sjećam se čitavog događaja.
    treskavica- 81895 - 25.01.2013 : Zis Hadzici - best (0)

    Milan Mališ


    Zahvaljujem Foči za informaciju. Znam da su to dvije različite osobe ali me nije administrator razumio pa je pomislio da je Šiš nadimak za Milana.

    Bio sam u toj akciji kad su njih dvojica izgubili živote, te ako je to olakšanje porodici mogu reći da su poginuli časno i da se nisu patili.

    Znam da su dislocirani sa mjesta pogibije, a to je bilo na Kobiljači, tačnije ispod kote 1907. Ovo je urađeno u svrhu razmjene poginulih, međutim ja sam premješten na drugu lokaciju prije razmjene pošto sam bio u manevarskoj jedinici. Kasnije sam saznao da je razmjena propala pa nisam ni od koga mogao saznati da li su razmjenjeni i želio sam prenijeti informaciju gdje su ukopani ako su još uvijek gori na planini.

    Znam kako je čekati da ti jave gdje su kosti nekoga tvoga ali nisam nikako mogao saznati pa bi želio poručiti da svi koji znaju za mrtve a ukopani su negdje neka to podijele sa nekim jer porodice to silno žele i samo se postavite na njihovo (naše) mjesto pa ćete shvatiti.
    treskavica- 81885 - 25.01.2013 : Milan Savic Modrica - best (0)

    Pozdrav za gardiste


    Pozdrav za sve gardiste. Vidim svi ste željnji okupljana i druženja. Svi oni koji imaju fb profil neka me kontaktiraju na (MILAN SAVIC POP) ja sam administrator u grupi 1 gmtbr tu ćemo se dogovoriti oko okupljanja slike itd...

    Veliki pozdrav!
    treskavica- 81869 - 24.01.2013 : Foča - best (3)

    Milan Mališ i Šiš


    Milan Mališ i Šiš su dvije različite osobe. Oba su poginuli a potom razmjenjeni. Pokopani su u Foči na porodičnim grobljima.
    treskavica- 81814 - 22.01.2013 : Burke Sanski most - best (1)

    Grupa Gardista


    Već postoji grupa zatvorenog tipa. Njeni članovi su su bivši pripadnici 1. gmtbr. Za više informacija kontaktirajte me na email burke1cetaŽgmail.com
    treskavica- 81803 - 21.01.2013 : Predrag Nikolic Teslic - best (1)

    Povodom dana Garde


    Poštovani saborci!

    Sa zebnjom sam prelistao Vaše komentare i sa svojom malenkosti zaključio da dan Garde dočekam zajedno sa Vama i u što većem broju!

    Pripadnik sam julske klase 1995. godine i trećeg novoformiranog bataljona na područiju uloga (Trešnjevica i Ljušići i Kremena glavica) a posle dva mjeseca i pripadnik Drugog bataljona na Lukavcu sa komandirom Gazdom, gdje sam bio sve do Dejtona kada smo ponovo prebačeni u okolini Uloga...

    Ako bih mogao da poslužim za savjet , predložio bih da se formira stranica na nekoj društvenoj mreži, ako takva već ne postoji, pa da razmjenimo po koju ideju u vezi organizovanja.

    Vaš brat po amblemu!
    treskavica- 81799 - 21.01.2013 : Zlatko Teslic - best (0)

    Garda


    Veliki pozdrav gardistima, interesuje me kada je okupljanje bivših gardista.
    treskavica- 81790 - 21.01.2013 : Mile Zvornik - best (0)

    Odgovor za Dobrinjskog


    Dobrinjski,

    odgovoriću na tvoje pitanje iako se nisi predstavio. Na Treskavici sam bio od maja '94 do novembra '95 godine i tvrdim da su nju držali isključivo mladi vojnici koji su bili na odsluženju vojnog roka u Kalinoviku.
    Sjećam se i napada o kome ti govoriš. U to vrijeme sam bio na Hojti.
    treskavica- 81777 - 20.01.2013 : Mile Zvornik - best (0)

    Pozdrav Burke


    Pokušavam da otvorim ovu tvoj mail, ali nešto nije tačno. Možeš li mi reći datum okupljanja gardista u Kalinoviku, ako je to na nekom većem nivou pošto imamo dogovor sa opštinskim vlastima iz Kalinovika da od ove godine zvanično odredimo datum garde koji bi trebalo da bude uvijek isti datum.

    Na ovaj način bi svi bivši gardisti mogli da posjete Kalinovik i uz pomoć lokalnih vlasti obiđu sva ta mjesta od Trnova, Bjelašnice, Treskavice do Neretve.

    Veliki Pozdrav.
    treskavica- 81775 - 20.01.2013 : DAMIR Srbac - best (0)

    Sjećanje na borce Prve gardijske brigade


    Pozdrav,

    vidim da nas ima dosta koji smo bili na Treskavici u tim teškim ratnim danima. I ja sam bio u Kalinoviku, inače sam decembarska klasa '93 godine. Najprije smo 6 dana imali obuku a potom smo poslati na olovsko ratište, a zatim i na Debelo Brdo pa Mesnice, Đokin toranj i tako dalje.

    Sjećam se septembarske klase '93: Sika, Stambola, Tute, Bajbi... Neki od njih, nažalost, više nisu živi.

    Podržavam inicijativu da se odredi neki dan kada bi se bivši gardisti sakupljali u Kalinoviku i da se potom obiđu mjesta, da se sastanemo se i potsjetimo na sve događaje.

    Toliko za sada!
    treskavica- 81765 - 20.01.2013 : Burke Sanski Most - best (0)

    Okupljanje gardista


    Gardisti su se već okupljali u Kalinoviku prošle godine, a i ove će. Možete me kontaktirati na mail burke1cetaŽgmail.com
    treskavica- 81762 - 20.01.2013 : Djordje Simič D .čadjavica - best (1)

    Prva gardijska brigada


    Mile Pjevač,

    podržavam tvoju akciju za održavanje Dana brigade. Mislim da trebamo odrediti pravi datum kad more većina gardista da ode u Kalinovik i da obiđemo neke kote i tako se prisjetimo šta je bilo prije 20 godina. Pozdrav za sve gardiste a posebno za prvu generaciju Garde, avgust 1993. godine. Pozdravljam i tebe Mile, pa ako budeš gdje pjevo blizu Čadjavice il u Čadjavici javi se na telefon da se vidimo.
    treskavica- 81761 - 20.01.2013 : Mile - best (0)

    Pozdrav za Srđana


    Srđane,

    Dobro bi bilo da stupimo u kontakt moj broj telefona je +381642896401 ako si zainteresovan, a vidim da jesi jer bi uz moju pomoć mogao da organizuješ okupljanje što većeg broja gardista iz Gradiške, Banja Luke, i okoline. Mislim da vas je odatle i bilo najviše na Treskavici. U svakom slučaju kontaktiraćemo preko fejsa ili na ovaj broj.

    Pozivam sve zainteresovane povodom ove teme koji misle da mogu stupiti u kontakt sa bivšim gardistima da se jave. Potrebno nam je najmanje po jedan čovjek iz svakog grada iz Republike Srpske da bi mogao da okupi gardiste iz svog grada, tj. opštine.

    Hvala vam puno na podršci i očekujemo do ljeta ove godine da se okupimo i da odemo na Treskavicu, da obeležimo Dan garde.
    treskavica- 81755 - 19.01.2013 : Srdjan Ilic Gradiška - best (1)

    Proslava dana Prve gardijske brigade


    Mile,

    podržavam ovu tvoju akciju za proslavu dana brigade. Danas sam kontaktirao sa jednim drugarom isto iz Gradiške koji je takođe zainteresovan za to okupljanje. Ja sam od Banjaluke 50 kilometara pa bih se mogli organizovati sa Banjalučanima.

    Pozdrav!
    treskavica- 81749 - 19.01.2013 : Gardista Srbija - best (0)

    Pad Dujmovića, Ledića


    Tog 29. 10. u reonu Predavice je sa srpske strane bilo mnoge jedinice, koje su tu skupljene nakon pada linije 1. 10.

    Najveći dio boraca je bio iz 1. gmtbr iz Kalinovika, otprilike oko 80% njih. Ti momci su bili neiskusni, slabog morala, već su dugo proveli na linijama. Bili smo "pojačani" i sa tzv. trećepozivcima iz Kalinovika, uglavnom borci preko 60 godina. Sa nama su bili i ostaci Aleksićevih četnika iz Sarajeva, koji su tu bili još od početka oktobra, ali njih je bilo malo. Napominjem da tu gotovo niko nije bio iz Sarajeva, a bilo je tu Srbijanaca, Korejanaca, Rusa, Bugara...

    Borikovac je držala jedinica iz Foče. U toku akcije, kako su diverzanti upali u Dujmoviće, pomoć je stigla iz Sarajeva, Interventni odred Brigade policije, a kasnije su došli i neki Vojkovićani.

    Nakon pada Ledića, to područje je preuzeo Sarajevsko-romanijski korpus, a mi gardisti smo se vratili u Kasarnu. Kasnije smo se pripojili Hercegovačkom korpusu.

    Tačno je i to da je linija relativno brzo pukla, jer je sve to bilo jako slabo utvrđeno i bez artiljerijske podrške.

    Postoje ljudi koji su se u tom ludilu ponijeli kao veliki borci i zbog toga su mnogi životi spašeni, ali ključno je bilo to što su diverzanti ušli iza leđa, vjerovatno između Hojte i Bijele Ljeske-Predavice...
    treskavica- 81747 - 19.01.2013 : Dimitrija Lazarevic Brcko - best (0)

    Pozdrav za Mileta


    Hvala ti Mile, i ja ću se potruditi da kontaktiram i da se dogovorim sa drugarima gardistima sa kojim sam ja u kontaktu pa se čujemo opet. Hvala jos jednom.
    treskavica- 81741 - 19.01.2013 : Deki Zvornik - best (1)

    Prva motorizovana gardijska brigada


    Šetajući se po forumima, zapazio sam da se jako mnogo piše o brigadama i jedinicama iz Republike Srpske, kako sa naše tako i sa suprotne strane. Svako na svoj način opisuje neku jedinicu i njena borbena dejstva.

    Zapazio sam da se veoma malo piše i pominje Prva motorizovana gardijska brigada koja je bila stacionirana u Kalinoviku, od oktobra 1993. godine do početka 1996. godine. Ovo je jedina jedinica u RS koja je raspolagala samo sa mladom vojskom i njihovim oficirima i podoficirima, koji su držali linije cijele Treskavice i dio Bjelašnice.

    Sve ostale jedinice VRS su imale vojnike od 20 do 65 godina, ali u Gardijskoj brigadi liniju su držale i u akcije išli samo Mladić, komandni kadar i momci od 20 do 22 godine.

    Mnogi vojnici iz ove jedinice su poginuli na Treskavici i Bjelašnici, a ponajviše zbog njihovog neiskustva, veoma niskog morala i psihičke neizdžljivosti.

    Zato bi molio sve učesnike na Treskavičkom ratištu, a posebno gardiste da pišu malo više o ovim momcima koji su bili na Đokinom Tornju na Treskavici kao ili na Ljuljevoj Stjeni na Bjelašnici i po 6 mjeseci bez smjene, a često bez dotura hrane i municije. Uprkos svim teškoćama oni su održali tu liniju koju su zaposjedali. Doduše, treba napomenuti da je linija pucala više puta, i to prije svega iz gore navedenih razloga ali je ta mlada vojska je u više navrata vraćala istu.

    Još jednom pozivam da pišete o ovoj veoma mladoj, hrabroj i časnoj jedinici.
    treskavica- 81731 - 19.01.2013 : Mile Pjevač Zvornik - best (0)

    Udruženje Gardista VRS


    Dimitrije,

    Ja kao pojedinac mogu samo da pokrenem tu akciju dobro bi bilo da se javi više gardista, da iskupimo bar 1 do 2 autobusa koji bi krenuli iz Banja Luke do Kalinovika bar toliko nas da ode prve godine.

    Ja mislim da je za vrijeme rata dan garde bio Đurđevdan ili Vidovdan nisam siguran...

    Bitno je da ima zainteresovanih, a uz pomoć sponzora i nas koji želimo otići gore svake godine bi nas bilo sve više i više koji su za to zainteresovani.

    Moja želja je da odemo i napravimo jednodnevnu šetnju Treskavicom od Trnova ka Lupoču, Pašinoj planini, Đokinom Tornju i da se spustimo na istočnu stranu Treskavice ka Neretvi i nazad u Kalinovik.

    Ja ću se pobrinuti da stupim u kontakt sa što više gardista i da dogovorim sa vlastima opštine Kalinovik naš dolazak i to bi bilo negdje u junu ili julu ove godine.

    Postoje velike indicije da osnujemo udruženje gardista. Po meni, ovo ima dosta smisla jer znam da ima dosta elitnih jedinica koje imaju svoja udruženja, a mi smo to zaslužili jer bili smo direktno podređeni Glavnom štabu VRS.

    Veliki pozdrav i ko god dijeli ovo moje mišljenje neka se javi na ovom forumu.
    treskavica- 81723 - 18.01.2013 : Dimitrija Lazarevic Brcko - best (1)

    Pozdrav za Mileta Pjevača


    Mile,

    možeš li nam objasni kada i kako ćeš organizovati dan garde. Moji prijatelji i drugari su izginuli na Pašinoj planini. Volio bih da odem tamo i posjetim Kalinovik a posebno Pašinu planinu i Đokin toranj.

    Pozdrav

    Ukoliko neko tamo ide, nemojte zaboraviti da napravite i malo fotografija i da iste objavite na ovom portalu.
    treskavica- 81707 - 18.01.2013 : Mile Pjevac Zvornik - best (6)

    Đokin Toranj


    U Kalinovik sam došao 11. aprila 1994. godine. Po završetku obuke su moju klasu i mene rasporedili na liniju. Ja sam otišao na Bjelašnicu na liniju Rakitnica i tu sam video sve moguće strahote rata. Povremeno su nas slali i na druge linije tj. gdje god je bilo potrebno.

    U oktobru '94 sam premešten u minobacaclije i tu sam bio neko vrijeme dok me jedan dan poručnik Šarenac nije zovnuo i rekao da je stigla naredba iz Komande da odabere šest ljudi koji treba da idu u Gvozno u diverzante. Čim je to izgivorio, momci su dizali ruke i sami se dobrovoljno prijavljivali jer im je bilo žao sto ja moram iz jedinice.

    I tako, nas šest je krenulo u Kalinovik gdje smo trebali zadužiti uniformu a zatim smo otišli na Gvozno. Tamo me je dočekao vodnik Savić i rekao:

  • "Ti sad brineš o tvijih šest ljudi. Sutra sa njima ideš na Đokin toranj!"

    I tako je i bilo! Ja i moji momci smo u dva sata noću krenili sa još njih osam iz jedinice ka Pašinoj planini. Išli smo oko tri sata. Na Pašinoj planini noć se nije mnogo razlikovala od dana jer je stalno bila magla, snijeg ili kiša.

    Kada je linija pukla, mi smo se pomješali sa mislimanima. Jedna zolja je udarila u bajtu i 12 momaka je poginulo. Jadna djeca, oni su bili pospali. Bilo je to rasulo živo. Nismo imali vezu sa komandom. U povlačenju smo zalutali pa u onoj magli zapucasmo jedni na druge a bili smo samo 30 metara jedni od drugih. Tada sam mislio da je sve gotovo. Tukli smo se sat vremena a nismo znali sa kim. Nnekako se sabrasmo i krenusmo prtinom. Opet zapucaše 84-ke po nama te ja padoh. Iza mene leži mislimansku vojnik, gaze po njemu. Htjede jedan da ga okrene, traži oružje te ja viknuh na njega. On ga pusti. Javljaju da im ja to njihov kapetan pa hoce da ga izvuku. Neko je naredio da ga stave na konja o odnesu do komande, valjda u razmenu.

    Pada i druga noć. Malo se smiri. Mi svi čitavi. Postavljamo šator ali ne može jer nam to ne dozvoljava vjetar. Javljaju nam da je linija uspostavljena. Jadni oni momci linijaši koji su gore bili i po dva mjeseca, veoma često gladni i žedni a često i bez veze sa komandom. Uglavnom su bili ostavljeni na milost neprijatelju.

    Sutradan smo sišli u Gvozno, a dan kasnije su nas poslali na Lupoč.

    Ovaj napad mi je malo bolje ostao u sjećanju i ukoliko se neki od gardista nađe u njemu neka ga i on opiše.
  • treskavica- 81705 - 18.01.2013 : Srdjan Ilic Gradiska - best (0)

    Gardisti sa Treskavice


    Bio sam martovska klasa 1995. u Bileći. Rođen sam u Donjem Vakufu (Srbobran) a sada živim u Gradišci. Na Treskavicu sam došao 31. maja 1995. godine. Bio sam u jedinici PVO i obišao sam većinu ratišta na Treskavici gdje smo imali Boforse. Zamolio bih gardiste koji me poznaju da mi se jave. Posebno me interesuju informacije o mom ratnom drugu Savi Rakanoviću sa Ozrena koji je na Treskavici ostao i poslije mene.

    Ja sam sa Treskavice otišao 4. decembra 1995. godine i zbog opravdanih razloga se više nisam vratio. Pozdrav svim gardistima!
    treskavica- 81700 - 18.01.2013 : Mile Pjevac Zvornik - best (1)

    Pogibija Save Novičića


    Pozdravljam sve gardiste a posebno minobacačlije koji su bili kod poručnika Sime zaboravio sam mu prezime samo znam da je negdje iz okoline Brčkog.

    Volio bi da neko detaljnije opiše napad u julu 1995. godine kada su nas opkolili muslimanski vojnici i kad je poginuo Savo Novičić od Zvornika. Bio sam na toj koti, ali s obzirom da sam i ja bio ranjen dosta detalja ne mogu da se sjetim.
    treskavica- 81699 - 18.01.2013 : Mile Pjevač Zvornik, Pilica - best (1)

    Dan Garde


    Pozvao bih sve gardiste koji su zainteresovani da bar simbolično obilježimo dan garde jer mislim da smo bar toliko zasluzili, a pogotovu oni koji su svoje živote ostavili na tim planinama.

    Kako se profesionalno bavim muzikom, bio sam igrom slučaja u Kalinoviku prije dvije godine i tamo sam upoznao sam dosta važnih ljudi iz Kalinovika. Tom prilikom sam tu sam temu otvorio i imamo punu podršku od vlasti iz Kalinovika da dođemo i simbolično obilježimo dan garde. Nadam se da će ovo sigurno uspjeti i u budućnosti zaživjeti jer sa sigurnošću znam da bi nam i mještani Kalinovika priskočili u pomoć u vezi ovog projekata.

    Veliki pozdrav za sve gardiste a posebno za moje drugare iz Izviđačko-diverzantskog odreda koji su zajedno sa mnom bili stacionirani na Gvoznu ako me ko prepozna nek se javi.

    Mile Pjevač, Zvornik (Pilica)
    treskavica- 81688 - 17.01.2013 : Mile Pjevac Zvornik - best (3)

    Treskavica '94, '95.


    Pozdrav za sve gardiste koji su bili u vrijeme '93., '94. i '95. godine na ovom dijelu fronta. Od aprila '94. do oktobra '95/. sam obišao sva ta moguća ratišta, od brda Pašina planina, Đokin toranj, Hojta, Lupoč i sve do Ostojića pa i do Trnova i ne mogu da se sjetim svih tih naziva i kota. Bio sam u jedinici kapetana Vukmirovića, minobacačlija. Posle sam prešao u čuveni Specijalni diverzanski odred. Voleo bih sve gardiste koji me se sjećaju da mi se jave na telefon +381642896401 Mile zvani Pjevac iz Zvornika.
    treskavica- 81657 - 16.01.2013 : Dobrinjski Sarajevo - best (1)

    Predavica, oktobar 1994


    Kao pripadnik Armije BiH učestvovao sam u akciji 29. 10. 1994, kada je bila veća akcija na Hojti, konkretno nas pravac napada je bio brdo Predavica, tačnije preko puta Milovanovog brda i ne sjecam se kako se zvalo ovo na kojem je bila nasa linija.

    Interesuje me da li su na Predavici stvarno bili regruti iz Kalinovika kao što se nama tada govorilo?

    Uspješno su se branili oko 4 sata, iako je nas napad bio prilično mlak, ali je linija pala oko 10:30 kada im je druga jednica sa druge strane skoro zatvorila odstupnicu.

    Taj dan su i naši diverzanti presreli kolonu oklopa na putu prema Trnovu pa je sve to vjerovatno uticalo na značajno pomjeranje linije.

    Kasnije smo ušlo i u Ledice...
    treskavica- 81533 - 11.01.2013 : Dimitrija Lazarevic - best (0)

    Pozdrav za gardiste, oktobar '94. godine


    Bio sam na Gvoznu polju '94. i '95. godine. Pozdrav za Švabu, Mitrović Miloša, Ramba, Gamber Daška, Jović Neđa, sa koim sam bio zajedno u stacionaru kod njega su bile premrzle noge ja sam bio ranjen od granate 1. maja na na Pašinoj planini.
    treskavica- 81460 - 10.01.2013 : Zis Hadzici - best (0)

    Milan Mališ i Šiš


    Molio bih ako znate šta o Milanu Mališu i Šišu, a vezano za njihov pronalazak, da li su ukopani i gdje.
    treskavica- 81319 - 07.01.2013 : Dimitrija Lazarevic Brcko - best (1)

    Pašina planina, 15. april 1995. godine


    Sjećam se da je tog 14. aprila 1995. godine nas nekoliko krenulo da odnese hranu do ispod vratila.

    Sledećeg jutra sam bio na straži od 5 do 7 na Gvoznu polju, na tom putu prema Pašinoj planini i Vratilu. Oko 6 sati je i počelo da se puca gore na Pašinoj planini, a detonacije su bivale sve jače i bučnije. Mi smo krenuli gore u ispomoc i kada smo stigli otprilike na pola puta naišao je jedan vojnik koji je bio sav krvav i zamotan u zavoje. Mislim da se zvao Ivica i on nam reče da ga je izranjavala granata.

    Kada smo se popeli do Vratila i pogledali prema Pašinoj planini, vidjeli smo da se od naših 30 drugara još samo 6 borilo. Oko 15 njih je poginulo, a ostali su bili ranjeni.
    treskavica- 81205 - 04.01.2013 : Gardista Srbija - best (0)

    Ledići


    Pitanje za "Garada Trnovo": da li misliš na pad Ledića u oktobru '94 ili ili oktobru '95. godine?
    treskavica- 81133 - 03.01.2013 : Škile Terminator BiH - best (0)

    Bilo nas je dovoljno...


    Bilo nas je dovoljno da prvog dana likvidiramo vašu diverzantsku grupu koja se ubacila, samo da je idiot Paprica znao da odreaguje kako treba. Naravno, za to nam je bilo potrebno i sadejstvo novih snaga u vidu naših interventnih četa, kako vojske tako policije.

    Da je Paprica prvog dana odreagovano kako treba, to bi bila lekcija muslimanima da ništa ne pokušavaju na tom području. Žalosno je i to što je on poslije gubitka Treskavice unaprijeđen u viši čin.

    I ko zna šta bi se sve desilo nakon pada Lupoča i Treskavice da nismo imali stvarno veličanstvenu artiljerijsku podršku Sarajevsko-romanijskog korpusa, sa oruđima koja su bila izmještena sa lokacija oko Sarajeva. Tom prilikom je od srpske artiljerije poginuo i mozak njihove operacije, Zaim, i njihova akcija je obustavljena.
    treskavica- 81132 - 03.01.2013 : Gardista Srbija - best (0)

    Oktobar '94.


    Kao pripadnik Gardijske brigade, julske klase, aktivno sam učestvovao u događajima u rejonu Hojte, oktobra i novembra '94. godine. Tih dana se svašta izdešavalo, mnogo je mladih momaka izginulo i zarobljeno...

    Jedno je sigurno, gardijska brigada je imala ogromne gubitke zbog toga što su mladi momci bili neiskusni u borbama, komandni kadar (čast izuzecima) je bio bez autoriteta, iskustva. Pored toga, teren na kome se dejstvovalo bio je izuzetno težak za čuvanje, nepristupačan i sa lošom komunikacijom. Pomoć koja nam je pristizala tih dana je samo trenutno spašavala stvari, ali tu nije tu bilo jedinica koje bi mogle da u nekom kontraudaru malo stabilizuju i poprave stvari.

    Pretpostavljalo se da iz demilitarizivane zone Bjelašnice i Igmana neće biti napada, ali bez obzira što su postojale informacije da će biti nekog napada, malo šta je preduzeto da se linije ojačaju sposobnijim borcima iz drugih jedinica. Moral vojske je bio izuzetno nizak.

    Postojao je i problem avgustovske klase koju ni nakon 15 mjeseci nisu puštali kućama već su ostali da brane Kalinovik, a zna se i zašto. Mnogi vojnici su dezertirali. Gardistima je izuzetno smetalo da gledaju Kalinovčane u pozadini, vezi, nekakvoj inžinjeriji, koji su se muvali po gradu, dok smo mi ginuli u rovovima. Ko je tad bio u Kalinoviku sjeća se i pobune vojske, pa umalo da nije bilo i pucnjave pa je čak i Mladić dolazio da smiruje situaciju, zatim Gvero nešto kasnije...

    O tim događajima ću još pisati a sada samo da pomenem sve one mlade živote koji su izgubljeni na tim prostorima.
    treskavica- 80575 - 14.12.2012 : Vito Simic Teslic - best (1)

    Minska polja na Treskavici


    Minskih polja na Treskavici ima mali milion. Svako ih je postavljao prema svojoj potrebi. Dok sam bio na Treskavici u ratu znam da smo se morali čuvati i od sopstveni mina. Primjera radi, jednom prilikom je jedan novi vojnik otišao da obavi nuždu i tom prilikom je nastradao od zaostale mine sa stare linije. Najviše se treba čuvati šumskog dijela Treskavice od Konika pa sve do Zelimica. Gore po kamenjaru ima mnogo manje mina jer ih je bilo teže postavljati.

    Ukoliko neko zna Sarin Željka koji je bio sa mnom na Treskavici, zamolo bih ga da mi se javi na telefon 066 125 826.
    treskavica- 80529 - 13.12.2012 : Nekad Bilo Foca - best (0)

    Treskavica


    Milan Simović je čovjek koji priča istinu o Lupoču. Samo bih volio da kaže koliko se četa borilo za odbranu Lupoča a samim time i Foče i odakle su ti ljudi bili.
    treskavica- 80299 - 09.12.2012 : Djordje Simič Bijeljina - best (2)

    Prva generacija Gardijske brigade Kalinovik


    Bio sam u svim vojnim operacijama u 1993. i 1994. godini, od Igmana, Bjelašnice, Treskavice i Olovskog ratište. Moj prvi vatreni okršaj je bio na Olovskom ratištu, gdje sam bio na mjestima opšina Ravno, Krivajevići.

    Sada bih napišao nešto o kotama Bjelašnica i Igmana. Kada krenemo od Trnova najprije idu Ostojići, Dujimovići i Dejčići. Kote od Igmana do Treskavice su Proskok, Hojta, Šiljak, Lsičija glava, Javorak, Zubovi, Ljuljeva stijena, Raketnica, Mlakva, Šljemena, Mesnice, Đokin toranj i Konjik. Ima tu još mjesta, ali je mnogo godina prošlo pa sam ponešto i zaboravio. Ako ima ko da je bio na ovim mjestima neka mi se javi. Prva gardiska brigada 7577 Kalinovik. tel. 065 268 846.
    treskavica- 79885 - 24.11.2012 : Treskavica Foča - best (3)

    Minska polja na Treskavici


    Ljudi da li neko zna sva minska polja na Treskavici ili odprilike gdje se ona nalaze jer je ovog ljeta čovjek stao na minu negdje između malog Treskaca i Pašine planine. Da li postoje karte minskih polja da se to označi i markira.
    treskavica- 79618 - 17.11.2012 : Golub Beograd - best (0)

    Treskavica


    Slučajno naiđoh na ovaj forum. Vidim da opušteno komentarišete o svemu. Ima i naših i njihovih. Koliko je dobro otvoreno o tome razgovarati na ovaj način ne znam. Možda jeste a možda i nije. Siguran sam da je bolje o tome pričati u kafani.

    Treskavica je bila teška za nas a verovatno i za njih. Od samog pčetka rata sam bio pripadnik interventne jedinice iz Foče. Prošao sam sva ratišta od Trebinja do Olova. Na Treskavici sam bio u više navrata. Dobar drug mi je poginuo od granate, ispod samo Đokinog tornja. Ovo je bila njihova granata, jer ginuli smo i od naših. Bilo je trenutaka da sam molio Boga da nagazim na minu. Jebeš nogu! Na borbu se čovek navikne, pomiriš se sa životom ali na divlju hladnu i nepristupačnu planinu vrlo teško.

    E, dosta od mene. Pozdrav svim veteranima i čuvajte Srpsku!
    treskavica- 79381 - 11.11.2012 : Dragan Trninic Bijeljina - best (1)

    Đokin toranj, minsko polje na Koniku


    Pozdrav svima,

    bio sam u IDV ili PTV. Kada smo prvi put došli na Treskavicu bio je kraj maja 1995. godine. Iste noći su nas odveli pod Đokin toranj na ispomoć starijoj klasi. Raspojelili su nas po trojicu sa starijima. Bili smo mrtvi umorni od puta i od pješačenja. Zaspali smo kao klade u nekom šatorčiću. Ujutro rano su nas probudile detonacije. Izgleda da su Turci čuli da je došla mlada vojska pa su to iskoristili da napadnu. Naređeno je povlačenje preko ploča do Konika.

    Kada je uspostavljena linija na Koniku niko nije znao za naše minsko polje ispred Bajeta. Znam da je bio lep, sunčan dan kad su se čule dvije jake ekslozije blizu naše bajte. Mislili smo da su nam Turci prišli i začuli su se jauci. Ubrzo je iz neke uvale istrčao neki stariji gardista i zvao nas da mu pomognemo. Imali smo šta i vidjeti! Dvojica naših su naletili na paštete ili klackalice. Jednog smo izvukli skroz do naših bajeta, kada su se začule nove ekslozije. Tada sam čuo da su povređena još trojica. Mislim da sam tad nosio gardistu koga su zvali "Mali Bilder". Ovom prilikom ga pozdravljam.
    ,br> Ubrzo nakon toga sam otišao kući i tamo sam ostao u Prvoj semberskoj brigadi kod komadanta Rikića koji je do kraja rata bio na Majevici, selo Kovačica. Taj dio Majevice su držali mještani Kovačice i mi Popovljani.

    Još jedan pozdrav za Gardiste i neka ste mi živi i zdravi!
    treskavica- 78846 - 05.11.2012 : Marko Maric Sanski Most - best (0)

    Pozdrav zemljaku Kondiću


    Ima zemo, i ako si bio na tornju onda se i poznajemo.
    treskavica- 78809 - 04.11.2012 : Kondic S.Most- Srbija - best (1)

    Pozdrav za Gardiste


    Veliki pozdrav za sve gardiste, a posebno za klasu "oktobar 94. godine". Da li ovde ima neko iz Sanskog Mosta a da je bio u gardi od 94. do 96. godine?
    treskavica- 78805 - 04.11.2012 : Gradel Igmanovic Hadzici - best (1)

    Akcija na Dujmovačka brda


    Pozdrav,

    prije par dana je bila 18-ta godišnjica akcije na Dujmovačkim brdima podno Treskavice. U toj akciji je Armija muslimanske BiH zaplijenila 5 tenkova T-55, 4 transportera, 7 vojnih kamiona, autobus, preko 1000 granata, 14 strijela, dosta PAM-ova i PAT-ova itd.

    Volio bih da se neko sa suprotne strane javi i da opiše taj događaj. Ipak, ovakve akcije se nisu baš tako često desavale. Skoro tri čete elitnih jedinica su ušle nekoliko kilometara neprijatelju iza leđa i napravile to što su napravile.

    Volio bih da se neko javi i opiše ovaj događaj.

    Pozdrav!
    treskavica- 78803 - 04.11.2012 : Gardagarda Trnovo - best (0)

    Ledići


    Pozdrav svima,

    da li neko ima nekih informacija vezanih za Ledićko - Dejčićko ratište a vezano za novembar 1995. godine? Prije svega me interesuje kako se akcija odbijala i kako su pali Ledići.
    treskavica- 78761 - 03.11.2012 : Obren Novakovic Lopare - best (0)

    Pozdrav za Gardiste


    Veliki pozdrav za sve gardiste, a posebno klasu mart '95. Učestvovao sam u borbama na Surdupima, Kobiljači, Humu... Bio sam u donjm logoru.
    treskavica- 77848 - 05.10.2012 : Vitomir Simic Teslic - best (2)

    Zemunica na Trovrhu


    Igrom slučaja po kazni sam poslat na kotu Konik, mislim da je to bilo u januaru 1995. godine. Odmah po dolasku pažnju mi je privukla svinjska kolenica koju su vojnici šutali po podu. Na licima boraca se vidio umor, kako fizički tako i psihički. Pomislio sam:

  • "Bože, ovi su svi pukli!"

    Uveče smo legli, pokrili se ćebadima i pribili jedan uz drugoga da nam bude toplije.

    Sutradan je trebalo ići u patrolu, negdje u pravcu Bjelašnice. Imao sam normalnu uniformu, a dobio sam i šinjel, a zatim sam preko svega stavio još i deku. Napolju je bilo bar minus 30, pa mi je odmah na pamet pao film "Igmanski marš". Nije trebalo dugo da se kosa i brada zalede, a deka je postala tvrda kao kamen. Vjetar je strahovito duvao, pa kada ti pahuljica pogodi lice osjećaš bol, kao da te neko ubode iglom. Od zime je pucala i koža na rukama pa je i krv tekla.

    Nakon pet sati hodanja do odredišta, pomislih da nije imalo smisla ni ići tamo jer su i puške bile zaleđene pa se iz njih ne bi moglo ni pucati.

    U to vrijeme sam mislio da je to vrhunac svega što se tamo može dožijveti. Međutim, u tome sam se grdno prevario. Sledeće zime, na koti Trovrh je bilo još žešće! Iz naše bajte smo odlazili na izviđanje, u grupi od tri čovjeka. Unutra je bila peć, pa ako smo imali sreće da u okolini nađemo drva onda smo mogli zapaliti i vatru. Tamo smo ostajali po tri dana.

    Na Trovrhu smo boravili u zemunici visina do koljena. Unutra je bila velika vlažnost, a kada izađeš napolje bilo je još gore. Upravo tu sam shvatio da smo mi bili izdržljiviji nego i jedna životinja. Sva sreća da mi je to bila druga zima, inače na toj koti ne bih preživio da sam čitavu zimu bio bez drva.
  • treskavica- 77539 - 26.09.2012 : Vitomir Simic - best (1)

    Moje prvo vatreno krštenje


    Moje prvo vatreno krštenje je bilo kao na filmu.

    Bilo je to u proljeće 1995. godine. U zemunici nas je bilo četvorica: Zeljo, Vujić, Simke Poguzija i ja. Ujutro, oko 9 sati smo pili kafu i dosađivali se kao i obično. U tom trenutku dolazi konjovodac, koji nam je donosio doručak. Počeo je da deli hranu: jaja, presovanu slaninu, pekmez. Uz hranu nam pruži i kutiju cigareta imeni odmah prođe kroz glavu da nešto neće valjati jer kada smo god dobili po kutiju BH cigarete nešto se dogodilo.

    I tako, dok smo sjekli slaninu i stavljali je da se peče, po nama poče da pršti kanonada metaka od brovinga i PAT-a. U sekundi smo se zagledali, ni sami ne znajući da li da uskačemo u rovove ili da idemo na kontra stranu. Ipak smo otrčali do rovova.

    Ovo se sve dešavalo na Koti koja se zvala Debelo brdo i ona se nalazi ispod Konika. Neprijatelj nas je tukao otprilike desetak minuta. U jednom trenutku uzviknuh: "Ljudi, izgore nam slanina!" i Željko otrča da okrene slaninicu. Baš u trenutku kada se vratio ponovo nas poklopiše vatrom. Uprkos tome otišao sam da skinem slaninu sa vatre!

    Nakon toga smo još 12 sati bili pod njihovom paljbom. Eh, po nama je toga dana ispaljeno toliko granata da se dim uhvatio preko brda tako da su svi mislili da niko od nas nije preživio. Na svu sreću nikome od nas nije falila ni dlaka sa glave!
    treskavica- 77412 - 22.09.2012 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Bitka za Lupoč


    Evo da još malo razjasnimo šta se desilo 3. i 4. oktobra 1995. godine na Treskavici, tačnije na koti Lupoč. Ovom prilikom ću citirati muslimanske izvore gdje jedan od njih kaže:

  • "U oslobađanju Lupoča je učestvovao Manevarski bataljon 1. bošnjačke brigade sa svoje četiri čete u punom brojčanom sastavu i naoružanju, potpomognut slavnim ID (valjda izviđačko-diverzantskim) vodom iz iste brigade koji je u borbu upućen jedan dan ranije. U toku sledeće noći u borbu su ubačene sve četiri čete koje su izvršile simultani napad. Borbe su trajale cijeli dan, sve do prvog mraka, jer je srpska vojska bila izuzetno dobro ukopana i naoružana, vođena iskustvom nakon ranijih gubitaka ovog teritorija..."
  • treskavica- 77403 - 22.09.2012 : Neba Bak Smederevo - best (0)

    Treskavica


    Evo da se posle dužeg odsustvovanja ponovo javim, prije svega u vezi komentara o gubicima na Treskavici.

    Nakon što je naš MUP napustio linije na Humu i muslimanska vojska zaposjela tu liniju, mi smo sutradan krenuli u kontra-ofanzivu.

    Što se gubitaka u toj akciji tiče, ja sam nakon osvajanja Malog Huma, na liniji, što uveče što ujutru, video petoro mrtvih, od čega je bio samo jedan naš borac, laka mu crna zemlja.

    Te večeri, nakon završetka napada, muslimani su u toku noći krenuli u napad i da na vreme nismo uočili kako nam se približavaju sa baterijskim lampama ko zna šta bi se sve moglo desiti! Mi smo o tome obavestili našu artiljeriju i ona ih je poklopila nanevši im pri tome veoma teške gubitke, što su na kraju i sami priznali.

    Iste večeri naša artiljerija je pogodila neki njihov magacin, od čega su takođe imali velike gubitke.

    Kako reče gospodin Razvigor, u pomenutoj akciji smo za manje od pola sata oduvali sarajevske "Laste".

    Jedan od pripadnika muslimanske vojske se na jednom forumu komentarisao pomenutu akciju i pri tome pokušao da ublaži njihov poraz, ali mu ja to nisam dozvolio jer su nakon akcije u Semizovačkom interventnom vodu ostale legitimacije poginulih pripadnika "Lasti", tako da nije potrebno raspravljati o tome da li su to bili oni ili ne. Mada su "Laste" bile elitna jedinica, evidentno je da su u ovoj akciji pretrpela težak poraz pa nije zameriti onima koji pokušavaju da sakriju istinu.

    Toliko za sada i pozdrav svim forumašima.
    treskavica- 77361 - 20.09.2012 : Razvigor Srbija - best (0)

    Gubici na Treskavici oktobra 1995


    Što se tiče teksta o pogibijama naših vojnika na Treskavici, to nije moj tekst i ja sam ga samo preneo.

    Možda je ukupno poginulo oko 30 do 40 naših vojnika.

    Što se tiče gubitaka na protivničkoj strani, sa sigurnošću mogu da potvrdim da je Prvi korpus imao ukupno 66 poginulih boraca tokom oktobra 1995. godine. i negde oko 20-30 zarobljenih. Ovaj podatak je objavio general Nedžad Ajnadžić.

    Možda je tu bilo i nekih jedinica iz Drugih korpusa, ali o tome ne znam ništa pouzdano.

    Verovatno je tada na Treskavici bila i neka jedinica njihovog MUP-a, poput Lasti, koje je pomenuo Nebo Bak, pa bi ukupnim muslianskim gubicima trebalo dodati i njihove eventualne gubitke, ali o tome kada bude preciznih informacija.
    treskavica- 77360 - 20.09.2012 : Razvigor Srbija - best (1)

    Stanje na Treskavici na kraju rata?


    Da li bi sada neko mogao sa sigurnošću da kaže kakvo je stanje bilo na Treskavici zadnjeg dana rata 11. oktobra 1995. godine? Koje su kote muslimani uspjeli da od početka oktobra do tada zauzmu i koje su naši uspeli da povrate?

    Sa sigurnošću mogu reći da su Beli vukovi, potpomognuti Josipovićevim borcima 11. oktobra vratili Hum.

    U svojoj knjizi "Pismo prijatelju" Mišo Mijatović, koji je na Treskavici vodio Ilidžance, dosta nejasno opisuje šta se dogodilo 9. oktobra kada je krenuo taj srpski kontranapad. Beli vukovi i Ilidžanci su krenuli da povrate kotu Čelina, MUP je trebao da vrati kote Kragujevac i Čardak, a Josipović sa svojim ljudima Runjevicu.

    Mijatović kaže da su uzeli prve rovove i da su zarobili neke muslimanske vojnike i da je kod njih nastalo rasulo i bežanija.

    Na kraju kaže da MUP, ne samo da nije vratio Čardak i Kragujevac, nego je čak izgubio i Hum. Inače bi po njemu trijumf srpskog oružja bio potpun. Za Josipovića ne kaže da li je vratio Runjevicu, kao ni to da li su Beli vukovi i on povratili Čelinu i ostali na njoj.

    Ako neko zna, neka pojasni stanje.
    treskavica- 77349 - 19.09.2012 : Vitomir Simić Teslić - best (4)

    Zima na Treskavici


    Na Treskavici sam proveo dve zime i njih smatram našim najvećim neprijateljem. Kada bismo išli u grad, ili se vraćali iz njega, znali smo hodati po čitavu noć. Sneg je bio beo, a uz to je bilo i maglovito, pa se nije vidio ni prst pred okom. Hodali smo poput slepaca.

    Kako nismo imali Motorole, sporazumevali smo se hicima iz puške. Ako nismo bili sigurni da idemo u dobrom pravcu, opalili bismo metak i kada nam neko uzvrati iz daljine onda nastavimo da idemo u tom pravcu.

    Jednom prilikom je jedan moj prijatelj koga smo zvali "Pukovnik", dok smo bili na koti Trovrh iznad Gvozdenog polja, izgubio u povratku iz Kalinovika. Čitavu noć je pucao i hodao u krug. Našli smo ga ujutro kako leži promrzao na dva metra od bajte. Uneli smo ga u zemunicu, skinuli ga i trljanjem smo ga zagrevali. Potom smo kidali daske od kreveta da naložimo vatru pošto nismo imali drugoga izbora.

    Ponekad smo znali i po više noći prespavati cvokoćući i moleći Boga da nam neko presudi kako se više ne bismo patili.
    treskavica- 77323 - 18.09.2012 : Vitomir Simic - best (2)

    Treskavica


    Ukoliko me sjećanje još uvijek dobro služi, na Treskavici sam proveo 16 mjeseci. Najprije sam bio Koniku, pa ne znam vise gdje dalje. Dešavalo nam se da prepješačimo i 20 do 30 kilometara u jednom danu, primjera radi kada je padao Đokin toranj, mislim u proljeće 1995. godine.

    Gledao sam kako po noći prema našoj strani fijuču meci. Ne mogu se tačno sjetiti datuma, ali znam da su se jednom muslimani privukli i na našu bajtu ispalili raketu iz ručnog bacača i da je tom prilikom samo jedan naš borac preživio. Mislim da ih je tada poginulo negdje oko dvanaest. Ruku na srce, i oni su pomalo krivi jer niko od njih nije bio na straži - svi su spavali. Znam iz iskustva kako je to bilo: prekrstiš se i legneš da spavaš u nadi da ćeš dočekati jutro.

    Po mojoj proceni, muslimanima je ta planina bila cilj pošto je to za njih sveto mesto, a ne kao što pišu da su htjeli do Foče jer bi im onda trebala silna vojska da održe liniju.

    Što se tiče borbi na Treskavici, sve je izgledalo kao u partizanskim filmovima: sakriješ se iza kamena pa ko će koga da pogodi. Sve u svemu, bilo je dosta ružnih trenutaka. Teško je reći da sam tamo doživio bilo šta lepo.
    treskavica- 74552 - 16.09.2012 : Milan Simovic Foča - best (1)

    Pogibije na Treskavici 1995


    Povodom teksta koji je napisao Razvigor

    Ne slažem se sa napisanim, jer je linija na Lupoču probijena prvi dan, prvim napadom na mjestu gdje je bio broving, i ušli su nam za leđa.

    Koje jedinice su bile u blizini LP a prema prevoju Rogoj? Minobacači i pozadinci u Boljanovićima. Oni su mogli nesmetano da dođu na Rogoj (neke grupe su i ušle na Rogoj i ubili su nekog Pavlovića, ne znam ime) ali mislim da nisu znali koliko naše vojske ima na LP. Po nekim njihovim pričama mislili su da nas je bilo 50-ak.

    Ne vjerujem da su u toku te akcije imali neke veće gubitke.

    Šiša sam dobro poznavao, isto kao i većinu boraca iz njegove jedinice. Malo je reci da je bio hrabar, jer je to bio i previše. O okolnostima njihove pogibije malo se zna, ali se može reći da je bilo suludo krenuti sa malom grupom, tačnije sa trećinom njegove jedinice, u takvu akciju. Naredbu je dobio od komandanta Brigade, koji nije raspolagao nikakvim informacijama o brojnosti muslimanske vojske koja je napadala rejon Treskavice.

    Eto, tu je neko zakazao, da li obavještajac kome je to bio posao ili nestručnost komandanta Brigade, koji nije omiljen na području opštine Foča. Naravno, iz opravdanih razloga!

    Drugog dana napada na LP, dobio sam od muslimanskih vojnika informaciju (posto je razdaljina između nas bila desetak metara) da su uhvatili Šiša. Obratili su nam se riječima:

  • "Evo vam Šiša šišmiša!"

    Po meni, a i po većini njegovih saboraca koje dobro poznajem, greška je bila kod komande Brigade. Koliko je meni poznato, krenulo ih je devetorica, dvojicu su ostavili iza sebe.

    Miroslav Vuković - Miki je bio 1973. ili 1974. godište
  • treskavica- 73924 - 15.09.2012 : Istočna Treskavica Foča - best (0)

    Treskavica


    Moj srtic je poginuo na Kobiljači. Moj otac je pričao sa čovijekom koji je jedini preživio tada i on dugo vremena poslije rata nije htio da priča o tome. On mu je rekao da su im tada ušli iza leđa i da je jedan muslimanski vojnik zasjeo za PAM, koji se nalazio na vrhu Kobiljače i da je zvao jednog srpskog vojnika da dođe gore ali dok je ovaj išao prema njemu ovaj musliman je pucao na njega i tako su shvatili da je za brovingerom muslimanski vojnik.

    Takođe kaže da su se našli u obruču u obliku potkovice, i da su imali samo jedan izlaz. Tada su moj stric i taj čovjek poslednji ostali gore i da je moj stric pogođen sa leđa u potiljak. On je tada odlučio da se povuče i kaže da je tada oko njega prozujalo hiljade metaka ali je imao tu sreću da ga ni jedan nije pogodi. I tako je samo on živ ostao.

    Zamolio bih vas ako jos neko nešto zna o ovim događajima neka napiše!
    treskavica- 73892 - 15.09.2012 : Jovan - best (3)

    Treskavica 1995


    Koliko samo ima sjajnih tema (Treskavica - rat 1992-1995) koje praktično nisu nikada analizirane i koje su veoma bitne radi potpune istine o ratu u BiH.

    A istina je daleko i naročito je izvitoperena tokom druge polovine 1995. godine, kada je u medijima stvara mit o veličanstvenoj muslimanskoj Armiji BiH, o desetinama viteških, slavnih brigada i mnoštvo gazija...

    Pa, samo djelić kad se kaže i pomene surovo i podmuklo NATO bombardovanje, od koga je najviše stradao Sarajevski okrug i rejon Glavnog Štaba u području Han Pijeska, VRS i civilnih objekata od jula do septembra 1995. godine, ili naprimjer slučaj generala Novaka Đukića(komandan taktičke grupe Ozren VRS koja je obuhvatala četiri lake pješadijske brigade i varijante top sa Ozrena ispalio granatu s udaljenosti oko 35 kilometara na strogi centar Tuzle 1995. godine, kada je usmrćeno oko 70 ljudi.

    Kakav savršen alibi Drugom tuzlanskom korpusu za orgijane na Vozući u jesen 1995. godine, sa stranim odredom "El Mudžahedin" od koga su u prvom satu imali su preko 100 poginulih, i domaćim mudžahedinima iz 7. muslimanske...

    Ne treba da nikada zaboravimo da je nosilac napada na Vozuću bio 2. tuzlanski korpus s osvježenim brigadama u vidu nekoliko hiljada pripadnika 28. srebreničke divizije. Ne treba zaboraviti da je glavnina 28. srebreničke divizije sa preko 3000 pripadnika još 12. jula 1995. godine prešla u zonu 2. muslimanskog korpusa u rejonu Sapne i to sa minimalnim gubicima.

    Takođe se mora priznati, koliko god bili zločinci i monstrumi, da su Naserove trupe bile jedne od elitnijih jedinica u muslimanskoj armiji. Jednom prilikom je Željko lektorišući malo moj tekst upotrijebio izraz "Naserovi mudžahedini" i istine radi moram reći da Naserove horde nemaju nikakve veze s mudžahedinima jer srebrenički kraj je imao isuviše veliki mit iz 2. svjetskog rata o sjajnim uspomenama iz doba NDH i druženja sa Francetićevim oficirima jer glavninu ustaških snaga u Podrinju 1942. godine su činili lokalni muslimani naročito srebrenički. Ne zbog obučenosti, jer su do 1995. godine imali velike gubitke u ljudstvu, već "isključivo" zbog spremnosti da i dalje ginu masovno samo zbog eventualne mogućnosti da prilikom neke ratne bitke dođu u situaciju da siluju i zvjerski ubijaju ratne zarobljenike i civile.

    Kad sam pomenuo sjajne teme o kojima se malo zna istaću ovu najsvježiju na forumu pad Treskavice u oktobru 1995.

    Osim rijetkih, najčešće kratkih ispovijesti direktnih učesnika sa srpske strane, nikakvog zapisa nema - analize uzroka pada! Zašto komšijske specijalne snage iz Drinskog korpusa nisu bile uključene u odbranu?

    Elitna drinska, Rogatička brigada je mogla velikim dijelom biti uključena u odbranu nakon sjajno odrađene akcije oslobađanja preostalih dijelova opštine u rejonu Žepe krajem jula 1995. godine.

    Analizom ratnih događanja na Treskavici 1992-1995 sa srpske strane, saznala bi se istina o 1. gardijskoj motorizovanoj brigadi Glavnog Štaba VRS, koja je imala tokom svog postojanja od 1993. godine pa do kraja rata izbačenih iz stroja, što zarobljenih, što ranjenih , što poginulih, više stotina, a pričalo se da se na kraju rata broj približio četvorocifrenom broju.

    Nikad ne zaboravimo da su, osim oficirskog i podoficirskog kadra brigadu sačinjavali isključivo mladi vojnici, poput 65. zaštitnog i 67. puka veze.

    Da nije bilo 1. gardijske brigade Treskavica bi pukla poput dinje, mnogo prije oktobra 1995. godine.

    Velike gubitke doživljavali su kad su najisturenije jedinice ostajale u okruženju zbog bježanije "stare vojske", a Bogami često i zbog lošeg komandnog kadra(drskog i bahatog, milionima kilometara udaljenim od jednog Josipovića.

    U jednom od odličnih tekstova na temu pad Lupoča početkom oktobra 1995. spominje se proslava rođendana nekog oficira 1. gardijske brigade, čini mi se komandanta bataljona u Kalinoviku, a ratni zločinac Zaim Imamović sa svojom divizijom navalio sve sa podrškom "sarajevske raje" tipa Slaviše Šućura čije učešće u napadu kao uslov da krenu su izričito tražile Zaimove gazije.

    Jovane,

    izvinjavam se za ispravku tvoga teksta. Zamolio bih tebe, a i sve ostale, u slučaju da imaš neku primjedbu na moju korekciju (a ovakvih poput ove je jako malo) da mi pošaljete komentar preko opcije "ocjenite članak".

    Takođe napominjem da možeš da pišeš tri puta duže tekstove ukoliko, prilikom dolaska na formu za upis, klinkneš na žutu olovku. Otvoriće ti se tri prozora za upis, umjesto jednog kojeg sada dobijaš.

    Pozdrav,
    Željko
    treskavica- 73889 - 14.09.2012 : Razvigor Srbija - best (5)

    Pogibije na Treskavici 1995


    Stanovnici Miljevine i Srbinja s tugom, ali i ponosom pamte 3. i 4. oktobar ratne 1995. godine.

    Dok su se pripremali pregovori o miru, muslimanska Armija muslimanske BiH potpomognuta Nato artiljerijom svom žestinom je napala srpske položaje na planini Treskavici.

    Minuti su odlučivali o proboju i izbijanju muslimanske vojske na Drinu. Međutim, nisu izgleda računali na žestok otpor srpske vojske na prevoju Lupoč.

    Svojim tijelima dalje napredovanje zaustavili su Milivoje Bjelić (1947), Ranko Filipović (1963), Neđo Drakul (1938) i Sava Matović (1938), koji zauvijek ostaju na grudobranu. Vodila se borba prsa u prsa. U bolnici u Srbinju redovi za dobrovoljno davanje krvi...

    Kada su vidjeli da linije srpske odbrane ne mogu probiti na Lupoču, muslimanski vojnici su oštricu napada usmjerili na brdo Kobiljaču, ne bi li srpske branioce doveli u okruženje.

    U ovom okršaju poginuli su Anđelko Bilinac (1943), Radenko Zarić (1956), Velimir Kulić (1942), Anđelko Čančar (1951), Zdravko Trivun (1965) i Ranko Stanković (1958).


  • "Muslimanski vojnici padali su kao snoplje, ali ih je bilo mnogo više" - prisjeća se jedan od preživjelih učesnika bitke i napominje da je Komanda odlučila da upotrijebi izviđačko-diverzantsku četu Vojske Republike Srpske, kojom je komandovao neustrašivi Nedeljko Vukadinović zvani Šiš. Omaleni momak imao je "u nogama i pušci" najteža ratišta, od Vukovara, do Nevesinja, Goražda, Olova, Grahova...

    Šiš, čiji su nadimak dobro upamtili muslimanski jurišnici, bez velikih priprema je krenuo sa neustrašivom družinom.

    Nisu čestito ni predahnuli od prethodne bitke, bez pogovora, krenuli su na negostoljubivu Treskavicu Dragan Vujičić (1958), zamjenik komandira, Miroslav Vuković (1958), Radoje Radović (1968), Milojko Radović (1968), aktivni poručnik Milan Mališ (1967), načelnik Protivvazdušne odbrane i Veljko Ivanović (1964), koji se još uvijek, 10 godina poslije, vodi kao nestao.

    Puna 24 časa vodila su sedmorica neustrašivih srpskih junaka neravnopravnu bitku sa višestruko brojnijim muslimanskim vojnicima, koji su kasnije na sarajevskoj televiziji priznali da nisu uspjeli da ovladaju komunikacijom Trnovo - Srbinje.

    Tijela hrabro poginulih srpskih branilaca pronađena su i sahranjena mnogo kasnije.

    Nažalost, ne i tijelo Veljaša Ivanovića, čiji je otac Đoko dao krv za DNK analizu.

    Čika Đoko, nažalost nije dočekao da sahrani kosti svog sina jedinca.

    Ako neko nešto više zna o pokojnom Šišu i njegovoj jedinici neka napiše.
  • treskavica- 73854 - 13.09.2012 : Dragiša Čajniče - best (1)

    1. gardijska brigada - pozdrav od Dragiše


    Pozdrav za sve pripadnike 1. gardijske brigade, klasa mart '95. Bio sam na Brdima na liniji, neka se javi neko ako je bio tamo u to vrijeme.
    treskavica- 73804 - 11.09.2012 : Milan Simovic Foča - best (0)

    Za Darija o ratu


    Dario, pozdrav i tebi. Nisam služio u Bileći, nego sam imao na Manjači obuku dva mjeseca, a nakon toga sam prekomandovan u 2. sarajevsku brigadu.

    Nisam baš nadaren za pisanje, ali ono najbolje ispadne kad čovjek otvori dušu. Neke informacije iz rata se tek sada saznaju, a neke (mi sitna raja) nikada nećemo doznati.

    U vojsku sam otišao dobrovoljno sa 18 godina, pošto su mi otac i dva starija brata već bili pripadnici VRS. I ne kajem se zbog toga, jer je to bilo nešto jače što me vuklo. Sada od toga nemamo ništa, sem da piššemo, jer došla su druga vremena, drugi ljudi...

    Rat je ostavio veliki trag u našim životima. On ti je poput plivanja ili voženja bicikla, nikad ga ne možeš zaboraviti. U ratu su nas učili da rukujemo svim vrstama naoružanja, da čuvamo onoga do sebe jer tako čuvamo i sebe.

    Vveliki pozdrav!
    treskavica- 73736 - 08.09.2012 : Dario Obrenovic Njemacka - best (0)

    Milan Simović: Treskavica


    Druže,

    jako mi se sviđaju tvoji tekstovi! Baš mi je drago da neko piše o VP7577 i o borbama na Treskavici. Nisam siguran da se znamo, ali poznajem neke Simoviće iz Foče. U gardi sam imao dosta drugova i znam da ste u ratu prošli kao bos po trnju.

    Ja sam bio u VP 7590, a na Treskavicu sam dolazio samo povremeno, po potrebi. Neko vrijeme smo išli u CZOV Bileća, da obučavamo mlade regrute i vodimo štab. Ne znam koja si bio klasa, ali pretpostavljam da si iz Bileće otišao gore. Samo nastavi da pišeš jer veoma rado čitam tvoje tekstove. Naravno, ne umanjujem vrijednost ni drugih. Pozdrav!
    treskavica- 73714 - 07.09.2012 : Milan Simović Foča - best (0)

    Za Razvigora i Skileta


    Druže Razvigor

    ne znam ti ni ime ni prezime, ne samo tebi nego ni Skiletu Terminatoru, mada za njega mogu dobiti informacije ali ne i za tebe.

    Još jednom kažem zašto se skrivati? Kako da diskutujem sa nekim kome ne znam ni ime ni prezime?

    Samo da odgovorim Skiletu!

    Skile, skonto sam odmah da nisi bio ni blizu mene, pa što ne kažeš odmah. I nije mi jasno zašto si ubijeđen da nismo bili u okruženju.

  • Zašto onda nije bilo popune municije?
  • Zašto nije bilo popune ljudstva?
  • Zašto nismo imali ni vode ni hrane? Valjda znaš odakle smo se snabdjevali vodom na LP?

    Ima tu još puno toga da se napiše!

    E kad mi odgovoriš na sva ova pitanja, onda možemo dalje da diskutujemo. Nemoj pogrešno da me shvatiš, ja samo iznosim moje viđenje tih događaja.

    Zašto nam je LP trn u oku? Koliko je meni poznato, na teritoriji Foče od 92-95 ni jedna jedinica nije ostala u okruženju, (pa valjda znas ko je držao liniju na LP, čitav bataljon minus oni neki, već znaš koji, a bilo ih je dosta. E, zato nam je to ostavilo traga, bar meni.

    I ima tu i izvjesna doza razočarenja, jer su me naučili da kada nešto radim to odradim kako trba.
    Nadam da ćemo se sresti, mada već pretpostavljam ko si.

    I ja sam napisao da je komandir 1. čete došao pred mrak 03. 05. 1995. godine. Vjerovatno si i ti tuda prošao.

    Iskreno rečeno, a i tih dana sam isto govorio, muslimani su nam ostavili prolaz, i pri tome ne mislim na onu sitnu buraniju nego one koji su bili iznad njih!

    Za Razvigora!

    znam da su muslimani izbrisali neki tvoj komentar, i to napisan ćirilicom. Pisao si nešto u vezi onih poginulih.

    Kod nas u Republici Srpskoj se ništa ne piše o vremenu između 1992. i 1995. godine. A znaš li zašto? To je zbog toga što su na vlast došli oni koji su amnestirani, pa nam danas ne daju ni disati. Šta njih briga, oni su zaposleni, situirani pa ne razmišljaju o tim godinama.

    Ipak, jedino mi je milo! Kada se pomene tema rata, saginju glavu i kriju pogled.

    Kod naš Srba važi pravilo kad se jednom osramotiš ni Drina te ne može oprati. Zbog toga ćemo mi, sve dok smo živi pričati o tome, i što treba.

    Veliki pozdrav Željku i sve najbolje, i kao što već rekoh svaka ti čast majstore!
  • treskavica- 73690 - 06.09.2012 : Goran Gačić Teslic - best (0)

    Pozdrav za avgustovce


    Pozdravljam sve pripadnike Prve gardijske brigade. Ja sam avgustovac. 1993.
    treskavica- 73688 - 06.09.2012 : Razvigor Srbija - best (0)

    Treskavica 1995


    Nešto mi se pobrkao tekst koji sam poslao u vezi Treskavice, pa da ne ispadne zabuna, želeo sam da se zahvalim Milanu i Terminatoru na opisu njihovog viđenja borbi za Treskavici na samom kraju rata.

    Opet da kažem da se o tome se kod nas nije skoro ništa pisalo, za razliku od muslimani koji su tome posvetili mnogo veću pažnju. Čak su postavili i dva snimka sa Treskavice tih dana.

    Problem je što se da njima ne može diskutovati. Na jednom njihovom sajtu su izbrisali moju poruku samo zato što je pisana ćirilicom.

    Nadam se da će se i sa naše strane o tome više pisati.
    Pozdrav i svako dobro!
    treskavica- 73684 - 06.09.2012 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Odgovor Enesu H.


    Dalibor je poginuo na Goraždu od mine, nije na Treskavici.
    treskavica- 73674 - 05.09.2012 : Enci Dallas - best (0)

    Dalibor Davidović


    Pozdrav!

    Da li neko od prisutnih Fočaka na ovoj stranici ima informaciju o pogibiji Dalibora Davidovića iz Miljevine. Bio mi je školski drug, a nakan rata sam čuo da je poginuo u rejonu Treskavice. Ako neko ima tačnu informaciju o lokaciji i datumu njegove pogibije, neka mi javi. Hvala unaprijed!
    treskavica- 73663 - 05.09.2012 : Razvigor Srbija - best (0)

    Treskavica 1995


    Zahvalio bih Milana Simovića i Terminatora da opišu njihovo viđenje borbi na Treskavici. Sa srpske strane se jako malo zna o tome, ali se može zaključiti da su do 9. oktobra 1995. muslimani zauzeli kote Lupoč, Čelinu, Kragujevac i Hum. Nakon toga, 11. oktobra je vraćena kota Hum, o čemu je ovde pisao Nebo Bak.
    treskavica- 73182 - 27.08.2012 : Darko Mijatovic Laktasi - best (2)

    Oktobar '94


    Bio sam tamo od '94. do '96. godine. Zvali su me Sova. Sa mnom su bili još Vito iz Han Pijeska, Karać, Slatinac...

    Bio sam pod Konikom kad je sve padalo, i nemoj da se lažemo, za sve je kriva komanda garde. Njih nikada nije bilo briga za nas. Bili smo bez hljeba, zatrpani snjegom 10 dana, ja i Avgustovac smo se probijali 4 sata do grada 19. januara '95 godine. U gradu, u restoranu naša komanda slavi "Dan garde." Major Duka pijan ko krmak, na stolu pjevaljka gazi jagnjetinu, a naši momci gladni po bajtama!

    Žali Bože mrtvih gardista. Mislim da svi mi plačemo kad se sjetimo šta se sve izdešavalo, i nikada nećemo moći zaboraviti tu bol i patnju u gardi.

    Pozdrav i neka vas Bog čuva.
    treskavica- 73162 - 27.08.2012 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Okruženje na Lupoču


    Ne znam zašto misliš da je Lupoč prvi dan bio okružen jer mi smo kasno popodne toga dana snijeli pokojnog Ranka do minobacača, koji je u to vrijeme još uvijek bio živ. Nikakvog okruženja nije bilo.

    Da su oni imali ubačen jedan bataljon misliš da to ne bi uradili? Nikakvo povlačenje u tom slučaju ne bi bilo moguće sem da skačemo sa onih stijena. Interventni vod prvi dan nije imao nikakav okršaj, sem na početku kada su na početku te pucnjave okrenuli muslimane prema vama.

    Za drugi dan ne znam jer smo ostali na minobacačima i tada smo ispod Kobiljače ili Vratla (zaboravio sam kako se zove ona prva čuka dođe sa lijeve strane od minobacača) slušali puškaranje kad je Šiš sa svojom ekipom upao u zasjedu (neko je doživao nekog i prijetio da će se krvi napit nekom ako ostane živ).

    Gledali smo isto kad muslimani u koloni izlaze na brdo (Kobiljača ili Vratlo). Poslije toga je počela baš žestoka borba gore na Lupoču (opet smo prošli sa minimalnim gubicima kako je moglo biti) i do malo nekako ste se izvukli svi hvala bogu (ostao je samo jedan poginuli borac), a gore je na Lupoču neko urlao Mustafaaaa i pobjednički rafalao!
    treskavica- 73152 - 27.08.2012 : Milan Simovic Foca - best (0)

    O Lupoču, sajtu...


    Ma znao sam da ćeš skontati za Peru. E, on je taj specijalac kome ne samo ja dugujem život, nego i mnogi drugi.

    Još se samo ne slažemo oko broja muslimana koji su napadali. Nije ih niko brojao. Međutim, da čitav Lupoč okruže sa 50 ljudi, ma daj... Ali, neka, to je tvoje mišljenje.

    Ima na netu neki sajt gdje tip iznosi referat o napadu na LP, sa pravcem njihovog kretanja obilježenim na karti i brojem njihovih snaga, ali nisu nam oni bitni.

    Pera je kod mene došao prvog dana pa valjda ja znam, a to ti može i on potvrditi. Ja nemam namjeru da nikoga ubijeđujem u moju stranu priče, ali sve ovo možeš čuti i od njega, normalno ako hoćeš.

    Interventni vod nije mogao ništa uraditi jer su i njih napadali. Znali su tačno gdje se nalaze i vršili su pritisak na njih.

    Ma naći ćemo tebe Pera i ja, pa ćemo te razuvijeriti, negdje dobro da okafenišemo u Miljevini. Imam ja gore dosta jarana upravo iz tih dana, sa nekima sam i danas u kontaktu, ponekad se i vidimo u Foči.

    Sad mi pogotovu nije jasno gdje si se nalazio tih dana. Ti kažeš da nije bilo puškaranja sem tog prvog udara! Bez uvrede drug, ali tebe sjećanje doista ne služi.

    Ako sumnjaš u moje viđenje stvari, ma još ljudi iz prve čete koji će to potvrditi. Većina njih bi se i sjetilo o kome se radi jer sam ih izmedju napada obilazio i dijelio cigarete, kojih je u komandnoj bajti bilo oko 4 vreće. Neki od njih su mi, znajući gdje se nalazim i kakvim smo napadima bili izloženi, dali 5-6 bombi i nešto municije.

    Za moderatora iskrene pohvale. Sajt je odličan i samo tako nastavi. Vidim da postoje i rubrike o dezerterima, profiterima i ... E, to je naša muka jer im ništa ne možemo, ali sam mišljenja da treba pričati i samo pričati.

    Relativno sam mlad, ali iskren... Živim u Foči i gdje god se sretnem sa tim "Srbendama", ja ih javno prozivam a oni pognu glavu. Oni nam danas kapu kroje.

    Imam još dvojicu starije braće, koji su imali mnogo više borbenih dejstava nego ja. Oni su oni pravi, prekaljeni borci, a ni jedan od nas ne može da se zaposli, čak ni kao vatrogasac a kamo li nešto drugo. Zbog toga smo ogorčeni i osjećamo se poniženi, ali se i dalje borimo i ne predajemo se. Takvih je slučajeva mnogo, ali šta se tu može.

    Pročito sam tekst Zorana Jankovića u rubrici dezerteri i svaka mu čast!

    Veliki pozdrav!
    treskavica- 73132 - 26.08.2012 : Milan Simovic Foca - best (0)

    Lupoč i Treskavica oktobra 1995.


    Sve pohvale moderatoru za vodjenje ovog sajta! Ujedno sam odgovorio i Skiletu i Razvigoru, koji učestvuje na još jednom sajtu koji vode muslimani, nista interesantno sem što se sprdaju.

    On iznosi i imena četvorice naših judi koji su poginuli na LP. Do danas nisam znao za četvoricu a sigurno ću se raspitati.

    Moj zadnji kontakt sa tom jedinicom je bio 5. 10. 1995. godine jer sam završio u bolnici gdje sam proveo 11 dana. Nakon toga sam se vratio u matičnu jedinicu, 2. sarajevsku brigadu.

    Vidim da ni posle toliko vremena ljudi ne znaju da smo čitav 3. oktobar 1995. godine bili u totalnom okruženju, a 4. oktobra nam je ostavljen propust na istočnoj strani LP.

    Milane,

    mislim da niko iz tvoje jedinice nije nastradao tog dana. Među poginulim borcima koji su 4. oktobra 1995. godine poginuli na Treskavici nalaze se:

    1) Plakalović (Milovan) Miloš, rođen 18.03.1971. godine. Ovaj borac je sahranjen na Gradskom groblju "Gradac" u Sokocu i možeš ga pronaći i u Virtualnom groblju.

    2) Vitomir (Rade) Tomislav, rođen 03.01.1953. godine, sahranjen na Đedovcima, Sokolac.

    Moja pretpostavka je da su preostala dva borca, koja su poginula tog dana, pripadala ili Fočanskoj ili Kalinovičkoj brigadi, koje još uvijek nemam u evidenciji.
    treskavica- 73130 - 26.08.2012 : Terminator Škile BiH - best (0)

    Bitka za Lupoč


    Ja i dalje mislim da su se prvi dan ubacile neke njihove diverzantske jedinice i da je to bilo najviše između 30 i 50 ljudi. Dar-mar je mogao da napravi naš interventni vod koji je bio u rezervi (znaš i sam gdje je bio). Oni su tu prvo i udarili kad su krenuli odozdo i onda su tamo produžili prema vama tako da ste prvi dan vi bili najviše na udaru, slažem se s tim.

    Sem tog prvog udara i granata nije bilo nekog većeg puškaranja, ako me sjećanje još uvijek dobro služi. Stekao sam utisak da je bio ovamo neko kao npr. Rašo S. on se ne bi libio da pređe onaj put i uleti im iza leđa, što opet kažem je neki moj osjećaj da se to moglo uraditi. Meni se činilo da su svi krenuli prema vama a ovamo su ostavili par ljudi koji su povremeno pripucavali i stvarali utisak da tu neko ima.

    Legendarni Pera specijalac je bio s njima drugi dan kad je ostao sam i tada ih je bilo masa tako da je Lupoč morao pasti.
    treskavica- 73120 - 26.08.2012 : Milan Simović Foča - best (5)

    Pad Treskavice


    Nakon pada linije, kontranapad nije dolazio u obzir jer za to su bili potrebni sposobni ljudi. Naša jedinica je imala iskustva samo u obezbeđivanju linije, i daleko od toga da je bila nesposobna, svaka njoj čast, ali za to su bile potrebne diverzantske jedinice. Pored toga, nismo imali vezu ni sa našim minobacačima, a imali smo problem i sa dopunom municije...

    Neprijatelj je udario tamo gdje su se oni koji su formirali liniju najmanje nadali. Glavni dio snaga neše čete bio je prema Nikolinim stijenama.

    Iznad tebe, nekih 200 do 250 metara je bila bajta u kojoj sam bio ja sa još sedam momaka. Kad smo čuli detonacije kod brovinga nas dvojica smo krenuli u tom pravcu. Prešli smo stotinjak metara i ugledali njihovu grupu od nekih 10 do 15 ljudi. Zapucali smo, bacili 2 do 3 bombe da ih usporimo, kako bi se mogli izvući do komandne bajte. Zaposijeli smo kakve-takve položaje da se spojimo sa interventnim vodom i uz pomoć samo jednog čovjeka, kome sam zahvalan do kraja života, smo uspjeli da ih zaustavimo.

    Moj položaj u tih dva sata borbe je bio prema interventnom vodu.

    Međutim, posada koja je bila u komandnoj bajti se počela povlačiti prema nama. Bilo mi je savršeno jasno da smo svi gotovi ukoliko to mjesto padne, pa sam uperio svoju pušku u njih i zaprijetio da ću ih pobiti ukoliko se ne vrate nazad. Krenuo sam ispred njih i za nekih petnaestak minuta uspio da dođem do grudobrana.

    Nakon toga sam poslao nekoga da zove onog borca koji nam je pomogao da se izvučemo. On dolazi sa 53-ojkom i tu smo ustalili liniju.

    Tog trenutka nas je bilo devetorica, ali kako je vrijeme prolazilo većina te stare posade je napustila taj položaj i otišla na drugo mjesto, koje im se činilo sigurnije. Tu smo ostali samo taj "specijalac" i nas tri mlada vojnika.

    Zatim su uslijedili jaki napadi, čak smo se i bombama dobacivali jer je međurastojanje između nas je bilo svega 10 metara. Na nas su pucali i sa pješadijskim naoružanjem sa desne strane. Tukli su nas i artiljerijom, na jednu našu odgovarali su sa pet njihovih granata.

    Tog dana smo nekako uspijeli da se održimo, a pred veče smo sišli do komandne bajte, koja je ostala između nas jer je teren bio poput malog brdašca, da nas noću ne bi iznenadili.

    Dolazi komandir čete, koji je toga dana bio na odmoru, uzima neku papirologiju i gubi mu se svaki trag. Vjerovatno je i on tražio sigurnije mijesto.

    I tako, ulazimo u drugi dan ostavljeni bez dopune municije, vode, veze...

    Uprkos njihovim provokacijama, poput poziva na predaju, "specijalac" i ja im puzajući prilazimo sa desne strane i na njih bacamo dvije bombe. Međutim, primjetili su nas oni koji su nam bili iza leđa pa smo jedva žive glave izvukli, vraćajući se nazad tih 7 do 8 metara.

    Čitav taj drugi dan su vršili strahovit pritisak na nas. Uz sve to, nas je mučio nedostak municije i bombi. Sakupljao sam metke po blatu i punio okvire jer se nekoliko kutija prosulo po zemlji. A svaki borac dobro zna šta znači prljava municija! Usred jednog njihovog napada puška mi se zakovala, ali sam bio toliko priseban i smiren da je rasklopim i u svega nekoliko sekundi otklonim problem i nastavim da pucam po neprijatelju.

    Tog dana sam iza tog grudobrana i povrijeđen. Nisam bio ranjen, nego me je nakon eksplozije jedne bombe pogodilo nekakvo kamenje.

    Na tom mjestu ostajemo do pred veče, a onda u jednom trenutku sa moje lijeve strane na nas padaju tri bombe, na udaljenosti ne više od tri metra. Instiktivno sam se bacio do oborenog bukovog stabla koje mi je štitilo lijevu stranu. Ni dan-danas mi nije jasno kako su nam prišli do tog mjesta kada je neko drugi trebao da nas štiti.

    Istog trnutka šaljem ovu moju dvojicu mladih vojnika, jednog u pravcu interventnog voda a drugog nama iza leđa, da jave našima da se povlačimo. Na tom mjestu smo taj specijalac i ja ostali još pet minuta, nakon čega me on ubjeđuje da se izvlačim prema prvim bajtama koje su nam se nalazile iza leđa, a da će on krenuti za mnom. Tako sam i učinio, izvukao sam se nekih 30-40 metara, kleknuo u borbeni položaj i čekao...

    U jednom trenutku odjeknu eksplozija i pojavi se dim i prašina na mijestu gdje je ostao ovaj moj saborac. Ja sam pomislio da je on gotov. Počeo sam da se taktički povlačim - iz klečećeg položaja sam otvarao vatru na njih sa namjerom da ih usporim kako bi se mogli izvući.

    Ispraznio sam tri okvira i ubacio četvrti, za koji sam tek kasnije ustanovio da je bio poluprazan jer sam u njemu izbrojao svega petnaest metaka.

    Prvog dana smo bili u totalnom okruženju. Nakon toga su nam ostavili prolaz jer ni oni nisu znali koliko nas ima na LP, a kad su doznali prepali su se da bi i oni mogli imati velike gubitke...

    Onaj moj specijalac se uspio izvući. Ona detonacija je bila njegova ručna, kumulativna protivtenkovska bomba, koju je stavio na pedeset trojku. To mu je i spasilo život jer se u onom silnom dimu i prašini pomiješao se sa njima i uspio izvući u pravcu interventnog voda.

    Kada sam došao do minobacača, dobijam pet kutija metaka, dopunu municije. Ljutito ih bacam jer nisu bili u stanju pročitati šta piše. Bila je to municija sa teškim zrnom.

    Ovo će potvrditi samo oni koji su tada bili svijesni, a bilo je i takvih. Međutim, ima i dosta onih koji su heroji poslije bitke, a u njoj manji od makovog zrna.

    Još jednom ponavljam, svaka čast većini tih ljudi koji su bili na LP tih dana. Iskreno sam to rekao tada, a ponavljam i sada. Mislim da su samo oni mogli držati LP.

    Svi mi imamo svoje viđenje tih događaja, i to je normalno. Ipak, nije mi jasno ponašanje komandnog kadra te čete, i to me još uvijek ljuti.

    Ja poznajem tog tipa, koji na moj pomen tih događaja samo slegne ramenima i ćuti.

    Ovo nije bilo moje prvo vatreno krštenje, jer sam ih u periodu od godinu učestvovao u dosta borbenih okršaja. Ipak, borbe na LP su bile najžešće.

    Vjerovatno ćemo se i upoznati. Meni nije jasno zašto se ljudi kriju pod nekakvim nadimkom, ali dobro. Komandir brovinga je bio jedan od dvojice braće koja su bila na LP. E, njegov brat mi je prijatelj iz tih dana, pa ću ga pitati i za tebe. Tek onako, reda radi.

    Pozdrav!
    treskavica- 73098 - 25.08.2012 : Milan Simovic Foča - best (0)

    Napad na LP


    daj mi tvoju lokaciju u ta 2 dana.. .. samo da znas da sam i ja bio na LP i to jedan od oni mladih vojnika. Samo svi su zaboravili ono silno granatiranje u septembru, tj. upucavanje ciljeva. Ako hoćeš da znaš "linija" je pukla upravo na mijestu gdje sam bio ja sa još 3 boraca jer su ostali pobijegli ranije tj. prvog i početkom drugog dana. To mjesto je komandna bajta prve čete.

    LP bi pao i prvog dana da upravo ja nisam vratio 7 ljudi nazad u tu komandnu bajtu koja je najviše napadana u ta dva dana. To nije samo moje mišljenje nego većine onih realnih, jer posle bitke svi su heroji, a vjeruj mi takvih je malo bilo.

    Ako mi odgovoris tačno gdje si se nalazio možda se i vidimo u Foči.

    Negdje sam pročitao kolike su snage napale LP, jedan bataljon sa odličnom logistikom dok mi nismo imali ni dopunu municije a kamo li šta drugo. Drugog dana je ušla još jedna jedinica veličine bataljona među njima su bili i fočanski diverzanti. Ako im je vjerovati!
    treskavica- 73075 - 24.08.2012 : Škile Terminator BiH - best (0)

    Bitka za Lupoč


    Komandir interventnog voda koji je tada poginuo je Ranko F. Mislim da su muslimani tada 3. oktobra 1995. godine ušli sa relativno malobrojnim snagama u našu pozadinu i da se tada izvršio protivudar bilo bi ih dosta likvidirano ili živo uhvaćeno.

    Sutradan je to već bila druga priča. Oni su u toku noći ubacili veliki broj vojnika i udarili na Lupoč gdje smo se mi dobro držali, ali smo se morali povući jer je prijetila opasnost da budemo opkoljeni pošto su oni već bili izašli na Kobiljaču, lijevo od nas i uzeli Kragujevac i Čelinu ispod nas.

    Tako su oni do 4. oktobra zauzeli cijelu Treskavicu.

    Slijedeća bitka je trebala da bude bitka za Rogoj gdje su se oni zaletjeli, i tada im je poginuo Zaim, što ih je malo poremetilo.

    Kasnije je postpisan mir u Dejtonu, tako da je ostao status kvo.
    treskavica- 72996 - 21.08.2012 : Razvigor Srbija - best (0)

    Lupoč i Treskavica oktobra 1995.


    Zamolio bih Milana Simovića da malo detaljnije opiše situaciju i borbe na Treskavici u oktobru 1995, pogotovo za Lupoč, koji je već pominjao.
    treskavica- 72968 - 20.08.2012 : Milan Simovic Foča - best (0)

    Lupoč u oktobru '95. godine


    Pad Lupoča, 3. i 4. oktobar 1995. godine. Pa neko je i tu morao biti!

    Ja sam bio na Lupoču prema Nikolinim stijenama, iznad PAM-a koji je pokrivao Spasovaču (livadu) koja dijeli Lupoč od Vjetrene jame i Nikolinih stijena, što je već neko opisao na ovoj stranici.

    Tačno je da su muslimani ušli iza naših "linija" koje su bile razvučene. Primjera radi, prva bajta do tog PAM-a je bila udaljena 250-300 metara.

    Lupoč je bio nebranjen, i nije ga bilo moguće odbraniti iz više razloga.

    Ova tema je dobra, jer se posle toliko godina saznaje nešto što se tada nije znalo.

    Po mom mišljenju, sva su ratišta su bila teška, pogotovo ona gdje se htijelo ratovati.

    Poznat mi je teren Treskavice: Vjetrena jama, Surdupo, Kobiljača, Lupoč...

    Terminator Skile Bih navodi da je tih dana poginuo komandir interventog voda, pa me zanima koji je komandir interventnog voda poginuo na Lupoču?
    treskavica- 72780 - 15.08.2012 : Burke Sanski Most - best (2)

    Garda, Đokin toranj


    Od kraja oktobra 1994. godine položaj na Pašinoj planini je držala 1. četa 1. bataljona 1. gmbr. Đokin toranj je oko 1000 metara ispred Pašine planine, između našeg položaja i položaja Armija muslimanske BiH koji se nalazio na Zubovima.

    Zbog bolje preglednosti i boljih zaklona našeg položaja na Pašinoj planini u odnosu na položaj Armija muslimanske BiH, svakodnevno smo izlazili na Đokin toranj i zadržavali se po nekoliko sati, ako bi vremenski uslovi dozvoljavali, i više. Obično su tri do četri vojnika odlazila na toranj dok su ostali ostajali na Pašinoj planini da bi mogli da nas zaštite u slučaju da su i pripadnici Armija muslimanske BiH krenuli ili već stigli na toranj a da mi to nismo primjetili na vrijeme, što se jednom i dogodilo sredinom februara 1995. godine, kada su se nakon petnestak minuta puskaranja i povukli. Tom prilikom kod nas nije bilo ni ranjenih ni poginulih, a za njih ne znam.

    Prvi stalni položaj naše vojske desno od našeg položaja na Pašinoj planini nalazio se tek na Lupocu, znači nekih 5-6 kilometara, a isto tako je bilo i sa naše lijeve strane.

    Od oktobra 1994. godine smo boravili u dvije zemunice koje su se nalazile ispod Pašine planine, po petnest vojnika u svakoj. Dva dana na položaju pa onda četri odmora u Gvoznom polju, i sve tako do sredine januara 1995. godine, kada su zemunice zatrpane sa preko pet metara snijega. Nakon toga smo mjesec dana vršili svakodnevne patrole iz Gvoznog polja do Pašine planine. Polazili bismo u četri sata ujutro, gore bismo stizali oko osam, a nekad i kasnije ako bi vrijeme bilo loše ili ako bi napadao novi snijeg. Povratak je bio oko četri sata popodne. Jedan dan smo išli u smjenu, a zatim smo imali tri dana odmora, mada sam ja zbog kazne od komandira čete išao svaki dan, dvadeset dana za redom.

    Sredinom februara 1995. godine, transportni helikopter donosi materijal za dvije nove barake. Jedna je napravljena na mjestu gdje su zatrpane zemunice, a druga ispod samog vrha Pašine planine, tako da smo opet uspostavili stalni boravak na položaju. Tako je sve trajalo do 15. aprila 1995. godine kada smo napadnuti. U tom napadu poginulo je petnest naših vojnika, a nekoliko je ranjeno.
    treskavica- 72738 - 14.08.2012 : Treskavica Istocna Foča - best (0)

    Treskavica


    Prije dva dana sam bio na Treskavici, tačnije išao sam na Đokin toranj, sa istočne Treskavice od Malog Treskaca.

    Da li neko zna čiji je bio položaj odmah uz Đokin toranj, VRS ili Armija muslimanske BiH.
    treskavica- 72662 - 12.08.2012 : Focak Sarajevo - best (0)

    Proskok, juli 1993. godine


    Vidim da ovdje pišu i pripadnici VRS i pripadnici ARBiH, pa bih zamolio ako neko može da malo detaljnije objasni događaje oko Proskoka, a koji su se desili krajem jula 1993. godine. Prije svega interesuju me objektivni i istiniti stavovi. I ja sam bio vojnik, i jedina želja mi je da na ovom mjestu razmjenimo iskustva iz prošlog rata.
    treskavica- 72640 - 11.08.2012 : Burke Sanski Most - best (1)

    Garda


    U gardi sam bio 16 mjeseci. Najveći dio tog vremena sam proveo na Pašinoj planini i Đokinom tornju. Ako je neko bio gore u to vrijeme, tačnije u 1994. i 1995. godine, ili ako poznaje nekog ko je tamo bio, zamolio bih ga da nešto o tome i napiše.
    treskavica- 72096 - 29.07.2012 : Treskavica Istocna Foča - best (0)

    Treskavica


    Znam malo višse o borbama na Istočnoj Treskavici, to jest na Kobiljači. Tu mi je poginuo stric, Radenko Zar**. Tada je poginulo visš od trideset vojnika VRS, a preživio je samo jedan čovjek koga znam a koji mi je nerado pričao o tim događajima. Rekao mi je da su on i moj stric ostali sami i nisu htjeli pobjeći, ali kada je i moj stric poginuo onda je on odlučio da pobjegne.
    treskavica- 70398 - 15.06.2012 : Vito Simic Teslic - best (0)

    Pašina planina, Konik, Potkonik...


    Da se nadovem još neke kote, jer je malo ono o čemu ste do sada pisali. Treba opisati i događaje na Pašinoj planini, Koniku, Podkoniku, Debelom brdu, Zelimici na kraju i brda. Sve to je palo za 24 sata.
    treskavica- 70396 - 15.06.2012 : Vito Simic Teslic - best (1)

    Pozdrav za ratnog druga


    Pozdravljam svog prijatelja Šarin Željka, sa kojim sam proveo godinu dana na Treskavici a da pri tome ni jednom nismo išli svojim kućama na odmor niti smo imali smjene.
    treskavica- 70328 - 13.06.2012 : Vitomir Simic Teslic - best (0)

    Pozdrav za gardiste


    Ja sam bio na ratištu Treskavice, klasa '94 godine. Želio bih da pozdravim sve bivše vojnike koji su bili na Treskavici. Vitomir Simić.
    treskavica- 70304 - 13.06.2012 : Vitomir Simic Teslic - best (0)

    Gardisti


    Samo bi želio da se okupimo u Kalinoviku i da se vidimo posle dužeg vremena pošto znamo šta smo sve preživjeli.
    treskavica- 68807 - 23.04.2012 : Vlasenica Vlasenica - best (0)

    Zarobljenici u Trnovu


    Molim nekoga ako zna da nam napiše nešto o sudbini zarobljenih srpskih boraca u Trnovu a koji se nalaze na nekom snimku na sajtu youtube. Naime, čini mi se baš pod sličnim nazivom kao iz naslova uz dodatak "srpski" na navedenom sajtu se nalazi snimak gdje neki muslimanski borac pred strojem zarobljenih Srba drži predavanje o zajedničkom životu i kasnije ih tjera da pjevaju neke pjesme.

    Baš bih volio da znam da li su ti ljudi ostali živi, a iskreno se nadam da jesu. Na snimku se vidi i čuje kada govore svoja imena i predstavljaju se.

    Hvala unaprijed
    treskavica- 68733 - 21.04.2012 : Marinko Mijatovic Laktasi - best (0)

    Pozdrav ratnom drugu!


    Pozdrav za ratnog druga od Makija iz Laktaša. Dosta se dobro sjećam imena i momenata.
    treskavica- 68101 - 29.03.2012 : Savo Gradiška - best (0)

    Borbe na Treskavici


    Ja sam bio na Treskavici krajem 1995. godine kao redovan vojnik i mogu reći ne daj Bože nikom.
    treskavica- 66922 - 05.03.2012 : Senad Ključić Sarajevo - best (0)

    Bitka na Vlašiću


    Želio bih znati da li je bilo preživjelih na srpskoj strani u bici na Vlašiću koja je počela 20. marta 95. godine. Znam da su se neki poubijali skokovima s litice jer nisu imali gdje bježati, a nisu se htjeli predati. Akcija je u potpunosti uspjela jer oni nisu očekivali napad s leđa, a naših 60 diverzanata se konopcima popelo uz liticu i izvršilo munjevit napad s leđa dok je srpska strana bila koncentrisana na naš frontalni napad!
    treskavica- 66742 - 04.03.2012 : Milojica Foca - best (0)

    Istočna Treskavica


    Da li neko zna nešto o borbama na istočnoj strani Treskavice, to jest na Kobiljači i da li neko zna nešto o događajima iz jeseni 1995. godine, kada su muslimanske snage ušle iza leđa VRS, i gdje je preživio samo jedan čovjek. Molio bih nekoga da napiše nešto više o ovome.
    treskavica- 66442 - 02.03.2012 : Bjelimici Poziljak Bjelimici - best (0)

    Bjelimići


    Ma šta vam je? Kakav donji veš, Kakve lične karte. To vi tako mislite da je vas bilo jedan ili dva u rovu, a nas pet. Nemojte da se glupirate jer su Bjelmićani po trojica išli kilonetrima i tek pokadkad pucali da bi vi mislili kako nas ima 1000. Ali, šta je bilo bilo je. Rat nam ništa dobroga nije donio, ni vama ni nama.
    treskavica- 65582 - 25.02.2012 : Amel Kurtovic Kalesja - best (0)

    Žuč


    Ako si bio pod ceradom dobro si prošao. Bio sam 15 metara od tebe. Bilo je to kao u partizanskim filmovima. Sve se okrenulo na našu stranu. Da smo slušali generale možda bi bila druga priča. Pošto smo došli sa Žuči bili smo već prekaljeni borci. Taj zadatak nije smio niko da radi pa je zapalo nas. Da zadatak nije uspio mi se ne bi mogli povući. Ne ponovilo se!

    Pozdrav
    treskavica- 59482 - 09.01.2012 : Boro Mitrovic Srbija-Sabac - best (1)

    Treskavica


    Želio bih putem ovog teksta kontaktirati momke koji su u vreme 1994. godine služili u 1GMTB, oktobarska klasa. Sasvim slučajno sam naletio na ovaj forum tražeći turističke destinacije. Ne bih davio nekim(ratnim) momentima provedenim gore (ne daj Bože nikom), prvenstveno želim nekim informacijama (nadimcima, imenima, događajima) pobuditi sećanje u nekom od mojih saboraca kojim sam već imena zaboravio ali se nadam da će se neko pronaći u tekstu i kontaktirati me jer me žarko interesuje da li je neko preživeo jesen 1995.

    Ja sam Boro "Zenica" izbjegao u Bijeljinu.

    MAD - komadant porucnik po cinu(mislim) Tijo Puhalo inace iz Kalis cytyja.
    lokacija donji logor
    Momaka kojih se secam iz mog voda (imena i nadimci)
  • PuPeljić Mirko vezista) MAD (mjesovito artilj. divizion)
  • OZRENAC MIRKO moj najbolji frend inace poginuo:( upucao ga drugar(slucajno) RAKIC iz Sarajeva u spavaoni.
  • CULIBRK S. Most mislim
  • MIRKOVIC DRAGAN Brcko
  • KUZMANOVIC(KUZMO) Teslic
  • TRIPIC (starija klasa mislim jul)
  • SPECIJALAC :)))
  • BUHA Neaktivni oficir, rezervista vodnik po cinu iz Sarajeva

    Momenti kojih se sećam

    Treskavica, mislim da je bio decembar. Ja prekomandovan u artiljerijske izviđače sa gore navedenim momcima ne svim "bajta" podno Treskavice, sneg do koljena, magla 24 sata na dan. 20 dana bez vode, hrane ogreva. Lomimo daske sa spoljašnje strane da se ogrijemo i povratimo u život pravimo "eurokrem" od mleka u prahi šećera koji smo zatekli gore. Vezista PUSELJIC stupa preko rupovke u vezu sa muslimanima milina, da se malo dangubi, vređanje poput onog "Jebemo vam Lepu Brenu" itd. Samo što smo sišli u kasarnu posle 20 i neki dan, javljaju nam da se hitno podigne slobodno ljudstvo i nazad na Treskavicu, na Đokin toranj, da se povrati vrh pošto linije i nije bilo samo bajta pješadinaca. Muslimani su napravili diverziju zveknuli zolju i pobili većinu.. Preziveli iskomadani i izranjavani sa svojim desetarom( AVGUSTOVAC nosio je popularnu CECU poginuo:( Pružili su snažan otpor, ali bez tranšea, zaklona i rova nisu imali nikakve šanse pa je od njih 10-12 preziveo (mislim) svega 1-2 a među njima i moj drugar i klasić sa obuke Šiljak Slađan, svega 19 godina, inače iz Sarajeva.

    Svi su manje-više bili 75-76. godište. Na predavanju posmrtnih ostataka roditeljima ispred Kalinovačke crkve, potpukovnik Jugović je plako kao dijete. :(

    LUPOČ - februar - mart 1995. godine

    Prisustvovao napadu muslimana, napad odbijen tada je poginuo nas oficir poručnik ili potporučnik znam da je rodom iz Teslića. Gačani i Fočaci su tada bili sa nama na liniji i odradili junački posao ;)

    Ostali akteri: Jotanović iz Teslića (desetar) momak koji je sa nekolicinom uleteo u minsko polje i izgubio nogu, momka kojeg se sećam a bio je sa njim zvali smo Crni ili Mungos? On je bio iz Doboja i znam da je pričao da mu ćale drži zlataru.

    Sigurno su neki culi za ozloglašene "Avgustovce" koji su po kasarnama pravili veći teror od Nasera Orića: RULJAK, TUTA, GROBAR te čuvenog Đoje Marinkovića VODNIKA PVO :))) i njegovog ratnog pokliča "Alah u gepek". :)

    Ako se neko pronadje u ovim imenima i situacijama neka mi se javi.
  • treskavica- 53322 - 25.11.2011 : Terminator Škile Bih - best (0)

    Bitka za Lupoč


    Namjera mi je da opišem događaje iz oktobra 1995 godine kada je došlo do pada cijele Treskavice. Naime moja jedinica je bila stacionirana na Lupoču i pokrivali smo vatrom iz PAM-a jedan dio Nikolinih stijena gdje su bile stacionirane muslimanske snage. Ujutro 3. oktobra oko šest ujutro dolazi do napada na naš položaj tako što nam muslimani iza leđa ubacuju jednu diverzantsku jedinicu. Tom prilikom gine jedan naš borac. Mi smo bili primorani da se pod jakom vatrom povlačimo ka ostatku naših jedinica i da oko kote Lupoč pravimo neku vrstu kružne odbrane gdje prihvatamo borbu.

    Na samom početku borbe gine nam komandant interventnog voda, ali uspijevamo održati položaje cijeli dan. U toku noći dolazi do jakog ubacivanja neprijateljskih snaga, a u toku sutrašnjeg dana poslije cjelodnevne borbe pada Lupoč i ostale kote uz velike gubitke naših snaga tako da su muslimani u potpunosti ovladali Treskavičkim platoom 4. oktobra 1995. godine.
    treskavica- 31522 - 01.06.2011 : Razvigor - best (0)

    Treskavica 1995


    Zamolio bih gardistu da opiše neke od borbi u kojima je učestvovao na Treskavici, pogotovo ako je učestvovao u borbama u oktobru 1995.

    Zamolio bih i pripadnika 65. zaštitnog puka da nam opiše detaljno bar taj kritični 16. jun 1995, šta se sve to dešavalo na Treskavici i kako su ti napadi zaustavljeni i odbijeni.

    O svemu tome nema nigde ništa da se pročita, pa ne bi bilo naodmet malo truda da jer ovo ne bi trebalo da padne u zaborav, a ima veliku istorijsku vrednost.
    treskavica- 31462 - 31.05.2011 : 75zmtpvrs Crna gora - best (0)

    Treskavica


    Malo objašnjenje u vezi Treskavice i Zaštitnog puka. Kada ga Rammstain spomene, trebalo bi da ustane jer smo mi bili djeca od 18 godina. Bili smo na braniku otažbine 16. 05. 1995. godine, zajedno sa našim generalom. Umjesto slanine i pasulja smo jeli ikar i djelili teglu džema na nas dvadeset. Tog nesretnog dana kad je sve padalo, LPA iz Lukavice je nagulila niz stranu i sve ostavili. Nas su taj dan Džamijski golubovi nagrdili - imali smo 104 ranjena i jednog zarobljenog. Da taj dan nije bilo "Vukova sa Drine" ni jedan se ne bi vratio živ a da ne spominjemo očađalo 22-gog i šta mislite imamo li danas ikakvih posledica od toga Hrvati imaju ptsp a ja od moje države ni bijednih 40 maraka invalidnine za geler u glavi.
    treskavica- 31362 - 30.05.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Treskavica


    Javljam se povodom teksta Gardiste pod brojem 31102. Naime, pošto je prošlo dosta vremena od pomenutih događaja, nisam bio siguran u vezi datuma, kao i kod polemisanja sa gospodinom Razvigorom. Ispričao sam svoje viđenje pomenutih događaja, pa tako smatram da ih ne treba ponavljati.

    Rajak Siniša je poreklom iz Zenice, pod nadimkom Zenica, u pomenutom vremenu koje sam provodio u Semizovačkom interventnom vodu rame uz rame sa njim. Siniša je bio nerazdvojan drug sa dugokosim momkom po nadimku Šošla, pa tako smatram da ne pričamo o istom momku. Siniša je bio bokser, krupan momak oko 180 cm visine, kratko podšišan, sa plavim očima. Znam i to da je imao sestru a živeli su u Svrakama, nedaleko od famozne Planjine kuće.

    U mojoj priči sam dosta toga opisao, tako da se možete vratiti na nju i pročitati je ponovo. Ne mogu vam reći tačna imena mesta koja opisujete, vec samo da je to najverovatnije bila akcija vraćanja Huma. Bar se toliko sećam iz priča ostalih učesnika.

    Da se nadovežem i na izjašnjavanje ostalih forumaša. Ostaće nam žal za generalom Mladićem i šta napraviše ovi naši političari sa ovim svojim izdajama. Naša zemlja sve dublje tone i ova vlast nas tera u propast, jedino sto mogu reći da general Mladić i gos. Karadžić mogu uvek računati na podršku.

    Pozdrav svim pravoslavnim čitaocima foruma, kao i gospodinu Željku.
    treskavica- 31102 - 28.05.2011 : Gardista Srbija - best (0)

    Treskavica


    Povodom tekstova koje su napisali "Neba Bak" i "Mrki Vuk", zamolio bih da mi napišu svoja viđenja vremena oko kojeg su polemisali, jer ja pouzdano znam da je Siniša Rajak bio na Treskavici odnosno na službi u 1. GMTBR u Kalinoviku u vremenu od 29. 08. 1993. godine pa do polovine jula 1994. Kasnije je dobio prekomandu zajedno sa svojim pretpostavljenim na više radno mesto, ne bih da navodim tačno gde, sta, kad i kako... To znam zato što sam taj vremenski period (do mog ranjavanja) proveo služeći vojni rok u Kalinoviku i sa Sinisom sam se svakodnevno susretao. Znači, od polovine jula, kretanje Siniše Rajaka je meni nepoznanica. Ujedno ga ovom prilikom puno pozdravljam.

    Moj povratak u jedinicu obeležila je upravo pogibija mojih saboraca iz jedne zemunice, datum i vreme su ispravni. Došli su im iza leđa. Uzgred, mesto pogibije je u blizini mesta zvanog Katun, koji pripada Bjelašnici a ne Treskavici iako je sve to relativno blizu, ako se gleda po liniji odbrane, kako rece g-din Mijatović.

    Tačno je, prosek godina je bio 19 do 20. U to vreme smo bili vojnici na odsluženju vojnog roka. Taj dan je na njihovo mesto došlo nas 20 plus pojačanje da bismo sprečili dalje napade na taj deo linije.

    Mnogo toga u vezi 1. GMTBR je namerno zaboravljeno, ali ne bih sada pisao o tome, naviru mi sećanja i lepa i ružna...

    G-din Razvigor je u pravu! U oktobru 1995. godine je sve bilo gotovo. Što se tiče nekih bitnijih dejstava na području same Treskavice, bar na ovom potezu Lupoč, Nikoline stijene, pa prema Pašinoj planini... 15. novembra sam se i ja konačno oprostio od 1. GMTBR... Kažem, oprostio, nikad se neću oprostiti od Garde i njenog ratnog puta i mojih nastradalih drugova... Pozdrav svim učesnicima teme, drago mi je da se neko setio Treskavice i Garde.
    treskavica- 27175 - 07.03.2011 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Siniša Zenica


    Povodom teksta 27159 mogu da kažem da je Rajak Siniša zvani Zenica bio na Treskavici u pomenutom periodu i da mu je najbolji drug bio Šošla dugokosi srpski junak koji me je oduševljavao svojim stavom kao i pomenuti Siniša, koji je inače bio bokser. Ako gospodin iz Australije misli na istu osobu za koju kazem da grešite jer pomenuta osoba je bila na pomenutom mestu u pomenuto vreme pa nema potrebe da me demantujete. Pozdrav.
    treskavica- 27161 - 07.03.2011 : Neba Bak Smederevo - best (2)

    Sarajevske Laste i Zaim Imamović


    Hteo bih najpre da se izvinem g. Razvigoru zbog pogrešnog tumačenja teksta na koji sam malo žustrije reagovao. Bio sam na Treskavici, baš kao što sam i napisao, kao i na mnogim drugim mestima samo što mnoge stvari nisu za javnost jer razni ljudi pilotiraju po ovom forumu pa mogu zloupotrebiti bilo koju priču a ne samo moju.

    Zaimovu pogibiju sam gledao kroz vojnički durbin. Inače, čuo sam da je bio veliki krvolok, baš kao što g. Razvigor i navodi. Mogu vam reći da sam od očevidaca slušao da je lično učestvovao u mučenjima naših civila. Toga dana, kao što sam i napisao, sa njim su bili i plavi šlemovi i koliko sam mogao videti kroz durbin, gledali su nekakve mape. Tek kasnije sam na Palama saznao da su toga dana planirali zajedničku agresiju po svim linijama fronta ali to niko nikad nije pomenuo kao ni mnoge druge stvari koje su ostale tajne koje verovatno nikom nisu bile "interesantne".

    Mi smo đavolski narod, kao što su nas nazivali neki unprofoci, jer kako Vi kazete g-Razvigore, to je tačno da su muslimani bili brojniji i da su njihovi rovovi bili na udaljenosti od svega 25-30 metara dok su naši bili mnogo udaljeniji. Naši rovovi su popunjavala 2-3 čoveka a muslimanske rovovima se nalazili po 5 boraca.

    A da smo mi đavolski narod kažem zbog toga što smo mi mnogo neustrašiv narod u odnosu na muslimane i Hrvate i da mnogo odskačemo od njih jer su oni bili heroji koji su pod uticajem droga jurišali na naše rovove a trezveni su bili kao miševi. Ovo kažem jer sam se lično uverio u to - u njihovim rovovima smo pronalazili razno-raznu drogu, isto tako i kod zarobljenih.

    Kad sam već spomenuo drogu moram da kažem i to da su muslimani na Treskavici nosili ženski donji veš kao amajlije, verovatno od svojih žena i lične karte svojih žena su čuvali kod sebe. Eto, takva je bila elitna jedinica sarajevskih "Lasta", em drogirani, em plašljivi sa ženskim vešom kod sebe, i za tili čas su zgulili sa Huma za nekih 45 minuta, što je za mene bila najbrža akcija u kojoj sam učestvovao.

    Ovom prilikom bih hteo da pozdravim Raduljicu Roberta, ako je među živima i da mi se javi. Inače momak je rodom iz Bosne a živeo je u Beogradu i 1995. godine je krenuo put domovine da pomogne svom narodu kako kaže to je osećao i zato je pošao na ratište. Pozdrav za braću Srbe.
    treskavica- 27159 - 07.03.2011 : Mrki vuk Australia - best (0)

    Re:Treskavica


    Malo je nelogično da Siniša Zenica (ako mislimo o istoj osobi) bio na Treskavici u to vrijeme. Ko ga poznaje znaće i zbog čega ovo tvrdim. Pozdrav!
    treskavica- 27147 - 05.03.2011 : Razvigor - best (0)

    RE: Treskavica


    Nisi me dobro razumeo, pitao sam samo za godinu, pošto je 9. oktobra 1995. sve završeno na Treskavici. Znam da si bio tamo, zato sam te i zamolio da to opišeš, hvala puno za tekst. Inače, to su bile dosta teške borbe, gde su muslimani imali veliku prednost i u ljudima i municiji, sreća što im je poginuo general Zaim Imamović, komandant čitave te operacije, pa su tad stali. Inače Zaim je najverovatnije bio njihov najopasniji komandant. Tačno si naveo, dobio je geler pravo u srce.
    treskavica- 27094 - 04.03.2011 : Neba Bak Smederevo, Srbija - best (0)

    Treskavica


    Javljam se povodom pisanja g-Razvigora i odmah da kažem da je godina tačna, ali da sam mesec sam najverovatnije pogrešio i da je verovatno to bio oktobar kao rekoste. Kažete da li sam pogrešio ili sam "stvarno bio", Jedam bio tamo, inače o tome ne bih ni pisao, jer nisam kao neki sa foruma koji nisu ni videli liniju nego samo prepričavaju što su čuli od pravih boraca.

    Retko se javljam ali pomno pratim pisanje na ovim stranicama. Znam toliko toga jer sam proveo dosta vremena "kod Vas" tako da nema potrebe za sumnjom. Pisao sam malo i o Žuci jer sam i tamo učestvovao ali sam prekinuo jer mnogi na forumu pišu "jer puno znaju" i sa njihovim prepucavanjima se ne slažem. Puno je "heroja" u Vašem ratu, ali po meni pravi heroji su niko i nista, u smislu toga da za njih niko ne vodi računa i ne brine, a toliko su učinili za svoj narod. Ne želim da veličam sebe pa sam zbog toga samo pisao o drugima.

    Ne znam kako da Vam opišem Treskavicu, samo mogu da kažem da je bilo strašno, bak kao i svuda gde se ratovalo. Kao što sam već ranije pisao, došli smo tamo jedne noći u oktobtu, što se pokazalo kao tačnim jer kad sam vratio film video da ste u pravu jer mi je tad rođendan.

    U Trnovo smo stigli pred jutro i kad smo konsolidovali redove krenulu put položaja. Na liniju smo došli ujutru oko 10-11 sati, ne znam tačno, raspremili se i obilazili liniju, bar ja da se upoznam sa svim što bi mi pomoglo ako dođe do okršaja. Tu na liniji je bio lično gospodin Dragan Josipović, koga sam tom prilikom i upoznao. Pošto smo zemljaci, imali smo dosta toga da pričamo. Ovo se ispostavilo dobrim potezom jer me je čovek uveo u male tajne ratovanja, što svakako nije moglo da mi škodi.

    U pripremi smo proveli dva dana iza linije i na tom mestu je postojao mali izvor iz koga su borci točili svežu vodu. Jeste da je sporo tekla ali zamislite da su čekali intendanta da na konju donese vodu kad i hranu.

    Za taj period postoji jedna anegdota. Pošto smo pored izvora spavali po dvoje u jednu vreću, što je živa istina i kad je g-Josipović naredio da se donesu još odmah se postupilo po naređenju. Tako ja ugledam čoveka zaduzenog za naše vreće kako na konjima uz brdo nosi deke, to se kod vas kaže a ja po srpski "idu ćebići". Mislio sam na ćebad, u tom su Šošla i Siniša zvani Zenica skočili kao opareni pomislivši da idu muslimani, što smo kroz priču posle i uz smeh polemisali i da su ono pomislili da su ćebići srbijanski naziv za muslimane.

    Tako smo lezali prvi dan u pripremi kad je krenulo granatiranje, ne po našim položajima, već uopšteno oni nas a mi njih. Tad sam prvi i poslednji put video da se granate sudaraju u vazduhu. Zato Trnovo dobilo od boraca nadimak Tanegrad.

    Drugi dan sam sa naše linije gledao kroz vojnički durbin kako je poginuo muslimanski pevač Zaim Imamovic. Sa njim su bili i plavi šlemovi a o njima nikad ništa nisam čuo da su javljali, verovatno su nešto zataškali. Tamo gde je pala granata kad su poginuli ima neko odmaralište i verovatno su tu navraćali turisti.

    Trudim se da se prisetim svih detalja kako bih Vas razuverio Vasih misli g-Razvigore da mozda nisam učestvovao. Ja stvarno ne znam toliko heroja se javlja na forum i nemoguće a nemoguće da niko od njih nije bio na Treskavici pa Vam toliko manjkaju priče o borbama već ja stranac kome Vi baš ne verujete treba da vam to opisuje.

    Jedna stvar, pisanjem se ne može izraziti sve ono što sam ja proživeo. Pišem a stalno se prisećam novih stvari, a kada završim pisanje setiću se još mnogo toga. U jednu ruku se rado prisećam a u drugu kamo lepe srece da nikad nisam učestvovao ni u jednom ratu.

    Da se vratim na priču. Drugi dan su javili da su muslimanske snage udarile na Hum a ne kod nas kao što je najavljivano. Odmah smo se spremili i krenuli, ali posle dužeg pešačenja javljaju da se akcija vraćanja Huma odlaže za sutradan. U Trnovu smo prespavali i ujutru krenuli transporterima put Huma.

    Nismo jos ni izašli iz transportera kad su nas posuli granatama, i tu smo imali koliko se sećam dva mrtva i nekoliko ranjenih. Izašli smo iz transportera i krenuli put linije. Tu u podnožju linije su nas sačekali ostali, među kojima je bilo civilne policije koja je zgulila sa linije. Tu smo dobili dodatne informacije i krenuli put linije.

    U toku dana smo stigli ispred linije i tu se pripremili za borbu, Naša linija ljudi je postavljena u trouglu i ja sam sa komandantom interventnog voda Simićem bio na vrhu. Ja sam po običaju u ranijim okršajima voleo sam da istrčavam na šta je Simketa na to upozorio moj nekadašnji komandant, Buca. Simke mi je objasnio situaciju da za takvim stvarima nema potrebe i da je akcija od velikog značaja tako da sam ja poslušao pretpostavljenog.

    Polako se spustao mrak kad je naša artiljerija počela da dejstvuje. Dobrih pola sata otprilike su poklapali muslimanske položaje. Ja taman počeo da večeram, onako u ležećem stavu, kad su muslimani opleli i tad su mi probušili balon sa vodom tako da sam ostao žedan bar 3-4 sata.

    Kad je artiljerija završila mi smo krenuli i za tili cas vratili liniju, meni se to činilo veoma lako i brzo u odnosu na borbu 1992. godine na od Hotonje ka Kobiljoj glavi.

    Zauzeli smo naše prvobitne rovove odakle su muslimani oterali naše. Imali smo gubitak jednog borca i to Rusa a Vi verovatno znate o kome je reč pošto je bio veoma hrabar i neustrašiv, laka mu zemlja.

    Nastavio ja da jedem i našao neko italijansko jelo, i dok sam jeo ništa kad je udarilo ljuto hteo sam da umrem a vode nigde, pa su mi se svi smejali jer za njih to nimalo nije bilo ljuto, zajebancija u mraku. Morao sam vodu da pronađem jer sam bio žedan ko nikad u životu. Pretražujuci rovove koje su oni iskopali za 24 sata, nađem vodu ali i ranjenog muslimana koji je kasnije kako kažu podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

    I tu nije kraj smeha, kako nas troje idemo od rova do rova tražeći vodu, taj isti ranjeni musliman pruzio ruku u mraku i ja sam se odsekao. Kada sam vrisnuo svi su se poplašili i dotrčali, i tek onda me otkinuli od zezanja. Tako dok smo čekali sedeci u rovu da stigne popuna i pričali, najednom ugledamo u šumi kako šaraju baterijske lampe u mraku. Muslimani se sredili i po mraku krenuli u kontranapad. Međutim, naša artiljerija ih je poklopila tako da smo kasnije na motoroli pratili njihove vesti i čuli da su maltene svi koji su krenuli ostali mrtvi u šumi. I to nije sve, cula se eksplozija u toku noći i kasnije smena nam kaže da smo im pogodili glavni magacin municije i da su tu pretpeli velike gubitke.

    Kad je stigla smena, kazaše nam da smo sa linije oduvali poznatu sarajevsku elitu, takozvane "Laste", od kojih nije ni pera ostalo.

    U tom se kroz šumu začu ogromna buka od uzvika naših boraca. U jednom rovu je pronađen automat Hekler i Koh sa kundakom od lovačke puške, sličan onome sa kojim je kasnije upucan srpski premijer Šinđić. Kasnije je u Trnovu organizovan turnir, i niko od 50-tak boraca nije znao da ga rasklopi vec je došla jedna dama iz naših redova i za 15-tak sekundi održala lekciju našim borcima, među njima i meni.

    Nakon prespavane noći na liniji, vratili smo se u Trnovo i zatim za Semizovac odakle smo i došli. To je g. Razvigore ta priča sa Huma i uveravam da je istinita a ljudi koji su bili tamo mogu da to i potvrde.

    Ovom prilikom pozdravljav sve žive pripadnike Semizovačkog interventnog, kao i borce Vogošćanske brigade. Pozdravljam i sve Srbe, našu braću, a pokojnima nek je laka zemlja. Veliki pozdrav i g. Željku kao i Vama g. Razvigore, i do skorog pisanja.
    treskavica- 27084 - 03.03.2011 : Razvigor - best (0)

    O borbama na Treskavici


    Pošto nije bilo nikakvih priča o završnim borbama na Treskavici u oktobru 1995. zamolio bih Nebu Baka da kaže da li je pogrešio godinu ili stvarno govori o dogadjajima iz 1995, pošto su zadnje borbe na Treskavici, izmedju ostalog i za Hum, bile u oktobru, a ne u novembru 1995. I zamolio bi ga, ako pročita ovo da malo opširnije opiše te borbe, sa više detalja, pošto ništa do sada o tome nije pisano, ni na netu, ni u literaturi, bar da ja znam.
    treskavica- 26637 - 25.02.2011 : Neba Bak Smederevo,srbija - best (0)

    Treskavica


    Reših da se javim jer u na ovoj stranici za sada ima malo priča o Treskavici. U septembru '95 sam stigao u Vogošću sa nekolicinom drugara iz Srbije i pošto im "nije trebalo ljudstvo" uputio me moj nekadašnji komandant Buca u Semizovački odred. Tamo smo prespavali noć kod pokojnog Zvonka Blaževića, inače Hrvata u našoj vojsci, a potom nekoliko dana proveli u toliko spominjanoj "Planjinoj kući".

    Uniforme smo zadužili u kasarni pored osnovne škole. Interventni vod nam je pronašao stan na prvom spratu iznad doma u koji smo se preselili. Odmah su doneti kreveti, ceo vod je ostavio svoje naoružanje u stanu pa je on ličio na malu kasarnu.

    U tom periodu nije bilo akcija pa smo išli na straže. Par puta sam bio na straži kod repetitora, ne znam gde se nalazi jer mi je sve u tom kraju bilo nepoznato. Par puta sam bio na straži i iznad neke napuštene klanice. Ništa neuobičajeno ne bi bilo da nas nisu svi upoznali po tome da smo po celu noć pucali i da je bio neki napad ne bi ni ptica prošla. Jednostavno na svaku stražu smo nosili po sanduk municije pri čemu bi se svi smejali. Ostalo slobodno vreme smo provodili u bilijar klubu u domu koji je držao izvesni Miša a konobarica bila Semka.

    U novembru dođe vreme da se krene u akciju na Treskavicu, za koju su me uveravali da je najgora ratna zona u celoj Bosni. Smestili smo se u Trnovu, koga su borci u šali zvali Tane-grad. Sutradan smo krenuli put šume na položaje. U tom periodu od dva dana je poginuo i muslimanski pevač Zaim Imamović od naše granate iz minobaca.

    Dva dana smo proveli u pripremi iza linija i ništa se nije desilo već je muslimanska vojska udarila na Hum i milicija "zgulila" sa linije, kako to vi u Bosni kažete. Krenuli smo odmah niz šumu dole, pa zatim u oklopnim vozilima do Huma. Već po izlasku iz transportera zasuli su nas granatama gde smo imali mislim dva mrtva i nekoliko ranjenih. Nastavili smo pešice prema liniji. Pred liniju smo se pripremili i čekali prvi sumrak, potom je naša artiljerija počela da dejstvuje sa svih strana dobrih 20-tak minuta a onda smo mi krenuli u napad.

    Komandir voda je bio Simke, ja sam išao odmah iza njega jer mi je naredio da ne izlećem pred rudu jer to nisu akcije poput onih u koje sam navikao da idem. Bilo je strašno. Neprijatelj na sve strane leži dok je kod nas (koliko sam ja upoznat) poginuo samo jedan borac. Bio je to neki Rus, koga sam lično video. Rekli su mi da je bio izuzetno hrabar momak, laka mu crna zemlja. Tu smo se rasporedili na našu liniju i čekali da dođe ljudstvo koje će istu popuniti.

    Te večeri naše granate su muslimanima pogodile glavno skladište municije pa su oni imali mnogo žrtava. Noć se uveliko spućtala i mi sa baterijskim lampama pretraživali liniju i ti pronašli jednog živog muslimanskog borca koji je kasnije podlegao jer je bio teško ranjen u leđa.

    Muslimani se nisu pomirili sa porazom, pa su u toku noći krenuli ponovo prema nama, i to slučajno videvši da su počele da sevaju baterije i sveće u mraku. Nije mi bilo svejedno, jer da ih nismo videli bilo bi svašta, ali smo ih primetili na vreme pa je stvar preuzela naša artiljerija. Poklopili su ih i to im je bio kraj, onda su se čuli jauci na motorolama a kasnije i vesti da ih je puno ostalo u šumi.

    U toku noći je stigla smena pa smo mi ujutro nastavili ka Trnovu a potom i ka Semizovcu. U mom interventnom vodu su bili sve prekaljeni borci, od komandanta Simketa, Šuke, Gojle, Makse, malog Mikija, Peke, Keleta i još nekih kojima se nažalost više ne sećam imena. Neka mi na ovome oproste jer mnogo je godina prošlo od tada.

    Olovkom se ne mogu opisati svi događaji, a ni naša osećanja koja smo mi preživeli prolazeći kroz sve te muke koje nam je rat doneo. A u ratu neme ničega dobrog.

    Ovom prilikom pozdravljam sve preživele saborce a pokojnima neka je laka zemlja. Veliki pozdrav za gospodina Željka.
    treskavica- 26626 - 25.02.2011 : Dezerter - best (0)

    Milorad


    Znam kada je Milorad poginuo. Ali vidiš ne znam da li je bilo Hrvata zajedno sa muslimanima. Ja koliko znam to su bili "Crni labudovi" iz Stoca. Nalazio sam na netu nešto o tom njihovom napadu na Crni vrh.
    Dosta labudova je bilo uhvaćeno poslije tih dešavanja. Čak smo ih dosta nalazili da je izvršilo samoubistvo sa odžinim zapisima u rukama. Sjećam se da je jedan od njih stopirao naš autobus, vozač mu stane, on uđe u autobus pa tek onda naši borci vide da on nije naš.

    O tome bi mogao knjigu napisati, ali sam se ovaj put javio samo da ti kažem da je Milorad, taksista koji je vozio kombi, bio velika ljudina.
    treskavica- 26624 - 24.02.2011 : Russianspace Pale - best (0)

    Rat, ko ga želio u kući mu bio


    Zima hladna, godina ratna 1992. , mjesec decembar, dan 21. Jahorinu i Crni Vrh prekrio bijeli prekrivač.

    Panto i Milorad cijelu noć diminjali nekakvu krdžu, san nikako da dođe na oči jer u rovu na položaju teško je zaspati. Kada dođe vrijeme da se pravi smjena, nekako na nesreći, odlučiše da krenu koju sekundu prije nego što na položaj dođoše odmorni i naspavani vojnici. Pru tome nisu znali da se u šumi nalaze i vojnici iz Banovića, Hrvati koji su takođe imali sivomaslinaste uniforme...

    I tako, išli su Panto i Milorad uskom prtinom u susret ustašama koje su čekale iza visokih jela jahorinske visoravni. Jedan Hrvat im je išao u susret i zatražio vatru da bi zapalio cigaretu. Kada mu je prišao sasvim blizu, Panto je primjetio oznaku na uniformi, drugačiju od one koju su nosili njegovi saboraci pa upita: "A kakav vam je to znak na uniformi? "

    U tom trenutku su saborci ovoga Hrvata osuli paljubu po Pantu i Miloradu. Tata je pao, pokošen rafalnom paljbom preko prsa.
    treskavica- 25656 - 28.11.2010 : Marinko Mijatovic R.SRBSKA - best (1)

    Mladi vojnici 1. gardijske brigade


    Mnogo mi je žao što niko do 2010. godine nikada nije spomenuo 15 vojnika 1. gardijske brigade koji su poginuli 15. apr. 1994. godine u 6:00 i to u istoj minuti. Svi ti momci su imali su bili između 19 i 21 godinu. Zaslužili su bar spomen ploču na toj prokletoj planini koja je progutala mnogo mladih života.
    treskavica- 25296 - 23.10.2010 : Ivana Šajatovic Beograd,Srbija - best (0)

    Treskavica


    Poštovani,
    prvi put sam na Vašem sajtu. Tražeći informacije o borbama na Treskavici 1994. godine, kada je poginuo moj najbolji prijatelj, pronašla sam članak "Treskavica" koji potpisuje Glasinac 20727 21. 02. 2009. Da li je moguće stupiti u kontakt sa autorom teksta?
    treskavica- 21483 - 25.04.2009 : Rammstein RS - best (1)

    Ratne priče...


    I meni je žao, što u ratu nisam vodio neki ratni dnevnik, nisam imao kad, već sad moram da prebiram misli, upoređujući ih hronološki sa onim detaljima života koji su ostali zabilježeni, pa se tako snalazim u tom vremenu!

    Tako je i sa Trnovsko-treskavičkim ratištem, i tom 1995. godine koja je bila za mene isto onako burna kao i 1992. Događaji su se smjenjivali kao na filmskoj traci. Krajem februara žena mi se porodila i dobio sam drugo po redu dijete, a naša taktička grupa je dobila naređenje da ide na "Treskavicu", samo tri dana poslije toga, pošto sam ženu izveo iz porodilišta, ostavio sam ih sve troje kući i krenuo sa "svojima" jer nisam želio da se odvajam od njih, to mi je bila kao druga porodica, iako su mi oni govorili da ostanem i ne idem!

    Došli smo da zamjenimo "mladu vojsku" koja je bila dugo bez smjene, tamo u reonu Šiljka, a u to vrijeme je vladalo neko varljivo primirje na sarajevskom ratištu, pa smo autobusom preko "osmica" sišli do Lukavice, i isto tako nastavili prema Krupcu, sa kojeg se ranije povremeno oglašavo muslimanski broving, međutim, primirje se poštovalo i nismo imali većih usputnih problema!

    Tek što smo se smjestili u te rovove mlade vojske, a oni su tu bili po nekoliko sedmica, i pričali su jadikovke, loš tretman, pa u svemu tome, nakon dužeg boravka opadne im koncentracija i borbena gotovost, u jedan rov su po snijegu prišli muslimani i ubacili im bombu kroz solunar od peći. Tom prilikom je jedan vojnik je poginuo, a nekoliko njih je ranjeno.

    Bilo mi ih je žao, a onda odjednom promjena plana, neočekivano, kažu nam, da se moramo vratiti dole južno, prema Kijevu, i zatvoriti neki prazan prostor.

    Ponovo na kamione, i od Kijeva desno iz pravca Sarajeva, smo se vozili nekim putićima dok nismo stigli u Presjenicu Gornju, onu ispod samog Igmana.

    Tu se ukopavala već Vojna Policija iz Lukavice, neke sam momke poznavao i pozdravili se ko stari jarani, a mi smo prošli dalje rubom kanjona, kroz koji su prošli u jesen 1994 muslimanski teroristi i komandosi koristeći "demilitarizovanu zonu Igmana" i uništili IKM(istureno komandno mjesto) vojkovićke brigade sa dijelom saniteta.

    Stanje linije odbrane i rovova je bilo očajno, pošto nas je noć hvatala ušli smo u nešto skovano daskama, za četiri hrasta ili graba, i pokriveno isto daskama sa nešto nabacane zemlje na krovu, kao na neku ogromnu ljuljašku, jer je te noći duvao vjetar, a rov se njihao kao na vodi. U prokos svemu dobro smo spavali, sa smjenama na straži. Ujutro kad smo se razbudili i razgledali okolinu izgledalo je još očajnije stanje, rov u po strane ni na brdu ni pod brdom, idelana meta za gađanje sa suprotnog ruba nevelikog kanjona, iz kog se stalno čula neka buka, vidjeli su se i muslimanski rovovi, i dim iz tih rovova, najednom se naš mitraljezac Džo, unervozio i primjetivši crn dim kako suklja sa vrha brda, zaključi da bi to mogao biti tenk, i da nabija pritisak za paljbu, ili kako on kaže "gasa ga", mi smo se nasmijali, još nevoljni da ustanemo i da vidimo kako ćemo utvrditi ovu liniju, a Džo je ošinuo paljbu iz svog "garonje" po muslimanskim rovovima. Uzalud smo govorili da prestane, nije nas čuo i koliko se bio zanio, nije primjetio da je prekinuo neku grančinu hrasta koja je pala na naš "rov", a nas je zemlja sa krova zasula u vrećama za spavanje, da smo pomislili prvo da je neka granata pala blizu.

    Poslije naše žestoke psovke Džoa i njegovog "garonje", on je ljutito uzvratio "s ovim je Hitler pokorio Evropu, a samo kod nas ništa ne valja.. "

    Svejedno, to je samo doprinijelo da još brže počnemo sa ukopavanjem linije i rova, jer je ovaj bio kao od papira, za tih predviđenih 21 dan, mogli smo da utvrdimo tenk, a kamoli skrovište za posadu od 8 boraca. Kopali smo non-stop taj crveni kremeštavac, i iskopali smo oko 16 kubika zemlje. Iz dana u dan, to nam je postajalo zanimljivije. Primirje je još uvijek trajalo.

    A onda jednog jutra, već je počeo mjesec mart, začu se buka heklikopteri kako nadlijeću dolinu. Put preko Igmana se vidi golim okom. Ne znamo zašto je tolika gužva. Helikopteri UNPROFORA lebde u niskom letu, velika frka, a ja pojma nemamo zašto.

    U neko doba čujemo na radiju, da je sletio transporter UNPROFOR-a u kanjon, i da ima mrtvih francuza, helikopterom ih izvlače iz kanjona.

    Tek što se to smirilo, nastavili smo uobičajeni posao ukopavanja rova, kad jedno veče, grmi artiljerija iz pravca Sarajeva, gotovo cijelu noć, primirje je prekinuto. Tog dana je muslimanski snajperista zločinački ubio dvije srpske djevojčice na Grbavici. 11. mart. u znak odmazde srpska artiljerija je cijelu noć gađala muslimanske položaje oko Sarajeva.

    Sledećih nekoliko dana, nije bilo razmjene vatre na našoj liniji, a mi smo napravili skromno sklonište, tako da se moglo lakše disati, došli su nam u posjetu i članice "Kola srpskih Sestara" sa Ilidže, i donijele raznih poslastica i hrane.

    Sledećih mjeseci, na tom položaju smo se smjenjivali, još tri puta, a onda je došao mjesec jun, i dugo najavljivana muslimanska ofanziva, koju smo spremno čekali, i bili smo potpuno mobilisani. Međutim, zbog stanja na drugim linijama, jedan dio naših snaga, a među njima i moja grupa, je prebačena u rejon Dejčića između Treskavice i Bjelašnice. Na cijelom tom frontu, glavnu ulogu je imala artiljerija, i sa jedne i sa druge strane, pravi artiljerijski dvoboji, prosto imaš osjećaj kao da se naše i njihove granate sudaraju u vazduhu iznad nas, a to je za nas po rovovima, ubistvo, opasna dosada, iz koje te vreba smrt, ali prisebnost ne smiješ gubiti ni tren. Svaki momenat koristimo da popravimo neki rov, kojeg je granata razrovila, podigneš mrežu, na bok, da ti ne bi proletio kakav el-pi-đi, ili ambrus, okrećemo i držimo na oku naše mrud-ove, motrimo neprijatelja i on na nas, i tako nekoliko dana, nema tu nešto živopisno da se opiše, život u rovu ubija moral, ali čuva glavu.

    Kako je ofanziva jenjavala, naročito poslije našeg srpskog uspjeha dole na Betonari, tako su se i planovi mjenjali, na tom području su se našle i nekolike udarne grupe, poput Belih Vukova, a zatim i Škorpiona, koji su nas zamjenili, a osjetila se potreba da se neprijatelj udari na drugim frontovima jako i na taj način uzvrati udarac koji je spreman oko Sarajeva.

    Mi smo napustili zonu Trnova, oko 2 jula, i ja sam se našao u svom starom dobrom "Drinskom" sa svojim Sokočanima!

    U sledećem pisanju ću opisati i ratne uspjehe baš mojih Sokočana.
    treskavica- 21415 - 18.04.2009 : Rammstein Republika Srpska - best (1)

    Zgode i nezgode Zaštitnog puka


    Mislim da sada znam ko je "Jevđa", ali generalno nisam imao pozitivno mišljenje o tim instruktorima za obuku mlade vojske, iz nekoliko razloga.

    Kao prvo, smučili su mi se u svom ne baš ljudskom odnosu prema tim golobradim momcima na ratištu Treskavice i Trnova. Tamo su znali držati jednu smjenu i preko 25 dana u rovovima.

    Druga scena, je događaj u kome umalo da nije došlo do obračuna između mene i nekoliko mojih drugara sa jednim od njih. Mislim da se taj zvao Puhalac. Na početku jedne akcije, provodi on jednog mladog vojnika kroz naše redove, sa našeg boka gdje nam je bila mlada vojska, a pošto je džefa tek počela, pitam ga ja: "Šta je bilo, jel ranjen? "

    Ovaj nabusito odgovori, šutnuvši malca nogom u dupe:" Ma goni ga u pizdu materinu usr'o se (uplašio se)! "

    Pogledah malo bolje momka, koji je kontuzovan, puščanom paljbom i artiljerijskim detonacijama, blijed u licu, povraća, tek mu je možda nekih 19 godina, uz mene plamen uzleće, skupih vilice i dreknuh :
  • "Ma nemoj da ga biješ, majmune, kako te nije sramota bijdeniče, na njihovim životima ti zarađuješ platu? "

    Instruktor začuđeno zinu, i htjede nešto odgovoriti, ali se i ostali iz moje grupe umješaše:
  • "Šta je, šta hoćeš? "

    Smiri se instruktor, ko bubica, ali pita:
  • "Gdje ja sad njega da vodim? "

  • "Imaš petsto metara niže našu nivu i sanitet, i nekoliko naših ljudi. Odvedi ga do njih, ili pošalji nekog da ga proprati"

    Tako je i uradio, a meni je gorčina ostala u ustima, jer zamislim, jadni nečiji roditelj, da zna kako mu se stoka iživljava na djetetom!

    Evo još jedne, pomalo smiješna scena iz rata u vezi Zaštitnog puka, odnosno instruktora. Na jednom ratnom pravcu, prethodno dogovorivši se sa Savčićem, naša grupa je krenula u osmatranje i izviđanje terena, turskih linija, i pravaca mogućeg napada!

    Pošto je Savčić bio ljudeskera koji je volio i popiti i počastiti raju, s tim što je vinjak, kojeg mu je vozač donio u naš rov, ponajviše sam popio!

    Ujutro smo mi krenuli, svojim poslom, obišli smo, osmotrili, i vratili se nekoliko stotina metara nazad, da se odmorimo i prezalogajimo, naš veličanstveni SDO, a svako ko je imao priliku da jede danima onaj upakovani izbljuvak u NATO-foliji, zna da je naš sdo, ručak ko iz Hajata prema tom njihovom sranju, naročito pasulj sa hamburškom slaninom, koji je za mene bila gozba.

    Naložim malu vatricu, između tri kamena, otvorim konzervu i podgrijavam svoj omiljeni pasulj.

    U taj čas, zazvrča neki auto u pravcu nas, i istog sekunda se pomoli Pinc, bez cerade, pun vojnika, sa automatskim puškama i pancirima. Sjedio sam zabezeknut. Pinc se nije ni zaustavio, a ovi počeše da iskaču sa karoserije. Jedni na jednu, drugi na drugu stranu, u onom fazonu, salto, prevrtanje... Jedan se dokotrlja do pod moje noge, i poče oštro da razmahuje puškom lijevo-desno, kao da će nekog upucati!

    Ja se naljutih: "Alo, šta to radiš čovječe, prosućeš mi pasulj! "

    On me netremice gleda, misli dal' sam ja lud. Ja mu opet rekoh:

  • " što ne silazite sa Pinca ko ljudi, nego skačeš na vrat, hoćeš da se polomiš sav? "

    Njemu je već prekipjelo, vidim, bijesno planu pa upita:

  • "Iz koje ste vi čete? "
  • "Iz zadnje" odgovorih cereći se, on se još više smrko, ali mu moja hladnokrvnost, drži jezik za zubima!

    Prosikta samo: "Kako ste došli ovdje? "

    Moj drug, Keša se umiješa:

  • "Autobusom jarane, onim jutarnjim, i evo čekamo onaj radnički za Kakanj! "

    Svi prasnusmo u smijeh.

    Instruktor odmahuje glavom:

  • "Koji fakinski ludaci", sigurno misli u sebi, al se pribra brzo i oštro upozori, ajde sklonite se, ide iza nas "Glavni"!

    E Bogami, kad pomenu "Glavnog" nije se šaliti, osim strahopoštovanja prema njemu, imao sam i duboko uvažavanje, ipak svako od nas u ratu misli prvenstveno na svoju glavu, kako je sačuvati, pa na glavu bližnjih svojih, od kojih i tvoj život zavisi, i naravno na one što su ti ostali kući, ali On misli na sve nas skupa, i to nije nimalo jednostavno.

    Utabao sam vatricu, đonom čizama, ali se od svog omiljenog pasulja nisam mogao rastati, zauzeo sam neku bolju poziciju, da ga onako sa apetitom smažem na miru, dok sam u gomili iza sebe zadovoljno slušao jedan prepoznatljiv glas.
  • treskavica- 20727 - 21.02.2009 : Glasinac - best (2)

    Treskavica


    Treskavica je mnogima poznata po planinarenju i prirodnim ljepotama ali u ratu je bila poprište žestokih borbi. Zbog nedostatka boraca linije nisu bile povezane a problem je predstavljala i konfiguracija telena.

    U jesen 1994. godine, muslimani su krenuli u ofanzivu. Bile su to za njih odlučujuće borbe.

    Posebno mi je ostao u sjećanu 29. oktobar 1994. godine. Moja jedinica je čekala na kamione u Trnovu, koji su trebali da nas odvezu na odredište, koje nam je bilo nepoznato s obzirom da nam je to bio prvi dolazak na taj teren. U gradu se osjećala neka napetost u vazduhu, jer je se vrhovima Treskavice prolamala artiljerijska paljba. Imali smo i informaciju da su naše linije pomjeraju i da to "naše" haubice rade svoj posao.

    Kada su kamioni stigli, krenuli smo kanjonom koji je napravila rijeka spuštajući se Treskavice ka Trnovu. Naše prvo iznenađenje smo doživjeli na samo par kilometara izvan Trnova. U susret su nam dolazili kamioni puni vojnika, koji se se povlačili u pravcu Trnova. Put je bio uzak i dok smo se mimoilazili, pošto naš TAM nije imao ceradu, saznali smo da su naše linije probijene i da se naša vojska povlači. Bilo nam je jasno da idemo u pakao, ali o povratku nazad niko nije pomišljao.

    Nastavili smo dalje, i nakon par kilometara smo na jednoj oštroj krivini susreli kolonu tenkova, na čijim su kupolama bili nakačeni vojnici. Naša kolona, od nekih pet kamiona, se zaustavila. Vozač našeg kamiona je izašao, popeo se na tenk i pricao sa vozačem koji je bezuspješno pukušavao da se pomjeri u stranu tako da mi možemo proći.

    Sjedio sam leđima okrenut ka litici. Ispred mene se nalazio duboki kanjon, čije su dubine u mom stomaku stvarale nekakav čudni osjećaj. Miris nafte i tenkovski dim pomješan sa bukom motora stvarali su mučninu. I baš kada sam okrenuo glavu u pravcu kabine ugledah tog našeg vozača kako pada na put. Začula se i rafalna paljba, koja nije bila glasna i činilo se da dolazi iz daljine. Počela je da se diže i prašina sa puta, i ja ugledah krv pored vozača. Munjevitom brzinom sam napravio kolut unazad i prebacio se preko ograde kamiona shvativši da smo napadnuti. U tom trenutku smo bili zasuti bombama.

    Tenk je bio pogođen i počeo je da gori. Muslimani su se nalazili na litici, tačno iznad nas. Imali su naše položaje kao na dlanu i zasuli su nas svim raspoloživim sredstvima. Sa lijeve i desne strane su padali borci po putu, i u tom trenutku sam shvatio da im ne možemo pružiti otpor. Jedini spas iz tog pakla je bio skok u ambis, što sam ja i još nekolicina boraca uradili. Tu smo imali kakav-takav zaklon, i odatle smo se polako izvlačili jedan po jedan. U pauzama dok se "hladilo" naše oružje izvlačili smo se nas osam iz te dvije kolone.

    Kada smo već bili dovoljno daleko od neprijateljske vatre, naletjeli smo na grupu vojnika i otvorili smo paljbu jedni na druge ne znajući da su to naši borci. Nekako smo se ipak prepoznali i obustavili paljbu.

    Bio je to ostatak jedinice iz Goražda. Oni su imali ranjenika sa sobom. Geleri od bombe su ga dobro iscjepali, pa je krvario obilno. Neko je imao nož, pa smo odsjekli dvije grane i od šatorskih krila napravili nosila. Zavili smo mu nekoliko rana, sve što smo mogli. Bio je povrijeđen i u oko, i imao je nesnosne bolove.

    Počela je da pada i kiša. Kako niko nije poznavao teren, nismo znali gdje da idemo. Nosili smo tog ranjenog borca cijeli dan, pokušavajući da se orijentišemo. Plan je bio da idemo ka Trnovu, ali nam je riječica bila nepremostiva prepreka.

    Borac je počeo da se trese od hladnoće. Nismo znali hoće li preživjeti. Kiša nikako nije prestajala da pada. U sami mrak smo se domogli nekog razrušenog sela. Nastavili smo putem i izašli na put Sarajevo-Trnovo gdje smo zaustivili neko vozilo i ubacili ranjenika. Kasnije nas je pokupio neki kamion i prevezao nazad u Trnovo.

    U tom napadu, četvorica boraca iz mog kamiona su ranjeni ali nismo imali poginulih. Svi smo se nekako izvukli. O broju poginulih u toj zasjedi nikada nisam uspio saznati, a ranjeni borac čije ime nikada nisam saznao je ostao živ.

    Idi na stranu - |1|2|